Razgovor s korisnikom:CarRadovan/Arhiva 3

Хасанагиница

Само се тјеши да су Бошњаци настали 1995. ;) --Munjanes (разговор) 21:19, 2. јул 2014. (CEST)

Pozdrav

...od mene srpski sine. Dobro sam, hvala na pitanju. Kako si mi ti? Ne treba dozvoliti da se šire neistine i napada srpski narod bez ikakvog povoda. Zato je važno što je više urednika reagovalo, treba razgovarati, pokušati da se kaže i saopšti istina. Godinama lažu, svašta govore o nama, mislim da bi trebalo da prestanu sa takvim ponašanjem.--Soundwaweserb (разговор) 00:07, 3. јул 2014. (CEST)

U pravu si. Jedino važno je jasno izrečena istina, što si ti i uradio. Puno sreće i uspeha ti želim u poslu koji si započeo.--Soundwaweserb (разговор) 00:32, 3. јул 2014. (CEST)

Осман-паша

Сад кад сам мало потражио, најбоље је да главни наслов буде Осман-паша Казанац,а остало преусмјерења. То је изгледа најзаступљеније. -- Марко разговор 01:18, 3. jul 2014. (CEST)

Hasanaginica

Primedbe na rad drugih korisnika bi trebalo da ostavljate na Administratorskoj tabli. --Dcirovic (razgovor) 05:02, 5. jul 2014. (CEST)

Hvala puno na ovim divnim rečima.--Marko Stanojević (razgovor) 01:57, 6. jul 2014. (CEST)

Nema

problema, dosad je napisano 1740 naselja u Slovačkoj Republici pa ako imaš vremena ti ispravi, ja trenutno radim neke bitnije stvari. Pozdrav!--Zmaj123 (razgovor) 15:27, 8. jul 2014. (CEST)

Pomoć

Reci mi šta je u pitanju?--Soundwaweserb (razgovor) 16:40, 8. jul 2014. (CEST)

Dodao sam na tvoju sliku licencu i opis, sad je u redu [1].--Soundwaweserb (razgovor) 16:53, 8. jul 2014. (CEST)

Nema na čemu srpski sine. Veliki pozdrav od mene.--Soundwaweserb (razgovor) 16:58, 8. jul 2014. (CEST)

Korisnik: Zdravkopg

Ma, odmah blokirati i zdravo. Ovako će nas z... --Gajdario (razgovor) 00:40, 10. jul 2014. (CEST)

Primorska Srbija

Je l to ona zemlja koju pominje Danijel Farlati kao Serblia maritima?--Nimčević razgovor  13:14, 10. jul 2014. (CEST)

Pisali su naši istoričari o tome. Problem je što nije sve dostupno na internetu. Istorijom ranog srednjeg veka kod nas bavio se najviše Relja Novaković. U svojoj knjizi „Gde se nalazila Srbija od 7. do 12. veka“ (dostupna na internetu) piše da se Farlatijevi termini Serblia maritima (Primorska Srbija) i Primordia (Prvobitna [Srbija]) odnose na jedno to isto. --Nimčević razgovor  13:49, 10. jul 2014. (CEST)

Ajde daj mi link.--Nimčević razgovor  13:50, 10. jul 2014. (CEST)

Ne čudi me zašto je citirana odrednica iz Enciklopedije Britanike iz 1911. Premda je sto godina stara savršeno lepo je uklopljena. Vidim da je naveden i Letopis popa Dukljanina, ali nije rečeno da je taj autor nepouzdan izvor. Dobro, rekli su da je pisao krajem 13. veka, ali nisu rekli da voli da izmišlja zemlje i vladare. Ne treba takođe izgubiti iz vida da se hrvatsko ime spominje mnogo kasnije. Itd. itd. da te ne davim.

Ali, šta možemo tu? Teško ćeš ih ubediti da izvori ne pominju Neretljane kao Hrvate, jer se vode principom da je Hrvat svak onaj ko živi u Hrvatskoj bio on etnički Hrvat ili ne.--Nimčević razgovor  14:56, 10. jul 2014. (CEST)

Pazi. U heraldičkim zbornicima ima dosta izmišljenih grbova. Kod nas se Stojan Novaković bavio malo heraldikom. Imaš od njega sastav „Heraldički običaji u Srba“.

Što se tiče Primorja, našao sam kod Novakovića opis grba Primorja koji je „Jagićevim staranjem izradio knez Medo Pucić“ na osnovu „jednoga, tobože najstarijeg heraldičkog nacrta... koji je pisao Dubrovčanin Petar Ohmućević“. Slaže se sa grbom koji si nam poslao.

...„Kraljevine primorske štit", čovečija ruka sa zamahnutom sabljom u crvenom polju, i vrh štita kruna.

--Nimčević razgovor  15:58, 10. jul 2014. (CEST)

Ne znam kako neko može da ospori grb Srbije. Poznat nam je njegov izgled, znamo na šta se odnosi. Problem je kad o nekoj zemlji (pokrajini) ne znamo ništa posebno. U titulaturi Stefana Tomaša pominju se posebno Srbija i Raška (Nos Stephanus Thomas Dei Gratia Rasciae, Serviae, Bosnensium silve Illyricorum, Primordiae, partium Dalmatiae, et Corbaviae Rex, tj. Mi Stefan Tomaš milošću Božjom kralj Raške, Srbije, Bosanaca ili Ilira, Primordije, delova Dalmacije i Krbave). Na šta se odnose ti nazivi, sam će ga Bog znati. I u ilirskim grbovnicima srećemo posebno grb Raške, posebno grb Srbije.--Nimčević razgovor  16:49, 10. jul 2014. (CEST)

Svakako čitam „Istoriju srpskog naroda“, ali ću obratiti pažnju na grbove. Čini mi se da je carski grb iz poznijeg vremena. Drugačije izgleda dvoglavi orao na jednoj freski na kojoj je prikazan despot Jovan Oliver.

Grbovi Raške i Srbije koji su navedeni u galeriji su iz ilirskih grovnica. Čisto sumnjam da su autentični, ali meni se čini da u obzir ulaze i takvi.

Termin Kočina krajina u srpskoj istoriografiji odnosi se na poslednji austro-turski rat. Tako su mi preneli profesori na predavanju. Ne znam zašto ovde piše da je Kočina krajina naziv za slobodnu teritoriju.--Nimčević razgovor  22:24, 16. jul 2014. (CEST)

To je grb stare Raške. Sumnjam da je panonska Raška imala svoj grb. Pominje se na nekim kartama s početka 16. veka, ali grb joj nisam video.--Nimčević razgovor  23:00, 16. jul 2014. (CEST)

Nismo se na studijama posebno bavili heraldikom. Ako te zanima literatura o tome, možeš saznatu za nju preko Kobisa (tu) i posle je potražiti na internetu. Sigurno postoji neki vodič u digitalnoj formi.

Na Kobisu sam tako saznao za tri knjige i jedan vodič.

