Razgovor s korisnikom:Bas-Celik/Arhiva 04

Bočac

Ovo jezero se nalazi na području opštine Mrkonjić Grad, a ovde imamo i njegovu sliku ako ti treba. U pitanju je akumulaciono jezero jer je tu izgrađena hidroelektana. --M!cki ^talk 02:45, 31. maj 2010. (CEST)

Super . Ne, nisam se ja javljao u vezi pećina. Pozdrav--M!cki ^talk 08:03, 31. maj 2010. (CEST)

Nego, jesi li siguran da jezero teritorijalno pripada i Banjaluci? Ja sam jedino siguran za MG. Znam i da je HE na području mrkonjićke opštine i mislim da je granica sa banjalučkom opštinom par kilometara nizvodno.--M!cki ^talk 08:50, 31. maj 2010. (CEST)

Dobro onda. A imaš li kakve podatke za Vrbas? Ja sam danas u taj članak ubacio kutijicu i primetio da se razlikuju podaci o dužini toka i slično na našoj i drugim Vikipedijama. Inače sam rođen i odrastao u Mrkonjiću, pa sam se dosta bavio temama vezanim za taj kraj: gradom, selima, geografijom, ljudima. Poslao sam i nekolicinu slika na našu Viki i na Vikimedijinu Ostavu. Ranije nisam imao digitalni fotoaparat pa nisam pravio tako puno svojih fotografija, ali sam izdejstvovao Dozvolu za objavljivanje od mrkonjićkih sajtova. Sve je to u kategoriji Opština MG i njenim potkategorijama, a ima nešto i na Ostavi. A što se tiče Petra Mrkonjića, pa naravno da znam ko je on U mom kraju ga od milja zovemo čika Pera i u samom centru grada ima njegova bista i trg nazvan po njemu.--M!cki ^talk 17:27, 31. maj 2010. (CEST)

Na jezeru Bočac sam učio da pecam. Ima tamo dosta ribe, ali se par godina tamo bila nakupila ogromna količina plastičnih flaša. Na ušću Crne rijeke u Vrbas su stavili neke mreže tako da se sve skupljalo tu na jednom mestu i bilo je baš strahota pogledati. To je verovatno zagađenje o kojem govoriš. Kada sam bio oko nove godine u tom kraju, flaša više nije bilo - ili su ih konačno pokupili ili su mreže popustile pod teretom --M!cki ^talk 17:34, 31. maj 2010. (CEST)

Ako si mislio na Bribir, ima u Dalmaciji i u Lici.--Zrno (razgovor) 22:49, 31. maj 2010. (CEST)Zrno

Pančić je rođen u Bribiru u Lici, ustvari to nije baš Lika nego primorje, kod Vinodola. I bio je katolik pošto tu nema Srba, pravo ime mu je Josip. Kasnije je prešao na pravoslavlje.--Zrno (razgovor) 22:56, 31. maj 2010. (CEST)Zrno

Ustvari, selo se zove Ugrini a ne Ugrine. Nalazi se u opštini Crikvenica.--Zrno (razgovor) 23:00, 31. maj 2010. (CEST)Zrno

Nije Lika nego Hrvatsko primorje....tako se zvanično zove ta oblast.--Zrno (razgovor) 23:12, 31. maj 2010. (CEST)Zrno

Taj naziv Primorje je dosta star i ne smatra se delom Like. Znači nije Lika.--Zrno (razgovor) 23:46, 31. maj 2010. (CEST)Zrno

Kategorije

Nema potrebe da jednu reku stavljaš istovremeno u kategoriju Rijeke Republike srpske i Reke Bosne i Hercegovine. Prva kategorija je i sama smeštena u ovu drugu. Ako staviš obe kategorije na jedan članak, onda se on dva puta pojavljuje u kategoriji Reke Bosne i Hercegovine. Znači, ne treba istovremeno stavljati u isti članak i kategoriju i njene supkategorije. U ovom slučaju, kada si reku stavio u Rijeke Republike srpske, automatski si je stavio i u Reke Bosne i Hercegovine. Kada si nakon toga dodao u članak kategoriju Reke Bosne i Hercegovine, napravio si jednu vrstu dupliranja. Nadam se da shvataš o čemu govorim.--M!cki ^talk 11:54, 2. jun 2010. (CEST)

Ne treba ti moja dozvola kao administratora da to uradiš. Ako već postoji kategorija npr. Planine u Republici Srpskoj i ona se nalazi u kategoriji Planine u Bosni i Hercegovini, onda nema potrebe obe kategorije stavljati u isti članak. Isti princip se primenjuje i za sve druge kategorije. Stoga, ako je bilo napada na tebe zbog uklanjanja nadređene kategorije, ti napadi su neosnovani. Ako se ponove, slobodno ih uputi na mene. Iako se ja ne petljam puno u rasprave, ovo je stvar čisto tehničke prirode i tu nema kompromisa i duplih standarda. Druga je stvar ako neko želi raspravljati o potrebi postojanja kategorije npr. Planine u Republici Srpskoj. O tome možemo diskutovati ako neko želi ili smatra za shodno. Ali dok god postoji ta kategorija ne treba u člancima da stoji istovremeno Planine u Republici Srpskoj i Planine u Bosni i Hercegovini. Dakle, slobodno ukloni sporne duple kategorije. Ovo je bio primer i isti princip se odnosi na sve kategorije Republika Srpska i Bosna i Hercegovina--M!cki ^talk 12:53, 2. jun 2010. (CEST)

Nisam siguran, stvarno. Mislim da se ona prostire između Mrkonjića i Ključa, ali treba proveriti.--M!cki ^talk 21:55, 3. jun 2010. (CEST)

Sasvim moguće. To je nekada bio deo opštine Ključ, pa sam zato rekao da se nalazi između Mrkonjića i Ključa, ne razmišljajući o podelama koje su se kasnije desile . Ako ne prelazi novoformiranu entitetsku granicu, onda se može smatrati da sada ne pripada Ključu kako je bilo nekada. Slažem se za planinu Maglić i na en i de viki je tako kako si ti napisao. Stoga ću to srediti da odgovara pravom stanju stvari. --M!cki ^talk 22:22, 3. jun 2010. (CEST)

O nazivima planina

...zaista ne znam ništa. Nisam do sada pisao nikada bilo kakve geografske članke, pa ni ne znam kako se imenuju planine ili planinski lanci koji se prostiru na više država. --Željko Todorović (razgovor) 22:51, 3. jun 2010. (CEST) s. r.

