Razgovor s korisnikom:Pinki/Arhiva 3

Arhiva 2

Arhiva 3

Arhiva 4

2009.

Tito

Vidim da su dvojica „objektivnih“ šifrovanih korisnika obrisali moj referencirani tekst o Titu u Prvom svetskom ratu i dodali ne referencirane gluposti. Posle sam saznao da i tvoj „prijatelj“ Sfift preporučio knjigu Pere Simića „Tito, tajna veka“ (koju je kupio. Čudno zar takve knjige verni podanici ne dobijaju džabe). Pošto nemam više živaca da ispravljam gluposti obustavljam bilo kakav rad na temama ih NOB-a. Želim ti uspešan rad. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 12:50, 25. maj 2009. (CEST)

Pogledaj, sve se "plavi" :)Šablon:Zlatna arena--Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 09:47, 27. maj 2009. (CEST)

Samo da skrenem pažnju da članak o Titu nisam sređivao niti imama nameru to da radim, ali jesam učestvovao u polemici na stranici za ragovor gde sam preporučio tu knjigu iz najbolje namere. Pozdrav.--Svift (razgovor) 18:52, 29. maj 2009. (CEST)

Kes Eliot

Cao! Postavio sam clanak na glasanje za dobar, pa ako imas vremena i volje da citas, pozivam te da glasas za ili protiv (ova druga opcija i nije najpozeljnija) U svakom slucaju, hvala! --Ogggy (razgovor) 21:18, 27. maj 2009. (CEST)

Samo da te pozdravimGojkomm (razgovor) 21:54, 9. avgust 2010. (CEST)

Šta da kažem? Ah da, hvala! :) Napravio sam Šablon:Spisak srpskih filmova. Kad počne ljeto, moraćemo svi na rad :)--Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 09:42, 28. maj 2009. (CEST)

To ponekad zbunjuje. Iako su u Ko to tamo peva sci Srbi to , kao što znaš nije srpski film jer je snimljen u Jugi. nikad nije kasno za ove šablone. Ustvari, još nisam ni počeo da ih primjenjujem jer mislim da nije spisak potpun. Treba još detaljnije.--Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 09:57, 28. maj 2009. (CEST)

Sad čitam šta sam napisao iznad. Ispremetao sam i sad niko normalan ne može da razumije. Što se tiče podjele na srpske i jugoslovenske filmove, vjerovatno se misli na teritorijalnu podjelu. Iako je Jugoslavija bila do 2003. teritorijalno je to većim djelom (osim CG) Srbija. Onda dolazi pitanje kako razvrstati filmove iz vremena SCG? Kod nas ništa ne može jednostavno. --Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 10:03, 28. maj 2009. (CEST)

Zbunjen sam. :) Ne znamda li treba da nas bude sramota, ali, da na vikipediji na srpskom jeziku nema filmova (koje gledamo svakdnevno) a imaju neki totalno anonimni američki (čisto smeće). Pa, valjda ću ovog ljeta sve da završim. --Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 10:46, 28. maj 2009. (CEST)

Hm, znam. Nekidan, tako, čitam ja novine, i u zanimljivostima piše nešto o posljednjoj (ne zadnjoj) epizodi Simpsonovih. Napišem to na strani za razgovor, a BokicaK mi pokazuje kako taj članak (o epizodi, posljednjoj) ima na en. viki. !?! Razumiješ šta hoću da kažem. Oni imaju čak i neke filmove (naše) koje mi imamo. Normalno da imaju kad imaju 2 500 000 članaka. Tako da, ja sam odlučio da krenem iz korijena. Jedini način da ne prevarim sebe je da ću napraviti nekoliko JČD u kojima ću raditi samo domaće filmove. Na takav način sam riješio Zlatnu arenu. Probaj i ti.--Бојан ♪ ^pjevaj♫♪ 11:10, 28. maj 2009. (CEST)

Opet Tito

Primetio sam da u članku o Titu nema nijedne fotografije na kojoj je on uslikan sa nekim sovjetskim liderom (Staljin, Hruščov ili Brežnjev). Ipak je Tito bio više vanblokovski političar i propovedao politiku ni na istok ni na zapad. U samom članku nalaze se puno fotki na kojima je Tito sa zapadnim liderima. Da li možeš radi ravnoteže da ubaciš neku fotku Tita sa nekim sovjetkim liderom?Pozdrav i živeo SSSR.--Svift (razgovor) 15:27, 1. jun 2009. (CEST)

Čak i na ruskoj viki imaju samo fotke Tita sa zapadnim liderima .--Svift (razgovor) 15:41, 1. jun 2009. (CEST)

Otvorena vrata

Baci pogled ovde. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:02, 11. jun 2009. (CEST)

Jeste, ja sam nesrb koji nema pijetet prema braniocima Staljingrada. Što mi dade ideju.. a kako bi bilo da mi daš spisak i drugih članaka gde se koristi višak neslobodnih slika, čisto da me kad tu ne budem reagovao i time budem pokazao dvostruke aršine u potpunosti raskrinkaš kao borca protiv srpske kulture? Ah da.. glede gorepomenute dve implicitno iznete optužbe - ne osećam potrebu da se branim, ali čisto da ti udovoljim.. ako uopšte znaš čega je simbol crno-narandžasta lenta... P.S. Da, i ja sam planirao da ostavim poslednju sliku pošto je ona najilustrativnija. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:03, 11. jun 2009. (CEST)

Pa eto, počev od juče ti ne treba viza, ko zna.. biće prilike i za paradu :) To da znam ruski ne znam otkud si zaključio, ali na žalost još uvek nije istina. A što se lenti tiče.. ne moraš u Moskvu da zapucaš da bi okitio rever - eto kako vidim, deliše ih neki i po Beogradu pre par dana. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:51, 11. jun 2009. (CEST)

Nisam bio u Rusiji. Što se tiče tih koji dele lente, lično ne znam ništa o toj organizaciji, a protivim se lepljenju etiketa paušalno, pa ću se uzdržati od komentara (nit im poznajem ideologiju, nit praksu).. ono šta mogu reći jeste da kad su u pitanju mnoge srodne joj organizacije - u potpunosti se slažem sa tim šta si rekao. Ima interesantan grafit u Skadarskoj: Novi Blajburg za Stroj i Obraz! (il tako nekako). -- Обрадовић Горан (разговор) 12:36, 11. jun 2009. (CEST)

---

Hvala ti za sređivanje stranice. Glasao sam. To bi uradio i da me nisi potsetio. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 15:05, 12. jun 2009. (CEST)

---

Pozdrav.Da li postoji šablon samo za oficire?--Svift (razgovor) 19:34, 12. jun 2009. (CEST)

BMK

Stvar je u tome da ako se držimo tih pravila ostajemo bez par desetina hiljada članaka. Nominacija EKV-a je imala za cilj da ukaže na to. -- Loshmi (razgovor) 00:27, 17. jun 2009. (CEST)

Pa da. Ne možemo da kriterijume primenjujemo selektivno. Ako se zajednica složi da obrišemo nekoliko desetina hiljada članaka, možemo da ih obrišemo. Najlakše je nešto obrisati. Ali pitanje je koliko će to biti produktivno za ovu Vikipediju. -- Loshmi (razgovor) 10:57, 17. jun 2009. (CEST)

Pozdrav. ,ožeš li negdje naći nešto o Šovinističkoj farsi? Mislim da taj članak nemamo. Hoćeš li imati više vremena preko ljeta da malo intenziviramo radove?--Bojan^Razgovor 14:36, 17. jun 2009. (CEST)

Šablon za gibaničare

Pozdrav. Slažem se da treba da postoji šablon za četnike, ali i dalje sam mišljenja da je bolje da postoji jedinstveni šablon za sve oficire bez obzira kojoj državi i vojsci služili. Međutim, pošto već postoji šablon za partizane onda treba da se napravi poseban šablon za gibaničare. Naravno bez tvoje pomoći kao iskusnog programera od ovog nema ništa, jer ja nemam pojma da napravim šablon, ali mogu bar malo da pomognem. Naziv šablona bi mogao da glasi „Oficiri JV“, a ostalo bi moglo da sadrži: ime, živeo (od-do), datum rođenja, datum smrti, mesto rođenja,mesto smrti, slika, tekst ispod slike,nadimak,profesija, nacionalnost, veroispovest,lojalnost, godine služenja, čin,jedinica, bitke ili ratovi, odlikovanja, kasniji rad. Kako se bira boja za šablon? Još nešto, obožavam da jedem gibanicu! --Svift (razgovor) 17:42, 19. jun 2009. (CEST)

Verifikator

U slucaju da ti je promaklo, izabran si za verifikatora. Ja sam kao oblast u kojoj si strucan stavila Drugi svetski rat na teritoriji SFRJ, ali ti mozes dodati jos nesto u cemu se dobro snalazis i gde mozes bolje oceniti da li je tema pokrivena ili nije. Dodaj ako mislis da treba (ili promeni ovo sto sam ja stavila), mada u principu te oblasti su samo orijentacione, svaki verifikator moze da odobri ili da odbije bilo koji clanak. Takodje, stavi ovu stranicu u nadgledanje, pa svrni poneki put i odobri neki clanak. --Jagoda ispeci pa reci 15:07, 20. jun 2009. (CEST)

Da li si mislio da brzo završiš one "Filmske susrete u Nišu"? Nemamo trenutno ni jedan domaći festival osim Zlatne arene...--Bojan^Razgovor 12:07, 22. jun 2009. (CEST)

Šta misliš da malo središ članak FEST i napravimo nekakav šablon za to?--Bojan^Razgovor 12:36, 22. jun 2009. (CEST)

Orden narodnog heroja

Sad je OK. Menjam glas. Pozdrav i sve najbolje,--Vojvoda razgovor 14:04, 24. jun 2009. (CEST)

Glasao sam. Pogledaj dva komentara koja sam dao na stranici za glasanje. Pozdrav --Drazetad (razgovor) 14:33, 24. jun 2009. (CEST)

kršenje licence

Postavio sam odgovarajući šablon na članak Mitropolit Arsenije Bradvarević, ali nisam imao vremena za ostale, pa ako stigneš ti postavi. Nek odstoji tako par dana, pa ako ih ne preradi, ili ne pribavi dozvole, brišemo. --Damjan /razgovarajmo/ 14:23, 25. jun 2009. (CEST)

nema na čemu druže:) --Damjan /razgovarajmo/ 17:08, 25. jun 2009. (CEST)

Pozdrav. Da li si mislio uraditi sve članke iz ovog šablona?--Bojan 10:34, 26. jun 2009. (CEST)

Mapa

Mislim da članak o Vojvodini u 2 sv. ratu treba da ima poseban odeljak o zločinima okupatora i da mapa vezana za raciju treba da stoji tamo. Ja sam je stavio u deljak "Okupacija i podela Vojvodine" jer poseban odeljak o zločinima trenutno ne postoji, a ovo mi se činilo kao najpribližnija tema. ako hoćeš ukloni mapu iz članka, ali moj je predlog da napišeš odeljak o zločinima okupatora i mapu staviš tamo. PANONIAN (razgovor) 16:01, 30. jun 2009. (CEST)

Imam podatke ali nemam sada vremena da pišem članak. Trenutno se bavim isključivo crtanjem mapa, a možda krenem nešto da pišem za par meseci kad uradim sve što sam planirao u vezi mapa. PANONIAN (razgovor) 16:12, 30. jun 2009. (CEST)

Ficroj

sad sam baš pročitao članak, dobar je bio čova. ako uhvatim vremena ovih dana, gledaću da ga prevedm.--Damjan /razgovarajmo/ 11:57, 6. jul 2009. (CEST)

Balkanska federacija

baci pogled, možda ti bude zanimljivo. --Damjan /razgovarajmo/ 12:43, 6. jul 2009. (CEST)

Brisanje

U više navrata sam pokušao da pokrenem diskusiju o albumima na više mesta ali nije naišla ni na kakav odziv. Po svoj prilici u ovom trenutku nismo u mogućnosti da napravimo dobar sistem kriterijuma o ovoj temi pa je možda bolje sačekati neka bolja vremena. Ako imaš energije da pokreneš takvu diskusiju ja ću se rado priključiti. Pozdrav, --Vojvoda razgovor 13:14, 6. jul 2009. (CEST)

Izvori

Pozdrav. Vidim da si dobio novog neistomišljenika iz Crne Gore. Ne znam šta ćeš preduzeti protiv ovakvih argumnjenata. Prvi citat sa stranice za razgovor uz tekst Peko Dapčević:U Crnoj Gori se oduvijek istoriji vjerovalo na riječ. Visoka istorijska svijest i veliko istorijsko iskustvo Crnogoraca učinili su da Crna Gora duboko poštuje i voli učiteljicu života. Svaki Crnogorac je na neki način istoričar., a drugi na stranici za razgovor autora citat:U razgovoru na clanak sam postovao i neke od referenca koje je bilo lako pronaci na to da dodam da sam rodjen na 5km vazdusne linije od pomenutog mjesta - a moj otac na nekih kilometar maximum - i obojica smo poznavali ocevice samog dogadjaja. Protiv ovog nema argumenata. Ovakvo mišljenje je dovoljno da se posumlja u sve što je kasnije navedeno. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 10:59, 7. jul 2009. (CEST)

S druge strane, ako kažemo

U feljtonu u “Pobjedi” u broju 18 od 17. marta 2000. g. tekst preuzet iz knjige “Cetinje u vrijeme nesigurno 1918-1945” od Danice Marinović, revolucionarke, stoji zapisano da je središnji događaj julskih dana 1941. godine bio na Košćelama. “Komandir odreda je bio Jakov Kusovac, a politički rukovodilac Milo S. Lubarda... U ranim jutarnjim časovima, na mjesto borbe su došli sekretar i članovi Okružnog komiteta Bajo Sekulić, Peko Dapčević i Periša Vujošević.

ovakav izvor teško možemo prenebreći. Trebalo bi možda naći i primarne izvore iz ove rečenice

Andrija Pejović revolucionar piše u članku “Boj na Košćelama” 15. jula 1941. godine da je Jakov Kusovac komandovao na Košćelama odredom iz Ljubotinja, Začira, Dubova i Smokovaca sa oko 40 boraca. Nigdje nema Peka Dapčevića! (objavljeno u knjizi “Revolucionarni pokret u srezu cetinjskom 1918-1945. godine” Titograd, 1988. god.).

Ali mislim da bi trebalo navesti nešto poput „prema nekim izvorim <pa referenca na taj Pobjedin feljton> Peko Dapčević nije bio neposredni učesnik ovih borbi, već se navodi da je borbom neposredno rukovodio Jakov Kusovac“.

Predlažem da sam osmisliš kako najelegantnije dopuniti članak, da ne bi ulazio u rat izmena sa Jankom, pogotovo što je čovek naveo validne (koliko-toliko) reference. --V. Burgić (reci...) 22:53, 7. jul 2009. (CEST)

Zdravo...

