Razgovor s korisnikom:Maduixa/5

Признање

Додељујем ти своје признање за вредно деловање због сјајног ангажовања на Википедији! --Поки |разговор| 15:52, 22. март 2007. (CET)

Ок. Онда ћу покушати да направим чланак и о ортодонцији чим завршим са имплантологијом. Било би супер ако би ти мени онда пребацила по коју слику или документ везано за то:) Надам се да ти се допада идеја. У сваком случају ћемо направити нешто од тога:) поздрав --Miroslav.M 16:43, 22. март 2007. (CET)

Konkistador

Vidim da si pomenula grip, ali možda bi bilo bolje da pomeniš ošpice,norice...kako tome kažu naši ? Pegavica ? Kad ti izađu crvene tačke po telu. Mislim da ih je više stradalo toga. --Mile 21:04, 22. март 2007. (CET)

Dali je članak KOnkistador gotov ?

---

Pa hoču,samo sada radim na nekim slikama i da dopunim članak "Ernando de Soto", onda ču da ga predložim za dobar članak. Več sada je above the all,pa i njemačkog koji je za sada sa zvezdicom,ali kad završim morat če ukinut. :)))

Ovo gore sam te pitao jer sam imao plan da ubuduče napravim još hronološki pregled osvajanja Amerike.Da ne bih ti ubacila a ja slućajno več radio na njemu. To još dolazi.

--Mile 21:54, 22. март 2007. (CET)

---

Ček biče još pisanja. Mada ne mnogo,onda ču ti reči za čeking. Inače ja sam več imao na umu odvojen članak ...ala "Hronologija osvajanja Amerike" ili slično. Još ču da smislim nešto. To treba da bude, da imaju na oku,jer u članicima se samo gube ovi datumi. --Mile 22:18, 22. март 2007. (CET)

Sređivaanje

Hm.. čini mi se da pogrešno shvataš šablon sređivanje. Članak Kraljevina Aragon nije u tom stanju kao što su recimo Dunavska ulica, Artur Kravan i ostali. Ја сам преузео на себе да ту категорију држим што чистијом, а Краљевина Арагон не заслужује ту налепницу ;) --BokicaK ^{Got something to say?} 23:10, 22. март 2007. (CET)

Мелиља и Надор

Леп ти је чланак о Мелиљи па ако ти није проблем баци поглед и на оближњи град Надор, можда нешто додаш. Јако би ме занимало! :-)--Goldfinger 09:59, 23. март 2007. (CET)

Mobile ,Alabama...

možda bi bilo bolje da tamo piše "...Movila (danas Mobile,Alabama)..." Jer tada su je tako zvali a danas je zovu Mobile,ali ne više movila. Dve reči u dvoje doba.Još ču dopisati teksta. --Mile 14:45, 23. март 2007. (CET)

---

Ко каже да је Арманд само француско име? Имаш англосаксонаца Арманда колико хоћеш. Лик је Американац (без обзира на порекло родитеља), а на енглеском говорном подручју Armand се изговара управо како се и пише - као Арманд. Осим тога, тако каже и Прћић ("Арманд, НЕ Арман").

Поздрав.

--делија 15:25, 23. март 2007. (CET)

---

Мени опет није јасно зашто толико инсистираш на облику Арман када нема никакве основе да се тај облик ИСКЉУЧИВО користи. Наиме, у француском језику оправдано је користити облик Арман, али, понављам, на енглеском говорном подручју искључиво је Арманд. Ево ти и један линк са аудио рецензијом једног филма у којој спикер лепо каже Арманд (Асанте) [1]. Ако ти се не слуша цела рецензија, обрати пажњу на временску тачку 2 минута и 20-так секунди од почетка.

Поздрав.

И чувај жифце. Требаће ти.

--делија 16:14, 23. март 2007. (CET)

---

Ај' сврати мало на Трг. Чисто да се информишеш како су Башићевим одласком неки "експерти" напросто подивљали.

--делија 03:11, 24. март 2007. (CET)

---

Hvala na ispravkama na de Sotou. Pošto ja i ti ne možemo jo 7 dana da ga predložimo za dobar reko sam Saši Stefanoviću da ga da na glasanje. Završio sam članak pre. Mislim da nema smisla više dopune raditi jer je sve bitno, a i više od bitnog, unutra.--Mile 15:26, 24. март 2007. (CET)

Ground control to Major Maduixa

Senjorita, jutros kada sam video tvoju poruku imao sam osećaj da mi se javljaš iz dubokog svemira kao Bouvijev Major Tom iz istoimene pesme. Nekako sam se bio pobojao da smo se previše udaljili, tako da me je veoma obradovala ova tvoja poruka, koja je odagnala iz moje duše setne tonove koji su bili dosta slični onima koje širi i ova Dejvidova pesma. I još, nekako se potrefilo da se odmah ispod tvoje poruke nadovezao i post našeg prijatelja Милант, pa se na trenutak, mada sam odmah prepoznao ove tvoje žute, okruglaste, čovečuljke, opet prepadoh da to nisi ti, ali koju sekundu kasnije ugledah i tvoj potpis, pa sav srećan pomislih: Ipak je ona! Nije da mi nije prijao onaj sinoćnji razgovor koji sam sa njim vodio, ali ipak razgovor sa tobom ne može ništa da zameni. Elem, još ako se desi kojim čudom da se tamo na mojoj stranici potpiše još i Milanov nerazdvojni drugar Deki, pa mogu odmah da se kandidujem za “Mahatmu Gandija” srpske vikipedije, hahaha.