• Zoran Popović, Srpski grbovi, zastave i ordenje, Beograd 2013
• Aleksa Ivić, Stari srpski pečati i grbovi, Novi Sad 1910
• Sofija Davidović-Živanović, Srpski srednjevekovni grbovi, Beograd 2013

--Nimčević razgovor  23:11, 16. jul 2014. (CEST)

Da. Slažem se. Deluje zbunjujuće. Treba proučiti literaturu. Sad se setih da je kod nas najznačajniji heraldičar Aleksandar Vasiljevič Solovjev. Napisao je Istoriju srpskog grba. I njega možemo konsultovati. Dakle, Ivića, Solovjeva i Novakovića kog sam ti već citirao. Jedino nam je Novakovićevo delo dostupno preko interneta.

Grbovi se razlikuju od zbirke do zbirke. Otuda toliko verzija grba jedne te iste oblasti.

Solovjev pominje grb Raške sa tri potkovicama i jednoglavnim orlom.

Interesantno je ipak da je patrijarh Arsenije IV Šakabenta, «čovek dosta nestalne naravi», kad je prešao na presto Karlovačke mitropolije (1737-1747), opet uzeo za svoj pečat vrlo složen grb, a u njemu kao glavno obeležje — opet grb Raške ili Starog Vlaha, jednoglavog orla sa tri potkovice.

--Nimčević razgovor  00:06, 17. jul 2014. (CEST)

Evo nešto malo o tom grbu kod Milića Milićevića koji je diplomirao na temu Grb Srbije

Venac (tj. stematografija) broji dvadeset grbova od kojih samo jedan odstupa od ilirskih grbovnika. To je grb Raške. Kod Vitezovića, a i kod Orbina, taj grb je identičan: tri potkovice na plavom polju. Ovde taj grb izgleda drugačije. Tri potkovice nalaze se u kljunu i u pojednoj kanci jednoglavog orla. Odakle ova izmena? Orao sa tri potkovice javlja se na jednom pečatu Isaije Đakovića. Zna se da je Đaković bio naslednik Arsenija III (1674-1708). Jovan Rašković bio je zet Arsenija III a jednoglavi orao bio je baš grb Raškovića, odnosno Starog Vlaha čiji su oni bili knezovi. Zbog uticaja Raškovića i njihovog grba, Isaija Đaković, koji je bio mitropolit „raške mitropolije" kako su je umesto srpskom obično zvali, uzeo je grb Raške i grb Starog Vlaha i jednostavno ih iskombinovao, uzevši kao predložak za grb na pečatu obeležje srpske narodnosti njegove mitropolije. Žefarović pod uticajem ovog pečata, sada u svojoj Stematografiji, uzima da je grb Raške orao sa tri potkovice.

— Grb Srbije. Razvoj kroz istoriju, 55-56

--Nimčević razgovor  00:52, 17. jul 2014. (CEST)

Primetio sam i ja da neki zapadni pisci Tribaliju izjednačavaju sa Travunijom. Verovatno su im zvučali slično. Međitim, ne treba ta dva pojma poistovećivati.

Kod Solovjeva o grbu Tribalije piše:

Ovaj grb dosta je nejasnog porekla. Javlja se po prvi put u čuvenom grbovniku Ulriha Rihentala iz Konstance g. 1415 kao grb «Srpskog carstva» («das Kaisertum der Sirfie»). Ipak pošto u ono doba nije bilo Srpskog carstva a isti Rihental donosi i tačan grb despota Stefana, sasvim je zagonetno, otkud mu ta veprova glava koja se nigde ne nalazi u srpskim srednjevekovnim spomenicima. Ali u Ugarskoj ovaj grb javlja se docnije kao znak pretenzija Ugarskih kraljeva na Srbiju, između drugih «zahtevnih grbova» (Anspruchswappen). Po prvi put vidimo ga na krunidbenom novcu cara Matije II i Ferdinanda II, a zatim i na jednoj od zastava u krunidbenoj povorci g. 1655.) Pavle Riter, a za njim Žefarović, donose ovaj znak kao grb «Tribalije»: ovo je sasvim proizvoljna kombinacija Riterova, koju on sam objašnjava time što su se «ugarski kraljevi služili na pečatima starijim znakom Tribala za kraljevinu Srbiju i Rašku. Se-dište je njihovo (Tribala) nekad ovde bilo, i istočno-rimski carevi zvali su srpske vladare — Tribalskim kraljevima». U stihovima ispod tog grba Riter veli da «Tribalska zemlja rađa hrabre i surove muževe». Ovaj fantastičan grb, koji su docnije smatrali za grb Braničeva, imao je uspeha u ratobornoj okolini Karađorđevoj. On se nalazio, osim pečata Praviteljstvujušteg Sovjeta, i na mnogobrojnim zastavama Karađorđeve vojske. Na njima je s jedne strane bio ruski državni orao, a s druge strane na crvenoj svili, dva velika grba — Srbije i Tribalije, a iznad šlema — oružana ruka s mačem, onaj motiv grba Rame koji je bio omiljen i kod srpskih vojnika početkom XVIII veka.

--Nimčević razgovor  01:35, 17. jul 2014. (CEST)

Što se pak tiče separatizma u istočnoj Srbiji, nije mi poznato da tamo postoji težnja za ostvarivanjem veće političke ili ekonomske autonomije. Toga ima u Vojvodini kod nekih imućnijih Srba i Mađara i u Starom Rasu kod nekih revnosnih i ekstremnih Muslimana.--Nimčević razgovor  01:45, 17. jul 2014. (CEST)

Svašta nešto

Ide Smolenska ofanziva i više nego dobro. Baš sam dosta toga napisao, a što je najvažnije i saznao toliko novih stvari o tom delu Rusije. Najveći deo je napisan. Imam u planu i da pokušam baš da sredim članke o Smolenskoj ofanzivi u Drugom svetskom ratu i o gradu Smolensku. Možda čak i da ih dovedem do glasanja za izabrane, dosta je to posla, ali nadam se da ću uspeti. Što se tiče poljskih vojvostava, to ti sve zavisi od toga ko je pisao članak, od njegovog stila. Uobičajen način je da statusna odrednica neke teritorijalne celine treba da ide na drugom mestu (Polasko Vojvodstvo umesto Vojvodstvo Polasko), ili kao što je sada Smolenska oblast umesto Oblast Smolensk ili Vjazemski rejon, a ne Rejon Vjazma. Rešenje je preuseravanje na novi naslov. Ali ako ćeš to da radiš, onda uradi sa svim člancima, zarad preglednosti i uniformnosti. I meni je iskreno bezveze kad imamo 5 hiljada članaka koji počinju rečju Okrug... --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:46, 10. jul 2014. (CEST)

A ne verujem pošto mi je sva ta istorija Slovena pre raseljavanja totalna enigma. To će morati neko pametniji. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:11, 10. jul 2014. (CEST)

Haha. Doborodošao na vikipediju, slobodnu enciklopediju koju može svako da uređuje. U svakom slučaju sretno, pošto znam kako je raditi takve stvari. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:23, 10. jul 2014. (CEST)

Hvala na pozdravima prijatelju moj. Gledao sam, navijao za Argentinu, ali ipak su švabe zaslužile trofej. Inače, meni je mnogo važnija pobeda našeg Đokovića u finalu Vimbldona protiv Švajcarca Federera. Vimbldon je za tenis, kao Svetsko prvenstvo u fudbalu za fudbal, mnogo značajan trofej. I još kad ga osvojiš protiv Rodžera (a svi navijaju za njega), e to dobija na još većem značaju! Plus, sad je prvi teniser sveta. Tako da, Đoković mi je veći utisak zadnjih nedelja nego danas Nemačka i Argentina.--Soundwaweserb (razgovor) 23:56, 13. jul 2014. (CEST)

Munja

Problem na srpskoj vikipediji nastaje kada neko kvari sadržaj, a ostali urednici ne reaguju ili tog nekog podržavaju, a ne kada neko nešto govori po raznoraznim stranicama. Nisam pristalica nikakvih naročitih kaznenih mjera jer jedni urednici nisu gospodari života i smrti drugih korisnika, ali zadatak je svih nas da spriječimo probleme. A ovom je izgleda to proklamovani cilj. --Željko Todorović (razgovor) 20:37, 17. jul 2014. (CEST) s. r.