...da, interesuje me NOB na prostoru bosanske Krajine i spreman sam da pomognem koliko mogu.

pa na brzinu sam pogledao i ovo našo :

Sa područija Kozare u Narodnooslobodilačkom ratu učestvovalo je oko 1.700 boraca , od kojih je u toku rata poginulo oko 7.300.

neznam kako je sa brojkama. Ali ove ne izgledaju u redu. --Mile (razgovor) 21:24, 7. jul 2009. (CEST)

Dobar je! Samo i ja bih ti skrenuo pažnju na ovo isto što i Petar, i ne samo na tu rečenicu, već čitav pasus. Samo broj ubijene djece do 14 godina se bliži broju od 20 000. Na memorijalnom zidu na Mrakovici stoji 9921 ime poginulih boraca sa Kozare... a to su samo evidentirani... koliko ih je još iz naroda u borbi poginulo to je teško procjeniti, jer nakon raspada sistema 1942. narod je masovno prilazio partizanima a to se nije moglo evidentirati. U tom periodu su vršene i najveće odmazde nad stanovništvom. Danas su na Kozari mišljenja podjeljena oko toga... jedni misle da nakon tog udarca 1942 nije više trebalo "čačkati mečku", jer je upravo to čačkanje dovelo do najvećih pokolja stanovništva, drugi smatraju da ništa drugačije nije moglo biti, jer bi mnogi ustaški zločini počinjeni i prije 1942. i onako doveli do ustanka i pobune naroda.

Postaviću još par slika tokom dana.--Banović (razgovor) 14:00, 8. jul 2009. (CEST)

Naveo sam gore brojku od 20000 ubijene djece, a postavio sam sliku novine u kojoj je objavljeno 11219 imena. Možeš potražiti po internetu, neki spominju i cifru od 23800 djece, a isti autor ove liste koju ja imam, Dragoje Lukić, kasnije je izašao sa listom od 19432 djece, ali ja tu listu nemam. Pozdrav --Banović (razgovor) 15:31, 8. jul 2009. (CEST)

Još jedan od značajnih problema Kozare je da su za vreme rata svi papiri i dokumenti spaljeni. Tako da ne samo da se ne zna nekih pametnih brojeva, čak se ne zna ko se kada rodio. Pa su babe i dedovi po čitavoj Kozari sahranjeni sa godišnjicom koji ODPRILIKE ukazuje rođenja. Taman onda da bi se znalo neku pametnu statistiku pobijenih, dovoljno je znati da posle rata JNA nabor sa Kozare bio nulti, zbog nedostatka muške populacije. --Mile (razgovor) 15:46, 8. jul 2009. (CEST)

Peko, KPJ, Djilas...

Odgovori:

Pinki: Što se tiče „Anatomije jednog morala“, to je prebačeno u članak o Milovanu Đilasu. Jer to nije baš ne ophodno da stoji u članku o SKJ. Tamo je ostao prethodni opis događaja.

- Kao sto rekoh - to je sitnica. Clanak je vecinom tvoj - prepustam tvom sudu da odluci sta su potrebne a sta ne informacije po tom pitanu.

Pinki: To da li je Đilas podneo ostavku ili je isključen, to nije mnogo bitno za istoriju SKJ. To je jedino bitno za njega i treba da stoji u članku o njemu.

- Izgleda da si posvadjan sam sa sobom - Ako nije bitno za istoriju KPJ - zasto se tamo o tome uopste pise? A ako jeste (a jeste - nego da ne duzim) zasto stoji pogresna informacija?

Pinki: Nisi ti prvi s kojim sam dolazio u sukob na vikipediji. Ja nikada do sada nisam dolazio u sukob s onima koji žele ovde konstruktivno da rade, već s onima koji žele da mudruju i nameću neku svoju „proverenu“ istoriju. I ako imaš nešto samnom lično, onda mi to napiši na mojoj stranici za razgovor, a nemoj da mi ostavljaš poruke po starnama za razgovor raznih člnaka.

1) Prestar sam za svadjanje 2) Sa tobom licno ne zelim bas nista da imam. 3) Poruke nisu ostavljane tebi licno - nego su vezane za sam clanak. I molio bih te da sa ovim razdvojimo "privatnu" raspravu od "tematske" i da svaka ode gdje joj je mjesto. 4) Ovih dana treba da odem u sloveniju na razgovor sa predsjednikom jedne od njihovih vladinih komisija. Jel treba da odem i u slovenacki SUBNOR da mi i oni udare pecat na njihove izvjestaje - ako sam dobro shvatio to je pravi put da "provjerena" istorija postane provjerena bez znaka navoda.

Pinki: I kada nešto napišeš onda se i potpiši, takav je red.

- Kao sto vidis, nov sam ovdje, jos uvijek pokusavam da se snadjem... nasao sam nesto oko potpisa, nadam se da ce odsad biti u redu. Sve sugestije po tehnickim pitanjime i vise nego rado cu prihvatiti.

Pitanja:

1) Kada imas namjeru srediti clanak o Vladi Dapcevicu? 2) Zasto brises potpuno validne reference? Ako imas neki dokaz da Djilas govori neistinu - molim te iznesi - ako ne - ajde, budi dobar i oprosti mu sto ste ga tukli.

Zelim ti dug zivot

Janko Radusinovic

Članci

Oni članci su bukvalno prepisani sa dotičnog sajta što predstavlja grubo kršenje AP. Zbog toga sam ih obrisao. Hvala na pomoći. micki ^talk 10:55, 17. jul 2009. (CEST)

Vikipedija:Glasanje/Prijedlog za otvaranje podstranice na Trgu za botove

Možda i tebi nekad zatreba. Poz, --Bokim (razgovor) 13:20, 22. jul 2009. (CEST)

Ordenje

Eto pogledaj na tvojoj portal stranici gde si testirao to ordenje. Sve si dobro uradio, samo kod postavljanja šablona u kutijicu moraš da praviš nevidljivu tabelu i u svaku ćeliju horizontalno ubacuješ po jedan šablon. Tako su i oni uradili, pogledaj baš na primeru koji si meni dao. --Saša Stefanović ® 13:09, 24. jul 2009. (CEST)

Ma nema na čemu. Uživaj ! --Saša Stefanović ® 13:13, 24. jul 2009. (CEST)

Da, eto prepravio sam sad šablon onaj tvoj na test stranici. Pogledaj kako sad izgleda na Korisnik:Pinki/Pesak/Pesak 11. Trebalo bi prebaciti to isto tako na postojeći šablon. --Saša Stefanović ® 14:17, 24. jul 2009. (CEST)

Pa to je malo komplikovanije, ja sam lako naučio jer sam dosta šablona menjao. Uglavnom ide sa IF dodatkom, tj. ukoliko se nešto koristi, prikaži, ukoliko se ne koristi, sakrij. A to je baš ono što ti treba. Eto pogledaj na tvojoj test stranici za šablon, dodao sam deo koji kaže:

{{#if:{{{awards|{{{одликовања|}}}}}}|
! style="padding-right: 1em; border-top: 1px solid #aaa;" valign=top {{!}} Одликовања
{{!}} style="border-top: 1px solid #aaa;" {{!}}
{{{awards|{{{одликовања |}}}}}}
{{!}}-
}}

I sa time dobijaš to što ti treba. Dakle, ako se pojavi u šablonu avards ili odlikovanja, on će da prikaže to ispod njega, ukoliko se ne pojavi tj. ne popuni, on će ostati sakriven. Možeš to skontati najbolje na ovoj razlici izmena. --Saša Stefanović ® 14:51, 24. jul 2009. (CEST)

Eto sređeno! --Saša Stefanović ® 09:50, 31. jul 2009. (CEST)

Meni je ok, probaj refresh. Evo dokaz http://i25.tinypic.com/2lcmnt2.jpg --Saša Stefanović ® 09:57, 31. jul 2009. (CEST)

Zdravo. Vidim da pišeš o partizanima i komunizmu, pa možda znaš ko je bio Radenko Stojić. Tako se zove ulica u kojoj živim ali nikako ne mogu da saznam ko je bio on, a sumnjam da je bio neko za vreme 2. Svetskog rata. Hvala unapred.--Bane 11:45, 27. jul 2009. (CEST)

U Čačku.--Bane 12:01, 27. jul 2009. (CEST)

Re: Brisanje

Sređeno --V. Burgić (reci...) 12:35, 29. jul 2009. (CEST)

Urađeno ostavio sam samo onu Nemicu da ne izazovem međudržavni sukob. Mislim da se ništa neće obrisati. Sledeći tekstovi će biti o njihovim baštovanima, sobaricama i sl. jer i ovi nisu relevantniji od njih.--Drazetad (razgovor) 11:35, 31. jul 2009. (CEST)

Pozdrav kolega crvene krvi. Nemoj se sekirati tu se nemože ništa uraditi. Bilo je predloga ako sve ostaje, a hoće, da se svi tekstovi skupe u jedan ili najviše dva teksta. Jedan o mrtvim drugi o živim (deca) pogotovo što svi ovi tekstovi nemaju više od 10 rečenica. Možda bi to mogli prihvatiti.--Drazetad (razgovor) 10:31, 4. avgust 2009. (CEST)

Glasanje za sjajan

Pozdrav. Članci Velika nagrada Monaka 2008. i Velika nagrada San Marina 1994. su postavljeni na glasanje za sjajne pa te pozivam da izneseš svoj stav.--strahinjaworld (razgovor) 23:31, 2. avgust 2009. (CEST)

Pjesme

Sto se tice "Pjesme o pesti" ja mislim da je to originalni naziv koji joj je Nazor dao, ali je činjenica da je poznatija pod imenom "Uz maršala Tita". Mrsko mi je tražiti, kako se mijenja naslov stranice, pa ako tebi nije mrsko, i ako smatras za potrebno, ti promijeni ime stranici, ali neka u tekstu pise i originalni naziv. Pjesmu "Druže, Tito, mi ti se kunemo" koju je izvodio Zdravko Čolić napisala je Mira Alečković. To je sve što znam o njoj.

p.s. sad sam nasao i ove podatke:

Druže Tito, mi ti se kunemo

Pjeva: Zdravko Čolić (muzika: Đ. Novković, tekst: M. Alečković, aranžman: R. Ruić)

Sve najbolje, --TheMiner (razgovor) 17:50, 6. avgust 2009. (CEST)

	Letnje spremanje
U toku je letnje sređivanje članaka. Uključi se i doprinesi da njikipedija bude kvalitetnija. Predviđene su i specijalne spomenice!Ova poruka je automatski poslata od strane bota. Za sve informacije se obratite na stranicu projekta.

ru:Broz Tito, Iosip

Ivo Lola Ribar

Zdravo. Zašto si članak Ivo Lola Ribar preslovio iz latinice u ćirilicu? --Poki |razgovor| 18:10, 7. avgust 2009. (CEST)

Generali

Mislim da su oni već u kategoriji generali JNA, koja je podkategorija kategorije generali, te smatram da je njihovo prisustvo u obe kategorije nije potrebno i da je ovako preglednije i manje prenatrpano.--Srđan Popović (razgovor) 15:28, 8. avgust 2009. (CEST)

evo, premestio sam je, tako je lakše. poz!--Damjan /razgovarajmo/ 14:39, 10. avgust 2009. (CEST)

Zdravo Pinki. Na strani vikipedija:verifikacija stoji da si stručan za domaći film. Ja sam postavio članak Sveti Georgije ubiva aždahu, pa ako imaš vremena pogledaj šta mu još nedostaje da se stavi na glasanje. Pozdrav, --Johnny B. Goode (razgovor) 15:43, 14. septembar 2009. (CEST)

Zdravo. Da li imaš neke primdbe na članak; Miloš i ja smo utrošili dosta vremena i truda da ga sredimo, a ti kao verifikator za film bi trebalo da proveriš da liispunjva osnovne uslove da se postavi na glasanje za dobar. Pozdrav, Johnny B. Goode (razgovor) 11:57, 3. oktobar 2009. (CEST)

Pozdrav

Pozdrav. Drago mi je da si ponovo ovde. Bio sam se zabrinuo. Ovde ima svega, a najviše onih koji pišu kontra temi o kojoj mi pišemo. Pišu deca od 13 godina, a na korisničkoj strani im stoji „Ja sam četnik“, učenik i istoričar i iznose smešne stvari koje je negde čuo pa iskonstruisao svoju priču, normalno bez ikakvih referenci, samo štancuju. Tekstovi su sve više puni samopromocija, kako pojedinaca tako i reklamnih tekstova i sl. Damjana su napadali pa je otišao na sh vikipediju. Nadam se da si odmoran i sad navali. Srećno.--Drazetad (razgovor) 13:45, 23. novembar 2009. (CET)

Obradovao sam ti se pre mesec dana, kao što si video u tekstu iznad, ali si se opet izgubio. Nadam se da ćeš ovoga puta i ostati da radiš. Verujem da sve ovo nervira, ali uvek si bio jak i nisi se predavao pa nećeš ni ovog puta. Zahvaljujem na čestitkama za prošle i buduće praznike koje na isti način uzvraćam. Pozdrav do nove saradnje.--Drazetad (razgovor) 14:24, 24. decembar 2009. (CET)

Pozdrav

Čini mi se da sam svojevremeno napisao nekoliko članaka (kao Nikola Babić) gde se piše o onim čličnostima koja su učestvovala u NOB-u a zatim su bili oficiri JNA i istoričari. Mislim da bi i njima trebalo da se stavi nalepnica koja povezuje sa portalom o NOB-u. Takođe mislim da bi bilo dobro da se napravi jedan članak koji bi ibo spisak istoričara (ili pisaca o NOB-u). Prvi bi obuhvatio samo istoričare a drugi i one koji su pisali beletristiku, memoare, prigodna dela i sl.--Vojvoda razgovor 16:07, 7. decembar 2009. (CET)

2010.

Čestitka

SVE NAJLjEPŠE U 2010. GODINI.Gojkomm (razgovor) 10:32, 30. decembar 2009. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Fica 4.jpg

Problem sa autorskim pravima

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Fica 4.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. micki ^talk 09:50, 1. februar 2010. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Fica 1.jpg

Problem sa autorskim pravima

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Fica 1.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. micki ^talk 21:39, 1. februar 2010. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Fica 2.jpg

Problem sa autorskim pravima

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Fica 2.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. micki ^talk 21:39, 1. februar 2010. (CET)

Nije naveden izvor za Slika:Fica 3.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Fica 3.jpg. Međutim, vidim da na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji (pogledaj označavanje autorskog prava niže). Ako nisi ti sam(a) tvorac datoteke, moraš da navedeš gde si je dobavio(dobavila) tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Ako si ti napravio(la) ili snimio(la) sliku, audio ili video, onda možeš da upotrebiš oznaku {{GLSD-ja}} da bi predao(la) rad pod GLSD (GNU FDL) licencom. Ako veruješ da ispunjava uslove za poštenu upotrebu, upotrebi na primer oznaku {{poštena upotreba u|ime članka}} ili neku od drugih oznaka navedenih na Autorsko pravo#Poštena upotreba. Za kompletan spisak oznaka za autorska prava koje možeš da upotrebiš vidi Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.

Ako si poslao(poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo(la) izvore i oznake. Spisak datoteka koje si poslao(la) možeš da pogledaš ovde. Slike bez izvora i oznake mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno na Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Ako imaš bilo kakvih pitanja molim te postavi ih na strani namenjenoj za to. Hvala. micki ^talk 21:39, 1. februar 2010. (CET)

Nije naveden izvor za Slika:Gvozdenovic N.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Gvozdenovic N.jpg. Međutim, vidim da na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji (pogledaj označavanje autorskog prava niže). Ako nisi ti sam(a) tvorac datoteke, moraš da navedeš gde si je dobavio(dobavila) tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Ako si ti napravio(la) ili snimio(la) sliku, audio ili video, onda možeš da upotrebiš oznaku {{GLSD-ja}} da bi predao(la) rad pod GLSD (GNU FDL) licencom. Ako veruješ da ispunjava uslove za poštenu upotrebu, upotrebi na primer oznaku {{poštena upotreba u|ime članka}} ili neku od drugih oznaka navedenih na Autorsko pravo#Poštena upotreba. Za kompletan spisak oznaka za autorska prava koje možeš da upotrebiš vidi Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.