Ali, šalu na stranu, zaista mi je drago što i dalje misliš na mene, plus što me još asociraš i sa takvim veličinama kao što su Tesla, Ajnštajn ili Bouvi. Za ovo Bouvi ili Boui, iako je prvi oblik pravopisno nepravilan, i meni nekako, bar “na oko”, Bouvi više priliči srpskoj pisaniji ili pismenima, kako bi Vuk rekao. A mislim da ni kad se izgovara ovo v ne smeta toliko, jer slovo u ne dozvoljava donjoj usni i gornjim zubima da se sastave u slovo v. Prema tome, ima da pišemo ja i ti i dalje Bouvi, pa neka kaže šta ko hoće. Nisam još gledao film Prestiž, ali bih voleo da ga pogledam, pre svega zbog Tesle. Ipak, iako je uglavnom zbog Tesle, kada ga budem gledao sigurno ću pomisliti na nekoga drugoga. Ajde čik pogodi na koga?

Je li, jel ovo tvoj ovaj winki što namiguje? Hahaha, opasan mangup, nema šta. Ćao Maduiša--Зоран.Д. 09:42, 25. март 2007. (CEST)

Dekolonizacija Afrike

Stavio sam reference.

vojvoda

Afrika-odgovor

Етничка лојалност ове врсте била је слична национализму Ирске и Пољске у 19. веку али када штампа пише о српском национализму у Европи, она пише о племенској припадности народа Ибо у Африци.

Коришћење поређења са српским национализмом нисам имислио ја него енглески историчари. Мени је то као Србину било интересантно па сам преузео. Можда би ипак нашем читаоцу било јасније да се помене енглески национализам. У ствари није битно која је европска нација у питању већ само жели да се нагласи разлика између европског националзма и сличних тењнденција у Африци.

војвода

Izbacite ovu recenicu da ne bude da samo ja menjam clanak Vojvoda (разговор)

Izbrisao sam sporni deo. Mislim da time nije narusena struktura clanka.

Vojvoda (разговор)

NEOIMPRESIONIZAM POSTIMPRESIONIZAM

članci ne treba da se spoje već treba da se obriše članak koji je klica - postimpresionizam jer je obrađeni članak pod naslovom neoimpresionizam koji je preveden sa engleskog izgleda a nemci uvode sve pojmove dakle i NEO i POST pa prema njima treba u NEO uvesti i izraz post a u Istoriji umetnosti treba obrisati pojam koji je uveden kao nova klica u koju treba uneti postimpresioniste a to već postoji u pomenutom članku samo treba dodati pojam.

Nije mi hitno samo da nekog na to upozorim jer se bojim da bi napravio neku grešku ako bi sam ispravljao tuđe članke. Ja sam preveo članak sa nemačkog a zatim sam video da isti članak već postoji pod drugim imenom. NIJE MI HITNO ali hvala što ste se zainteresovali POZDRAVI--Vcesnak 10:53, 27. март 2007. (CEST)

za istu stvar se upotrebljavaju u različitim zemljama različiti termini u slovačkoj terminologiji neo a post se ne upotrebljava u nemačkoj viki se navode oba pojma ako se ne varam Vi znate nemački i tamo se navode i jedan i drugi pojam koji označavaju tu istu stvar kao naprimer su i nad - realizam tako i pojmovi post i neo su za istu stvar ne postoje u istim godinama dva paralelna pravca koja su tako označena i ako sam napravio grešku ja sam učio istoriju umetnosti i meni je to jasno u engleskoj viki nema pojma post a u nemačkoj ima njihov nemački izraz ali se pominju i pojmovi za taj pravac u svetu. Evo pogledajte naša dva članka i u jednom i u drugom kao glavni predstavnici navedeni su isti i u jednom i u drugom se pominje Sera koji je divizionista odnosno pointilista a to je pravac post- odn. neo- inpresionista koji je kao reakcija nastao u odnosu na inpresionizam i posle njega i kao i inpresionizam uvod je u savremenu umetnost.

DA VAS MALO UGNJAVIM ali hvala na interesovanju--Vcesnak 11:13, 27. март 2007. (CEST)

neko je nestručno napravio klicu i nestručno napravio veze za nju otuda se desilo da oba članka imaju veze--Vcesnak 11:20, 27. март 2007. (CEST)

evo pregledao sam i literaturu koju imam do sada nisam gledao jer ja to ZNAM i tako sam učio ali evo u ISTORIJI UMETNOST HW Janson se nalazi pojam POSTIMPRESIONIZMA a naravno nema NEO a u OPŠTOJ ISTORIJI UMETNOSTI, ĐIna Piskel se nalazi pojam NEO i naravno nema POST i moram li da napomenem da se radi o tim istim slikarima- naravno. Znači i ako u VIKI postoji ta dva članka oba bi trebala da pišu o istim umetnicima i da daju iste godine kada se ovaj pravac sa dva imena a nekad kao u nemačkoj i sa tri razvijao. u ČEŠKOM NAUČNOM REČNIKU se nalazi pojam postimpresionizma i naravno nema neoimpresionizam koji oni ne upotrebljavaju.

POZDRAVI--Vcesnak 11:42, 27. март 2007. (CEST)

Заврзлама нео- и пост-

Постимпресионизам је појам којим се у литератури на српском језику обухвата стваралаштво умјетника/сликара који стварају послије импресиониста, односно који нису били директно везани за имресионизам. Неоимпресионизам је појам који се односи на пунтиљизам, односно на Жоржа Сераа, Пола Сињака... Тих пар умјетника се у многим страним културама, нарочито на Западу квалифиују као неоимпресинисти, или нови импресионисти, зато што они уствари надограђују, стварају/почињу од базе теорије импресионизма директно. Сви који су студирали умјетност/историју умјетности на нашим просторима не препознају неоимпресионизам као посебан покрет, него као једну струју, која је код нас означена именом ”пунтиљизам”, или чак понекад дивизионизам. Остали умјетници типа Ван Гог, Сезан, итд., стварају свој посебан стил/теорију и имају врло мало, или никакве везе са основним идејама импресионизма. ---Славен Косановић- {разговор} 14:09, 27. март 2007. (CEST)