Saudijska Arabija

Pa kako da imenujem Istočne provincije, kao Istočna (provincija) ili nekako drugačije? 17:12, 18. jul 2014. (CEST)

Da, da. Nakon što je pokorena Smolenščina kako je Rusi zovu, sada je red na Tveru da položi oružje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:33, 20. jul 2014. (CEST)

Drago mi je da si primetio, tj da ti se sviđaju članci koje pišem. Pišući te članke ja pored što nabacivam kilobajte ovde nadograđujem i samog sebe i bukvalno spoznajem mnoge detalje o nekim uslovno rečeno manjim i na oko banalnim stvarima. Uživam piskarajući ovde i rudareći po internetu da bih te članke obogatio. Hvala zemljak --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:54, 20. jul 2014. (CEST)

Rusija

Poredao sam po redosledu koji se nalazi u glavnom članku, mislio sam da je tamo dobro urađeno. RankoN (razgovor) 16:05, 23. jul 2014. (CEST)

Onaj dio ispod slike nije, a ja prema njemu šablon uređivao. RankoN (razgovor) 16:31, 23. jul 2014. (CEST)

Eto gaa. RankoN (razgovor) 16:36, 23. jul 2014. (CEST)

Evo me brate Srbine odlično sam, kako si mi ti. Nema šta, Nikola je jedan od najvrednijih, ja sam impresioniran kako radi Belorusiju i sad Rusiju. Predložio sam mu da uradi (onako kako on to najbolje radi) jedan gradić u Sibiru. Zamisli, Srbin iz Hercegovine ga osnovao i tamo podigao crkvu. Pa to je neverovatan podatak gde sve mi stižemo i koliko kao narod možemo biti ponosni na svoje đedove i prađedove!--Soundwaweserb (razgovor) 22:22, 23. jul 2014. (CEST)

Nisam dobro razumeo, u kojim statističkim podacima? Tvoje izmene, ceo tvoj doprinos je zabeležen [2], ne bi trebalo da bude greške, ovde je cela tvoja statistika na srpskoj vikipediji [3]. Daj link stranice gde misliš da si oštećen, pa ćemo videti da rešimo, ništa se ne sekiraj.--Soundwaweserb (razgovor) 16:11, 25. jul 2014. (CEST)

Verovatno nije ažurirano i taj posao pretpostavljam rade na globalnom nivou. Interesantno mene ima na toj listi, ali ne brini, kad to budu ažurirali dodaće i tebe.--Soundwaweserb (razgovor) 16:40, 25. jul 2014. (CEST)

Jubilarac

Zakasnio si, Pedro de Valdivija je 250.000 članak. Ipak svaka čast za članke o grbovima. Samardžija (razgovor) 02:46, 28. jul 2014. (CEST)

Dobra ti je ta. :) --نوفاك اتشمان‎ 11:00, 28. jul 2014. (CEST)

Radomir Putnik

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Radomir Putnik da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 5. avgusta 2014. u 23:03 — 12. avgusta 2014. u 23:03 ----PedjaNbg (razgovor) 15:05, 6. avgust 2014. (CEST)

Pozzz

Zdravo ! Molim, pogledajte ovaj članak. Dakle ću da pišem o Duklje. Puno pozdrava iz Rusije ! Sokolrus (razgovor) 09:58, 29. jul 2014. (CEST)

Ma bukvar zakon --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:48, 30. jul 2014. (CEST)

Ilirikum sakrum

Čitajući danas Illyricum sacrum tom prvi, setio sam se tvoje primedbe na članak o Neretljanima na en.viki. Šteta što taj izvor nije naveden svojevremeno, jer tu na 123. strani izrično piše da su Neretljani Srbi. To nije zapažanje nekog Srbina, nego katolika jezuita.

„Srbija, istočni deo ovostrane Dalmacije počinje otprilike od Cetine, s tim što je planinski deo (pars inalpina) između Cetine i Neretve, koju Porfirogenit u 30. poglavlju zove Orontionom, pripadao Hrvatskoj... Porfirogenit u 30. poglavlju obaveštava da je ovostrana Srbija (Serbliam cisalpinam) bila podeljena na četiri dela, od kojih su jedan naseljavali Zahumljani, drugi Travunjani i Konavljani, treći Dukljani, četvrti oni koju su na jeziku Slovena nazivani paganima, jer su bili nekršteni, a od Romeja Arontinima. Svi oni su bili Srbi, koji su tražeći zemlju, na kojoj bi se mogli naseliti, prebegli caru Irakliju.

(Serblia pars Dalmatiae cisalpinae orientalis ab Zentina fere initium ducit; nisi quod pars inalpina inter Zentinam, et Naronem, quem Porphyrogenitus c. 30 Orontium vocat, ad Chrobatiam pertineret... Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet, quarum unam incolebant Zachlumi, alteram Terbunitae, et Canalitae, tertiam Diocletiani, quartem qui Slavorum lingua Pagani, quod expertes essent baptismi, ab Romanis vero Arontani appellebantur. Hi omnes Serbli erant, qui agro egentes, quem icolerent, ad Heraclium imperatorem confugerunt).--Nimčević razgovor  22:57, 31. jul 2014. (CEST)

U mom rodnom mestu od katolika ima Bunjevaca različitih nacionalnih opredeljenja i Mađara. U vezi sa Bunjevcima, poznata mi je priča da su ih odnekud iz Hercegovine doveli u Bačku bosanski franjevci. Neki pisci uzimaju tu činjenicu kao dokaz da su Bunjevci od davnina bili katolici. Međutim, Ivan Antunović u svojoj Raspravi podseća da su se najstariji Bunjevci služili ćirilicom. I u srednjem veku je u srpskim primorskim zemljama preovlađivalo katoličko stanovništvo, ali ono nije bilo podrivački element. Naprotiv. Poznato je da je Stefan Nemanja prilikom osvajanja Kotora poštedeo grad razaranja, jer među katoličkim stanovništvom imao svoje pristalice. Na dobre odnose katoličke crkve u primorskim krajevima sa srpskom državom ukazuju i povelje koje su srpski kraljevi podarili katoličkim manastirima.