Ako si poslao(poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo(la) izvore i oznake. Spisak datoteka koje si poslao(la) možeš da pogledaš ovde. Slike bez izvora i oznake mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno na Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Ako imaš bilo kakvih pitanja molim te postavi ih na strani namenjenoj za to. Hvala. micki ^talk 22:18, 1. februar 2010. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Izgradnja NBGD.jpg

Problem sa autorskim pravima

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Izgradnja NBGD.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. micki ^talk 22:32, 1. februar 2010. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Partizani 4.jpg

Problem sa autorskim pravima

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Partizani 4.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. micki ^talk 15:14, 2. februar 2010. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Zastava prve brigade.jpg

Problem sa autorskim pravima

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Zastava prve brigade.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. micki ^talk 15:55, 2. februar 2010. (CET)

Posredničko vijeće

Pozivam vas da se prijavite za člana Posredničkog vijeća ukoliko ispunjavate uslove propisane politikom posredovanja (registrovan nalog bar 90 dana, bar 500 izmena u glavnom imenskom prostoru, i bar 50 izmena u vikipedija imenskom prostoru pre početka glasanja). Nadam se da ćete se odazvati pozivu i svoju kandidaturu istaknuti na ovoj stranici, a ako se ne namjeravate kandidovati da ćete svoj glas dati jednom od kandidata kako bi glasanje proteklo prema usvojenim pravilima. Prijatno. --Željko Todorović (razgovor) 22:28, 23. februar 2010. (CET) s. r.

Orden Republike i drugi

Malopre sam dopunio članak Jara Ribnikar informacijom da je dobila Orden Republike sa zlatnim vencem. Vidim da si ti pisao članak o tom ordenu, vidim da je bio 10. po važnosti. Da li se negde može pronaći potpuni spisak dobitnika tog, kao i drugih ordena o kojima si pisao? Mislim da bi taj spisak bio koristan za Vikipediju ako bismo uspeli da ga nađemo, jer svakako ordeni nisu dodeljivani nasumice, obično su postojali razlozi za to, a te ljude većinom ionako imamo na Vikipediji. --Đorđe Stakić (r) 16:13, 27. februar 2010. (CET)

Za neke je verovatno nemoguće dobiti potpun spisak, ali za ona važnija odlikovanja gde je bilo manje dobitnika verovatno se negde može naći spisak. U svakom slučaju poželjno bi bilo da stoji u članku o svakom ordenu od kada do kada je dodeljivan i koliko se procenjuje da je bilo dobitnika u svakom redu (npr. sa zlatnim vencem, srebrnim vencem i sl.), a preko kategorija se može rešiti problem kad ih ima previše za spisak ili nemamo spisak. --Đorđe Stakić (r) 09:23, 1. mart 2010. (CET)

Sava i Pera

Druze Pinki, ne mozete tako da ponistavate moje unose bez objasnjenja. Ako ima problema sa mojim izvorima, navedite ih. Suvise su krvave ruke i Savi i Peri da bi tako olako brisali njihove zlocine sa ove enciklopedije. Ako laze koza, ne laze rog: ako laze Samardzic, ne laze bivsi partizan Skoko.

A vi ako imate tvrdnju nekog istoricara da Savo Kovacevic nije bio zlocinac, izvolite i to navesti. Hvala

--Serbian (razgovor) 01:20, 13. mart 2010. (CET)

Narodni heroji

Baci pogled ovde. Članci o narodnim herojima koji su prepisani ili neznatno izmenjeni na žalost ne mogu da ostanu u tom obliku. Na ovaj ili onaj način ćemo to morati da regulišemo. Ukoliko ima članaka iz ove kategorije koji nisu prepisani, hajde molim te, sastavi njihov spisak, pa da oni ostanu takvi kakvi su. Baš baš mi je žao zbog ovoga jer su to članci koji me jako interesuju, ali u trenutnom stanju ne koriste već štete Vikipediji. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:06, 13. mart 2010. (CET)

Ah, pretpostavljam da sam mogao da očekujem ovako nešta. Kad sam pre par godina obrisao par stotina članaka koje je prepisao onaj četnik, verovatno sam bio SKOJevac i UDBAš, pa ima smisla da sam sad kad hoću da obrišem članke o narodnim herojima četnik ili nešta još gore. Ako te baš zanima, istina je da su moji bili komunisti davno pre Drugog svetskog rata, robijali i trpeli, a potim dizali ustanke po Bosni. Svakako da ja nikada neću zaboraviti šta je NOB i antifašitička borba. Ali to sve apsolutno nema nikakve veze sa našim problemom. Vikipedija je veličanstven projekat. Ona ima svoja pravila koja su sačinjena da bi zaštitila ovaj projekat. Sa tim pravilima možeš da se ne slažeš i o tome možemo da raspravljamo koliko ti je volja, ali to neće promeniti činjenicu da su ta pravila na snazi. Kad god klikneš na uredi, sačeka te sledeći tekst:

Na prvom mestu: Ne šaljite tuđe tekstove zaštićene autorskim pravom na Vikipediju! Snimanjem stranice bezuslovno prihvatate da se Vaš doprinos objavi pod licencama Creative Commons Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 Unported i GFDL.

Taj tekst tu stoji sa razlogom, sigurno si ga pročitao, sve i ako kojim slučajem nisi, tokom godina jesi bio upozoravan na to da se ne smeju kršiti autorska prava. Ja nisam tražio od tebe da učestvuješ u brisanju tvojih članaka. Tvoji članci su dobrodošli. Problem je sa onim člancima koji nisu tvoji. Neko je jednom seo i napisao te tekstove. Oni su nečiji, nisu tvoji, i ti nemaš pravo da ih poklanjaš pod slobodnim licencama. Prepisivanjem članaka činiš medveđu uslugu Vikipediji, i na kraju ništa ne postižeš. To ti je rečeno i to si znao i ranije. Uložio si vreme i trud i to vreme i trud i jasna mi je tvoja frustracija. Ono šta mi nije jasno je zašto si uopšte ulagao trud u nešta šta si znao da je uzalud. Ako su obrisani članci koje je Milan Jelisavčić prepisao, ako su obrisani članci koje je Savković (ako se dobro sećam) prepisao, ako su uvek brisani svi članci koji su bili prepisani, otkud ti ideja da članci koje ti prepišeš neće biti obrisani?

Koliko ja vidim, sad možeš da uradiš dve stvari. Možeš da budeš pravedno ogorčen zbog istorijskog revizionizma ili nekakve zavere protiv tebe i naše istorije. Ja ti neću stajati na putu. Međutim, možeš da uradiš i nešta drugo. Možeš da ne trošiš vreme na takve stvari već da kreneš ispočetka i da počneš da pišeš članke o narodnim herojima. Ja znam šta bih ja uradio na tvom mestu. Ti uradi ono šta smatraš da je potrebno. Ili odustani i traži izgovore, ili uloži trud i uradi šta je ispravno. Pozdrav i svako dobro. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:13, 14. mart 2010. (CET)

Tih sedam dana nije upisano u kamenu. Ako mi imamo realan plan kako ćemo da rešimo problem pa može da bude i malo duže, sve dok problem na kraju bude rešen. Osim toga, članci ne moraju da budu na Vikipediji. Ko je zainteresovan može da dobije kod članaka u kom je već potrebno formatu, pa da natenane radi sa njima. Našao sam delove knjige na vebu, ovde.

Što se tiče toga da si neke sam pisao koristeći knjigu kao izvor (što je u redu), upravo to ti i treba da razvrstaš. Što se tiče toga da su to šturi biografski podaci, to jeste tačno, ali opet ih je moguće prezentovati na gomilu načina. Da ilustrujem primerom.

Ako u knjizi piše: U zatvoru ga muče ali on odbija da oda svoje saborce nije dovoljno promeniti u: U zatvoru su ga mučili ali on nije odao svoje saborce. Umesto toga se može napisati: Uprkos mučenju kojem je bio podvrgnut u zatvoru, TAJITAJ nije progovorio.

Meni nije cilj da na srpskoj Vikipediji nemamo članke o narodnim herojima. Meni je cilj da imamo članke o narodnim herojima koji nisu opterećeni problemima sa autorskim pravom. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:04, 14. mart 2010. (CET)

Vojna enciklopedija

Pinki hteo sam te pitati da li mogu na netu negde da nadjem vojnu enciklopediju is doba SFRJ, trebo bi ti to da znas.

Pozdrav

--Putinovac (razgovor) 18:49, 21. mart 2010. (CET)

Biste

Posto se najvise bavis narodnim herojima da te obavestim da sam uploadovao nekoliko spomenika u Nisu koje bi mogao da iskoristis. Greota da se ne napise nesto o njima. --Aleks (razgovor) 21:42, 8. april 2010. (CEST)

Original

Slika:Coat of arms of the Socialist Republic of Bosnia and Herzegovina.png je original; korišćen od Službenog lista Narodne Republike Bosne i Hercegovine, te Službenog lista Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine.

Crno-beli original samo pojačava dojam kod čitalaca da je reč o istoriskoj problematici. U članku o grbu BiH, u članku o SR BiH može da bude i onaj u boji, ali se u šablonima može iskorišćavati prednost crno-belog originala.

Dogovor?

Pozdrav, -- Bugoslav (razgovor) 01:46, 13. april 2010. (CEST)

Samo napred

Slobodno prebaci članak Isa Jovanović u ćirilicu. -- Bugoslav (razgovor) 17:25, 14. april 2010. (CEST)

Pitanja i odgovori

Cenim to sto si odvojio vreme za polemiku, iako Vikipedija ne bi trebalo da se bavi polemisanjem nego iskljucivo cinjenicama, ali u svakom slucaju bilo bi korisno da se slozimo bar oko nekih stvari kako ubuduce kako bismo bar oko tih stvari izbegli sukobe i ratove izmena ubuduce.

Pre nego sto ti odgovorim na tvoja zapazanja, moram da kazem da ja ne pisem nista iz nekakve "srpske perspektive", niti vidim razliku izmedju "srpske perspektive", "hrvatske perspektive", "muslimanske perspektive" ili bilo cije druge. Jedna je istina, bez obzira iz koje perspektive je posmatrao. Mislim da tu gresis, jer cinjenice o recimo ustasama su iste, bez obzira ko da li ih posmatrao Srbin ili Hrvat, a isto vazi i za cetnike, partizane itd. To je zato sto se Vikipedija ne bavi tumacenjem cinjenica nego jednostavnim prenosenjem cinjenica. Na primer, Gavrilo Princip je za Srbe heroj, a za Austrijance terorista, a nas zadatak nije da donosimo konacan sud o njemu(ili bilo kome drugom), nego da prosto iznesemo cinjenice.

Takodje bi ti skrenuo paznju, da se pise (a i izgovara) SRPSKI, a ne "SRBSKI". U pitanju su glasovne promene.

1. Clanak o NOB-u

Ti nazivi clanaka su krajnje kontraverzni, jer nazvati komunisticku borbu "narodnooslbodilacka borba" je problematicno, jer samim tim iskljucuje postojanje prvog, starijeg, narodnooslobodilackog pokreta-JVuO. Partizanski pokret je bio mnogo vise revolucionarni nego "narodnooslobodilacki". Ti termini koje si koristio pri kreiranju clanaka su ustaljeni u vreme najmracnijeg perioda komunisticke diktature u nasu istorijografiju. I pored toga, je za sada ne insistiram na promeni naziva tih clanaka, iz prostog razloga sto bi bilo tesko naci druge, odgovarajuce nazive za te teme, koji bi bili prihvaceni od strane "obe strane". Svakako da je protiv nacela neutralnosti da se clanak zove "Narodnooslobodilacki pokret", jer to je naziv ustaljen u itorijografiji komunistickih istoricara komunistickog perioda, a nije neutralan jer ne obuhvata drugi "narodnooslobodilacki" pokret-cetnike. Ali, to ipak, trenutno, nije najvaznije tema i mozda je bolje ostaviti je za trenutak kada se dodje do koncenzusa oko izgleda samih clanaka.

2. JVuO-cetnici

Ovde je stvar cisto terminoloske prirode. Vikipedija je enciklopedija, i treba da koristi zvanicne nazive i termine, barem u uvodu u clanak, a ovde o tome pricamo. Jugoslovenska Vojska u Otadzbini je upravo to, a kolokvijalan naziv za nju je "cetnici". Srpska Dobrovoljacki Korpus se tako zvao, a nadimak je bio "ljoticevci". Zvanicno ime Srpske Drzavne Straze je bilo Srpska Drzavna Straza, a nadimak, odnosno kolokvijalan naziv za nju bio je "nedicevci". Zato i insistiram da se u uvodu u tako vazan clanak koriste pravi nazivi organizacija koje se pominju, a nemam nista protiv da se u nastavku teksta, iz pragmaticnih razloga, koriste skracenice: cetnici, ljoticevci, nedicevci itd. Nadam se da cemo se oko ovoga sloziti, ovo je neko sredenje resenje koje predlazem: da u uvodu stoje oficijalni nazivi, a kasnije u clanku nazivi koji su se takodje koristili za te formacije. Ako obratis paznju na englesku Vikipediju, to je ustaljena praksa, pa se nadam da mozemo oko toga da se lako dogovorimo.

3.Jugosloveni-cetnici

Crnogorce i Makedonce nije Tito vestacki stvorio "po nama", nego je to istorijska cinjenica. Ako imas i 1 procenat sumnje u to da se 100 posto crnogoraca osecalo Srbima pre Tita i komunista, vrlo rado cu ti, kroz dela Njegosa, Kralja Nikole, Kneza Danila, Marka Miljanova dokazati da su crnogorci uvek i vazda bili Srbi, kao sto su sumadinci Srbi. Oko toga ni kod jednog ozbiljnog istoricara ne moze da bude sumnje, a cak i cuveni komunisticki zlikovac Milovan Djilas, koji je svojevremeno ucestvovao u stvaranju crnogorske nacije, je kasnije potvrdio da je ta nacija vestacki stvorena i da su crnogorci oduvek bili Srbi. To ne iskljucuje naravno da su bili i crnogorci istovremeno, kao sto danas oni koji se izjasnjavanju kao Srbi u Crnoj Gori sebe takodje smatraju i crnogorcima u geografskom smislu. Ali, danas postoje i ljudi koji se smatraju samo Crnogorcima(ili Makedoncima), pa tako ja ne mogu da sporim da taj narod danas postoji, iako je po svetskim definicijama naroda veoma upitno da li narod moze postojati bez sopstvenog jezika. Ako zelis i o tome mozemo da diskutujemo.

U vezi sa tim, nije ni teoretski, ni prakticno bilo moguce da se "Crnogorci" i "Bosnjaci" protive Jugoslaviji pre Drugog Svetskog rata, jer oni, izuzev ponekog komuniste koji se smatrao "Crnogorcem", nisu ni postojali. "Bosnjaci" pogotovo, bio bih vise nego srecan da mi nadjes i jedan jedini primer da se neko izjasnio kao Bosnjak pre 1945. Sto se "Crnogoraca" tice, jedini koji su bili nezadovoljni su bili komunisti, a njih je pre rata bilo u zanemarljivom broju, a i oni koji su to bili su se smatrali komunistima vise iz tradicionalne crnogorske naklonosti ka Rusije, nego iz nekog ideoloskog osecanja.