Дакле, у нашој литератури већином преовладава појам постимпресионизам, за све умјетнике чак и пунтиљисте, који су стварали изван покрета импресионизма, или који нису директно учествовали у њему. Према томе, чланак неоимпресионизам на нашој Википедији је вјероватно резултат буквалног преношења појма са неке од других Википедија, енглеске можда..., али није појам који се препознаје у нашој стручној литератури из умјетности. Поз. :) ---Славен Косановић- {разговор} 14:09, 27. март 2007. (CEST)

Ja sam našao jedan Zagrebački leksikon u kojem je pod NEO podrazumevan umetnički pravac koji počinje od Seraa što bi bilo u skladu sa Vašim mišljenjem da to nije isto. Međutim nema toga pojma u Istorijama umetnosti i Sera se i njegov divizionizam odnosno pointilizam što je isto tako isto svrstava u postimpresionizam. Što se tiče vašeg mišljenja da neoklasicizam nije isto kao i klasicizam tu ste u pravu ali to su eklektički istorizujući stilovi u koji spada i akademizam kao njihov vrhunac kada su se pravile antičkije zgrade od zgrada u Antici a sve se može svrstati u historicizam.

Evo u Zagrebčanskom leksikonu sam našao dva pojma i moguće je da se ta razlika u shvatanju ta dva pojma prihvati i po post- posle i neo- nešto što je novonatalo moglo bi se smatrati da ste u pravu ali ja zadržavam svoje mišljenje jer vreme jednog i drugog jeste jako kratko da bi se moglo govoriti o eklekticizmu, a i pointilizam odnosno divizionizam Seraa nije nikakovo ponavljanje ovoga stila pa se ne može reći da je to neo-ono isto u novije vreme ali enciklopedije nisu u skladu sa mišljenjima svih stručnjaka koji imaju različita mišljenja o tome koji je slikar kom pravcu pripadao kada su granice među pravcima mekane i kada slikari prolaze kroz nekoliko faza razvoja u svom stvaranju.Ja sam isto slikar. U Enciklopediji leksikografskog zavoda- Zagreb ima pravac neoimpresionizma koji počinje opet od Seraa a drugi pojam POST nema. Tu se navode i pripadnici ovee umetnosti ali samo sledbenici Seraa. U Enciklopediji Britanika koju izdaje POLITIKA postoji samo pojam postimpresionizma ali se tu navode svi umetnici znači i Sezan Gogen Tuluz Lotrek i to je ono po čemu bi opet ja bio u pravu. Nadam se da vas ovo odmara i zabavlja jer drugačije ovo ne bi imalo smisla i jako bi me ražalostilo ako Vas ova diskusija umara. --Vcesnak 14:24, 27. март 2007. (CEST)

Malo sam odmarao od wiki... :) Sjeti se one iz nekog od naših razgovora, „ne treba zapuštati privatni život“... :) Što se tiče puntiljizma, odnosno poentilizma na srpskom, potpuno si u pravu, totalno sam se pošpančio... :))) Poz. ---Славен Косановић- {разговор} 14:31, 27. март 2007. (CEST)

Vidi sta sam izveo tamo u skorisanjim izmjenama... :) Ostavio sam i kratka objasnjenja... :) Pa to sto smo slabo stali za knjizevnoscu je zbog toga sto se slabo ko bavio temom... ---Славен Косановић- {разговор} 14:45, 27. март 2007. (CEST)

Pa obratićemo pažnju na nove korisnike koji pišu o književnosti, ali treba takođe paziti da se ne radi o kršenju nečijeg autorskog prava... Sad moram da pišem neki izvještaj za jedno poslovno sastančenje, tako da se povlačim sa Wiki do večeras... :) ---Славен Косановић- {разговор} 15:05, 27. март 2007. (CEST)

обрисане статистике

Статистике о Алонсу и Монтоји сам обрисала јер су јаааааааако застареле,требало би после сваке трке да их сређујемо, а и Монтоја не вози више па нема смисла.... поздрав

slaaadja

---

Само да знаш да су неки злоупотребили привилегију да буду уврштени на мејлинг листу па су мало оплели по теби и твојим доприносима Википедији. Сматрам да имаш право на ову (полу)информацију јер се ради о класичном атаку на нечије достојанство и о покушају да се неко дискредитује изношењем лажи и необјективних процена. Ако те интересују детаљи, можеш ми послати мејл на адресу del59@blwireless.net.

Поздрав.

Делија.

П.С. Ускоро ћу отворити нови налог. У питању су само мањи технички проблеми.

Henri VIII

Ja sam sredio preimenovanje, a Filip ce da sredi kategoriju:Zene Henrija VIII, za koju mi se na trenutak ucinilo da i ja pripadam tamo ;) --BokicaK ^{Got something to say?} 23:07, 27. mart 2007. (CEST)

Ma ne, nisi stavila onu dvotacku, pa umalo nisam pao sa stolice kad sam video da sam zena Henrija 8. --BokicaK ^{Got something to say?} 23:13, 27. mart 2007. (CEST)

Učtivost

Jagoda, zamolio bih te da u budućoj komunikaciji ne praviš ovakve komentare. To nepotrebno zagreva situaciju, i naravno da će nakon ovakvog uslediti analogan odgovor od njega a ovo nije mesto da se ljudi međusobno pljuju. Molim te, sledeći put duboko udahni i izbroj do 10, pa porazmisli da li je zaista nužno da se prepucavate. Probajte da se zaobilazite, što se mene tiče možete i da se svađate preko mejla, ali ovo što se trenutno dešava nije u vikipedijanskom duhu. Hvala ti --¡¿Kale?! 00:27, 29. mart 2007. (CEST)