Zanimljiva etimologija. Međutim, pre će biti da je Herzog nastao od starijih oblika za reči Heer (vojska) i (vor)ziehen (predvoditi). Naš ekvivalent bi bio vojvoda ili vojskovođa. Međutim, treba imati u vidu da herceg ne mora uvek da označava vojnog činovnika. Na latinski se herceg prevodi dux (vođa), a u Mletačkoj vlada osoba sa titulom dužda koja upravo dolazi od latinske reči dux. Nisam se posebno bavio mletačkom istorijom, ali sumnjam da su duždevi lično predvodili vojsku ili obavljali bilo kakve vojne funkcije s obzirom na svoju ograničenu vlast. Da ne govorimo o gomili beznačajnih posednika u Svetom Rimskom Carstvu koji su nosili titulu hercega. Ti videli nisu rata ni vojske.--Nimčević razgovor  14:31, 1. avgust 2014. (CEST)

Članci iz „istorije vojvodine“ su generalno loše napisani. Ne samo što su prepuni faktografskih grešaka, nego su poprilično pristrasni.

Ovo je samo jedan primer.

Naslov je ispravan, ali je tema promašena.

O Vojvodini u političkom smislu ne može biti reči do novembra 1849, kada je car doneo odluku o stvaranju nove krunovine pod nazivom Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. „Srpska Vojvodina“ je 1848-49. postojala samo kao projekat. Bilo je, doduše, u to vreme pokušaja da se ustavnopravno konstituiše, ali ništa konkretno nije urađeno do kraja revolucije.

Karta koja se nalazi u članku uopšte ne odgovara stvarnosti. U okviru granica "Srpske Vojvodine" 1848-49. Subotica se sigurno nije nalazila, jer su Srbi odbijeni kod Kaponje, zaseoka Tavankuta, marta 1849. Danas se tamo može vidi spomenik izginulima u bici, Srbima i Mađarima. Ova rečenica je besmislena:

Prva prestonica Srpske Vojvodine bili su Sremski Karlovci, a kasnije je upravno središte premešteno u Zemun, potom u Zrenjanin, a kasnije u Temišvar, iako ovaj poslednji grad nije bio u okviru granica Srpske Vojvodine proklamovanih 1848. godine.

Ovo nema veze s vezom. Kako prestonica Srpske Vojvodine može biti Temišvar koji se u periodu 1848-49. nalazio van domašaja Srba? To samo autor zna.

Grb i zastava takođe ne odgovaraju "Srpskoj Vojvodini" 1848-49.--Nimčević razgovor  18:11, 5. avgust 2014. (CEST)

U literaturi je drugačije navedeno: Srpska Vojvodina. Naravno, pod tom Vojvodinom ne treba podrazumevati današnju Vojvodinu (premda ima likova koji namerno na to misle) kojoj su kumovali drugovi Tito i Veselinov. Međutim, Srpska Vojvodina je samo jedan od naziva. U izvorima se koriste i nazivi Vojvodovina srbska, Vojvodovina Srbija itd.

Za grb i zastavu si totalno u pravu.--Nimčević razgovor  18:39, 5. avgust 2014. (CEST)

Odgovor na pitanje od kada se taj prostor nazivao vojvodinom je: od revolucije 1848-49. Međutim, sam pojam Vojvodine nije imao uvek isto značenje. Stoga se ne treba praviti naivan i poistovećivati ga sa današnjom Vojvodinom. Npr. prilikom raspada Austrougarske pod Vojvodinom podrazumevana Bačka, Banat i Baranja, dok je Srem činio zasebnu celinu. Međutim, ima ljudi koji to previđaju iz ovog ili onog razloga, tumačeći stvari iz perspektive svog vremena. Pravno gledano, Vojvodina u današnjem smislu je konstituisana tek septembra 1945 donošenjem Zakona o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne pokrajine Vojvodine. Tome je prethodilo razgraničenje sa Hrvatskom prilikom kog je iz okvira Vojvodine izuzeta Baranja s kojom je duže vreme činila celinu.--Nimčević razgovor  21:31, 5. avgust 2014. (CEST)

Upravo. AP Vojvodina je nastala tek 1945. Ne znam zašto se praktikuje pisanje velikog slova u sintagmi Srpska Vojvodina. Pretpostavljam da je u pitanju starija (međuratna) ortografija.--Nimčević razgovor  23:42, 5. avgust 2014. (CEST)

Bolje se posavetuj sa ostalim normativistima-hobistima na Pravopisnom trgu da ne bude posle: „Sram ih bilo, nisu nas pitali za naše mišljenje“. Ja sam mnogo sumnjičav prema važećem pravopisu, jer je u nekim stvarima dosta nejasan. Otuda, između ostalog, toliko bespotrebnih pravopisnih debata.

Uzgred, da li si možda znao da se „Sveta Gora“ odnosi na monašku zajednicu, a „Sveta gora“ na geografski objekat?--Nimčević razgovor  14:08, 6. avgust 2014. (CEST)

Ragusa 1.png

Jesi ti autor karte? Ako nisi moraš napraviti slobodnu varijanut, a ako si autor poništi moj zahtev za brisanje i ukloni ovaj deo Poštena upotreba --Milićević (razgovor) 11:35, 3. avgust 2014. (CEST)

Međuviki veze

Zamolio bih te da kad napraviš nov članak da ga spojiš sa odgovarajućom stranicom na vikipodacima. Ako ne znaš da pronađeš stranicu na vikipodacima, odi na vikipediju koji ima ekvivalent tog novog članka i u levoj koloni njihovog članka pronađi gde piše „stavka na vikipodacima“ (pod uslovom da koristiš srpski interfejs, za engleski će da piše „Wikidata item“) ili pronađi kolonu sa međuviki vezama i na njenom kraju izaberi „Uredi veze“ („Edit links“). Otvoriće ti se tražena stranica na vikipodacima, ispod kolone sa vezama ka vikipedijama („Vikipedijine stranice koje su povezane sa ovom stavkom“/„Wikipedia pages linked to this item“) izaberi opciju „dodaj“/„add“, u levom pravougaoniku otkucaj jezički kod za srpski jezik „sr“ (bilo ćirilicom bilo latinicom) i izaberi „српски / srpski (srwiki)“ a u desnom pravougaoniku kopiraj naziv novog članka, i konačno izaberi „sačuvaj“/„save“. --نوفاك اتشمان‎ 13:28, 6. avgust 2014. (CEST)

Srpska Vojvodina

Bilo bi dobro da za ime Srpske Vojvodine konsultuješ literaturu, kao što je ova: [4]. U većini tih knjiga se Srpska Vojvodina piše velikim slovima. PANONIAN (razgovor) 06:59, 7. avgust 2014. (CEST)

Nikako da stignem da odgovorim na to što si predložio Panonijanu da budem medijator u njegovom sporu sa Nimčevićem. Moje mišljenje je da je stvarno šteta što su njih dvoje u sukobu koji mora da traje još sa nekog drugog projekta. Možda se čak i privatno znaju pošto su oboje iz pokrajine. Ja sam 2-3 puta pokušao da pomognem da se taj sukob reši, ali ne vredi pošto su oboje tvrdoglavi i gledaju samo pravo. Nimčević mi jeste pomogao tako što mi snimio dve knjige u Matici srpskoj, ali to ne znači da sam u tom sporu pristrasan, kao što tvrdi Panonijan. Šteta što dvoje ljudi koji kad bi sarađivali mogli da urade zaista dobre radove, vreme troše na rasprave koje ne vodi nikuda. Izvini što ti sada tek odgovaram, pisao sam neki rad van vikipedije.--Marko Stanojević (razgovor) 15:48, 14. avgust 2014. (CEST)