Sa jednim delom onoga sto si ovde napisao se slazem, pre svega sa tim da je cetnicki pokret bio oslobodilacki, a partizanski primarno revolucionarni, a zatim oslobodilacki. To je objasnjivo time sto su cetnici(JVuO) nastali kao nastavak regularne vojske Kraljevine Jugoslavije, a partizani kao vojne jedinice, pre rata zabranjene, revolucionarne partije sa sedistem u inostranstvu(SSSR).

Naloge Staljina i Kominterne Tito je ITEKAKO postovao, sto najbolje potvrdjuje cinjenica da je tkz. "ustanak" komunisticke partije podignut tek posle napada Nemacke na SSSR. Do 20. juna komunisti ne samo da nisu opalili ni jedan jedini metak na Nemce, vec nisu ni pozivali na bilo kakav ustanak, jer su Nemci i SSSR bili saveznici, a Staljin je bio direktno nadredjen Titu i njegova je bila zadnja. Ako sumnjas u to prouci dolazak Tita na celo komunisticke partije, pa ce ti biti jasno o cemu pricam. Sto se samog rata tice, apsolutno svaka veca akcija je morala da bude odobrena od strane Staljina, o tome najbolje svedoci komunisticki zlocinac Milovan Djilas u svojim knjigama "Susreti sa Staljinom" i "Druzenje sa Titom", koje ti najtoplije preporucujem. Djilas je bio de fakto drugi covek politickog dela komunisticke partije u Jugoslaviji tokom rata, tako da se moze smatrati pouzdanim izvorom kada prica o susretima Tita i Staljina.

I da odgovorim na tvoje pitanje o cetnicima u Vojvodini: uopste ne objasnjavam, nisam se time bavio.

4. Rehabilitacija JVuO

Nije to bio nikakav politicki zakon koji je donet "zbog SPO-a". SPO je bio marginalni partner u toj vladi, a tvoja teorija zavere pada u vodu kad se zna da su za taj zakon glasali i DEMOKRATSKA STRANKA, SRPSKA RADIKALNA STRANKA, DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE, NOVA SRBIJA... Posto su to bile u to vreme opozicione strenke, nema apsolutno nikakvog smisla teorija da je zakon donet "da se odobrovolji SPO". Znaci ogromna vecina predstavnika gradjana je glasala za taj zakon, a dozvolicu sebi da kazem da i velika vecina gradjana srpske nacionalnosti ima slican stav. Naravno, ne sporim da ima i dosta ljudi kao sto si ti, ali ste svakako u manjini. Uostalom, i udzbenici istorije za osnovne i srednje skole, pisani jos pre donosenja tog zakona, su na toj liniji.

Ravnogorske spomenice... Kazes da je dodeljeno "vrlo malo Ravnogoskih spomenica". Ispravicu te: nije dodeljena nijedna. To nije zato sto nema zivih cetnika, nego zato sto se za svaku Ravnogorsku spomenicu trazi svedocenje 2 nosioca bilo partizanske, bilo Ravnogorske spomenice. Kako u trenutku donosenja zakona, Ravnogorsku spomenicu nije imao niko, da bi ona dodelila potrebno je svedocenje 2 nosioca partizanske spomenice. Posto oni, naravno, svojim zakletim neprijateljima nisu spremni da pomognu da steknu "suparnicku" spomenicu, a i da jesu, gotovo je nemoguce da ijedan partizan zna kada je neki cetnik pristupio JVuO, tako do sada nijedan cetnik nije dobio spomenicu, a nije za ocekivati ni da ce je dobiti(doduse, neki su pokrenuli sudski potupak, pa cemo videti). Taj deo zakona je bio direktan ustupak SPS-u(bivsim komunistima), kako ne bi uskratili podrsku tadasnjoj manjinskoj vladi Vojislava Kostunice.

5.Saradnja partizana sa ustasama i Nemcima

Postoje mnogobrojni verodostojni dokumenti i podaci koji potvrdjuju saradnju komunista sa ustasama jos od pre rata. I jedni i drugi su bili zvanicno(a i fakticki) teroristicke grupe koje su se borile za rusenje nasilno rusenje ustavnog poretka Kraljevine Jugoslavije. I jedni i drugi su se zalagali za rasturanje Jugoslavije na nacionalne drzave(kasnije su to komunisti preformurisali u zalaganje za stvaranje nacionalih republika u okviru Jugoslavije, sto su i ostvarili). Ustase su tu bile kud i kamo iskrenije, jer su se za to zalagale iz sopstvenih interesa i njihova ideja je proistekla od njih samih. Komunisti su se za to zalagali po nalozima Kominterne i Staljina, zeleci da rasture Jugoslaviju prvo na nacionalne drzave, a kasnije, kada su promenili stav, na republike u okviru Jugoslavije, po uzoru na SSSR. SSSR je to svesrdno podrzavao, jer je Kraljevina Jugoslavija bila osvedoceni neprijatelj Sovjetskog Saveza, primila je najvise "belih" izbeglica koje su bezale pred crvenim boljsevickim terorom(ili kako je to Lenjin skazal "diktaturom proleterijata"). Mnogi najistaknutiji ruski intelektualci su se skucili bas u Srbiji, a iz tog perioda potice i Ruska crkva na Tasmajdanu. Jugoslavija je takodje bila i poslednja zemlja koja je uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om, i to tek 1940, pred sam rat, iz cisto prakticnih razloga. Tako da je SSSR imao vise nego dovoljno razloga da zeli razbijanje Kraljevine Jugoslavije, a srpski komunisti su samo izvrsavali naredjenja iz Moskve. To je cinjenica koju cak ni najzadrtiji komunisticki istoricari ne poricu.

Sto se tice saradnje partizana sa cetnicima i Nemcima tokom rata, o tome planiram da napisem opsiram clanak na Vikipediji, jer sto reci predsednik pre neki dan: "Nema buducnosti dok se ne suocimo sa svojom prosloscu". Kada su ustase 10. aprila osnovale NDH, komunisti to nisu javno pozdravili, ali to je bilo nesto cemu su i oni tezili, a posle rata i uradili: stvaranje hrvatske drzave. Saradnja komunista sa ustasama trajala je tokom citavog rata, Djilas je vise puta isao u Zagreb da se susrece sa ustaskom vrhuskom na pregovorima, a o tome postoje svedocenja i sa ustaske i sa komunisticke strane, a na kraju krajeva i sam je to priznao u jednom od televizijskih intervjua. Zatim Andrija Hebrang, prvi covek komunista u Hrvatskoj, je tesno saradjivao sa ustasama. Kada je 1948. doslo do sukoba Staljina i Tita, Hebrang je pod tim optuzbama i uhapsen. Naravno, to se znalo i pre, a kako se i ne bi znalo kad je to bilo odobreno od strane vrha KPJ. Njegova saradnja sa ustasama je bila samo povod da se on uhapsi, jer se otvoreno stavio na stranu rezolucije Informbiroa, a da se samo malo drugacije izjasnio, nikada ne bi ni bio uhapsen. Pretpostavlja se da je zbog toga i ubijen u pritvoru, pa je to proglaseno za samoubistvo, da ne bi razotkrio saradnju partizana sa ustasama. Ovde ti preporucujem da procitas knjigu Mileta Milatovica "Slucaj Andrije Hebranga". Verovatno ti je poznato da je Milatovic bio jedan od kljucnih ljudi u hvatanju Draze Mihailovica, a inace je bio covek od poverenja Rankovica i Krcuna. On je 1948. bio islednik Andrije Hebranga u zatvoru i veoma detaljno opisuje svoje razgovore sa Hebrangom i dokumentuje saradnju Hebranga sa ustasama.

Sto se saradnje komunista sa Nemcima tice, ona je bila najucestalija od od pocetka okupacije do napada Nemacke na SSSR. Komunisti su Nemce docekali kao saveznike i pomagali im u kratkotrajnom Aprilskom ratu. Posle napada Nemacke na svog saveznika(sa kojim su podelili Poljsku)-SSSR, komunisticka saradnja sa Nemcima se propedila, ali nije i potpuno prestala. O tome cu pisati detaljno u clanku, a preporucujem ti da procitas knjigu Saradnja partizana sa ustasama i Nemcima.

Ovo o "komunistickom kodeksu o streljanju ustasa, a oslobadjanju cetnika" je vrlo ruzna i cinicna izmisljotina. Iz svog porodicnog iskustva znam da su zarobljeni cetnici ubijani bez ikakvog sudjenja, a i van mog iskustva takvih primera je mali milion. Vrlo malo cetnika je prezivelo zarobljavanje od strane komunista, a i ti koji su preziveli(uglavnom vrlo mladi ljudi, bez brada itd.) su slati u radne logore ili regrutovani u partizane. Imao sam priliku da upoznam i poznajem neke cetnike koji su po zarobljavanju poslati u radne logore, a poznavao sam jednog koji je bio uhvacen i postedjen, kao i cela njegova ceta, dobrom voljom partizanskog komandanta, ali niko od njih nije pusten, vec su svi jednostavno regrutovani u partizanske jedinice. Isti taj cetnik mi je pricao o svojim rodjacima, koji nisu imali tu srecu da ih zarobi taj dobronamerni komandant, nego su svi pobijeni bez ikakvog sudjenja.

Naravno, ustase gotovo nikad nisu bile streljane kada bi ih komunisti uhvatili, nego su gotovo uvek regrutovane u partizanske jedinice, a mislim da je najpoznatiji primer Marko Mesic, ujak doskorasnjeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesica, koji je kao istaknuti ustaski casnik ucestvovao u bici kod Staljingrada, a po povratku je "zarobljen" od strane partizana, a ubrzo je preuzeo komandom nad 1. jugoslovenskom brigadom JNA. On i njegovi ljudi su prihvaceni od strane partizana bez razmisljanja, iako tek sto su se vratili iz bitke protiv SSSR, iako su bili ustase. Takvih primera je mnogo, i to cu takodje obraditi u clanku o saradnji partizana sa ustasama.

6.Kolaboracija

Na tvoje vrednosne sudove u djeneralu i cetnicima necu se osvrtati, jer su irelevantni. Samo cu pomenti par grubih neistina: sastanak sa Titom je propao jer je Draza insistirao da partizani pristupe JVuO i da ga priznaju za vrhovnog komandanta, za sta komunisti nisu hteli ni da cuju, jer Drazi je nadredjen bio Kralj i vlada u Lonondu, a komunistima Staljin. Komunisti bi se pristupanjem JVuO odrekli osnovnog cilja svoje borbe, a to je bila revolucionarna borba sa ciljem uspostavljanja komunisticke vlasti krajem rata. Zato su i partizani kao svog najveceg najopasnijeg neprijatelja videli cetnike, a ne Nemce. Naravno, posto su u Srbiji cetnici bili neuporedivo popularniji, partizani su samo povremeno mogli da im zadaju poneki udarac, ali su zato neprestano napadali Nemce, sa namerom da izazovu retribucije, odnosno masovne odmazde Nemaca nad srpskim civilima. Mislili su, ispravno, da ce regrutovanje u Srbiji, gde su bili izrazito nepopularni pre rata, biti olaksano ako je narod u strahu za svoj zivot i ako nema sta da izgubi. Nije im odgovarao "danski model" okupacije, u kome narod ceka da velike sile rese rat. U tom slucaju Srbi bi bili postedjeni nemackog progona, ali zato partizani ne bi mogli da regrutuju tako i toliko ljudi u svoje redove, a brojnost im je bila potrebna, pre svega, kako bi unistili svoje najljuce neprijatelje-cetnike, koji su jedini stajali na putu stvaranja komunisticke drzave posle rata. Taj svoj stav partizani su domonstrirali stvaranjem tkz. "Uzicke republike", sto je jedinstven primer da se jedna oslobodjena teritorija smatra "republikom", ali to je bila i prva prilika da komunisti pokazu sta spremaju za ostatak zemlje. Inace, i to cu u dogledno vreme prepraviti, jer cetnici i partizani su zajedno oslobodili Uzice, kao sto su oslobodili i Loznicu i mnoga druga mesta. Sukobi su nastali oko uredjenja oslobodjenih teritorija. JVuO se zalagala za jednostavno uspostavljanje predratnih opstinskih vlasti, a komunisti su insistirali da oslobodjene teritorije budu ustrojene na komunistickim nacelima. Iz te borbe su partizani izasli kao pobednici, a cetnike, koji su neka od tih mesta i potpuno sami oslobodili, su pobili i proterali iz njih.

Sto se saradnje sa "kolaboracije" cetnika sa Nemcima tice, nje nikada nije bilo. Bilo je odredjenih kontakata u smislu borbe protiv komunista, ali to se ne moze nazvati kolaboracijom, jer uostalom komunisticka kolaboracija sa Nemcima od aprila do juna 1941. prevazilazi sve kontakte koje su cetnici u Srbiji imali sa Nemcima, a ti i tu opet mesas cetnike Koste Pecanca i JVuO! A podsetio bih te da je bas po Drazinom naredjenju vojvoda Kosta Pecanac osudjen na smrt zbog saradnje sa Nemcima. Takodje iz svog licnog porodicnog iskustva znam za krvave sukobe JVuO sa cetnicima Koste Pecanca i to su 1000 posto proveren informacije u koje nemam ni najmanjeg razloga da sumnjam. To,naravno, nije relevantno za Vikipediju, ali postoje mnoga svedocenja koja govore o tome, a o time se bavio i Samardzic u vise svojih dela.

Kada kazes "ne zelim da svaljujem na Drazu ono sto su cetnici radili u Crnoj Gori, Dalmaciji i Bosni" ne znam na sta tacno mislis. Prepostavljam da mislis na "pasja groblja" koja su komunisti ostvaljali iza sebe sirom Crne Gore? Ili mozda na ubistva "kulaka"(civila) u Hercegovini? Sto se cetnika tice, mozda i jedan jedini zabelezen masovniji zlocin za koji postoji indicija da su ga pocinili se odnosi na spaljivanje nekoliko muslimanski sela i ubistva muslimanskih muskaraca u tim selima. To je uglavnom delo Nikole Kalabica, a u pitanju je cista osveta za prethodne krvozedne zlocine koje su muslimani pocinili nad Srbima u tom predelu. Ogroman broj Srba je ubijen, a vecina tih Srba je imala clanove porodice u cetnicima. Naravno, ne opravdavam nijedan zlocin, ali covek kome zakolju sina,cerku,majku,oca, spale sve sto ima, ne razmislja racionalno i u stanju je svasta da uradi u besu i osvetoljubivosti. Tako je i doslo to tih zlocina u Bosni, koje je Draza najostrije osudio. To je cinjenica, i nemam nista protiv da se o tome pise i na Vikipediji, naravno uz obradu i mnogobrojnijih i obimnijih partizanskih zlocina nad civilima i cetnicima, koji su takodje neupitni. Zlocin je zlocin bez obzira ko je pocinilac,a ko zrtva, bez obzira na obim i "opravdanje", i tome treba pristupati hladne glave. Nadam se da je ovo jedna od onih stvari oko koje cemo se sloziti.

U to da li su "Ljoticevci dokazani fasisti" ne bih ulazio ovom prilikom, o tome postoje oprecna misljenja (recimo sveti vladika Nikolaj je Ljotica smatrao za patriotu i nacionalistu, a ne fasistu). U svakom slucaju, cetnici i ljoticevci se nisu "mirisali", vodili su i brojne borbe.