Interna lista Vikimedije generalno ne služi za pitanja koja se tiču Vikipedije i trebala bi da bude mesto za diskutovanje pitanja koja se tiču našeg lokalnog ogranka Vikimedija Fondacije. Međutim, dugo vremena ovo je bila jedina lista na kojoj je mogao da se koordinira rad Vikipedije pa su većina aktivnih korisnika nekadašnjice uključena na ovu listu uključujući i Deliju i Tešovića, i to se ne smatra posebnom privilegijom. Nije bilo opanjkavanja jer je jasno naznačeno da na toj listi neće biti diskusije o takvim pitanjima, već da ona moraju da se rešavaju na Vikipediji, transparentna za sve umešane. Ja sam međutim pokušao da pomirim zaraćene tamo, sa nimalo uspeha istina, te je ta tema sada poprilično ugašena. --¡¿Kale?! 00:54, 29. mart 2007. (CEST)

post- neo

Evo recimo da ste u pravu i kako ste se Vi jedina zainteresovali za moj problem i pomogli mi želim da Vas obavestim da sam napisao kratki članak o neoimpresionizmu i malo sredio odnosno dodao par reči o poentilismu. Ja sam slušao istoriju umetnosti kod poznatog arhitekte i istoričara umetnosti na katedri kod Đurđa Boškovića i mi smo impresionizam delili na ranu srednju i kasnu fazu i pod njim podrazumevali sve ove pravce pa kako se tu pominju i ovi pojmovi. Smatram da smo razjasnili donekle i zahvaljujem Vam se na pomoći Pozdravi --Vcesnak 02:32, 29. mart 2007. (CEST)

da nije bilo jasno, nadam se da je sada jasno i hvala na interesu i ispravkama--Vcesnak 09:48, 29. mart 2007. (CEST)

!

Nadam se da nisi mislila ozbiljno. PA TO JE UPRAVO ONO ŠTO "NEKI" ŽELE!

Delija.

I da se nadovežem na ovoga deliju iznad mene:

Mašo, žao mi je što nisam više mislio na tebe i što sam svojom nepažnjom tvoje strpljenje i tvoje živce doveo opet do stanja prenaprezanja. Možda je bolje bilo da si mi prepustila da ovu zavrzlamu koju sam sam započeo dovedem sam i do kraja, ali potpuno te razumem i ništa ti ne zameram, jer smatram da si potpuno bila u pravu što si to učinila. Mislim da momak nije baš tako nevešt kako je sam sebe u vezi “Haus ov komons” hteo da predstavi. Ubeđen sam da je shvatio koliko veliku grešku je učinio, samo je hteo da izvrda i izvadi se na neznanje, čime je samo još veću štetu sam sebi naneo. Verujem da će iz ovoga iskustva on izvući bar neke pouke, jer nije ni ova naša vikipedija baš neko zabačeno sokače, pa i bez mejling lista, lako se primeti šta ko i kako ko radi. Osim toga, osvrni se malo oko sebe, pa ćeš lako primetiti koliko mnogo prijatelja si za ovo kratko vreme na vikipediji stekla, ne znam da li je ikome do sada tako nešto pošlo za rukom, mada sam i ja ovde prisutan tek tri četiri meseca duže od tebe. A sigurno je da tako nešto ne može da padne sa neba niti se dešava slučajno, nego to treba ipak pre svega da se zasluži. E sad što niko ne može, kako naš narod kaže, celome svetu da ugodi, nisi ti za to kriva i ne treba zato ni oko toga da se mnogo sekiraš. Ja mislim da je najbolje da čovek, ne samo na vikipediji, nego i u svome životu nastoji da što više obraduje svoje prijatelje, a kako će neprijatelji na to da reaguju to je već njihov problem. A, šta kažeš, jesam li ovime nadmašio sve svoje pređašnje bisere.

Želim ti da svojim radom i svojim prisustvom na srpskoj viki još dugo nastaviš da raduješ svoje mnogobrojne viki prijatelje, kojih će sa vremenom siguran sam biti još mnogo više. A pošto se sa mnom nikad ne zna, ko zna možda i ja opet niodnekuda (kakva originalna reč, hahaha) iznenada banem, pa zato da se ovaj put ne pozdravljamo nadugo i naširoko. Ćao Maduiša.--Zoran.D. 15:03, 29. mart 2007. (CEST)

Hvala Mašo što tako misliš, mada ne znam dal je baš zasluženo. Ćao još jednom!

Opasna napast taj vikipeditis. Ko zna možda i ima leka, ali za svaki slučaj: Pišemo se uskoro!--Zoran.D. 15:20, 29. mart 2007. (CEST)

ferer

eto, to je prednost, zajedničkog rada, nađe se neko i ko zna katalonski;) naravno da se slažem da se imenuje na njegovom maternjem jeziku. i ubacio sam vezu ka tekstu na osnovu kog sam pisao članak. pozz!! --Mladifilozof 21:31, 29. mart 2007. (CEST)

drugar mi drži taj sajt, pa sam prvo, kad sam počinjao da pišem na vikipediji, prebaciovao tekstove odatle koji su relativno enciklopedijski (biografije, događaji, itd.). naravno, uz njegovu dozvolu i blagoslov, a sajt je ionako bez autorskih prava, i nemoj da misliš da se bavim mračnim radnjama;) --Mladifilozof 15:25, 30. mart 2007. (CEST)

Gvozdena kruna

U pitanju je gvozdena kruna langobardskih kraljeva koju je neposredno pre carskog krunisanja preuzeo Karlo Veliki. Tako je kruna postala deo regalija careva Svetog Rimskog carstva. Cini mi se da je i jedna od titula od Karla Velikog pa nadalje bila i kralj Italije. Kasnije se titula koristila za dezigniranje prestolonaslednika. Plus, Rozer de Flor, vodja Katalonskih najamnika bio je inace Nemac poreklom (Roger de Blum). Inace katalonske najamnike je koristio i Stefan Decanski (provereno) i to u bici protiv Bugara kod Velbuzda 1330. godine. U Srbiju su verovatno stigli preko aragonske Sicilije. --ClaudiusGothicus 23:44, 29. mart 2007. (CEST)