Ne zamaram se pretjerano time što sam na meti ličnih napada. To ne doživljavam uopšte lično, niti mi nešto posebno znači što nekome padne na pamet da iznosi svakakve laži i još mi citira članove zakona. To što neko miješa politiku i vikipediju to je njegova stvar. Glasanje se maltene pretvorilo u politički izbor, a vikipedija nije demokratija, tako da pri izboru za administratora ne preovladava prosta većina, i to povećava frustracije. Barem ja to tako vidim, možda to i nije tako. --Željko Todorović (razgovor) 23:17, 3. jun 2010. (CEST) s. r.

corel

Da te pitam jednu stvar, mislim da se dobro razumes u te stvari. Kako da instaliram Corel 14 i da radi? Da nemam problema sa licencom i to. --Aleks (razgovor) 16:16, 4. jun 2010. (CEST)

Znam da koristim torrent, ali vise koristim Rapidshare. Nasao sam i linkove ali malo zezaju oko licence, a ja imam vec dosta uradjenog u toj verziji. --Aleks (razgovor) 16:30, 4. jun 2010. (CEST)

Hvala. Pozdravljam te također. Bio sam na Kubi 7 dana na odmoru. --Miroslav Ćika (razgovor) 18:25, 4. jun 2010. (CEST)

Pa ne znam, ako je manja reka ne vidim da može da škodi. Stavi.--M!cki ^talk 18:43, 4. jun 2010. (CEST)

I ja sam prvi put čuo za tu reku kada sam pisao članak o MG na Vikipediji. Mislim da nije u pitanju ista reka kao ona koju si pomenuo (99,5% sam siguran). Negde sam čak našao da se ta u Mrkonjiću zove Korona (verovatno je pogrešno napisano). Pitao sam par ljudi i niko nije znao da mi kaže nešto preciznije, pa sam je čak izbacio iz članka o MG dok ne budem siguran. Izgleda mi iz ovog članka da je to neka rečica u selu Donja Pecka, koja se uliva (od koje nastaje) reka Sana. Za sada nemam drugih izvora osim tog članka, ali se možda može napisati nekoliko rečenica (mada i nije baš neki reprezentativan izvor).--M!cki ^talk 16:03, 5. jun 2010. (CEST)

Ta velika reka izvire iz Plitvičkih jezera i uliva se u Kupu u Karlovcu. Mrkonjić Grad uopšte nije na toj liniji. Treba ukloniti te kategorije, jer i iz Politikinog članka se vidi da je mrkonjićka Korana reka/rečica od koje nastaje Sana. Možeš li mi dati link ka mapi da vidim o kojoj reci/potoku u Podbrdu se radi? Gore u Podbrdu osim Ponora nema nekih velikih vodotokova.--M!cki ^talk 16:18, 5. jun 2010. (CEST)

Kao što možeš videti na primeru Korane u Hrvatskoj i ove male istoimene reke u selu kod Mrkonjića, može postojati više reka sa istim imenom. Odnosno, u ovom slučaju imamo jednu veliku reku (onu o kojoj već postoji članak), jednu malu reku (možda potok) u opštini Mrkonjić Grad i možda još neku rečicu u Grahovu. Neka te ime ne zavara jer se može raditi o različitim vodotokovima.--M!cki ^talk 16:25, 5. jun 2010. (CEST)

To na mapi ti je selo Donja Pecka (nije Podbrdo) i to nije ona hrvatska reka definitivno. Očigledno je da u MG ima još ta jedna rečica pa ćemo kad prikupimo još malo informacija o njoj napisati poseban članak.--M!cki ^talk 16:33, 5. jun 2010. (CEST)

Bojan je napravio traženo preusmerenje, a spisak pojmova koji su povezani sa ranijim nazivom imaš ovde.--M!cki ^talk 21:06, 5. jun 2010. (CEST)

Može tako ili kako tebi odgovara. Ja sam tako pravio moje arhive, a ovde imaš detaljno uputstvo kako se to inače radi.--M!cki ^talk 21:48, 5. jun 2010. (CEST)

Čemerno prevoj

Godinu 1958 sam stavio jer sam je našao u navedenom tekstu banjalučkog profesora. Da li je tačna nije mi poznato, ali sam od Trebinja do Dubrovnika išao asfaltiranim putem pre više 50 godina, a to je deo ovog puta. Godina se može obrisati ali trgovački put iz Dubrovnika preko Čemerna je išao još od konjskih karavana, a Jadranska magistrala je nastala kasnije i put preko Ploča nije bio put Dubrovnika za Bosnu i Srbiju nego ovaj. To što se propali deo obnavlja, put skraćuje praveći obilaznice to je normalna pojava, pa ne vidim što bi to bilo značajno za enciklopediju. Fale samo imena komisije na konkursu i ime direktora Hercegovine puteva iz Trebinja Miodraga Ščepanovića normalno sa brojem telefona. Stvarno preterivanje.--Drazetad (razgovor) 16:22, 6. jun 2010. (CEST)

Ja sam lud što ti se javljam, jer imam problema sa tvojim svatanjem onoga što je napisano. Kakve zeze ovaj put ima sa Crnom Gorom i ko je rekao da je put izgrađen isključivo zbog povezivanja Dubrovnika sa ovim delom bivše države!!!!--Drazetad (razgovor) 16:31, 6. jun 2010. (CEST)

Ti imaš problem sa svatanjem napisanog, jer ti ne čitaš kako je napisano, nego kako ti zamišljaš da je napisano. Miroslav Krleža je naziv Jugoslovenskog leksikografskozg zavoda koji je izdao knjigu koju sam naveo. Piši šta hoćeš i nemoj mi se više javljati. Ako imaš primedbe piši ih u razgovoru uz tekst, da svi vide šta ko misli i šta ko radi. --Drazetad (razgovor) 16:41, 6. jun 2010. (CEST)

PDP

Pa nije PDP RS zvaničan naziv, već samo PDP. Tako stoji u Statutu PDP-a. --Željko Todorović (razgovor) 21:19, 6. jun 2010. (CEST) s. r.

Vraćeno. --SmirnofLeary (razgovor) 12:01, 7. jun 2010. (CEST)

Socijalistička partija

Prema Statutu, naziv ove partije je takođe samo Socijalistička partija, bez Republike Srpske. Tako da naziv treba da bude Socijalistička partija (Republika Srpska). Treba biti oprezan pri imenovanju partija, jer recimo dvije potpuno različite su partije Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, a obadvije su sa sjedištem u Srbiji, a imaju različite programe i ciljeve. --Željko Todorović (razgovor) 13:46, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Nazive trba pisati onako kako stoji u Statutu, a ja ne znam da li su stranke mijenjale ime ili ne. Trebale bi sve stranke na svojoj zvaničnoj stranici da imaju sve stranačke dokumente o osnivanju i izmjenama i dopunama Statuta, da bi se to znalo, ali eto nemaju. Što se tiče Mladena Ivanića, o politici neću na Vikipediji, tu joj nije mjesto. Nego kasnije se moramo dogovoriti u vezi onih imena republičkih institucija, to smo gurnuli pod tepih, a članke moramo pravilno nasloviti. --Željko Todorović (razgovor) 14:01, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Da, naziv npr. kategorije treba da bude Institucije Republike Srpske, kao što je i sada. Ali kada pričamo o službenom nazivu institucije to je drugačije. Ali, o tome ćemo kasnije. --Željko Todorović (razgovor) 14:24, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Nadleštva