A o tome da je Nedic bio fasista nema ni govora, pa njegova slika je stajala u Vladi Republike Srbije zajedno sa slikama ostalih premijera, dok je ministar Dacic(bivsi komunista) nije sklonio. Nedica su Srbi iz miloste zvali "srpska majka", jer se spasao blizu milion izbeglica iz Slovenije i Hrvatske, to je covek kome su Nemci ubili sina jedinca, koji je pod prisilom prihvatio mesto premijera, jer je alternativa bila komadanje Srbije izmedju Bugara, ustasa, Madjara, Siptara i Rumuna, cak je i mapa vec bila napravljena. Nedic je sve sto je radio radio samo i interesu zastite i sto manjeg stradanja svog naroda. Preporucujem ti da pogledas snimak predstave Djeneral Milan Nedic sa Batom Stojkovicem i Mirom Stupicom u glavnim ulogama, a po scenariju akademika Dusana Kovacevica.

7. Visenacionalna objetivnost

Srbi su zeleli drzavu u kojoj zive svi Srbi, jer su je zasluzili prolivenom krvlju u ratovima za oslobodjenje od Turske i Austrougarske. Tito je Jugoslaviju podelio na 6 republika sa takvim granicama da je 3 miliona Srba ostalo van Srbije. Ogromne teritorije naseljene Srbima je pripojio novostvorenim republikama Hrvatskoj i BiH.

Hrvati su zeleli Republiku Hrvatsku. Tito im je, kao nagradu za NDH, prvi put u istoriji dodelio drzavu, pritom joj pripajajuci teritorije naseljene Srbima.

Krajem i neposredno posle rata izmedju 100 i 300 hiljada srpskih civila je pobijeno, a njihova imovina konfiskovana. Beograd je najdrasticniji primer.

Krajem i neposredno posle rata hrvatski civili nisu ubijani, a u Zagrebu je konfiskovano svega nekoliko stotina poseda.

Ustavom iz 1974. Srbija je podeljena na tri dela, stvorene su autonomne pokrajine sa svojim Ustavima, zakonima, skupstinama itd. Srbija nista nije mogla da odluci dok se sa tim ne sloze AP.

Ustavom iz 1974. Hrvatska nije podeljena, a Srbi nisu dobili apsolutno nikakvu autonomiju u okviru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, iako je njihov broj u tim republikama procentualno daleko prevazilazio broj Siptara i Madjara u Srbiji.

Tito je Hrvatima, Slovencima, muslimanima("Bosnjacima") dao pravo na samoopredeljenje. Srbima u Hrvatskoj i Bosni to isto pravo nije dato.

Toliko o Titovoj komunistickoj jednakosti. Ovo nije iz "srpske" ili "hrvatske" perspektive, ovo su cinjenice.

8.Zakljucak

Kao sto si ispravno rekao, tesko cemo jedan drugog ubediti u promenu stavova. Umesto da to pokusavam, predlazem da pokusamo da se slozimo oko cinjenica. Cinjenice koje su neosporne nece promeniti niciji stav, vec ce samo poboljsati kvalitet Vikipedije, sto nam je, pretpostavljam, obojici cilj. Umesto da ovo nastavimo tako sto ces mi ti sad odgovoriti gde gresim, pa onda ja tebi gde ti nisi u pravu, sto ne bi vodilo nicemu konstruktivnom, mislim da bi bolje bilo da mi odgovoris sa cim se slazes i sta prihvatas kao CINJENICE, jer ne postoje "perspektive" u Vikipediji, nego samo cinjenice. Ako ne postoje pouzdane cinjenice, onda treba navesti sve perspektive. Nadam se da se slazemo oko toga, jer bi nam to svima mnogo olaksalo posao. Mislim da bi trebalo poceti sa clankom o NOB-u, evo ja sam u uvodu predlozio jedno srednje resenje kako bi se sprecio ponovni rat izmenama. Pa tako redom, videti oko cega sve mozemo da se slozimo da su neosporne cinjenice, a ono oko cega nema koncenzusa treba obraditi iz svih postojecih perspektiva. Samo tako cemo spreciti "paralelnu istoriju, odnosno da clanci i partizanima i cetnicima iznose kontradiktorne informacije, jer onda je sav trud i moj i tvoj i svih koji ucestvuju u pisanju tih clanaka uzaludan. Pozdrav --Serbian (razgovor) 06:47, 1. maj 2010. (CEST)

2

Sad kad si obrazlozio neke svoje stavove ja se jos pitam da li je u pitanju sala ili ljudi kao sto si ti stvarno postoje u mojoj zemlji... Moram da ti priznam da ono sto pises obiluje zadrtoscu i neznanjem, kao da izlazi direktno iz pera nekog od komunistickih "prvoboraca". A opet se i potvrdjuje staro pravilo da je stepen neznanja jednak stepenu samouverenosti u svoje stavove. Prosto neverovatno sta pises, kao iz nekog komunistickog revolucionarnog proglasa iz 1945. Eksremniji si od Jove Kapicica.

1."Pa zar se drugi narodi nisu borili!?" Jesu se borili, ali na cijoj strani? Hrvati su tokom Prvog Svetskog rata u ogromnoj vecini ucestvovali na strani Austrougarske. A i koji je narod osim Srba dizao ustanke i borio se za slobodu? Slovenci? "Bosnjaci"? Hrvati? Ako je tako navedi i jedan jedini ustanak bilo kog od tih naroda protiv Austrougarske! Jedini ustanak 1875. u srpskog Hercegovini su podigli SRBI, pod patronatom Knezevine Srbije.

2."Moraš shvatiti činjenicu da Lika, Banija, Kordun, Dalmacija i drugi krajevi naseljeni Srbima nikada nisu bili u Srbiji. Čak i mnoge izbeglice, a poznajem ih mnogo, čak i posle 15 godina kažu da su iz Hrvatske!" Te teritorije nikada nisu bile deo Hrvatske, a bile su naseljene Srbima. Bilo je logicno da pripadnu onom narodu koji na njima zivi. Na kraju su komunisti i jedan od najstarijih srpskih gradova- Dubrovnik, prepustili Hrvatskoj. Ajde sad mi jos reci da je bilo kad u istoriji Dubrovnik bio hrvatski, pa da vise ne diskutujemo. A ja mogu da ti navedem bar 5 srednjovekovnih dubrovackih pesnika koji su se smatrali Srbima i to iskazivali kroz umetnost. Komunisti su, nazalost, prihvatili ustasku logiku da su svi katolici=Hrvati.

3.Crnogorci su uvek bili Srbi. Kralj Nikola je tezio da se ujedini sa Srbijom, samo sto je smatrao da Crna Gora, kao "LUCA SRPSTVA" treba da da vladara, odnosno zeleo je da to bude on. Posto o ovoj temi znam mnogo, a ti ocigledno nista, pozivam te da mi navedes i jednog jedinog crnogorca koji je pre 1918. sebe smatrao SAMO CRNOGORCEM, A NE I SRBINOM. Ili cak i pre 1945, a da nije bio komunista???

Mi smo Srbi narod najnesrecniji,svaki Srbin koji se prevjeri prosto vjeru sto prigrli drugu no mu prosto ne bilo pred Bogom, sto ocrni obraz pred svijetom, te se zvati Srbinom ne hoce- Njegos, Gorski Vijenac.

4."Bošnjaci je zavnični naziv Muslimana". Tako sebe taj "narod" naziva. A pre toga muslimani su bili upravo to-muslimani. Musliman oznacava versku, a ne nacionalnu pripadnost. Mesa Selimovic je bio musliman, ali je uvek isticao da je Srbin, slicno kao i Kusturicini preci.

5.Kazes "A ja neverujem ni njima ni tebi, za ubijanje bilo kakvih NEDUŽNIH civila". Veruj, ne veruj, masovne grobnice sirom cele bivse Jugoslavije. Slovenci su iskopali preko 400 masovnih grobnica... "Pasja groblja" po Crnoj gori... U Srbiji je, naravno, bilo najvise zrtava, a ti ne verujes, jer su tvoji preci nisu stradali.

6."Vojvodina je imala svoju autonomiju i unutar Autsrougarske, a ulaskom u Jugoslaviju izgubila je sva prava." Prosto neverovatno da neko 2010. godine moze ovako nesto da napise. Vojvodina je imala autonomiju u Austrougarskoj, jer je bila naseljena srpskom nacionalnom manjinom: VOJOVODSTVO SRPSKO. To sto ti pricas nema nikakvog smisla, nije izgubila nikakva "prava" ulaskom u Jugoslaviju nego su Srbi pristupili svojoj drzavi, pa je samim tim nestao razlog za autonomiju.

7."U vojvodini zive Nemci"! O cemu ti pricas, da li uopste znas koliko je Nemaca(folksdojcera) pobijeno posle drugog svetskog rata, sada u celoj Vojvodini gotovo da ih vise nema, a komunisti su proterali i pobili desetine hiljada, to je neosporna cinjenica.

8."Stvaranje pokrajina unutar Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, nije bilo potrebno jer su Srbi i u jednoj i drugoj republici bili ravnopravni narod". A Siptari, Madjari, Slovaci, Rumuni su bili neravnopravni u Srbiji? Alo pa jesi ti svestan sta se dogadjalo u Hrvatskoj i Bosni od 1941 do 1945... 700 hiljada Srba u Jasenovcu, ko zna koliko hiljada su jos muslimani pobili. A koliko je Siptara, Madjara, Slovaka, Rumuna, Bugara stradalo od Srba tokom rata? Cak naprotiv, Siptari, Madjari i Bugari su vrsili stravicne zlocine nad Srbima. Hrvati i muslimani su nagradjeni republikama, a nacionalne manjine autonomnim pokrajinama.

9."Naziv Narodnooslobodilačka borba je korišćen jošu toku samog rata". Slazem se, koristili su ga komunisti. Narod ga nikada nije koristio. Vikipedija nije komunisticki pamflet, nego enciklopedija, pa zato treba biti objektivan.

"taj isti naziv se koristi i na drugim vikipedijama, što možeš proveriti". Ne sumnjam da se koristi, kad su i na drugim vikipedijama te clanke pisali ljudi slicni tebi. To sto se nesto koristi na drugim vikipedijama nije nikakav izvor niti daje bilo kom podatku verodostojnost. Evo ja sad mogu da napravim jedan clanak na 10 razlicitih vikipedija i onda da se pozivam da ga sve one koriste.

10.Ja ne bih dalje ulazio u raspravu o istorijskim pitanjima, mislim da nam je znanje o istoriji prilicno nejednako, pa tesko da mozemo da budemo ravnopravni sagovornici. Ti si pametno rekao u jos u prvom pasusu da mi jedan drugog ne mozemo ni u sta da ubedimo. Nego ajde da se okrenemo temama koje se ticu vikipedije, odnosno razloga zbog koga sam ovde: Clanak o NOB-u" - kao sto sam prethodno rekao, za sada necu traziti da se ti clanci preimenuju, jer ima mnogo vaznijih tema, ali mislim da bi bilo dobro da se dogovorimo oko uvoda kako bismo sprecili ovaj rat izmena. To sto si ti neki clanak napisao ne daje ti za pravo da u njemu pises sta hoces. Ja sam ti u prethodnoj poruci predlozi srednje resenje, a ti nisi odgovorio pa evo opet: da u uvodu u clanak stoje zvanicni nazivi vojnih formacija koje su bile komunisticki neprijatelji, a u nastavnu clanka nemam nista protiv da stoje skracenice (cetnici, nedicevci, ljoticevci...). Nadam se da mozemo oko toga da se slozimo?

--Serbian (razgovor) 08:10, 2. maj 2010. (CEST)

Problem

Nemoj komunicirati sa njim. Covek je ostrascen i sa njim nema sta pricati. -- Bojan  Razgovor  21:25, 2. maj 2010. (CEST)

Ako nisi znao

Kada su južni Sloveni krenuli na Balkan, razmišljali su o svom imenu. Srećući razne ljude na putu do Balkana, čuli su svakakve reči i izraze, i na kraju su sebe nazvali Srbi. Hrvatska je nastala 1941. (ustaškim proglašenjem); Srbije (osmi vek); Crna Gora (uvek su prizanavali Srbe kao vrhovnu vlast, dok im zemljom ne zavlada mafija)

IP

Ne mogu da ga blokiran, jer nije registrovan. Mogu samo clanke da zastitim da ne dira. -- Bojan  Razgovor  20:28, 3. maj 2010. (CEST)

Narodni heroj

Pronašao jedan podatak koji navodi da je samo jedan narodni heroj bio Rom. Da li bi mogao da proveriš taj podatak i da mi kažeš koji je to narodni heroj u pitanju? --109.93.81.183 (razgovor) 22:01, 15. maj 2010. (CEST)

Aleksandar Vojinović

"2. avgusta, izvršio napad na hotel "Park" u Nišu, bacivši dve bombe na nemačke oficire i podoficire. Smatra se da je tada poginulo i ranjeno oko 30 pripadnika Vermahta. "

Ubacili smo sliku spomenika vezano za ovo. Da li imaš ideju gde može da se nađe nešto o tom događaju? Da li imaš nešto o tome? --Aleks (razgovor) 23:40, 15. maj 2010. (CEST)

Odlikovanje

S obzirom da imamo članke o odlikovanjima Republike Srpske, SFRJ, Sovjetskog Saveza i još nekih država, bilo bi dobro kad bi napisali i članak o Odlikovanjima SR Jugoslavije i kasnije SCG. Alexzr88 (razgovor) 14:00, 4. jun 2010. (CEST)

Pa dobro, kad središ licencu ukloni ono obaveštenje.--M!cki ^talk 21:51, 5. jun 2010. (CEST)

Info o nazivima ulica

Poštovanje - ali pogrešno si razumeo. Nigde nisam "u nekoliko članaka o narodnim herojima stavljao podatke o nazivima ulica koje su nosila po njima". Stavljao sam informacije o tome da su im te ulice oduzete, što smatram relevantnim za savremenu istoriju i percepciju njihovog dela.--Gorran (razgovor) 22:43, 13. jun 2010. (CEST)

U tom slučaju mislim da je pravilan postupak navesti dokumentovan karakterističan primer, i dodati da to nije izuzetak, nego pravilo, i da govori o vladajućem odnosu prema antifašističkoj tradiciji. Pozdrav! --Gorran (razgovor) 23:05, 13. jun 2010. (CEST)

Nije naveden izvor za Slika:6033.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:6033.jpg. Međutim, vidim da na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji (pogledaj označavanje autorskog prava niže). Ako nisi ti sam(a) tvorac datoteke, moraš da navedeš gde si je dobavio(dobavila) tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Ako si ti napravio(la) ili snimio(la) sliku, audio ili video, onda možeš da upotrebiš oznaku {{GLSD-ja}} da bi predao(la) rad pod GLSD (GNU FDL) licencom. Ako veruješ da ispunjava uslove za poštenu upotrebu, upotrebi na primer oznaku {{poštena upotreba u|ime članka}} ili neku od drugih oznaka navedenih na Autorsko pravo#Poštena upotreba. Za kompletan spisak oznaka za autorska prava koje možeš da upotrebiš vidi Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.