Nista linkovi, samo knjige

Nista linkovi, samo knjige. Nema bas mnogo profesionalnih istoricara koji piskaraju po netu. Svi ostali koji vole istoriju a poneki se i dobro snalaze cesto imaju drugaciju perspektivu pisanja. Pogledaj npr nas clanak o Kaliguli, ni glave ni repa, ako tako mogu reci. O Katalancima u srpskoj sluzbi moze se naci u Istoriji srpskog naroda 1, SKZ (vise izdanja). Da ne bude zabune, ne radi se o Rozerovim ljudima. Oni su stigli nesto ranije i pravo Androniku II. Sto se njih tice, pokusali su da opljackaju i Hilandar, ali je Milutin na vreme poslao dovoljno sredstava da se manastir pripremi i odoli opsadi. Manastir je branio iguman Danilo koji ce kasnije postati arhiepiskop srpski Danilo II, kao i biograf (Zivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih). Rozerovi ljudi su se na kraju skrasili u Atini gde su preoteli lokalnim Latinima tamasnje vojvodstvo. Ali to uostalom i znas. PS strani najamnici nisu bili nista neobicno u srednjevekovnoj Srbiji: Milutin je drzao Turke, Tatare i Kumane, Decanski Katalonce, a Dusan Nemce ciji je vodja Palman Braht bio uticajna osoba na njegovom dvoru. --ClaudiusGothicus 11:41, 30. mart 2007. (CEST)

SKZ

Kolokvijalno to se zove Istorija srpskog naroda SKZ tj Srpske Knjizevne Zadruge posto naslov bas i nije orginalan. Dakle, Istorija srpskog naroda 1, Srpska knjizevna zadruga, Beograd 1981.(mada sada ima vise izdanja). Mozes ispred naslova da stavis Grupa autora ako hoces, a i ne moras. Kod nas se ti tvoji Almogaverosi nazivaju prosto Katalanci (arhaicno) i o njihovim pohodima po Vizantiji ima dosta u G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd (vise izdanja). Rozeova druzina se zvala tacno Velika katalanska kompanija (nista neobicno, razni najamnici su voleli bombasticne nazive). Sicilijanski Katalanci su duboko u 15. vek bili poznati kao pirati i izmedju ostalih zarobili su radi otkupnine i viz drzavnika i istoricara Sfrancesa negde oko Krfa. Pozdravi --ClaudiusGothicus 12:13, 30. mart 2007. (CEST)

Kliment ili Klement

Dobro veče ili Dobro jutro. Danas sam naleteo na na neke članke o papama, pa pošto je naš spisak papa jako crven napisao sam dva Kliment 5 i 7. Iako sam naišao na 14 papa sa imenom Klement naš spisak verovatno po Prčiću ima Klimente, pa sam i ja tako napisao. Posle vidim u Vašem članku o Katalini od Aragona ime pape Klement i crveno a članak postoji. Šta je tu tačno. U članku o Klementima našao sam i imena Henrika 7 i Katarine Aragonske, koja su kad sam ih napisao poplavila. Posle Vaše ispravke na Henrija 7 i Katalinu od Aragona opet su oba imena plava. Kako to? Pozdrav--Drazetad 01:48, 1. april 2007. (CEST)

Nemojte da spisak revidiraju sveštena lica (njima svaka čast), ali oni su napravili zbrku. Pomešali su dva spiska papa i svetaca. Papa postaje svetac (ne svaki) posle smrti pa bi na kraju članka trebalo staviti rečenicu da je posle smrti predložen i proglašen za sveca. U nekim članicima o papama piše kako u sarađivali sa svetim tim i tim. Kad su sarađivali jedan je bio papa, a ne svetac a drugi njegova saradnik. Ni svi sveci nisu pape, pa bi trebalo razdvojiti ta dva spiska. Dosta o tome. Mislim da je u članku o Katalini od Aragona u kutijici 6 žena postoji greška jer piše Henrika 13. nisam ispravljao jer nisam u materiji, a da sad tražim po enciklopedijama, lakše mi je da kažem Vama, kojoj je to u malom prstu.--Drazetad 13:06, 1. april 2007. (CEST)

Sada sam našao da je papa Kliment 8 objavi prepravljeno latinsko izdanje Biblije (tzv. Klementina) Da li je to kod nas Kilmentina? (malo šale). Što se tiče persiranja, ono nije zbog godina, nego zbog poštovanja Vašeg posla koji veoma dobro radite. inače ja ću za par meseci postati deda i najstariji sam na našoj vikipediji.Pozdrav--Drazetad 13:25, 1. april 2007. (CEST)

Vikipedija:Istorijske spomenice

Dobitnik si srednjovekovne istorijske spomenice za serijal članak o istoriji Španije u srednjem veku. Keep walking... :) --BokicaK ^{Got something to say?} 19:20, 1. april 2007. (CEST)

Juriš lake konjice

Medi, pomažem Goranu da prevede članak pa mi mali problem predstavljaju lična zapažanja Kardigana o samom toku bitke. Preveo sam ovaj deo najbolje što sam umeo ali sam ostavio izvorni tekst na engleskom jeziku, pa bih te zamolio, ako ti nije teško, da kao profesionalni prevodilac proveriš prevod i ispraviš greške ili preoblikuješ rečenice. Evo linka ka stranici Korisnik:Obradović Goran/Juriš Lake konjice. Pozdrav, --Kraljević Marko 12:26, 2. april 2007. (CEST)