Dogovor

Ajde bre da se dogovorimo kao ljudi da obrišemo onaj tekst, da ne dižemo tenzije i da tako i ostane? --Munja (razgovor) 21:20, 14. avgust 2014. (CEST)

Kakva god pomoć da ti treba, a misliš da ja mogu da pomognem, stojim ti na usluzi.--Marko Stanojević (razgovor) 02:01, 15. avgust 2014. (CEST)

Munja 2

Ima on već nekoliko trajnih blokovoa zbog svojih provokacija čak i na matičnoj bs wiki. --Kolega2357 Razgovor 06:31, 15. avgust 2014. (CEST)

Vidim da je sad u redu, vraćali su ostali njegove izmene. Ne znam zašto admini ne reaguju, a pre neki dan su blokirali dvojicu ko od šale, iako oni ne prave probleme kao ovaj. Da neko sa srpske vikipedije radi nešto slično na bs.wiki bio bi momentalno blokiran bez upozorenja. Ovde se takve stvari tolerišu.--Soundwaweserb (razgovor) 09:20, 15. avgust 2014. (CEST)

Dubrovačka republika (1991)

Ti radi, niko nema pravo da ti skida šablon radovi u toku. Ja ću ih sada upozoriti da to ne rade, ako to ponove ti mi javi i oni će biti sankcionisani. E sad, što se tiče članka, moje mišljenje je da nemaš potrebe da osnivanje grada, Dubrovačku republiku i Dubrovnik u okviru Austrijskog carstva stoje u ovom članku, jer za to postoji članak Dubrovačka republika. Ja ti predlažem da to prebaciš u taj članak, a da ovaj počneš od Dubrovnik u Jugoslaviji, naravno i pomeneš nešto ukratko ovo pre toga, ali ne naširoko kao sad. To je moje mišljenje ne znači da moraš da ga uvažiš, ali razmisli dobro.--Marko Stanojević (razgovor) 20:43, 17. avgust 2014. (CEST)

Ti se skocentriši na rad i manje obraćaj pažnju trenutno na njih. Kada završiš moći ćeš da im odgovoriš.--Marko Stanojević (razgovor) 20:53, 17. avgust 2014. (CEST)

U pravu si. Ne znam šta mi je trebalo da gubim vreme. Mislio sam da ima nade u vezi njega, ali prevarih se, više sigurno neću polemisati sa takvima, a nadam se da više neće dolaziti ovde. Pozdravljam te Srbine.--Soundwaweserb (razgovor) 23:10, 20. avgust 2014. (CEST)

Net

Nemoj pratiti ovog urednika i pisati komentare tipa haha. Ako ima konkretnu zamerku na neutralnost, ospori, ali ako ne kaže ništa konkretno, ignoriši -- Bojan  Razgovor  22:57, 22. avgust 2014. (CEST)

Vikipedija:Trolovanje -- Bojan  Razgovor  23:06, 22. август 2014. (CEST)

Care Radovane, nisam došao trolovati. Pogledao sam naslov i vidio "Srpske države...". Dobro, rekoh haj da pogledam šta je to. Kad tamo i Hrvatska, i Bosna i ostale države... Kako haj mi objasni? To neka pseudoistorija? Nema članka ni na jednoj drugoj Wikipediji o toj temi. Probaj napisati takav članak na en.wiki (ako hoćeš ja ću ti pomoći da ga prevedeš i objaviš tamo), pa ćeš vidjeti koliko će vremena ostati. Ne morate se i vi ugledati na nezavisnu wiki hrvatsku. Ovo za Haag je bila šala obzirom da ti je username Radovan :D --Муња (разговор) 23:16, 22. август 2014. (CEST)

Slika

Mislim da nije ime u pitanju. Ako misliš na ovu sliku, meni izgleda malo bolja ova druga verzija, nije mutna kao prva. Možeš pokušati opet da pošalješ, ne znam šta bi moglo biti drugo.--Soundwaweserb (разговор) 23:41, 22. август 2014. (CEST)

Ako ti ja nisam bio od pomoći, možeš se obratiti ovom korisniku, on je stručnjak za slike i sve vezano za tu temu.--Soundwaweserb (разговор) 23:46, 22. август 2014. (CEST)

Moguće je i to. Samo bih ti rekao da ignorišeš onog tipa, ne dozvoli da te izazove jer je očigledno došao samo da provocira. Pozdrav i sve najbolje.--Soundwaweserb (разговор) 23:53, 22. август 2014. (CEST)

Уреду

Припазићу--Mirno, 13:03, 25. август 2014 (CET)

Одлично. Прочитаћу вечерас.--Марко Станојевић (разговор) 13:48, 25. август 2014. (CEST)

Свака част. Мени се свиђа рад и можда би могао да га још само мало прошириш и да га кандидујеш за добар. Са колико си посвећености и пажње радио говори то да нисам могао ни једну словну грешку да уочим. ПС. доделио сам ти споменицу за досадашњи допринос. Верујем да ће ускоро бити још оваквих радова.--Марко Станојевић (разговор) 01:26, 26. август 2014. (CEST)

Било би заиста лепо када будеш могао да се вратиш хералдици, јер ти заиста иде од руке. Са чланком Дубровник ти желим пуно среће из много разлога које и сам знаш да се не понављам.--Марко Станојевић (разговор) 01:40, 26. август 2014. (CEST)

Грбови и остава

У чланке о грбовима потребно је уместо опште категорије на остави поставити ону која је баш везана за тему чланка, нпр. као у овој измени [5]. Ако је теко наћи тачну категорију може се отићи на слику грба, па на оставу, и видети у којој је категорији. --Ђорђе Стакић (р) 09:36, 26. август 2014. (CEST)

Datoteka

Pozdrav brate moj. Gledam poštu redovno i nema nikakvog mejla od tebe. Pošalji mi pa ću ti odgovoriti preko vikipedijinog sistema.--Soundwaweserb (разговор) 20:43, 26. август 2014. (CEST)

Pogledaj poštu, imaš mejl.--Soundwaweserb (разговор) 21:46, 26. август 2014. (CEST)

i jel si procitao mejl?--Soundwaweserb (разговор) 22:00, 26. август 2014. (CEST)

Nema na čemu, drago mi je što je to rešeno. Pozdrav srpski sine.--Soundwaweserb (разговор) 22:19, 26. август 2014. (CEST)

Ukratko ne postoji modalitet za korišćenje te slike na vikipediji, šablon istorijska fotografija je predviđena za sahrane ili neke važne neponovljive istorijske događaje. Niti postoji neki posebna potreba za dokazivanje da je Tuđman bio nacionalista, u mnogim svojim govorima je se pozivao na NDH, a tu su i Brionski transkripti, isto važi i za Mesića, koliko je meni poznato ovaj treći nije imao neku bitniju ulogu u događajima koju su se odigrali na prostoru bivše SFRJ --Милићевић (разговор) 13:47, 27. август 2014. (CEST)

Ovako ja idalje mislim da ne ispunjava uslove ali pitaj Bojana i vidi šta će on da ti kaže --Милићевић (разговор) 14:08, 27. август 2014. (CEST)