Ako si poslao(poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo(la) izvore i oznake. Spisak datoteka koje si poslao(la) možeš da pogledaš ovde. Slike bez izvora i oznake mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno na Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Ako imaš bilo kakvih pitanja molim te postavi ih na strani namenjenoj za to. Hvala. micki

Nije naveden izvor za Slika:Grob narodnih heroja.JPG

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Grob narodnih heroja.JPG. Međutim, vidim da na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji (pogledaj označavanje autorskog prava niže). Ako nisi ti sam(a) tvorac datoteke, moraš da navedeš gde si je dobavio(dobavila) tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Ako si ti napravio(la) ili snimio(la) sliku, audio ili video, onda možeš da upotrebiš oznaku {{GLSD-ja}} da bi predao(la) rad pod GLSD (GNU FDL) licencom. Ako veruješ da ispunjava uslove za poštenu upotrebu, upotrebi na primer oznaku {{poštena upotreba u|ime članka}} ili neku od drugih oznaka navedenih na Autorsko pravo#Poštena upotreba. Za kompletan spisak oznaka za autorska prava koje možeš da upotrebiš vidi Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.

Ako si poslao(poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo(la) izvore i oznake. Spisak datoteka koje si poslao(la) možeš da pogledaš ovde. Slike bez izvora i oznake mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno na Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Ako imaš bilo kakvih pitanja molim te postavi ih na strani namenjenoj za to. Hvala. micki

Kategorije

Izbacili smo ih,obojica,jer se već nalaze kao podkategorije u toj kategoriji.

Ako otvoriš kategoriju Veliki otadžbinski rat,videćeš da se nalazi u kategoriji Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu,koja se pak nalazi u kategorijama Drugi svetski rat po državama (koja je deo kategorije o Drugom svetskom ratu) i Istorija Sovjetskog Saveza (koja je deo kategorije Sovjetski Savez,koja je jopet deo kategorije Istorija Rusije).

Daklem,nikome ništa ne smeta i niko ovden ič ne gurka pod tepih,već se radi o prostoj funkcionalnosti rada tj. nepotrebnom dupliranju kategorija. Crni Bombarder!!! (†) 01:06, 4. jul 2010. (CEST)

Nije u pitanju ovaj ili onaj članak,ja kad god naletim na neko dupliranje kategorija,ja ih proverim i uklonim višak (nakon što dodam neku dodatnu katogegoriju,ako za time ima potrebe).

Kao što sam već rek`o,ukoliko svaki članak "obogaćujemo" sa krdom kategorija,onda se tek stvara konfuzija i obesmišljava postojanje kategorija,koje imaju za cilj da olakšaju grupisanje usko srodnih pojmova.Zamisli,kada bi sve članke vezane za Istoriju,stavili u kategoriju Istorija?Ona bi bila prenatrpana i u njoj niko ne bi mog`o da se snađe.Zbog toga se i prave podkategorije,da bi se olakšala organizacija srodnih članaka u male i logične celine. Crni Bombarder!!! (†) 21:03, 5. jul 2010. (CEST)

Jevreji

Izbegavaju se nacionalne kategorije sa prisvojnim pridevom. Koriste se oblik „Jevreji u ...“. --212.200.192.159 (razgovor) 20:30, 7. jul 2010. (CEST)

Ovde je drugačija situacija. Ako misliš da grešim, slobodno se raspitaj po trgu. --212.200.192.159 (razgovor) 20:38, 7. jul 2010. (CEST)

Ovde imamo kategorije npr. Srbi u Americi, u Hrvatskoj itd. --212.200.192.159 (razgovor) 20:40, 7. jul 2010. (CEST)

Već je bilo na više mesta rasprave o engleskom načinu imenovanja takvih kategorija. Iz tih rasprava je zaključeno da je preporučljivije da se koristi lokacioni način (Neki u nešto) nego prisvojni način (Nečiji neki). Mislim da je ovo za Mađare izuzetak. Ali svakako bi trebalo pokrenuti raspravu ili pitati na trgu da bi se postigao usmeni dogovor za imenovanje tih kategorija. --212.200.192.159 (razgovor) 21:01, 7. jul 2010. (CEST)

Džemo Bijedić

Pozdrav, Vidim da si navalio da zvaršiš ono što si započeo. Ja sam se povukao, jer sam prozvan, kao srbomrzac. Pojavio se Goran sa našim temama, ali vidim da ga pojedici osporavaju, pogotovo njegove tekstovi o učesnicima rata sa kojima smo skupštinskom odlukom izjednačeni. Svako dobro.--Drazetad (razgovor) 19:32, 15. jul 2010. (CEST)

I pored najbolje volje nisam našao spisak nosioca Ordena. Možda bi se moglo proveriti kroz njihove biograhije, ako na nekog sumnjaš. Daj mi spisak pa da proverim za one čiju biografiju imam.--Drazetad (razgovor) 21:54, 15. jul 2010. (CEST)

Nosioci ordena

• Rato Dugonjić--Drazetad (razgovor) 22:50, 15. jul 2010. (CEST)
• Ivan Gošnjak--Drazetad (razgovor) 23:06, 15. jul 2010. (CEST)

Sve sam ih proverio u knjigama koje imam. Sa ovog spiska ne mogu nikoga da eliminišem, jer u njihovim biografijama piše samo Orden narodnog heroja i druga visoka odlikovanja, tako da je sigurno da su neki od ovih, a možda i svi dobili i Orden junaka socijalističkog rada. --Drazetad (razgovor) 23:48, 16. jul 2010. (CEST)

Ustaški oficiri i jedinice

Ponekad pišem članke u kojima se pominju ustaški oficiri i njihove jedinice. To su po pravilu drugačiji činovi i nazivi jedinica od onih u VJ, JNA ili sadašnjoj vojsci Srbije. Kakav je tvoj savet po pitanju prevođenja tih naziva, t.j. šta misliš da li uopšte treba prevoditi izraze bojovnik, pukovnija, satnija.... i slično u u major, divizija, bataljon...? Ovo sam te pitao jer sam primetio da se baviš tematikom vezanom za Drugi svetski rat. --Antidiskriminator (razgovor) 23:19, 18. jul 2010. (CEST)

Hvala na odgovoru. Dok sam nešto radio u međuvremenu, pomislio sam da ih treba prevoditi jer prevodimo činove iz drugih jezika. Sad kad vidim tvoj odgovor, imajući u vidu da je u pitanju isti (sličan) jezik, mislim da si verovatno u pravu po tom pitanju. Što se tiče ustaša, oni nisu direktno predmet mog interesovanja i u principu ne pišem neku seriju biografija o ljudima koji su bili ustaše, već se u člancima o BiH koje pišem često pominju neke ustaše ili njihovi činovi i jedinice. Hvala još jednom na odgovoru.--Antidiskriminator (razgovor) 23:52, 18. jul 2010. (CEST)

Moram da pitam još jednom jednu stvar, da bih bio siguran da sam dobro shvatio. Tvoj stav je, ako sam dobro shvatio da ne treba na primer satnija prevoditi u četa već ostaviti satnija a napraviti vikivezu ka četa? Ili misliš da treba napraviti poseban članak pod nazivo satnija?--Antidiskriminator (razgovor) 00:02, 19. jul 2010. (CEST)

Slažem se i prihvatam tvoj predlog. Nadam se da drugi korisnici neće imati ništa protiv.--Antidiskriminator (razgovor) 00:14, 19. jul 2010. (CEST)

Hercegovci

Kategorije Bilećani i Trebinjci se nalaze već u kategoriji Hercegovci, tako da nema potreba za dupliranjem kategorija. Inače te kategorije za gradove su napravljene da bi se kategorija Hercegovci rasteretila. --109.92.115.207 (razgovor) 00:00, 19. jul 2010. (CEST)

Kategorija Bosna i Hercegovina u Drugom svetskom ratu

Da li to znači da je tvoj stav da postojeća kategorija "Bosna i Hercegovina u NOB" treba da bude podkategorija kategorije (koju tek treba napraviti) "Bosna i Hercegovina u Drugom svestskom ratu?--Antidiskriminator (razgovor) 00:04, 19. jul 2010. (CEST)

Slažem se i prihvatam tvoj predlog. Nadam se da drugi korisnici neće imati ništa protiv.--Antidiskriminator (razgovor) 00:13, 19. jul 2010. (CEST)

Video sam da si imao polemiku sa BČ oko kategorizacije. Još pre nego što si ti reagovao ja sam razmišljao o tome da pokrenem polemiku oko ove kategorizacije jer se moje mišljenje potpuno poklapalo sa tvojim. Ta kategorija je i meni delovala smešno, kao i tebi, kao na primer kada bi neko napravio kategoriju "RS u periodu velikog praska". Međutim, čitao sam i njegove odgovore koje ti je uputio i u jednom trenutku nisam baš bio potpuno siguran da je njegova argumentacija bila potpuno neispravna. Zbog toga se nisam uključio u vašu polemiku i još uvek nisam baš 100% siguran šta da mislim o tome.--Antidiskriminator (razgovor) 00:20, 19. jul 2010. (CEST)

Naravno da ću se tebi obratiti jer i sam znaš da si ovde verovatno najveći autoritet kada je je II svetski rat na Balkanu u pitanju. Rado ću se odazvati svakoj zajedničkoj akciji vezanoj za Drugi svetski rat koju pokreneš ali moram da priznam da je trenutno predmet mog interesovanja malo starija istorija zapadnog balkana. Za sada.--Antidiskriminator (razgovor) 00:38, 19. jul 2010. (CEST)

Kategorije i naslovi

Članak se zove Sedma crnogorska brigada NOVJ. Naziv sa "Budo Tomović" je preusmerena varijanta. Dakle, slažem se sa svim primedbama. Što se tiče kategorija, već neko vreme nosim se mišlju da napravim niz šablona, pa se možeš uključiti u rad. Slažem se da se iz tekstova izbace uopštene kategorije - moj svaki tekst ima specifičnu kategoriju, pa to nije nikakav problem. Pozdrav!--Gorran (razgovor) 03:13, 19. jul 2010. (CEST)

"izbacimo ono NOVJ" - tu treba zadržati dozu opreza. Npr, postoji četnička 3. krajiška brigada, ustaška 1. hrvatska udarna divizija, četnička 1, 2, 3. srpska udarna divizija, 4. splitska brigada hrvatske vojske iz dveedesetih, razne krajiške i istočnobosanske brigade i divizije iz dveedesetih... --Gorran (razgovor) 12:27, 19. jul 2010. (CEST)

Re: Ime kategorije

Bitka na Neretvi jeste operacija NOVJ između ostalog, kao što je i operacija JVuO (pomalo sređujem taj članak, i to sam tamo objasnio). Kategorija Osovinske operacije u Jugoslaviji takođe postoji, samo je nisam primenio na starije članke koje nisam ja pisao. Meni ovaj naziv odgovara, a ti, ako smatraš da je pored nje potrebna i korisna kategorija Osovinske operacije protiv NOVJ, nemam ništa protiv.--Gorran (razgovor) 02:56, 21. jul 2010. (CEST)

Mene si pitao za Slobodana Lazarevića Lazu, a mislio si na Svetolika. Svetolik mi je ženin rođeni stric, pa o njemu nebi pisao iz raznih razloga. Sve što si našisao stoji osim nekih interesantnih detalja koje je bolje preskočiti.--Drazetad (razgovor) 19:04, 23. jul 2010. (CEST)

Re;Ustanak u Srbiji 1941.

Pozdrav, druže, i hvala na ispravkama! Što se tiče kategorije "Ustanak u Srbiji 1941", meni se čini da ona nije suvišna, kao potkategorija "borbi u Srbiji", uz još jedan broj - npr "Borbe u Srbiji 1943", "Borbe u južnoj Srbiji 1941-1944", i slično. Ako bude napisano dovoljno članaka, a materijala ima, doprinosi preglednosti. Što se tiče "NOP odreda", oni su se originalno zvali "narodnooslobodilački", a ne "partizanski". --Gorran (razgovor) 17:02, 1. avgust 2010. (CEST)

Franjo Knebl

Ovaj članak je danas postavljen, a označen kao početnik. Ima zadovoljavajući količinu podataka, samo što fali sređivanje i vikiveze. Da li bi mogao da ga središ? --93.86.187.149 (razgovor) 21:23, 6. avgust 2010. (CEST)

Prebacio sam ga. --93.86.187.149 (razgovor) 21:29, 6. avgust 2010. (CEST)

PS. Za IPovce ne važi šablon „dobrodošao“ nego šablon „nepoznati“. --93.86.187.149 (razgovor) 21:29, 6. avgust 2010. (CEST)

---

Možeš li da središ ovaj članak? --109.93.193.176 (razgovor) 19:13, 20. avgust 2010. (CEST)

Kako si?

Velike i nagle promene vremena. Velika vlažnost vazduha. Teško i naporno vreme i meteorološki a i ovako. Jednostavno sam osetio potrebu da te pozdravim i pitam kako si. --Antidiskriminator (razgovor) 01:22, 14. avgust 2010. (CEST)

Licenca za slike

Jel ovako treba da bude licencirana slika[[1]]?--Plamen (razgovor) 00:49, 24. avgust 2010. (CEST)

AVNOJ

Hoću da ti pošaljem članak o Prvom zasedanju AVNOJ-a i sliku vezanu uz zasedanje. Jel može preko maila ili nekako drugačije?--Plamen (razgovor) 20:47, 24. avgust 2010. (CEST)

Poslao sam ;)--Plamen (razgovor) 21:00, 24. avgust 2010. (CEST)

Odgovorio sam ti na mail ;)--Plamen (razgovor) 21:45, 24. avgust 2010. (CEST)

Možeš ih slati i direktno na ostavu, ako znaš engleski. -- Bojan  Razgovor  13:58, 25. avgust 2010. (CEST)

OK. -- Bojan  Razgovor  15:03, 25. avgust 2010. (CEST)

Tito, slike

Baci pogled ovde. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:27, 30. avgust 2010. (CEST)

Ivan Krkač

Pozdrav Našao sam na hrv. viki tekst o narodnom heroju Ivanu Krkaču. Tekst je dobar, referenciran, a što je najbitnije mi ga nemamo, pa sam ga preuzeo, prebacio na ćirilicu i „preveo“ neke reči sa hrvatskog. Tekst je završen, ali ću ostaviti nalepnicu radovi u toku, da ga ti pogledaš i ispraviš na termine koje mi koristimo. Kad završiš skini nalepbnicu. Ostavio sam je da neki „stručnjaci“ koji su alergični na ove teme ne prepravljaju. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 19:43, 8. septembar 2010. (CEST)

Evo jedan isti slučaj Vicko Krstulović, pogledaj hrvatski tekst, imaju i sliku koju su objavili sa dozvolom Beogradskog arhiva. Nije onaj kvalitet teksta, ali bolje išta nego ništa, a polaviće njegovo ime na nekoliko naših spiskova. Kad pogledaš obriši nalepnicu--Drazetad (razgovor) 22:50, 8. septembar 2010. (CEST)

Vicko

Trenutno nemam sliku Vicka Krstulovića, jer nisam kod kuće, ali računaj da ću ju postaviti najkasnije do nedelje.--Plamen (razgovor) 21:44, 9. septembar 2010. (CEST)

Kategorija:Slike narodnih heroja

Kako točno da ubacim slike u tu kategoriju?--Plamen (razgovor) 22:39, 9. septembar 2010. (CEST)

OK, hvala na pomoći!--Plamen (razgovor) 22:48, 9. septembar 2010. (CEST)

Evo vidi sad sliku Špire Mugoše--Pinki (razgovor) 22:49, 9. septembar 2010. (CEST)

Jedva smo postigli dogovor na trgu u vezi ovoga tako da niko ne bude ugrožen. Dogovoreno je da se dodaje IZ da bi što tačnije svrstali određene ljude u te kategorije, te da se izbjegne ono da ti ljudi pripadaju nečemu. Tako da smo odlučili da bude ono IZ u svim kategorijima na vikipediji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:06, 10. septembar 2010. (CEST)

Gdje je problem?