Ukoliko se slažete možemo preći na ti. Lakše je za komunikaciju. Gunners se u ovom slučaju odnosi na ruske artiljerce. Riflemen jesu strelci, a pošto se radi o ličnom viđenju događaja mislim da je bolje prevoditi bukvalno tako da bi strelci bio adekvatniji prevod nego pešadija. Međutim, nije moguće ceo tekst prevesti bukvalno, a da on ima smisla i da bude dovoljno razumljiv (čak i Kardiganovo izlaganje na engleskom deluje prilično konfuzno, verovatno pod uticajem emocija) pa sam te zato zamolio da pomogneš. Pozdrav, --Kraljević Marko 14:14, 2. april 2007. (CEST)

Pod bukvalnim prevodom sam mislio na pokušaj da se njegov iskaz prevede što približnije onome što piše na engleskom ma koliko to konfuzno zvučalo na srpskom jeziku. Kada prevodim neki članak, ukoliko se ne radi o nečijem ličnom iskazu, ne prezam od toga da upotrebim drugi precizniji izraz ili izmenim redosled reči u rečenici kako bi našem čitaocu prevod bio jasniji (po meni engleski je isuviše štur jezik). Što se izraza strelac tiče, u vojnoj terminologiji, a naročito ruskoj često se koristio izraz "streljački puk" ili na en. "rifle regiment". --Kraljević Marko 18:31, 2. april 2007. (CEST)

Neka budu "strelci". A što se "artiljeraca" tiče, pao mi je napamet još jedan izraz, a to je "tobdžija". Možda je ovaj izraz više u duhu srpskog jezika. Pozdrav, --Kraljević Marko 21:05, 2. april 2007. (CEST)

Uh, engleski. Video sam Goranovu primedbu u vezi sa tim da je engleska konjica napredovala uz brdo tj. "As we ascended the hill". Primedba je na mestu. Međutim, kada sam prevodio ceo tekst, u trećem pasusu sam naišao na sledeće "Upon our returning up the hill which we had descended in the attack" pa sam na osnovu ovoga zaključio da su oni napadali niz brdo jer su u povratku morali da se popnu uz brdo niz koje su se spustili. Da bacim pasulj? --Kraljević Marko 21:32, 2. april 2007. (CEST)

Hvala na pomoći. --Kraljević Marko 23:17, 2. april 2007. (CEST)

Almogaversi

Članak o Almogaversima je odličan. Hteo sam da pomognem, pa sam tražeći sliku, u jednoj od mojih kućnih enciklopedija našao ovo. "Almogaveri ili Almogavari ili Almugaveri (arapski almughāwir: vojnik koji se bori u neprijatenjskoj zemlji), neregularne pešačke čete u Aragoniji u 12 veku" itd. (možda je ovo bolji termin za prevod arapske reči). Izvinite što se mešam hteo sam pomoći. Sliku nisam našao--Drazetad 16:13, 2. april 2007. (CEST)

Ovo sam našao u Općoj enciklopediji Jugoslovenskog leksikografskog zavoda 1 tom A-Bzu Zagreb 1977. Ovo nije novohrvatski mislim da je u to vreme još bilo pouzdan podatak, danas bi već razmislio. Moja sugestija je bila vezana za arapsku reč i njen prevod, a ne za naslov. Inače u ovim ostalim enciklopedijama nisam našao Almogaverse ni kao evidentiran pojam, pa ni u nekim starim leksikonima stranih reči (Vujaklija i sl)--Drazetad 16:45, 2. april 2007. (CEST)

Rozer de Blum

Pozdravi i izvinjenja na kasnjenju. Bicu zauzet ovih dana, pa necu moci toliko da odrzavam i paralelni Wiki zivot. Elem, u pitanju su vizantijske titule megas dukas i cezar. U pitanjhu su titule u smislu dostojanstva u viz hijerarhiji koje su oznacavale npr polozaj unutar vladajuce porodice ili klana (npr. ako je neko bio despot bio je ili carski brat ili sin ili zet sa tim da je npr broj plocica na kruni oznacavao sta je despot bio sa carem u srodstvu). U 14. i 15. veku postoji sistem tkz carskih apanaza tj delova viz teritorije koje car deli na upravu svojim sinovima pre svega npr solun sa okolinom ili teritorije na Peloponezu (viz Moreja). Medjutim, stranci poput de Bluma, uz to vodje najamnika, tesko da su mogle da ocekuju bilo sta sem pompezne titule, malo novca i lepe reci (i na kraju jel'te kamena o glavu). U teskim trenutcima Vizantinci su bili darezljivi u pogledu titula i to je to. zato su i imali ogroman broj titula, vladala je prava inflacija. Tako je titula cezara jos od 4. veka oznacavala prestolonaslednika, ali je od 7. veka lagano degradirana. Ponekad su titule na licu mesta osmisljavane za neku narocitu personu npr. Lav VI je krajem 9. veka smislio titulu vasileopatora tj carevog oca za svog uticajnog tasta. itd. Plus, nemoj prevoditi velikog duku kao velikog vojvodu. viz duksi nisu bas vojvode u zapadnoevropskom smislu krupnog feudalca. Ako u srp prevodu Ostrogorskog nadjes pomen vojvode (npr Velizara) u pitanju je samo arhaicna sdrpska rec za vojskovodju. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 20:06, 2. april 2007. (CEST)

Slika

E da, Almogaveri su odlicni. Dodao bih i ja svasta iz viz literature, al' nemam kada. Nego, dodaj lepo sta je na onoj prvoj slici, tipa ime slikara, vreme nastanka i sl. Ima li neki narociti razlog za njen nastanak itd. zasto ti ti kazem. pa npr. uz clanak o Ptolemeju I Soteru koji je ziveo u 4. veku pre Hr. stoji minijatura iz jednog 15. vekovnog izdanja Josifovih Jevrejskih starina. Ovamo statua u faraonskom stilu, ovamo minijatura iz 15. veka. Uz ilustraciju mora ici i poneki komentar. Ako smem da kazem, pogledaj neki od mojih clancica tj ilustracije tipa slika, mapa itd. Pozdrav...--ClaudiusGothicus 20:20, 2. april 2007. (CEST)