Nismo mi završili još oko tih imena nadleštava, jer ja i dalje tvrdim da u nazivu treba da stoji Republički. Ja sam samo zamrznuo priču, jer imao sam tada drugog posla. Ja trenutno pripremam zakon, pa ćemo ga kasnije preći, da vidimo da neke institucije imaju u sebi naziv Republički, a neke ne, iako se i te koje ne sadrže, odnose na cjelokupnu teritoriju, tj. prema Zakonu o zaštiti naziva Republike Srpske imaju pravo na naslov Republike Srpske. --Željko Todorović (razgovor) 15:05, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Ali, naziv institucije sa prefiksom Republički treba da bude primaran, a ono ostalo sekundaran. Mi ne možemo primjenjivati neki kolokvijalni naziv za tu instituciju, kao npr. umjesto predsjednik Vlade Republike Srpske nasloviti članak sa premijer Republike Srpske. Takva praksa, u nekim slučajevima, postoji na engleskoj vikipediji, jer neki urednici jednostavno ne žele da prevedu ili ne znaju da prevedu nazive državnih poglavara i institucija u dalekim zemljama na čudnim i nepoznatim jezicima. Ja nemam ništa protiv da se kaže u sveukupnosti Institucije Republike Srpske i to je tačno, ali kada govorimo o pojedinačnoj instituciji mi moramo dati njen pravi naziv. Recimo, službeni naziv najvišeg izvršnog organa Republike Srpske je Vlada, a ne Republička vlada, i tako to piše u Zakonu o Vladi Republike Srpske i Ustavu Republike Srpske. Ali, recimo za Republički zavod za statistiku piše u Zakonu o republičkoj upravi da mu je to službeno ime. Ja vjerujem da znaš u Republici Srpskoj postoji Poreska uprava i Republička uprava za inspekcijske poslove. Reci mi svoje mišljenje, šta misliš zašto ispred imena Poreske uprave nema prefiksa Republička, pa da bude Republička poreska uprava, a kod ovog inspektorata ima? Samo svoje razmišljanje na moje pitanje. --Željko Todorović (razgovor) 15:46, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Možeš li da mi kažeš o kom se dokumentu radilo, gdje si vidio da je to zvaničan naziv tog zavoda? U kom je rangu dokument, da li je to zakon, pravilnik, uredba, odluka, uputstvo, naredba itd.? Evo ti s:Zakon o republičkoj upravi pa ga pogledaj, posebno član 32 gdje se može vidjeti ono što sam govorio o Poreskoj upravi i Republičkoj upravi za inspekcijske poslove, tj. jedna uprava ima prefiks Republička a druga ne. Zatim, posebno obrati pažnju na član 39 gdje se može vidjeti spisak republičkih upravnih organizacija u koje spada i pomenuti Zavod. Pogledaj recimo stavku i) i stavku f) gdje se takođe može vidjeti da kod jednog ima prefiks Republički a kod drugog ne. Ukoliko u nekom pravilniku stoji da je služben naziv samo Zavod bez prefiksa Republički, to je netačno jer se primjenjuje viši pravni propis, tj. zakon, u ovom slučaju Zakon o republičkoj upravi koji reguliše rad ministarstava, republičkih uprava i republičkih upravnih organizacija. Zakonom je određeno koji će zavodi imati prefiks Republički, a koji ne, i to možemo jasno vidjeti u ovom Zakonu o republičkoj upravi. Ono što piše u ovom Zakonu je službeno. --Željko Todorović (razgovor) 16:16, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Naslov zakona u sebi ne mora obavezno da sadrži to Republike Srpske i to je praksa zakonodavca. Tako imamo recimo Zakon o upravnoj inspekciji koji takođe ne sadrži, hajmo reći sufiks Republike Srpske. U Srbiji postoji Zakon o Narodnoj skupštini koji ni pored institucija ne stavlja sufiks Republike Srbije, dok kod nas recimo ima Zakon o Vladi Republike Srpske gdje se pored institucija najvišeg reda tri grane vlasti stavlja Republike Srpske, ali to je praksa zakonodavca, ne moramo se baviti naslovima zakona. Dalje, obrati pažnju na član 15 Zakona, gdje se navodi spisak ministarstava, a ni pored njih se ne stavlja sufiks Republike Srpske, a ti si sam pisao članke sa tim sufiksom. Pored imena Poreska uprava takođe nije stavljeno Republike Srpske, a ona nema prefiks Republička, tako da to nema veze s tim prefiksom. Ako se sve uprave zovu republičke, zašto ne bi bila i Poreska uprava? Evo zašto, zakonodavac je odredio da tako hoće da mu se zove nadleštvo i tako je stavio i baš ga briga. Dakle, sufiks Republike Srpske se u zakonima stavlja samo pored Vlade, Narodne skupštine, Ustavnog suda i Vrhovnog suda, to se može primijetiti u skoro svim zakonima. Ako imaš prakse s zakonodavnom materijom, nadam se da si upoznat s tim. --Željko Todorović (razgovor) 16:49, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Nego, nisi mi odgovorio, naziv Zavoda si vidio u dokumentu kakvog ranga? --Željko Todorović (razgovor) 16:53, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Pogledaj član 39 stavku f) Zakona o republičkoj upravi. Zašto pored naziva Zavoda za obrazovanje odraslih, koji nema prefiksa Republički, ne stoji Republike Srpske, ako bi imao neke objašnjenje? Po tvome, tu bi logički trebalo da stoji Republike Srpske. --Željko Todorović (razgovor) 17:36, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Ma, molim te kakvi propusti sekretarice. Zakon se tačno štampa, ponekad postoje pravopisne greške, ali pogrešne riječi nikad. Ja ti kažem da identični „propusti“ postoje i u zakonu Republike Srbije. I tamo postoje republički zavodi, ali i samo zavodi. Šta bi ti rekao na to? --Željko Todorović (razgovor) 17:50, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Razlog zašto se ne stavlja „sufiks“ Republike Srpske poslije naziva je taj što je praksa da se naziv države stavlja samo nakon najviših organa formiranih Ustavom te države, ili tamo gdje je država vlasnik. Nemam link ka zakonu, ali evo primjera nekih institucija što se može provjeriti na Internetu:

1. Republički sekretarijat za zakonodavstvo;
2. Republički zavod za statistiku;
3. Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave;
4. Zavod za intelektualnu svojinu;
5. Centar za razminiranje;
6. Republički geodetski zavod;
7. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije;
8. Geomagnetski zavod;
9. Zavod za socijalno osiguranje.