Da je susret Mesica i Tudjmana ispod slike važan događaj, onda bi moglo da prođe istorijska. Njih dvojica su na početku bili saradnici i često su se sretali, a Starčevićeva slika je nevažna. -- Bojan  Razgovor  15:58, 27. август 2014. (CEST)

Odgovorio sam ovde, mislim da nije sporna slika i da bi trebala ostati na vikipediji.--Soundwaweserb (разговор) 16:42, 27. август 2014. (CEST)

Ante Starčević se nalazi na novčnici od 1000 kuna, pa ne osecam nista sepcijalno oko nje. Druga stvar bi bila da Tudjman negira da je pobornik ideja nezavisne Hrvatske. -- Bojan  Razgovor  04:33, 28. avgust 2014. (CEST)

Problem sa licencom za datoteku Pokret za Dubrovačku republiku.png

Ako je tako onda može postojeća licenca u buduće navedi ovo što si meni rekao u opisu slike --Milićević (razgovor) 14:58, 31. avgust 2014. (CEST)

Novo Goražde

Ma ne sikiraj se brate, malo sam pogledao na Gugl Ertu i skonto da si u pravu. Riješićemo to, poslije utakmice, odoh da gledam košarku sad.Slobodni umjetnik (razgovor) 15:35, 1. septembar 2014. (CEST)

Ovako: Mislim da nije dozvoljeno premiještanje sadržaja sa jedne stranice na drugu, pa bi po pravilima vikipedije trebalo sadašnji članak "Novo Goražde" (koji trenutno jeste članak o Ustiprači) premjestiti (preimenovati) u Ustiprača. Nakon toga možemo izabrati jednu od ove dvije opcije:

• započeti novi članak pod nazivom "Novo Goražde" o geografskoj cjelini koja obuhvata naseljena mjesta Sopotnica, Zidine, Slatina, Kopači, Mašići i Gradac, a pod kojom se podrazumijeva Novo Goražde u užem smislu (tu bi nam problem bio nedostatak izvora i bojim se da ne bismo imali bog zna šta da napišemo) ili
• napraviti od stranice "Novo Goražde" preusmjerenje na članak "Opština Novo Goražde", gdje bismo u tekstu pomenuli da se pod Novim Goraždem u užem smislu podrazumijeva područje naseljenih mjesta Sopotnica, Zidine, Slatina, Kopači, Mašići i Gradac (što je po meni bolje rješenje) --Slobodni umjetnik (razgovor) 18:35, 1. septembar 2014. (CEST)

U svakom slučaju sadašnji članak pod naslovom "Novo Goražde" treba preimenovati u Ustiprača. Dok ne iskopamo neku pristojnu referencu bolje je da "Novo Goražde" bude stranica preusmjerenja koja vodi na članak "Opština Novo Goražde", nego na članak o Ustiprači. Kad nabavimo referencu biće lako od stranice preusmjerenja napraviti članak. Za to nam neće trebati pomoć administratora, kao što je potrebna sada da bi se izbrisala sadašnja stranica preusmjerenja Ustiprača. --Slobodni umjetnik (razgovor) 20:22, 1. septembar 2014. (CEST)

Da, ali to nam i dalje nije dovoljno za članak. Kao što rekoh, na Gugl Ertu sam se uvjerio da si u pravu i da su naseljena mjesta Sopotnica, Zidine, Slatina, Kopači, Mašići i Gradac jedinstvena geografska cjelina (neka vrsta naselja u geografskom smislu). Pomoću ovog linka sam se uvjerio da sjedište opštine nije u Ustiprači, već u jednom od naseljenih mjesta iz pomenute cjeline. --Slobodni umjetnik (razgovor) 12:35, 2. septembar 2014. (CEST)

Iskreno, vjerujem da će i vlada RS u narednih nekoliko godina morati da mijenja granice nekih naseljenih mjesta i da je zvanično formiranje naseljenog mjesta Novo Goražde samo pitanje vremena. Naravno brate da mi je stalo do svih članaka o Republici Srpskoj, njenim gradovima, opštinama, naseljenim mjestima itd. Nećemo valjda mi koji je volimo dopustiti onima koji je mrze da ovdje izvrću i škrabaju šta hoće ;)

Što se tiče članka o Novom Goraždu (u užem smislu) možda bi bilo bolje da to u početku bude podnaslov članka Opština Novo Goražde, pa kad skupimo malo više literature da onda napravimo poseban članak. Ako smatraš da je to što imaš dovoljno, onda možeš i odmah početi novi. U svakom slučaju administratori su odradili svoj dio posla, a ja sam jutros obavio ono što sam planirao, tako da je zbrka sa Ustipračom napokon riješena. --Slobodni umjetnik (razgovor) 07:41, 3. septembar 2014. (CEST)

Ne treba se brisati stranica Novo Goražde, samo izbriši preusmjerenje i počni pisati tekst. --Slobodni umjetnik (razgovor) 10:03, 3. septembar 2014. (CEST)

OK, pokušaj, ja te neću ometati, ali ne vjerujem da će administratori htjeti to da obrišu. Po pravilima se stranice preusmjerenja brišu jedino ako su pokvarena ili nepotrebna, a ovdje nije ispunjen ni jedan od ta dva kriterijuma. --Slobodni umjetnik (razgovor) 11:10, 3. septembar 2014. (CEST)

Svilokos

Iskreno prvi put čujem za njega, evo šta sam našao preko gugla [6] - RankoN (razgovor) 23:53, 2. septembar 2014. (CEST)

Volio bih ti pomoći, ali ne znam ništa o tome. - RankoN (razgovor) 00:41, 3. septembar 2014. (CEST)

Zločini u Drugom svjetskom ratu

Imaš li literaturu za ovu temu, najviše me zanimaju zločini Albanaca i Bugara. - RankoN (razgovor) 16:57, 3. septembar 2014. (CEST)

Bunjevac Panonski

Ja mislim da je ovo lutak za jednokratnu upotrebu. Vec je vidjena jednom ista takva situacija ovde. --Kolega2357 Razgovor 23:20, 3. septembar 2014. (CEST)

Ah na žalost takvi obično prave i najveću štetu i treba ih najviše i kontrolisati. Mada na svu sreću obično im dosadi nakon par dana i više se nikada ne pojave. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:46, 3. septembar 2014. (CEST)

Izvini nisam ni video sta sam napisao ispravio sam gresku. --Kolega2357 Razgovor 00:01, 4. septembar 2014. (CEST)

Sorry

Sad vidim. Ja reko sta mu bi, nisam clanak ni pogledao :D --WizardOfOz ^talk 23:53, 3. septembar 2014. (CEST)

Lutci i čekjuzer provera

Stranica Vikipedija:Čekjuzer jasno opisuje pravila za proveru lutaka. Javno optuživati nekoga da je lutak je kršenje pravila vikipedije, i prekršaj koji može dovesti do tvog bloka. Molio bih te da se ubuduće suzdržiš javnog prozivanja drugih korisnika i da poštuješ proceduru. A ukoliko sumnjaš da je neko lutak, prijavi čekjuzerima --Jovanvb (r) 00:59, 4. septembar 2014. (CEST)