Mega duka

Ja bih stavio samo mega duka. Mogu jos pogledati, pre petka svakako, sta veli The Oxford Dictionary of Byzantium pa ti reci...--ClaudiusGothicus 20:24, 2. april 2007. (CEST)

Megas Dukas

Megas Dukas je nominativ, ali posto mi kazemo Fidija umesto Fidijas onda bi valjda trebalo da bude i mega duka. Zvuci sasavo, ali pomaze... --ClaudiusGothicus 22:42, 2. april 2007. (CEST)

Klik-klik

Klikni na sliku, uvecaj je i ispod obicno pise sta je. Kod ove "tvoje" stoji ime slikara, naziv i vreme nastanka. Mozda, ako je slikar neki najnaj dodaj klicu i o njemu. Ja bi rek'o da je slika bas romanticarska. a ti? --ClaudiusGothicus 02:10, 3. april 2007. (CEST)

Zvuči, zvuči

Zvuči toliko da sam Gregorija pretvorio u pravila oblik Nićifor Grigora. Preveo sam ceo članak sa engleskog. Molio bih te samo da promeniš naslov (bez preusmeravanja) i to je to. Paćimer je Pahimer. I još nešto, iako su srednjevekovni autori u pitanju NISU hroničari. Hroničar je npr doktor opšte prakse tj najčešće piše ili dopunjuje opštu istoriju od postanja sveta do njegovog doba trudeći se da unosi kratke beleške hronološkim redom a u skladu sa hrišćanskim poimanjem sveta i istorije (koja će se završiti Apokalipsom i Drugim dolaskom Hrista).. Nema podele na važno i nevažno tj što više o bolje. Jesu li 1204. krstaši zauzeli Carigrad, a 1205. se ribarski brod u blizini Konstantinopolja prevrnuo hroničaru je u principu svejedno. Istoričar se pak fokusira na jedan istorijski period i sastavlja ga sa često umetničkim pretenzijama (odatle kod Vizantinaca citati iz Starog zaveta, ali i Herodota, Tukidida itd. da se demonstrira učenost). Viz istoričari često koriste mrtvi starogrčki jezik atičkog dijalekta pošto su okrenuti probranoj publici svojih istomišljenika itd. Istorije su pisane i u polemičnom tonu (npr naš Gregorije) i neretko uz lične opservacije o događajima i ličnostima, kao i o sopstvenoj ulozi u događajima (npr Kantakuzin koji je hteo da se opere što je doveo Osmanlije u Jevropu). Podela na istoriju i hroniku po strogim kriterijumima je moderna, Vizantijci su pravili razliku ali nisu ipak toliko teoretisali kao mi danas tako da je npr Psel u 11. veku svoju po svemu istoriju nazvao Hronika. I još, još nešto. Ovu razliku često ne uočavaju ni Vikipedijanci i na drugim Vikipedijama i zato oprez sa prevođenjem. Zato ti kažem, uzmi knjigu Radivoja Radića, on tamo lepo podvlači da su istorija i hronika ko npr proza i poezija. --ClaudiusGothicus 17:56, 3. april 2007. (CEST)

Biće, biće...

Biće i to uskoro, vjeruj mi na reč... --ClaudiusGothicus 18:56, 3. april 2007. (CEST)

Brisanje

Obrisano. Ubuduće, ne moraš meni lično da se obraćaš za brisanje, već ili na administratorsku tablu, ili stavljajući šablon {{Za brisanje}}. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 20:23, 3. april 2007. (CEST)

Ne znam nešto naručito da crtam ali mogu da slikam!--Fica Blok38 (razgovor) 09:47, 4. april 2007. (CEST)

---

Evo da se javim. Š'a ima?

--delija 10:15, 4. april 2007. (CEST)

Ne želim da verujem

Senjorita, ne želim da verujem da je istina ono što si napisala tamo na Delijinoj stranici. Ne znam tačno o čemu se radi, ali ako je reč o glasanju za one tvoje ratnike, ono je ponovo pokrenuto, pa je taj razlog ad akta. Možda te je još i poneko drugi iznervirao zbog nečega, nisam baš u toku, pa i ne znam. Ali ništa se ne sekiraj, ovaj trenutak nespokojstva i malodušnosti samo je jedan trenutak i brzo će proći, u to sam siguran. Pa zar ti koja si "izašla na kraj i sa žestokim Almogaversima", da sada digneš ruke od svega. Hahaha, pričaj ti to nekome drugome ali ja u tako nešto ne mogu i neću da poverujem. I seti se šta sam ti ranije napisao o tvojim prijateljima koje si ovde stekla, i o tome da moraš da se potrudiš da ih i dalje kao i do sada raduješ, a sve ostalo onda je potpuno nevažno. Vidim da se spremaš na odmor za uskršnje praznike pa ti želim srećan predstojeći uskrs i da se lepo provedeš...itd. Ajd ćao, do sledećeg pisanja! --Zoran.D. 16:26, 4. april 2007. (CEST)

---

Ama nije reč o kratkim fitiljima, Mašo. Jednostavno žurilo ti se na put, a svi znamo kako smo nestrpljivi kada se trenutak odmora primakne. Znači, htela si da pozavršavaš stvari ovde, pozatvaraš fioke,... i to je to. Pa ko još u takvim trenutcima može još da se bakće i sa kojekakvim prepotopskim pravilima. Tako sam bar ja ovaj poslednji nesporazum razumeo, pa nadam se da će i ostali shvatiti ovako tvoje motive i da ti neće ništa zameriti. Ajd budi mi spokojna i iskoristi taj odmor koji si pošteno zaslužila, pa dok se vratiš ovaj nesporazum će biti već odavno zaboravljen, kao da se nije ni desio. A što se mene tiče, ako vidiš u poslastičarnici nekog tipa umazanog krempitom oko usta, sa prstima koji dobuju po stolu kao po tastaturi i glavom i vratom iskrivljenim u desno od buljenja u monitor, budi sigurna da sam to ja. Hahaha, šalim se naravno, evo dolaze baš lepi dani i krajnje je vreme da se malo odreknem "Bon Đorna" i slatkiša, pa malo uz Savu, da okrepim telo i razbistrim glavu. Ćao.--Zoran.D. 17:55, 4. april 2007. (CEST)