Evo na stavci 7. se jasno vidi da je tu spomenuta Republika Srbija, a razlog je taj što se mora znati da je imovina vlasništvo Republike Srbije, a ne da je to tamo neka nebitna imovina. Kod svih drugih nadleštava se ne stavlja ime države. Ko dobija ime Republika Srpska, je rečeno Zakonom o zaštiti naziva Republike Srpske gdje je rečeno da onaj ko djeluje na cjelokupnoj teritoriji ima pravo na naziv Republike Srpske kao i institucije koje formira Republika Srpska. Mislim da se nigdje, niti u jednom zakonu, ne spominje puni naziv Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, već samo Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) jer to nije organ formiran Ustavom, i u zakonu nema potrebe da se stavlja stalno iza imena „sufiks“ Republike Srpske. Nadam si da si shvatio, i da se možemo saglasiti da postoje republički zavodi i zavodi, a da sufiks Republike Srpske dolazi po pravu tj. po zakonu. --Željko Todorović (razgovor) 18:31, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Slažemo se oko toga da sve trebaju da imaju završetak Republike Srpske. O tome ne treba ni pričati, to se podrazumijeva. Ta oblast je definisana Zakonom o zaštiti imena Republike Srpske. Imena institucija Republike Srpske su definisana Zakonom o republičkoj upravi. Kada sklopimo ta dva zakona dobijamo Republički zavod za statistiku Republike Srpske. Zakon je viši pravni akt i naziv institucije koji piše u zakonu je službeno ime. Kao što sam rekao, mi ne možemo koristiti kolokvijalne nazive. Već smo vidjeli u samom Zakonu da postoje republički zavodi i zavodi. Zakonodavac je odredio da hoće da mu se jedan zavod zove Republički zavod, a drugi samo Zavod. To je zakonodavac odredio i mi moramo pisati ime institucije po slovu zakona. Zakon najpreciznije daje ime državnog nadleštva, zakon se ne odnosi na to kako će neki administrativni radnik nazivati nadleštvo u kojem radi, nego se odnosi kao jedno opšte pravilo, što zakon i jeste. --Željko Todorović (razgovor) 19:10, 7. jun 2010. (CEST) s. r.

Ja sam ti objasnio zbog čega se piše i Republički i Republike Srpske. Naziv Republički dolazi shodno Zakonu o republičkoj upravi, a Republike Srpske shodno Zakonu o zaštiti naziva Republike Srpske. Ne vjerujem da si pravničke struke, ali nije teško shvatiti odredbe zakona. Ja ti ne mogu prostije objasniti tumačenje nekih odredaba. Ti na kraju jednostavno odgovoriš da ti misliš da se ono Republički izbacuje. To je tvoje mišljenje, ali u zakonu je ono sasvim nešto drugo. Vidio si da u Zakonu o republičkoj upravi kao organ uprave postoje Republički zavod za statistiku i Zavod za obrazovanje odraslih. Kada kod prvog dodamo Republike Srpske, ti smatraš da treba odbiti Republički. A šta kod drugog kada dodamo Republike Srpske, šta ćemo tu odbiti, jer ne može se parcijalno zakon primjenjivati? A ako ne shvatiš, iznesi onaj svoj prijedlog što si mi predložio, da vidim o čemu se radi. --Željko Todorović (razgovor) 16:24, 8. jun 2010. (CEST) s. r.

Ja sam i pokrenuo raspravu da bi odredili šta treba da bude primarno, a šta sekundarno. Nemam ništa protiv da obadva naziva stoje u članku. Znači članak će se nasloviti Republički zavod za statistiku Republike Srpske (kao što je sada), a preusmjerenje će biti Zavod za statistiku Republike Srpske. U uvodom dijelu članka će se pisati: „Republički zavod za statistiku Republike Srpske ili Zavod za statistiku Republike Srpske je upravna organizacija...“ (tako je i sada napisano). Tako će se naslovljavati i pisati svi drugi članci o organima uprave, koji u sebi sadrže riječ Republički. Dakle, prvo formalni naziv, pa kolokvijalni. --Željko Todorović (razgovor) 17:49, 8. jun 2010. (CEST) s. r.

Šablon

Može. Ono je ionako bio samo probni šablon. --Željko Todorović (razgovor) 18:05, 8. jun 2010. (CEST) s. r.

Isti tekst već postoji na toj stranici za razgovor, pa ne vidim nijedan razlog da se ponovo stavlja.--M!cki ^talk 23:16, 8. jun 2010. (CEST)

Odgovorio sam na tvojoj stranici za razgovor, ne na Željkovoj. --M!cki ^talk 23:24, 8. jun 2010. (CEST)

Šablon

...dobro izgleda za sada. Ja do sada nisam pravio te padajuće šablone, tako da nemam nikakvih za sada prijedloga. Ti to dovrši kako smatraš da treba, pa onda možemo razgovarati da li valja ili ne valja. Samo bih ti predložio da ne miješaš ijekavicu i ekavicu. Šablon bi trebao biti u potpunosti na ijekavici. Već sam ti objasnio ono za riječi predsjednik i predsednik. --Željko Todorović (razgovor) 16:09, 9. jun 2010. (CEST) s. r.

Slobodno zamijeni šablon. Nema potrebe da stari kopiram na posebno mjesto, jer sve ostaje u istoriji izmjena stranice. --Željko Todorović (razgovor) 17:47, 9. jun 2010. (CEST) s. r.

Pomalo. Izbjegavam ih gdje mogu. Kad moram da ih pravim, obično kopiram odnekuda pa prepravim. U čemu je problem? --Miroslav Ćika (razgovor) 18:38, 9. jun 2010. (CEST)

Baš to se i meni desilo par puta. Dovodi do najčudnijih efekata ponekad. A jednom je neki članak tako stajao 10 dana dok se nije otkrilo da fali jedna zagrada. --Miroslav Ćika (razgovor) 18:54, 9. jun 2010. (CEST)

Ovako nekako stoji stanje, mislim da je problem u div tagovima, imaš oko 25 otvorenih i oko 20 zatvorenih. U principu si otvarao po tri taga, a zatvarao samo dva. Na više mesta u šablonu. Pokušaću da ih zatvorim, ali mislim da nema potrebe za toliko div tagova. Mislim da može i bez toga. --SmirnofLeary (razgovor) 19:06, 9. jun 2010. (CEST)

Odlično, zatvorio sam i div tagove. Nisi bio zatvorio 7 ovih <div class="NavFrame"> tagova. --SmirnofLeary (razgovor) 19:16, 9. jun 2010. (CEST)

Dozvola

Sredio sam, valjda. --filip ██ 02:49, 10. jun 2010. (CEST)