Obrazloži zašto praviš drugu kategoriju, bez riječi „iz“. Ideš u sukob s drugim korisnikom povodom toga, i trebao bi obrazložiti to. --Željko Todorović (razgovor) 23:08, 10. septembar 2010. (CEST) s. r.

Da, i ja se tu djelimično slažem. Meni to „iz“ je isto prihvatljivo samo za ove današnje države, ali se takođe protivim i tome da glasi Političari SR Bosne i Hercegovine. Možda bi bilo najbolje da se to naziva „Političari u SR Bosni i Hercegovini“ odnosno „Političari u Srbiji“, „Političari u Republici Srpskoj“ itd. --Željko Todorović (razgovor) 23:16, 10. septembar 2010. (CEST) s. r.

Pa i nisu bili to pravi političari, kako kažeš, ne u sadašnjem smislu, a možeš te kategorije napraviti ako imaš volje. Samo, trebao bi nasloviti „Društveno-politički radnici u SFRJ“. Mislim da je ono „u“ sasvim prihvatljivo i u praksi je i do sada bili u kategorisanju. Tako će biti izmijenjene i one ostale kategorije o političarima, po pisanju „u državi“. --Željko Todorović (razgovor) 23:25, 10. septembar 2010. (CEST) s. r.

Pa napraviću, nije mi teško... Počeću od SR Bih... Pozdrav--Pinki (razgovor) 23:34, 10. septembar 2010. (CEST)

Na koga misliš kada kažeš „vi ste napravili greške bez znanja zajednice“? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:00, 11. septembar 2010. (CEST)

Kategorija Bosanskohercegovački političari nije napravljena po volji zajednice. Tako da se ne trudiš mnogo, pošto će da kategorija u svakom slučaju da bude ispražnjena. Dakle neće da postoji. Posebno nemoj da diraš kategoriju Političari u SR Bosni i Hercegovini, pošto je to pravilan nazin i tako će i da bude. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:05, 11. septembar 2010. (CEST)

Zahtjev za automatski patrolisan status za tog korisnika je već na čekanju. O njemu će se odlučiti. --Željko Todorović (razgovor) 00:14, 11. septembar 2010. (CEST) s. r.

Jedan od birokrata. --Željko Todorović (razgovor) 00:16, 11. septembar 2010. (CEST) s. r.

Postavio sam zahtev još 7., a niko se nakon 72 časa od postavljanja zahteva nije oglasio. To znači da niko nema ništa protiv davanja prava tom korisniku, tako da su biroktrate još juče uveče trebale da mu ih dodele. --Новак (razgovor) 16:05, 11. septembar 2010. (CEST)

Ne brini ništa, biće vraćena. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:17, 11. septembar 2010. (CEST)

O čemu govoriš? Ako možeš objasni mi malo bolje svoje stavove? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:21, 11. septembar 2010. (CEST)

Ne razumijem poruke koje šalješ na moju stranicu za razgovor? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:26, 11. septembar 2010. (CEST)

Zahvaljujem na ordenju :) theminer

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik TheMiner (razgovor • doprinosi) | 02:38, 11. septembar 2010

Da li sam ja odgovorio na tvoje pitanje o Kraljevstvu SHS. Mnogo sam nervozan. Napisao sam pola stranice, a sad vidim da ti je verovatno nisam poslao. Morao sam hitno izaći pa sam isključio kompjuter. Nisam ni ja znao, ali Kraljevstvo je postojalo od 1919 go 1923 kada je promenilo ime u Kraljevinu SHS. Postojao je i tekst o Kraljevstvu, koji je Željko preusmerio na Kraljevinu Jugoslaviju. Moj razgovor sa njim možeš videti na njegovoj strani za razgovor, da ti ne prepričavam. Ako on ne razdvoji tekstove onda ću ja vratiti sve gde sam to ispravio u tvojim tekstovima. Što se tiče tačke nisam je ni ja pisao, ali su mi počeli ispravljati, pa sam je počeo pisti. Tri dana je trajala diskusija i ništa nije usvojeno, ali je bilo više da se tačka stavlja iako to nije napisano u pravopisu, što je navodno propušteno. Ako sam ja to negde ispravio slobodno vrati, jer i ja mislim da ne treba. Vidim da si se uključuio u razgovor o kategorijama. Nemoj se nervirati. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 20:03, 11. septembar 2010. (CEST) Pozdrav, Juče sam ponovo bio izvređan zbog onoga što sam napisao na Trgu/Razno u diskusiji o kategorizaciji, pogotovo kad je administrator Miki podržao moj predlog, onda je izvređan i on. Ovo samo da znaš, nego da li si znao da postoji Kategorija: Republika Srpska u Drugom svjetskom ratu i da je u tekstu Uroš Drenović rođen 1911 u Republici Srpskoj. Gde ja živim kad pojma nemam da je Republika Srpska postojala pre 1995. Najzanimljivije je da se autor tog teksta buni ako neko u periodu do 1918. napiše rođen i Bosni i Hercegovini nego zbog preciznosti treba u Austrijskoj provinciji Bosni i Hercegovini ili ubijen u NDH, jer država nije zvanično priznata, ali može ovako kako je napisano iako RS nikad nije bila država. Svakim danom vikipedija gubi na svom kakvom takvom dosadašnjem ugledu.--Drazetad (razgovor) 16:00, 13. septembar 2010. (CEST)

KJ i SSSR

Video sam u jednom tvom članku o narodnom heroju podatak da su KJ i SSSR sklopili sporazum o prijateljstvu 6. aprila 1941. Pošto na Izvorniku postavljam dokumenta o istoriji Srbije i Jugoslavije, zainteresovala me je situacija oko odnosa između tih dveju država. Da li imaš tekst spomenutog sporazuma kod sebe (u svojoj literaturi), i, ako da, da li bi mogao da ga postaviš na Izvorniku.

Imao bih još jedno pitanje u vezi sa sporazumima. Negde sam pročitao da su sklopili neki sporazum u julu (junu) 1940, ali nisam mogao da nađem podatak koji je to sporazum. Da li bi znao o kom je reč. --Новак (razgovor) 00:07, 13. septembar 2010. (CEST)

Mislim na ovaj. Iako godina nije bila u odnosima sa SSSR, zbog ubistva ove planirane verenice ili nečega drugog, ipak su nakon zemljotresa u Hercegovini (štampani) mediji pokrenuli višenedeljenu kapmanju za uspostavljanje odnosa zbog velike sovjetske solidarnosti. No, da ne skrećem sa teme razgovora: ako nemaš tekst tog sporazuma, da li bi mogao da mi kažeš kog je datuma tačno bio. U navedenoj biografiji navodi se 6. a ovde 5. april. --Новак (razgovor) 16:43, 13. septembar 2010. (CEST)

ХВАЛА Gojkomm (разговор) 11:02, 19. септембар 2010. (CEST)

Zahvaljujem se puno na pruženim podacima. Oni su mi pomogli da sastavim siže uspomoć kojeg sam napravio jedan skup potencijalnih knjiga koje bi mogle da imaju nešto o tom sporazumu. Ovih dana sam obilazio gradske biblioteke i odseke narodne, tako da sam imao veliki kup dela da pregleđujem. Doduše, nisam uspeo da dođem do domaćih knjiga iz perioda SFRJ koje govore o predratnim sovjetsko-jugoslovenskim odnosa, ali sam zato pronašao nekoliko knjiga stranih autora čije su teme spoljašnji odnosi Kraljevine Jugoslavije u periodu 1934-41. kao i diplomatska kriza iz istog perioda. U tim knjigama domogao sam se nekih delova sporazuma koji, na žalost, nisu na srpskom jeziku nego na hrvatskom i engleskom. Zahvaljujem se još jednom na ukazanoj pomoći. --Новак (razgovor) 19:07, 29. septembar 2010. (CEST)

P. Pavlović i F. Salomun

Da ti budem iskren prvi put čujem za ove ljude, kao i za činjenicu da je nekom oduziman orden narodnog heroja. Ipak, svakako ću da ovih dana potražim neke podatke o njima i tako proširim znanje :) --Plamen (razgovor) 21:58, 20. septembar 2010. (CEST)

Pozdrav. Kad budeš imao vremena pogledaj razgovor uz tekst Uroš Drenović. Ima svega. Kad je afirmativno navode se Pres i Samadžić, a kad ti isti napišu nešto loše o junaku ovog tekst, onda su laži i falsifikati. --Drazetad (razgovor) 22:15, 20. septembar 2010. (CEST)

Nisam ni mislio da se uključiš u razgovor, nego da vidiš kako se novi korisnik Kiš nosi sa tim, šta mu se odgovara i kako se piše i šta se misli o neistomišljenicima.--Drazetad (razgovor) 22:39, 20. septembar 2010. (CEST)

Da li si primetio da si citiran u razgovoru Baš Čelika sa Sviftom Razgovor--Drazetad (razgovor) 23:25, 20. septembar 2010. (CEST)

Drago mi je da si pogledao emisiju Utisak nedelje koju sam preporučio. Nadam se da je bila poučna reč ISTORIČARA! Laku noć.--Svift (razgovor) 00:38, 21. septembar 2010. (CEST)

Tim

Nisam više za ozbiljan rad. Vidiš da pišem obične tekstove. Da budem u timu, a da ne doprinosim bar isto kao i ostali, nije fer. Povremeno ću se uključivati, ali ne mogu preuzeti obavezu. Između ostalog počeo sam se sve više nervirati kad pročitam gluposti pojedinih korisnika, koji šta god da pišu, moraju provocirati normalan svet, a pogotiovo kad mi počnu brljati po tekstvovima. Želim uspešan rad celom timu, a ja ću se uključivati povremeno kad budem našao nešto interesantno. Mogu se staviti na spisak, da se vidi da sam sa vama, ali ne garantujem neki veći rad. Pozdrav --Drazetad (razgovor) 13:56, 22. septembar 2010. (CEST)

Evo učlanio sam se, pa koliko pomognem, pomogao sam. Kakav počasni član to ne prihvatam. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 14:14, 22. septembar 2010. (CEST)

Istra i Moslavina u NOB-u

Super! Kada sredim članke o Slavoniji i Baniji u NOB-u, bacit ću se i na pisanje članaka ostalih regiona Hrvatske u NOB-u. --Plamen (razgovor) 22:31, 22. septembar 2010. (CEST)

Rešio sam da napišem članke o poznatijim narodnim herojima Jugoslavije, koji još nedostaju. U idućih par dana nameravam da ih postavim još :) --Plamen (razgovor) 00:00, 24. septembar 2010. (CEST)

Sviđa mi se kako si uredio Portal. Svaka čast! Lepo je tako urediti portal u čast neke godišnjice i slično. --Plamen (razgovor) 00:23, 24. septembar 2010. (CEST)

Sekretari CK KPH

Trebalo bi u šablon „Sekretari CK KPH-Predsednici CK SKH (1941-1990)“ ubaciti Đuru Špoljarića (prvi sekretar, 1937-1939) i Vladu Popovića (treći po redu, 1941). --Plamen (razgovor) 22:54, 27. septembar 2010. (CEST)

Kuća Dubrava

Ploča je sa kuće Pete zemaljske konferencije KPJ skinuta početkom 1990-ih, kako bi se potisnulo sećanje na istoriju KPJ. Tu je bio muzej, a danas je to vrtić. Istu sudbinu su u Zagrebu doživeli i muzej revolucije naroda Hrvatske, Osme partijske konferencije zagrebačkih komunista (ploča nije uklonjena), Prve zemaljske konferencije KPH i Osmog zagrebačkog korpusa. Još nisam ništa potražio o Salomonu i Pavloviću. O njima mogu jedino da saznam nešto iz prvog izdanja Enciklopedije Jugoslavije, ali trenutno nisam u mogućnosti da proverim informacije u toj enciklopediji. Kad nešto pronađem, javiću ti. Pozdrav! --Plamen (razgovor) 00:01, 29. septembar 2010. (CEST)

Slike heroja

Trenutno nisam u mogućnosti da postavljam slike narodnih heroja iz 2. sveska NHJ, jer mi nije tu kod kuće. Zato bih te molio da postavljaš tekstove o narodnim herojima do slova M, bar iduće dve nedelje :) Pozdrav! --Plamen (razgovor) 16:41, 3. oktobar 2010. (CEST)

Hvala za spomenicu

Hvala na spomenici, mada kada sam video brljotinu koju sam napravio kada sam brzopleto uzeo u obzir nekredibilne i neadekvatne izvore informacija za navode o Kikinoj umešanosti u likvidacije političkih neistomišljenika, baš sam se bio postideo. Za "kaznu" sam počeo da pišem nekoliko tekstova koji obuhvataju period DSR i koji će vrlo brzo ugledati svetlost dana.--Antidiskriminator (razgovor) 10:38, 5. oktobar 2010. (CEST)

Postavio sam dva članka sa tematikom iz Drugog svetskog rata. U pitanju su Topovske šupe i Milišićeva ciglana. Znam da možda ne spadaju baš u NOR ali ipak se tiču perioda koji je period tvog interesovanja i uređivanja, pa ako se mogu upotrebiti u tvom radu biće mi drago. --Antidiskriminator (razgovor) 10:28, 6. oktobar 2010. (CEST)

Molba

Malopre sam obrađivao naelje Glavatičevo u Hercegovini, pa bi te zamolio da kad budeš imao vremena pogledaš deo Glavatičevo u NOR-u, i vidiš da kli sam dobro upotrebio termine, odnosno imena jedinica koje su učestvovale u tom delu Hercegovine, a mažeš i dodati nešto, ako imaš podatke. Hvala ti.--Drazetad (razgovor) 12:26, 6. oktobar 2010. (CEST)

Planinc, Pavlović, Čemerski

Potrudiću se da ovih dana nađem ponešto o drugarici Planinc, kao i sliku. Inače, pronašao sam podatke o Pavlu Pavloviću, ali ne želim da ih stavim na Vikipediju, dok ne otkrijem kada je umro. Do 1968. godine još je uvek bio živ. O Francu Salamonu zasad još ništa nisam uspeo da pronađem. Zanima me znaš li možda je li Angel Čemerski još uvek živ. Ako nije, zamolio bih te da probaš da pronađeš datum kada je umro i gde. Drugarski pozdrav! --Plamen (razgovor) 15:41, 8. oktobar 2010. (CEST)

Budislav Borjan

Pogledaj ovaj tekst. Možda je interesantan za portal. Nije velik, jer nemam više materijala.--Drazetad (razgovor) 22:06, 15. oktobar 2010. (CEST)

Danas sam napisao kratki tekst Gerilac (novine), koji se može povezati sa tekstom Drvar u Narodnooslobodilačkoj borbi jer se tamo pominje.Pozdrav--Drazetad (razgovor) 18:57, 18. oktobar 2010. (CEST)

Rad

Pozdrav! Hvala na Ordenu rada! Ja pomalo pišem o društveno-političkim radnicima SFRJ, a ovih dana ću da postavim slike svih narodnih heroja koji ih još nemaju u svojim člancima na Vikipediji! U idućih nekoliko sedmica ću da napišem članak i o Trećoj neprijateljskoj ofanzivi. --Plamen (razgovor) 19:23, 18. oktobar 2010. (CEST)