Glasanje

Jagoda, glasanja se otvaraju na podstranicama strane Vikipedija:Glasanje, npr. Vikipedija/Glasanje/Promena pravila o izboru sjajnih članaka i obaveštenje o otvorenom glasanju se postavlja na Trg. Glasanju bi trebala da prethodi sedmodnevna rasprava, ali mislim da to ovde nije neophodne. Zamolio bih te da glasanje premestiš na adekvatno mesto, hvala, i srećan put u BG :) --¡¿Kale?! 19:34, 4. april 2007. (CEST)

Katendpejstni na novu podstranicu, na onoj strani za razgovor ostavi obaveštenje da je glasanje premešteno tu i tu, i ostavi obaveštenje na Trgu. Ništa strašno, svi mi brljamo, ali ništa nije nepopravljivo :) --¡¿Kale?! 19:42, 4. april 2007. (CEST)

Inače, ono pravilo da niko ko je doprinosio članku proteklih 7 dana ne može isti da nominuje postoji iz sledećeg razloga. Ako ti, recimo, napraviš članak i radiš na njemu nekoliko dana, tih sedam dana nakon toga ostavlja vremena nekom ko je zainteresovan za datu oblast da se pojavi i eventualno nešto promeni u članku, da se na strani za razgovor dogovorite o nekoj boljoj formulaciji i tako. Ovo se radi iz jednostavnog razloga, jer je verzija članka stavljena na glasanje tada proizvod konsenzusa svih zainteresovanih, što je korisno jer je onda članak `šareniji` a i time se izbegavaju duge rasprave tokom glasanja ili na samom glasanju. Takođe, nemoj mnogo da se ljutiš na Braneta, on radi neke od najnezahvalnijih poslova na našoj Vikipediji koje jednostavno moraju da se rade, pa ljudima često ispadne kao da ih on nešto provocira pravilima, ali to nije slučaj, veruj mi. `Ajd ako budeš imala internet u BG, proveri Vikipedija:Uživo pa ako vidiš da ima sastanak (a ovo uglavnom zavisi od obaveza većine nas) obavezno svrati da se upoznamo `lajv` :) --¡¿Kale?! 19:58, 4. april 2007. (CEST)

Jagoda, izvini, ovo je greška Vikipedija/Glasanje/Promena pravila o izboru sjajnih članaka. Treba da stoji Vikipedija:Glasanje/Promena pravila o izboru sjajnih članaka --¡¿Kale?! 20:26, 4. april 2007. (CEST)

Ovaj iznad link što se plavi, tu je :) --¡¿Kale?! 20:41, 4. april 2007. (CEST)

Hehe, jeste, sve zbog dvotačke. Elem, ona slika je poslata odavno, a korisnik periodično aktivan. Ukoliko ne obezbedi podatke o izvoru i licenci, nama je nemoguće da saznamo odakle je slika ni koji je njen pravni status te će u bližoj ili daljoj budućnosti biti obrisana. Ne vidim tačno da li je ranije bio obavešten o problemu sa slikom, tako da ništa sigurno ne mogu da ti kažem, ali ja ne bih previše računao na tu sliku :( --¡¿Kale?! 21:02, 4. april 2007. (CEST)

Kruna

Mislim da je ovo ista kruna iz Lombardije. [2]--Banović (razgovor) 21:08, 4. april 2007. (CEST)

Ne treba ništa skidati, ta slika je već na ostavi. [3] Poz. --Banović (razgovor) 21:32, 4. april 2007. (CEST)

, Kao što vidiš, niko ništa nije aploadovo na našu viki. Slika je na ostavi. I slike na ostavi moraju imati nekakvu naljepnicu na sebi, to je to što te zbunjuje.--Banović (razgovor) 22:35, 4. april 2007. (CEST)

Ma Jagoda, slika je na Ostavi, kad klikneš link, pogledaj zaglavlje, lepo piše Wiki Commons :) --¡¿Кале?! 22:36, 4. април 2007. (CEST)

Šablon radovi u toku

Hvala Vam na savetu ja nisam znao kako se taj šablon postavlja i video sam ga na slovačkoj Vikipediji gde ga je postavio jedan obrađivač. Ja nisam tako "na kraj srca" kako Vi to kažete i nisam jako uvredljiv. Ovi matematičari misle da sve znaju. Zamolio sam brata da mi pomogne oko prevoda i on je matematičar i kaže mi da on to ništa ne razume pa se čudim ovim viki- matematičarima koji vole da se u sve mešaju i sve razumeju- moj brat je barem iskren. Velika Vam hvala na pomoći i savetu, ja znam da kada prevodim sa hrvatskog padnem pod uticaj tog jezika i upotrebim neke pojmove koji nisu srpski i bilo bi dobro da neko ko voli da ispravlja tuđe članke i pravopisno i stilski ih unapredi to čini i nadam se da ima i takovih korisnika. Zahvaljujem Vam se još jedan put i srdačno Vas pozdravljam--Vcesnak 21:37, 4. април 2007. (CEST)

Glasanje

Da za mene je u redu. Nekako mi se čini da treba članak malo da se kiseli kad ga napišeš. A ono što sam rekao odnosi se na 7 dana posle tog kišeljenja: kada ga predložiš pa glasaš a posle toga možeš malo i da ga promeniš. Sve najbolje. --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 11:24, 5. април 2007. (CEST)