Slažem se sa onim što je napisao Slaven na pomenutoj stranici za razgovor. Odluči se za jednu varijantu i kada razvrstaš članke u novu kategoriju ili kategorije, onda ovu možemo izbrisati. Takođe, ukoliko imaš neke nedoumice možeš na stranici za razgovor ostaviti neki komentar ili predlog, pa ćeš videti šta drugi zainteresovani korisnici misle o toj problematici. Pozdrav! --M!cki ^talk 13:56, 10. jun 2010. (CEST)

Ne znam. Vidim da je Rasim Ljaić stavljen u kategoriju srpskih političara, a da je Milorad Pupovac u kategoriji hrvatskih političara. Rekao bih da se tu gledalo iz koje države ti ljudi dolaze. Očigledno da o tome treba razmisliti. Možeš pokrenuti i pitanje na Trgu, pa da se o tome prodiskutuje. Ako sledimo ova dva primera, onda je Slavenov predlog bolji. Ako želiš da se svi političari razvrstaju po nacionalnosti, onda se mora napraviti reorganizacija. Evo, sad vidim da je Dodik u kategoriji srpskih političara. Znači, tu postoji jedna nedoslednost. Treba se opredeliti za jednu varijantu (država porekla ili nacionalnost) i toga se pridržavati. Ja sam bliži prvoj varijanti, jer mi je logičnije da se u jednoj kategoriji nađu političari iz iste države, nego političari određene nacionalnosti. To je naravno samo moje lično i neobavezujuće mišljenje.--M!cki ^talk 14:19, 10. jun 2010. (CEST)

Nisam se udubljivao i analizirao čitavu problematiku. Samo sam konstatovao da postoji jedna nedoslednost, pa mi nije lako odgovoriti. Može se napraviti kategorizacija i po nacionalnosti i po državi. Ako bi se išlo samo na jednu kategoriju, moj lični utisak je da bi najbolje bilo političare razvrstati prema onoj državi u kojoj žive i bave se politikom (dakle, ne prema državi rođenja, religijskoj pripadnosti i sl).--M!cki ^talk 14:47, 10. jun 2010. (CEST)

Ti si očigledno to bolje proučio (kao što već rekoh, ja nisam puno pažnje tome poklanjao), pa radi kako misliš da je najbolje.--M!cki ^talk 15:12, 10. jun 2010. (CEST)

Ako se pravi kategorizacija po nacionalnosti, onda u kategoriji može pisati kojoj naciji političari pripadaju. Ako se pravi kategorizacija po državi, onda nacionalnost ne treba da stoji. --M!cki ^talk 15:27, 10. jun 2010. (CEST)

Nisam to do sada radio, pa ne znam. Ali se uvek umesto nacionalnosti može staviti crtica (-) ako ne postoji drugi način.--M!cki ^talk 15:40, 10. jun 2010. (CEST)

To je ono što sam ti govorio. Tu postoji jedna nedoslednost. Kategorija se može nazvati Bosanskohercegovački političari ili Političari Bosne i Hercegovine ili Političari u Bosni i Hercegovini. Po mom mišljenju, u toj kategoriji treba da se nađu svi oni političari koji su iz BiH (Izetbegović, Silajdžić, Dodik, Komšić, Karadžić itd). Ova kategorija se može podeliti na Političari Republike Sprske i Političari Federacije BiH. Već sam rekao da je po meni najbolje napraviti podelu po državama u kojima se ti ljude bave svojim poslom. Znači, u srpske političare staviti sve političare iz Srbije, u hrvatske političare staviti ljude iz Hrvatske itd. Tako npr. kada bi bio neki Petar Marković rodom iz Žagubice koji se odselio u Brazil i tamo postao Ministar kulture, njega bih stavio u kategoriju Brazilski političari. U ovom trenutku imamo problem. Da li u kategoriju Srpski političari stavljamo pripadnike srpskog naroda ili ljude koji žive u Srbiji? Malo mešamo pojmove narod i nacija. Pogledaj ovo na primer. --M!cki ^talk 16:16, 10. jun 2010. (CEST)

Znači, komplikovano je --M!cki ^talk 16:35, 10. jun 2010. (CEST)

...., onda bi pravilan naziv za kategorije bio ovakav: Politicari Republike Srbije, Politicari Republike Albanije, Politicari Ujedinjenog Kraljevstva, Politicari Jugoslavije, Politicari Republike Makedonije itd. Ovo je pravilan naziv.

— Baš Čelik

Slažem se sa ovim što si mi napisao.--Antidiskriminator (razgovor) 18:34, 10. jun 2010. (CEST)

Političari kategorizovani po nacionalnosti ili po državljanstvu

Da li si siguran da je dobro političare iz BiH kategorisati po nacionalnosti a ne državljanstvu i da li si siguran da je to konzistentno sa kategorijama političara iz drugih država u kojima ne postoji kategorizacija po nacionalnoj pripadnosti već državi u kojoj su oni na političkoj funkciji (Rasim Ljajić je u kategoriji srpski političari)?--Antidiskriminator (razgovor) 15:45, 10. jun 2010. (CEST)

Nisam ni primetio da se vodi polemika po ovom pitanju. Neću se mešati.--Antidiskriminator (razgovor) 15:53, 10. jun 2010. (CEST)

Rekoh da se neću mešati ali bih, pošto je napisano da nije problem a ovo može da bude presedan u još nekim situacijama, izneo svoj stav.

Političar je jedna od retkih kategorija direktno vezanih isključivo za državu u kojoj se vrši politička funkcija. Svaki političar je na političkoj funkciji u nekoj državi, nevezano od toga kako se deklariše po nacionalnoj pripadnosti.

Pretpostavljam da bi potencijalni čitalac vikipedije prvenstveno želeo da na jednom mestu vidi ko su bili političari u nekoj državi, dok je bolje da njihova nacionalna pripadnost bude podkategorija. --Antidiskriminator (razgovor) 17:17, 10. jun 2010. (CEST)

Slažem se da je naziv političari Republike Srbije precizniji i da bi korisnicima bilo jasnije kako da kategorizuju članke o političarima. Ako bi se išlo na tu varijantu, onda bi ipak trebalo na Trgu povesti raspravu, pa ako se prihvati (pri čemu ne moramo da pravimo glasanje ako bi i iz same diskusije bilo jasno da postoji konsenzus) onda bi mogla čitava stvar da se odradi botovski. Ja lično u svemu tome ne vidim neki problem, ako postoji konsenzus zajednice. Ovo nije jedina kategorija koja nije dobro odrađena, odnosno kod koje nismo bili dosledni. Mnogi korisnici usput otklanjaju greške koje uoče, a i sam to radim dosta često. --M!cki ^talk 20:07, 10. jun 2010. (CEST)