Vidim da su administratori već rešili tvoj zahtev. Izvini što ti tek sad odgovaram.--Marko Stanojević (razgovor) 01:28, 4. septembar 2014. (CEST)

Imam nekih obaveza van vikipedije, pa retko ulazim što nije karakteristično za mene. Potrudiću se da sutra uz jutarnju kafu pročitam članak kao što sam obećao.--Marko Stanojević (razgovor) 01:33, 4. septembar 2014. (CEST)

Nisi tražio čekjuzer proveru, ali si optužio čoveka da je lutak blokiranog naloga. To je prekršaj i lični napad zbog koga bi mogao da budeš blokiran. Pošto očigledno nisi upoznat sa pravilima, uputio sam te na proceduru koju bi valjalo da pročitaš i da je se pridržavaš ubuduće, umesto da te blokiram ili opominjem. Znači ukoliko čekjuzer ne dokaže da su dva naloga povezana (ili korisnik sam to ne objavi), ne smeš javno optuživati nekoga da je lutak. Moja opomena je usledila zbog ovog komentara:

Ako su ti već blokirali jedan nalog ovde zbog vandalizma, bar bi sad sa tim nalogom mogao malo da se obuzdaš i budeš pristojniji...

Što se tiče Panonskog Bunjevca iako nije lepo mešati se nekome u članke, to nije protiv pravila. Šablon radovi u toku je informativnog karaktera i nije obavezujuć. Međutim ukoliko korisnik bude uporan u "lošem" ponašanju i administratori zaključe da je trol ili da se bavi vidom Maltretiranja (vikipraćenje), može biti blokiran. --Jovanvb (r) 01:50, 4. septembar 2014. (CEST)

Prepucavanja ničemu ne vode! To je valjda i tebi jasno. Pusti kraju, jednostavno ignoriši. Takve provokatore ignorancija najviše i boli. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:25, 10. septembar 2014. (CEST)

Galerije grbova 1

ako misliš na članak Spisak grbova i amblema gradova i opština Srbije to nije moj članak, lepša je ta forma koju predlažeš samo treba vremena da se prepravi --Stefantene (razgovor) 14:03, 2. april 2014. (CEST)

U pravu si. Ispravio sam sintaksičke (nejasne rečenice usled neslovenskog reda reči /verovatno zato što je autor iz Španije/) i pravopisne greške (uglavnom prekomerna upotreba zapete) koje sam primetio. Veći problem, međutim, predstavlja loš stil pisanja, koji se, između ostalog, ogleda u narativnom prezentu i futuru, a koji zahteva potpunu preradu članka. Lakisan97 (razgovor) 23:51, 12. septembar 2014. (CEST)

Sređeno (greške oko velikog slova). Lakisan97 (razgovor) 13:59, 13. septembar 2014. (CEST)

Pardon, zaboravio sam da odgovorim za navodnike. U principu mogu da stoje, a i ne moraju. Rečnik uz Pravopis, recimo, navodi odrednicu Oskar (nagrada, bla, bla) bez istih. Iz tehničkih razloga, izbegavamo ih u naslovu čak i kada su obavezni, ali ni to nije pravilo. Sve u svemu, mislim da je u redu ovako kako je sad, mada može biti da je zbunjujuće. Lakisan97 (razgovor) 15:08, 13. septembar 2014. (CEST)

taj naziv koristim kao neki šablon --Stefantene (razgovor)

ima i kod nas takvih primera, očigledno je da ljudi koji su na vlasti ne mare za heraldiku :-/ --Stefantene (razgovor)

pokušavam da napravim galerije grbova evropskih država koje nedostaju --Stefantene (razgovor)

Hvala na podršci :) --Stefantene (razgovor)

pozdrav, srećni praznici sa zakašnjenjem. trenutno sam zauzet nekim privatnim poslovima tako da nemam puno slobodnog vremena, ali s vremena na vreme mogu da odradim po neku galeriju. pitanje jedno: kada kopiram slike grbova slovenskih gradova sa slovenske vikipedije neće da ih učita na srpskoj vikipediji, (mislim da se isto dešava i sa slika grbova italijanskih gradova sa italijanske vikipedije, da li je to problem nikih autorskih prava ili ja negde grešim?

Vraćač

Predložio sam te da dobiješ status vraćača. Budući da paziš na vandalske izmjene i poništavaš ih, dobijanje ovog statusa će ti olakšati posao. Onda ćeš biti u mogućnosti jednim klikom da vratiš nečiju izmjenu (ili više njih) i da one potom budu označene kao patrolirane (što olakšava posao nama patrolerima). --Željko Todorović (razgovor) 13:57, 13. septembar 2014. (CEST) s. r.

Na današnji dan pre 19 godina desilo se ovo [7], još jedno zlodelo za koje niko nikada nije odgovarao. Ne moram te podsećati da sam ja iz tog grada --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:51, 13. septembar 2014. (CEST)

Iskreno bio bih ti zahvalan kada bi napravio taj članak, ja zaista ne mogu. Ne mogu opet da prolazim kroz to. Mislim da čak imam knjigu sa spiskom svih žrtava tog masakra --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:38, 13. septembar 2014. (CEST)

Molba

Zamolio bih za pomoc, na engleskoj vikipediji dva hrvatska korisnika uporno zele da ubacuju informacije o Novaku Djokovicu da je Hrvat i hrvtskog porekla [8]. Molim te pomozi ako nastave, jer to nije tacno i nije mu mesto u tom clanku. U pitanju je ovaj korisnik sa hrvatske vikipedije [9], odgovorio sam mu lepo ali nastavlja da ubacuje netacne i nerelevante informacije.--Soundwaweserb (razgovor) 15:37, 15. septembar 2014. (CEST)

Evo i na sh.wiki je isti korisnik krenuo sa takvom retorikom. Ne treba dopustiti da lazu, ako ti ne mozes da mi pomognes, trazicu pomoc i od drugih ljudi na sr.wiki, ima valjda nekog ko ce se suprotstaviti nepravdi i lazima!.--Soundwaweserb (razgovor) 16:39, 15. septembar 2014. (CEST)

Za sada ne diraju, ali sve je moguce. Na ovoj stranici na engleskoj vikipediji je zapoceo raspravu [10]. Covek govori kako nije nacionalista, a insistira na tome da je on Hrvat!? Neverovatno. Hvala na podrsci, ne mozemo ovo dopustiti, em nije tacno, em nije enciklopedijski.--Soundwaweserb (razgovor) 16:54, 15. septembar 2014. (CEST)

Novorusija

Ne znam kako stojiš sa ovom temom, ali bi me zanimalo tvoje mišljenje. Ne stojim dobro sa rusim jezikom pa me zanima šta ti misliš, da li je zvanični naziv Novorusije „Savez narodnih republika“ [11]

Na ruskoj viki sam našao reference o tome kako je ustav donešen i kako je naziv ove države do 15. jula bio Savez narodnih republika, da bi tada u skupštini bio usvojen novi naziv Novorusija. - RankoN (razgovor) 19:10, 16. septembar 2014. (CEST)