Trebinjci

Ako ti je namera da napraviš kategoriju Trebinjci, onda u članke o ličnostima odmah dodaj tu kategoriju. Ne moraš ići posredno, prvo dodavati kategoriju Opština Trebinje, pa onda opet menjati kategorije i sl. Kada budeš pravio tu kategoriju Trebinjci onda nju staviš u kategoriju Opština Trebinje i to je sve. Inače, nema potrebe da ja pitam Bojana zašto je vratio izmenu, mada sam to učinio jer i mene zanima. Možda on ima neki smislen odgovor i razlog zašto je to uradio. U takvim situacijama, slobodno se obrati njemu i verujem da ćeš dobiti iskren odgovor. On je korisnik sa najvećim brojem izmena na našem projektu i dosta vremena je posvetio člancima iz Bosne i Hercegovine.--M!cki ^talk 21:20, 10. jun 2010. (CEST)

Već sam bio vraćao tu izmenu korisnika, a vidim da je i Bokica vratio u međuvremenu. Šta da kažem? Članak o tom filmu je klica, sa samo jednom rečenicom. Ako želi da doprinese, bilo bi u redu da doda informacije o filmu. --SmirnofLeary (razgovor) 22:17, 10. jun 2010. (CEST)

Opština

Hvala ti za savjet. Sve te informacije se već nalaze u članku Prijedor, tako da nema potrebe pisati dva ista članka. --Banović (razgovor) 23:17, 10. jun 2010. (CEST)

Hvala u svakom slučaju. Bitno je prikupljati što više informacija, a kasnije će se i same selektovati i "poslagati" kako treba. Pozdrav. --Banović (razgovor) 23:23, 10. jun 2010. (CEST)

Meš čini da je Aleksa, ne Alaksa? :)--Miroslav Ćika (razgovor) 04:16, 11. jun 2010. (CEST)

Rekao bih da su Gradiščanci.--M!cki ^talk 12:04, 11. jun 2010. (CEST)

To sam našao pretragom na Guglu.--M!cki ^talk 12:10, 11. jun 2010. (CEST)

Vidi ovako, nemam baš volje da se bavim posredovanjem. Malo je bezveze da ja pričam sa njim, pa da pričam sa tobom i da prenosim šta je rekao on, šta si rekao ti itd. Tu uvek posrednik izvuče najdeblji kraj, u smislu da potroši najviše svog vremena oko nečega na čemu nije ni radio. Razumem u potpunosti tvoje negodovanje. Najlogičnije je da vas dvojica vodite dijalog i da se dogovorite kako je najbolje raditi i kako ćete ubuduće kategorizovati članke kako ne biste dolazili u ovakve situacije. Time biste zajednici i što je najbitnije sebi samima uštedeli puno vremena i energije. Ako iz nekog razloga niste u stanju da vodite konstruktivan dijalog, onda raspravu treba preusmeriti na Trg pa ćete videti čiji stav ima podršku zajednice, odnosno članova koje interesuje konkretna tema. Ovo je sasvim dobar mehanizam da rešite te probleme. Nije problem ni da ja posredujem, ali ovo nije poslednji problem ovakve prirode na koji ćete obojica naići i ako ne smognete snage da ih sami kroz saradnju rešite, stalno ćete se vrtiti u krug. Moj je savet da jedan drugom „pružite ruku“, zaboravite na ranije nesporazume i pažnju usmerite samo na ovaj konkretan problem.--M!cki ^talk 12:37, 11. jun 2010. (CEST)

Nemoj kategorisati ljude direktno pod opštine, već napravi kategoriju Bilećani, ovi, oni. Inače ponoviću da je takvo kategorisanje glupost, kao što sam rekao kod Mikija. -- Bojan  Razgovor  13:08, 11. jun 2010. (CEST)

Kategorije

[1]. --93.87.192.254 (razgovor) 14:11, 11. jun 2010. (CEST)

Hvala na spomenici. Tek sad sam primetio. Sviđa mi se tvoj način komunikacije sa Bojanom danas. To je najbolji način da sebi olakšaš rad. U svakom slučaju, i kada dijalog ne uspe, možeš reći da si pokušao da sarađuješ. M!cki ^talk 14:31, 11. jun 2010. (CEST)

I da i ne. Defaultsort služi da bi se izbeglo raspoređivanje kod svake kategorije, dok kad raspoređuješ po kategoriji može da se tačnije rasporedi članak (ili kategorija, slika, ...) nego što bi uradio samo Defaulrsort. Pošto je kategorija "Ljudi po gradovima u BiH" zasnovana na građanskoj raspodeli po gradovima, nije baš zgodno da članak bude poređan prema (npr.) "Mrkonjićani" iz Defaultsorta. Stoga sam uradio još raspodelu po kategoriji ubacivši "Mrkonjić Grad". --93.87.192.254 (razgovor) 15:35, 11. jun 2010. (CEST)

Pogledaj ekran i videćeš sledeće komponente: sredina je članak a levo je kolona sa nekim opcijama. U toj koloni, ispod pretraživača, ima naslov "alati". Nađeš opciju "Šta je ovde povezano" i klinkeš na nju. Ibaciti posebnu stranicu koja predstavlja spisak svih stranica u kojima se javljaju veze ka dotičnom članku.

Ja tražim članke o osobama, otvorim te članke (ili članak) i gledam da li su dotične osobe (ili osoba) rođene u traženom mestu. To znatno ubrzava pretragu nego traženje uspomoć pretraživača. --93.87.192.254 (razgovor) 17:04, 11. jun 2010. (CEST)

Pa možeš da odeš na članak o tom gradu par na tu opciju. Ali više ćeš ljudi naći ako i na to mesto i na opštinu (čiji je to mesto admin. centa) i na naselja u toj opštini odeš na tu opciju. Izbaciće ti spisak, a na njega ulaziš na članke kao što bi ulazio na stranici rezultata pretrage. Na tom spisku potražiš ličnosti, otvoriš te članke i vidiš da li su rođene u dotičnom mestu (ili opštini), kao na običnoj pretrazi.

Ja ne koristim pretragu (pretraživač), već opciju "Šta je ovde povezano". Traženje pretragom može da potraje i satima, dok ti ta opcija izbaci sve stranice koje su povezane (tj. imaju veze) ka dotičnom članku. --93.87.192.254 (razgovor) 17:19, 11. jun 2010. (CEST)

Tu levu belu kolonu sa opcijama imaš maltene na svim stranicama koje su dostupne običnim korisnicima (neadministratorima i nebirokratama). Ta kolona postoji bilo kad uređuješ neku stranicu bilo kad je ne uređuješ. Ali pošto tebe zanimaju određeni članci, odeš na te članke (podrazumeva se svaki posebno) i na tu opciju. --93.87.192.254 (razgovor) 17:35, 11. jun 2010. (CEST)

I za grad, i za opštinu, i za naselja te opštine. --93.87.192.254 (razgovor) 17:40, 11. jun 2010. (CEST)

Ne. Tek kad budu 5 članak, možeš da napraviš kategoriju. --93.87.192.254 (razgovor) 18:38, 11. jun 2010. (CEST)

Pozdrav. Mislim da praviš dosta grešaka u nazivu kategorija. Ne kaže se Dubič... kako si već napisao, zaboravih, već Dubičanac, a množina Dubičani. --Banović (razgovor) 20:44, 11. jun 2010. (CEST)

Pardon, i ja sam se zaznuo pogledavši tvoju kategoriju jer se ne mogoh sjetiti kako si napisao. Mislio sam napisati Dubičanac, a množina Dubičanci.--Banović (razgovor) 20:56, 11. jun 2010. (CEST)

PS. Mislim, kad već radiš te kategorije, da bi bilo dobro konsultovati pravopis, jer gugl tu u većini slučaja nije relebvantan. Na primjer većina srbijanskih medija pišu Prijedorci, mjesto Prijedorčani. Na guglu ćeš naći više pogodaka pod Dubičani nego Dubičanci.

Ja neću puno da ti se mješam u to šta radiš, ali moj prijedlog bi bio da ako nisi siguran u pravopisnu ispravnost naziva, kategoriju nazoveš tako što ćeš napisati "Poznati iz Dubice, Poznati iz Gradiške.... --Banović (razgovor) 21:00, 11. jun 2010. (CEST)

Ja sam 100% siguran da se kod nas kaže Dubičanac, a ne Dubičanin. Ali kako piše u pravopisu ne bih znao. Samo sam ti htio skrenuti pažnju da kod naziva koje praviš, greške su vrlo učestale. Poenta kategorisanja je da se pojedini članci skupe na jedno mjesto, što ti i odrađuješ i to je bitno. Ovo za nazive ti samo napominjem jer si se dotakao nečega, oko čega se zapita i većina stručnjaka koji se time bave. Kaže li se Gradišćanin, Gradiščanin, Grdišćanac... :) 99% profesora srpskog jezika u Srbiji neće ovo znati.--Banović (razgovor) 21:09, 11. jun 2010. (CEST)

Pazi, rekoh ti da neću puno da se miješam, ali da se mene pita ja bih to sve strpao u opštine što si ti, kako vidim u gornjim diskusijama, i pokušao da uradiš. A sad , ljudi ili poznati... ne znam, ali računam dok je zaslužio/la članak na Vikipediji, poznat je. Sadašnji nazivi imaju i manu što se odnose samo na muškarce. Dubičanka nikako ne može biti Dubičanac... Kako ti rekoh, neću puno da se miješam, glavno da je to sve skupljeno na jedno mjesto, a onda u svaku od tih kategorija fino staviš poveznicu ka kategoriji odgovarajuće opštine, pa kad se otvori kategorija opštine da to bude kao podkategorija.--Banović (razgovor) 21:31, 11. jun 2010. (CEST)

A iskreno, ne bi bilo loše ni imati članak u kom su navedeni nazivi stanovnika tog i tog mjesta, jer kako vidiš, čim si 100km udaljen, ne znaš kako se nazivaju ljudi koji tu žive. Ja ne bih bio siguran tvrditi ni za Nevesinjce/Nevesinjane, Derventićance/Derventićane...--Banović (razgovor) 21:42, 11. jun 2010. (CEST)

Mozda moze da se napravi jedan clanak o opstinama Republike Srpske, o nazivima onih koji zive tamo, ali dzaba je kad ne znamo sigurno. :) Za Nevesinjce sam i ja razbijao glavu. :) Tragedija. Jednom kad procitas dva slicna naziva, ne mozes razumno da razdvojis koji je pravilan. Onda isto tako postoji mogucnost da i u samom Nevesinju ne mogu da se dogovore oko toga. Tragedija. ;) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:51, 11. jun 2010. (CEST)

Šablon 2

Ja ću da izvršim neke izmjene na šablonu o politici Republike Srpske, a ti kasnije reci da li ti tu nešto ne odgovara. --Željko Todorović (razgovor) 22:56, 12. jun 2010. (CEST) s. r.

Nisam još počeo da radim na izmjenama, a evo šta planiram. U padajućoj sekciji Republika Srpska isključio bih naslove predsjednika, Ustava, Senata a ubacio bih nešto vezano za Republiku kao npr. Geografija Republike Srpske, Ekonomija Republike Srpske itd. (ako ima takvih članaka, nisam provjerio). Napravio bih posebnu padajuću sekciju predsjednik Republike Srpske nakon Ustava RS, gdje bi stavio predsjednika i Senat. Takođe, iz sudske vlasti bi izbacio Ustavni sud jer se on ne smatra sastavnim dijelom piramide vlasti. Sudska vlast je zapravo ona koja donosi odluke na osnovu zakona, a sud koji donosi odluke na osnovu Ustava se tradicionalno ne smatra dijelom sudske vlasti. --Željko Todorović (razgovor) 23:07, 12. jun 2010. (CEST) s. r.

Dodao sam novu sekciju predsjednik Republike i pod nju stavio Senat, u sekciji Ustav sam izbacio Amandmani jer članak još ne postoji, a ako se napiše biće u članku Ustav Republike Srpske. Izvacio sam sekciju ministarstva i podveo ih pod Vladu. Izbacio sam funkciju predsjedavajućeg Vijeća naroda jer je to nevažna funkcija i sva nikakva. Reci ako ti nešto ne valja. --Željko Todorović (razgovor) 23:38, 12. jun 2010. (CEST) s. r.

Nema potrebe da se ubacuje pun naziv u naslov sekcije, jer hiperveza vodi ka punom naslovu. Ne vidim razlog zašto bi se naslov sekcije još jednom pojavljivao u sekciji, nepotrebno je i opterećuje šablon. A u prvu sekciju ću ostaviti državljanstvo, a ubaciću političke partije Republike Srpske iz sekcije Narodna skupština. --Željko Todorović (razgovor) 00:01, 13. jun 2010. (CEST) s. r.

Može, vratiću političke partije dole u NS RS, to sam bio i naumio, jer se to ipak odnosi na poslaničke klubove i partije koje konkurišu za Narodnu skupštinu. --Željko Todorović (razgovor) 00:13, 13. jun 2010. (CEST) s. r.

Ako stavimo kraj Vlade i Ustava naziv Republike Srpske moramo kod svih sekcija, a kod sekcije Narodne skupštine nema mjesta. Ne možemo parcijalno raditi, negdje staviti naziv, a negdje ne. A nema veze ni da li stoji pun naziv, jer sam šablon govori da su to institucije Republike Srpske. I prevelik naziv opterećuje sam šablon, dovoljno je naznačiti službeno ime institucije bez dodatka Republike Srpske. Ja ti ne mogu kazati šta ću konkretno pisati, jer meni kada nešto sine na pamet ja to i napišem. Evo sada baš proučavam prečišćeni tekst Zakona o sudovima Republike Srpske i možda ću napisati neki članak-klicu o Višem privrednom sudu Republike Srpske. Mislim da nema uopšte članaka o sudskoj vlasti, osim Vrhovnog suda. --Željko Todorović (razgovor) 00:30, 13. jun 2010. (CEST) s. r.