Poništavanje velikog broja izmena

Otvori istoriju željenog članka i klikni na datum zadnje ispravne izmene. Dobićeš izgled članka od tog datuma i onda klikni opciju uredi. Pojaviće ti se obaveštenje da uređuješ zastarelu izmenu članka i ako je sačuvaš izgubiće se sve novije promene. Samo klikni na opciju sačuvaj stranicu i posao je obavljen. --نوفاك اتشمان‎ 14:03, 19. septembar 2014. (CEST)

Ajde da ti prvi čestitam, postao si vraćač. Sad će ti biti mnogo lakše samo pritiskom na dugme vrati automatski vraćaš vandalizme.--Soundwaweserb (razgovor) 13:17, 21. septembar 2014. (CEST)

Pa zna se koji je pravi klub . Ja sam više severnjak pa mene više dotiču tamburice hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:03, 21. septembar 2014. (CEST)

Pod ovim zna se koji je pravi klub nisam mislio na Partizan haha . Moji su poreklom iz Crne Gore, okolina Nikšića koliko ja znam. pa emigrirali odatle ka Hercegovini i dalje ka centralnoj Bosni i Krajini --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:46, 21. septembar 2014. (CEST)

Andrija Torkvat Brlić

Pozdrav. Nemoj me pogrešno shvatiti što ću te pitati Da li znaš inešto više o ovom Brliću?. Kao prvo završio je teologiju u Zagrebu i Beču jb. Srbina koji je svećenik ili Hrvata koji je kaluđer. Što se tiče sarađivanja sa Garašaninom prema tvom izvoru vidi se da je tražio plaćem boravak u Parizu a zazuzvrat nudio usluge dušnika uz Pariza. Imam podatak da je to Grašanin odbio, a Štrosmajer mu je platio dalji boravak u Francuskoj. Sam taj postupak govori da nije imao najbolje osobine, a to se sada drugačije zove. Bio je u Hrvatskom saboru, a zatim posrednik u odnosima sa srpskom vladom i njenim poverenikom u zajedničkom radu na oslobađanju Bosne. Imam drugačije podake i mogu napisati i tekst o njemu, ali bi izazvao razne polemike što mi nije potrebno. Ovo ti pišem da ne insistiraš na sraradnji sa Garašaninom. --Drazetad (razgovor) 17:12, 23. septembar 2014. (CEST)

Neme potrebe da mi javljaš. Imam dosta podataka a nisam ni zainteresovan, nego sam video da ti stavljaju primedbe na tekst, pa sam se javio, jer mislim da ne treba isistirati na tome pogotovo u tekstu o njegovoj snaji. Kad se napše tekst o njemu onda ga opisati sa svih strana. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 18:34, 23. septembar 2014. (CEST)

Rešio sam stvar oko tvoje slike [12], a Milicevic vraća nepotrebno obaveštenje na tvoju stranicu.--Soundwaweserb (razgovor) 18:19, 23. septembar 2014. (CEST)

Nema na čemu.--Soundwaweserb (razgovor) 18:25, 23. septembar 2014. (CEST)

Nisam pogrešio nego pričitao što je stručnjak za ove stvari napisao u tekstu (Sl. glasnik RS 04/93) formirana je opština pod nazivom „Srpska opština Goražde“ Pozdrav --Drazetad (razgovor) 23:45, 25. septembar 2014. (CEST)

Brisanje

Što bi moralo da se briše? Možeš da napišeš članak tako što ćeš samo izmeniti tu stranu... --F± 00:11, 26. septembar 2014. (CEST)

Članak o njemu postoji na mnogim Vikipedijama, zašto nebi i ovde?--Mirno, 18:25, 26. septembar 2014 (CET)

Dubrovnik 1

Pregledao sam članak. Malo sam proširio deo koji se odnosi na ulazak srpske vojske u Dubrovnik. Za mene je to zanimljiv deo, jer prosto odudara od slike koja je poturana kasnije: da su Dubrovčani oduvek bili rezervisani prema Srbima. Inače, saznao sam da je komandant odreda koji je ušao u grad sin čuvenog obrenovićevca Vladana Đorđevića, kome je pravo ime bilo Ipokrit. Ako se ne varam, njegovi preci su došli odnekud iz Epira. Ne zna se tačno da li je bio Grk ili Cincar. Pored srpskog znao je više jezika uključujući nemački, cincarski, grčki i turski. Rodio se na Vavedenje. Nije slavio slavu, nego imendan. Mnogo kasnije je imendan pretvorio u slavu. Žena mu je bila neka Austrijanka Paulina iz siromašne oficirske porodice koju je upoznao za vreme svojih studija u Beču.

Pronašao sam na internetu proglas Mjesnog odbora Narodnog Vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba u Dubrovniku od 2. novembra 1918.

Dubrovčani! sada je jedina naša vrhovna vlast Narodno Vijeće S. H. S. Na to je vijeće prešla sva upravna vlast, pa mu se i mi imamo bezuvjetno da pokorimo. U njegovo ime pozivljemo sve građane, da se sutra u 11 sati izjutra svečano sakupe pred općinom da iskažemo ljubav za svoj troimeni narod. zanos za slobodu zlatnu i zahvalnost onima, koji su nam je izvojštili. Okitite sve svoje stanove. Ko ne bi mogao nabaviti zastave, može kojim drugim prikladnim nakitom iskazati narodno veselje.

Upravo u ovom gradu, koji je vazda gajio ljubav k slobodi i narodnom jedinstvu; s ovoga mora koje još pamti moćne Tomislavove lađe i ponosne drijevi Svetog Vlaha, treba da se sa svake kuće i svakog našeg broda vije ovih dana ponosito zastava nove naše slobode, mlade i jake Jugoslavije, i da nam svojim živim bojama kliče.

Ne znam da li da ovo citiramo u komletu (negde sa strane, u vidu kutijice) ili u delu.

--Nimčević razgovor  13:09, 27. septembar 2014. (CEST)

Naravno da to nije moje mišljenje. Napisao sam:

Za mene je to zanimljiv deo, jer prosto odudara od slike koja je poturana kasnije: da su Dubrovčani oduvek bili rezervisani prema Srbima.

Ulazak srpske vojske kod istoričara i publicista iz međuratnog perioda i emigracije (Lujo Bakotić, Lazo M. Kostić itd.) predstavljen je kao oslobodilački akt. To prihvata i danas dobar deo naših istoričara, neki iz ubeđenja, neki mehanički (odnosno bez preispitivanja). Naravno, ima i onih koji se klone takvog tumačenja, svakako ne iz neke loše namere.

Kod Hrvata, koji su kao i uvek po pitanju nacionalne istorije veoma osetljivi, čućeš naravno drugu priču. Verovatno pod utiskom poslednjeg rata, Mirošević piše: "Apsurdno je isticati navodni oslobodilački karakter te vojske, jer ona nije oslobodila pučanstvo južne Dalmacije, nego ga, naprotiv, pokorila i njime vladala".

--Nimčević razgovor  19:34, 27. septembar 2014. (CEST)

Kraljevina ili kraljevstvo

Koja je razlika između ova dva pojma? - RankoN (razgovor) 20:12, 28. septembar 2014. (CEST)

Da li to znači da je Engleska bila kraljevstvo, a Škotska kraljevina ili je i Škotska bila isto kraljevstvo? - RankoN (razgovor) 00:34, 29. septembar 2014. (CEST)