Senatori Republike Srpske

Primjećujem da se na spisku senatora, u šablonu, ne nalazi Jelena Guskova, doktor istorijskih nauka, rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka. Ona je jedan od istaknutih članova Senata i djeluje na međunarodnom planu i održava predavanja u korist Republike Srpske. Vidim da pišeš članke o senatorima, pa ako planiraš da pišeš članak o njoj, evo nekih linkova o njenom radu, npr. Otvoreno pismo poslanicima Skupštine Republike Srbije, Mišljenje Jelene Guskove, Jelena Guskova o spoljnoj politici Rusije u SANU. Evo na ovoj stranici je njena biografija. Biografija je na ruskom, ali nije teško razumjeti. Ako se odlučiš da pišeš članak, a budeš imao problema sa ruskim, obrati se meni za pomoć. --Željko Todorović (razgovor) 14:38, 15. jun 2010. (CEST) s. r.

Dinarska...

Važi, provjeriću - hvala!--Gorran (razgovor) 20:54, 16. jun 2010. (CEST)

Desanka

Na zvaničnom sajtu ANU BiH stoji njeno ime među članovima.Ukoliko ima nekog boljeg izvora da je njeno članstvo u toj organizaciji prestalo,onda to treba uneti u članak i pojasniti d aje bila,al` više nije. Crni Bombarder!!! (†) 16:31, 17. jun 2010. (CEST)

Vidi,mislim da opet vodimo razgovorna pogrešnom mestu,trebalo bi ga voditi na strani za razgovor samog članka.

Koliko sam ja uspeo da vidim,Ekmečić se ne pojavljuje na njihovim spiskovima članova,za razliku i od profesorke Kovačević-Kojić i to je,po meni,dovoljan razlog da se ona pomene i kao član ANU BiH.Po tome se sr.njiki i razlikuje od susednih njikija,jer se trudimo da budemo objektivni u svakom članku i u svakom pogledu. Crni Bombarder!!! (†) 17:34, 17. jun 2010. (CEST)

Stoji to što ti pričaš,ali mi nemamo izvor koji kaže da ona od `93 nema veze sa ANU BiH,sa jedna strane,a sa druge strane,imamo njeno ime među članovima te iste organizacije.Do god ne dobijemo takav izvor,mislim da u članku treba da se pominje i ANU BiH. Crni Bombarder!!! (†) 18:02, 17. jun 2010. (CEST)

Zdravo Baš-Čelik, na ovom članku: Košarkaški savez Republike Srpske stoji nalepnica „za sređivanje“. Vidim da si radio na njemu, pa bih te zamolio da pogledaš što je ta nalepnica postavljena i da otkloniš greške kako bi se ona uklonila. Imamo preko 1000 članaka koji su za sređivanje, a ovome mislim da nalepnica nije potrebna. Me znam tačno razlog zašto je postavljena, tako da je najbolje da proveriš sa onim ko je nalepnicu postavio. Mislim da jedan od razloga može biti ovaj deo članka:„Košarkaški klubovi Republike Srpske“, jer su internet strane klubova navedene u tekstu, a ne u spoljašnjim vezama. --SmirnofLeary (razgovor) 01:39, 20. jun 2010. (CEST)

Hm, ako je Dražeta zamerio upravu ovo što sam naveo, mislim da ću podržati njegov stav. Sajtovi su veliki problem. Danas ih ima, a sutra ko zna šta će biti sa njima, a obično ih niko ni ne održava. Tako da ih je zaista najbolje navesti u spoljašnjim vezama i po mogućstvu koristeći šablon:cite web, uz obavezno navođenje datuma kad si pristupio sajtu, da se kasnije zna ako se sajt ugasi da se informacije mogu pronaći u internet arhivi. Evo ja ću postaviti vezu ka jednom klubu pa ti vidi kako to ide. Pogledaću šablon, mislim da opet nije zatvorena neka zagrada ili tab. --SmirnofLeary (razgovor) 02:08, 20. jun 2010. (CEST)

OK, naveo sam samo primer kako bi to ja uradio. Definitivno je bolje tako (sa linkovima u spoljašnjim vezama), jer gore u tekstu ostavljaš unutrašnje veze ka člancima o klubovima, koji će možda sutra biti napisani. Velike su šanse da i ti članci sadrže više informacija nego što ih ima na zvaničnom sajtu, naravno ako se članak kavlitetno napiše. Sad što se tiče navodnika, ako ih stavljaš onda koristi ove dole iz alata za uređivanje. Znači umesto Košarkaški klub "Borac Nektar", trebalo bi da ide Košarkaški klub „Borac Nektar“. Ovo prvo je po engleskom pravopisu, a drugo po našem. Pošteno rečeno i meni više deluje, da ime treba da ide sa navodnicima nego bez. --SmirnofLeary (razgovor) 02:24, 20. jun 2010. (CEST)

Upravo gledam, tvoje izmene nisu ništa poremetile. Samo si dodao kategorije, mada nema potrebe da se dva puta navodi „noinclude“. Nisam razumeo šta tačno ne radi. U člancima je pretpostavljam sve OK, samo je problem što na ovoj strani šablona ne iscrtava mapu kako treba? --SmirnofLeary (razgovor) 03:06, 20. jun 2010. (CEST)

Nemaju veze te kategorije, definitivno. Problem je u ovoj prvoj komandi koju nisam baš najbolje shvatio, piše #switch:{{{1}}}. Na eng. viki je dato skromno objašnjenje, da ta komanda vodi ka lokaciji gde je deficinisana mapa. ({{{1}}} the unnamed 1st parameter contains the location of the map definition (if Spain, then use values from {{Location map Spain}})). Mislim da je upravo problem u mapi. Sve ostale su u svg formatu, i na neki način su definisane. Prvi put se srećem sa ovim, i ovom komandom, pa mi nije baš najasnije. Video sam da negde može da stoji i #switch:{{{2}}} pa u tom slučaju postoji i alternativna mapa, recimo reljef (fizička karta umesto političke), ali ipak nisam skontao kako sve to radi. --SmirnofLeary (razgovor) 03:43, 20. jun 2010. (CEST)

Sklonio sam šablon. Vidi sa Bojanom - Razgovor sa korisnikom:BokicaK, nadam se da će on pomoći više nego ja. --SmirnofLeary (razgovor) 04:00, 20. jun 2010. (CEST)