Genarali JNA

Pozdrav, tačno je to da radim na člancima od genalima JNA, svi podaci koje pišem su uzeti iz Vojne Enciklopedije i Narodnih Heroja Jugoslavije. Za sada nema novih podataka al ako bude kontaktiraću te oko pomoći. Sada trenutno radim na pronalaženju lista odlikovanja za sve generale JNA ali ovi generali iz perioda raspada Jugoslavije uključujići godine 1985 do 1992 zbog ne obnavljanja izdanja Vojne Enciklopedije nisu dostupni. Mahom su to priče od rukovodstva tadašnjeg JNA koji su danas penzioneri i govore o tom vremenu a ti podaci ponekad nisu relevatno proverljivi pa se o njima jako malo zna. Što se tiče generala pre 1985 svi njihovi ordeni će biti popisani i objavljeni. Imaš moje odobrenje ako te zanima da prevedeš moj članak General JNA sa engleske vikipedije jer je to redak članak o činu za koji malo ko zna. Snake bgd (razgovor) 22:56, 19. oktobar 2010. (CEST)

Da znam za te podatke pošto sam imao veze sa mnogim borcima NOB-a, tačan broj mislim da sam video na engleskoj vikipediji, problem je taj što bi sve to bilo lepo popisano da od 1992 do danas mnogi hoće da potisnu SFRJ Jugoslaviju i njenu ulogu pa je do literature teško doći i tačnog podatka, tako da mi koji imamo te knjige se ponašamo ko arheolozi. Odlikovanja i ja popisujem na osnovu slika koje vidim već sam reko da od 1985 pa na ovamo JNA rukovodstvo je teško popisati i njihova odlikovanja itd. Snake bgd (razgovor) 23:39, 19. oktobar 2010. (CEST)

Hvala na pozivu, biće mi zadovoljstvo da se pridružim tvom timu.Snake bgd (razgovor) 23:40, 19. oktobar 2010. (CEST)

To se dragi prijatelju zove brisanje istorije, ja toga nemogu nikad da se odreknem jer ja sam rođen u Jugoslaviji, kao Jugosloven a verujem da si i ti i svi oni koji podržavaju tvoj projekat. Snake bgd (razgovor) 00:08, 20. oktobar 2010. (CEST)

Molba

Pozdrav. Pošto imam problem sa tekstom koji nije vezana za NOB, molio bi te da u Vojnoj enciklopediji pogledaš da li ova bitka iz Prvog srpskog ustanka zove Boj na Ivankovcu ili Bitka na Ivankovcu, pa što nađeš stavi u razgovor uz tekst. Nije hitno kad budeš mogao. Verovatno znaš, ako ne pogledaj da li u vojnoj terminologiji postoji razlika između tremina boj i bitka. Ja mislim da postoji prema dužini trajanja, ali nemam literaturu da to potvrdim. Kako se u posledljih dvadeset godina istorija intenzivno menja, nisam siguran da li je (po novoj) na današnji dan oslobođen Beograd, ja ti ipak čestitam Praznik. Nadam se da to nije zakonski kažnjivo.--Drazetad (razgovor) 09:17, 20. oktobar 2010. (CEST)

Da sam juče umro ne bi znao da sam bio komunista po zanimanju. Prema novoj kategoriji poznatog stručnjaka saznao sam i to. Pogledaj ko se nalazi u Kategorija:Jugosloveni po zanimanju pod slovom K. Zato nije čudo što u ovakvom društvu Svaki dan u svakom trenutku sve više nazadujem Pozdrav--Drazetad (razgovor) 20:54, 21. oktobar 2010. (CEST)

Nisam ni mislio da se ide u duel, nego samo da znaš, jer svi vide i ćute. Pogledaj samo kako razvrstava ljude. Ismet Mujezinović, slikar prvoborac nije ni doživio Bošnjake on nije Bosansko hercegovački slikar nego Bošnjaki slikar, a znam da je propagirao jugoslovenske ideje. Kategorija:Književnici Bosne i Hercegovine ima potkategoriju Kategorija: Pisci Bosne i Hercegovine. Zar pisci nisu književnici. Ja sa njim ne kontaktiram, jer je zvanično rekao da mrzim Srbe iz Republike Srpske, pa sam mu svašta rekao i pa prekinuo je kontakte. Osnovno problem je što ne može da svati da je BiH država u kojoj se nalaze dva entiteta. On misli da su tu Republika Srpska i BiH istog ranga, a ne federacija BiH koja je ravnpravna sa Republikom Srpskom i koja ima po Dejtonskom sporazumu 51% teritorije. Izvini što te davim, ali celo popodne nisam napisao nijedan tekst jer me iznervirao, pogotovo u jednom tekstu gde je rekao da je tako odlučeno večinom (razgovor vidila tri korisnika i nije se glasalo) da se to radi da se politika ne meša u vikipediju. Neznam šta je onda ovo što radi. Da nije takvih (bez obzira sa koje strane) Jugoslavija se nikad ne bi ni raspala. Ne tražim bilo kakav odgovor na ovaj komentar, malo mi je laške kad nekom ispričan. Pročitaj pa možeš i obrisati. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 22:47, 21. oktobar 2010. (CEST)

Kategorizaciia članka

Zahvaljujem ti na uputama u vezi pisanja članaka o narodnim herojima. Naravno da se ne ljutim, svaki tvoj savet je dobrodošao, jer sam ja još uvek početnik, a ti već višegodišnji afirmisani saradnik Vikiepdije. Kad god osetiš potrebnim da mi treba neka sugestija, slobodno reci. Pozdrav! --Plamen (razgovor) 23:40, 20. oktobar 2010. (CEST)

Moj je predlog da bi možda trebao da dodaš neki članak ili sliku Drugog zasedanja AVNOJ-a. To svakako treba da se istakne za novembar. Inače, sviđa mi se kako si uredio portal. Zaboravio sam da ti kažem da sam juče bio u Kobaridu, pa sam u Muzeju Prvog svetskog rata fotografisao dosta eksponata. Bio je i izložbeni prostor posvećen Kobaridu za vreme NOB-a, gde sam uslikao ratne zastave, poput brigade „Simon Gregorčič“, ordene, uniforme itd. Imaš li neki predlog u kojem bismo članku mogli da iskoristimo ove slike? Takođe sam po gradu uslikao nekoliko spomen-ploča posvećenih NOB-u, od kojih mi je najinteresantnija bila ona posvećena „Kobariškoj republici“. --Plamen (razgovor) 22:33, 21. oktobar 2010. (CEST)

Poginuli narodni heroji

Slažem se, jesam bio u vojnom muzeju al moram ti reći dokaz o brisanju istorije je da 2 spart muzeja kako kažu zaposleni "se renovira" a jasno se vidi da je zatvoren deo istorije od 1941-1991. Ok poginulim narodnim herojima nećemo stavljati trake ordena. sada trenutno popisujem ordene SRJ otkrio sam da je orden Jugoslavije na ogrlici i ona trakica ustvari isti orden evo reference http://www.podaci.net/_z1/3119776/Z-odliko02v9859-0121.html Snake bgd (razgovor) 16:54, 22. oktobar 2010. (CEST)

Pročitao te

Vidio sam. Mislio si da neće shvatiti da si „projugoslovenski partizanski korisnik“, i da si član koji prisustvuje „sjednicama Komunističke partije Hrvatske“. Šta možeš pročitao te. Ozna sve dozna. Pošto je sad sve poznato, zamolio bi te da kad budeš išao na tu sednicu pozoveš i mene.--Drazetad (razgovor) 21:55, 22. oktobar 2010. (CEST)

Popi nešto za smirenje, pa pročitaj zadnji razgovor ovde--Drazetad (razgovor) 15:57, 23. oktobar 2010. (CEST)

Kad mi dođe sin poslaće ti moj telefon, jer ja neznam da baratam tehnikom (mator pa teško učim). Sad pročitaj nastavak onog ranijeg predzadnji razgovor ovde--Drazetad (razgovor) 20:08, 23. oktobar 2010. (CEST)

Ljudi smirite se na neumesne kometare problem rešen Snake bgd (razgovor) 20:10, 23. oktobar 2010. (CEST)

Zorko Čanadi

Pinki imaš li neku informaciju gde da se nađe nešto o biografiji ovog načelnika generalštaba, ako ima ja ću da pišem samo da znam odakle.Snake bgd (razgovor) 20:32, 23. oktobar 2010. (CEST)

Odlikovanje

Puno hvala! Smrt fašizmu, sloboda narodu! :) --Plamen (razgovor) 21:30, 23. oktobar 2010. (CEST)

Borba sa vetrenjačama

E dragi Pinki, borba sa vetrenjačama lepo rečeno na žalost njegovi komentari su uvek bez osnova još uvek nisam dobio odgovor na Tuđmana itd. Dečko jednostavno je u elementu naconalizma 90tih i tu nema leka. Al uspeo je da se izgubi u želji da me nadjača. E pa vidiš to se neće desiti. Kako sam član tvog projekta svaki napada na tebe i naše drugove saborce je napad na mene i ja ću ga isterati do kraja. Ja sam pristalica spajanja istorije i tako treba biti to podrazumeva istoriju Kraljevine Jugoslavije, SFRJ itd. To što se njemu ne sviđa istorija SFRJ to je njegov problem. P.S. Nije ni prvi ni poslednji koji je diskutovao samnom bezuspešno. Snake bgd (razgovor) 03:52, 25. oktobar 2010. (CEST)

Dal si našao odakle da napišem o Zorku Čanadiju načelniku generalštaba Snake bgd (razgovor) 03:53, 25. oktobar 2010. (CEST)

Nažalost nema, al znam gde ima Vojni Leksikon 1981 problem je što nije kod mene to je baš ono o čemu sam govorio rupa u periodu od 1985-1991. E da si samo video sajam knjiga danas na Beogradskom sajmu štand Rusija. Sve knjige na ruskom o SSSR i Sovjetskoj Armiji, izdavač Vojska Ruske Federacije. Bravo za Putina. Skidam mu kapu. Snake bgd (razgovor) 22:32, 25. oktobar 2010. (CEST)

Malo smo se uhvatili politike ali pazi organizacija BRIK (Brazil,Rusija,Indija i Kina) je budući vladar sveta.Snake bgd (razgovor) 22:42, 25. oktobar 2010. (CEST)

NHJ

Pozdrav! Poslao sam slike skoro svih narodnih heroja, ali moguće je da sam propustio da pošaljem poneku sliku, budući da ih je dosta. Ako slučajno naiđeš na članak o narodnom heroju koji nema sliku, javi mi. Za ova dva poslednja narodna heroja čije si članke napisao, potrudiću se da postavim slike u skorije vreme. --Plamen (razgovor) 22:49, 27. oktobar 2010. (CEST)

U redu. Video sam popis slika. Potrudiću se da ih pošaljem u skorije vreme. Trenutno pišem članke o narodnim herojima čije slike imam odavna. Hvala na linku, pogledaću ga. Za koji minut ću da stavim članak o Foči u NOB-u, pa ga pogledaj. --Plamen (razgovor) 23:22, 1. novembar 2010. (CET)

Pa, zapravo sam i mislio da se prvo nakupi do nekih 30-ak članaka bez slika, pa da onda napravim masovan unos :) --Plamen (razgovor) 23:27, 1. novembar 2010. (CET)

Foča

Stvarno ne znam šta da kažem, jer sam relativno nov član Vikpedije, ali vidim da ti vodiš večnu borbu s njim. Nadam se da nema više takvih koji potkopavaju naš rad na NOB-u. --Plamen (razgovor) 22:54, 2. novembar 2010. (CET)

Svaka čast! Izneo si uistinu zanimljive detalje, pogotovo oko ubacivanja ličnosti u članak i njihovih aktivnosti u Foči. Ja nemam baš vremena da se posvećujem pisanju detalja u ovakvim malo većim člancima, pa se ti uvek oseti pozvanim popraviti ili nadopuniti svaki moj članak, tako da bude kvalitetan. --Plamen (razgovor) 23:09, 2. novembar 2010. (CET)

Vodi računa

...da te neko ne blokira jer zadirete obadvojica u kršenje pravila od tri vraćanja. Ništa time ne postižete kada vratite izmjene, kad će onaj drugi isto to uraditi. Najbolje je prepucavajte se na stranici za razgovor i tamo obrazlažite zašto smatrate da je tekst druge strane neprihvatljiv. --Željko Todorović (razgovor) 23:10, 2. novembar 2010. (CET) s. r.

Ratovanje izmenama

Blokiran si na 3 dana zbog masovnog ratovanja izmenama, koje se meri desetinama izmena. Dovoljno dugo si ovde da znaš da se to ne sme raditi. Kada postoje nesuglasice, one se rešavaju na strani za razgovor. Neargumentovano vraćanje izmena tamo-vamo ne može da ima kraj dok se a) stranica ne zaključa b) "zaraćene" strane ne blokiraju. Mihajlo je uradio ovo pod a), a ja sam ovo pod b). Apsolutno ne ulazim u to ko je u pravu, jer me ni ne zanima. Poenta je da se ovakve stvari ne smeju dešavati. --filip ██ 00:09, 3. novembar 2010. (CET)

Neosnovano blokiranje

Ajd što je BŠ blokiran kad sabotira rad našeg tima ali ti??? Ne razumem svoj posao ovde radiš krajnje profesionalno i neutralno a ipak nekome smetaš a stobom i mi članovi tvog tima. Administrator je neutralan ali na ovome se neće završti suviše su 90te ušle u ove omladince. Snake bgd (razgovor) 00:23, 4. novembar 2010. (CET)

Jasno se vidi iz priloženih referenci korisnika BŠ da su autori knjiga koje je naveo nastrojeni anti komunistički i više nacionalističkim tekstom nego neutralnim stavom o NOBu u Drugom Svetskom Ratu. Snake bgd (razgovor) 00:35, 4. novembar 2010. (CET)

Slusaj ja sam deo tvog tima i brani cu ga svim sredstvima (SMRT FASIZMU SLOBODA NARODU) Snake bgd (razgovor) 18:03, 6. novembar 2010. (CET)

Kategorija:Bosna i Hercegovina u Narodnooslobodilačkoj borbi

Pa da možda sam i pogrešio u narodima, eto dokaz da muslimani (bošnjaci) dugo godina nisu smatrani za narod u Jugoslaviji. Veoma sam upoznat sa aneksionom krizom 1908 u BiH samo sam malo zaboravio. A što se tiče ustava iz 1974 samo je KiM dao veću autonomiju u pokrajinu jer je do tada nazivana Kosovska Autonomna Oblast bez granica. Sam Tito se protivio ozakonjavanju AVNOJskih granica s obrazloženjem da je to razbijanje jednistvene države što se pokazalo kao tačno. Ustavom 1974 najviše je izgubila Srbija a posledice oseća i danas. Tito nije hteo da uvede veto na ustav iz 1974. jer nije hteo da ga proglase za diktatora. Snake bgd (razgovor) 13:24, 7. novembar 2010. (CET)

Ako si slušao unuka Josipa Broza Tita, sam on je pitao svog dedu zašto nije oborio taj ustav koji je decentralizovao SFRJ. Odgovor sam napisao. Tačno ali Autonomne Pokraine su uvedene samo u Srbiji i nigde zbog površine Srbije i njenog velikog uticaja na Jugoslaviju. Raspad Jugoslavije nije počeo 1990. ne, počeo je 1980. Sa smrću Tita svetske sile su videle mogućnost da se umešaju u naše unutrašnju politiku, to im nije polazilo za rukom dok su predsedništvom upravljali Titovi saborci iz Drugog Svetskog Rata ali kako su zbog godina napuštali mesta na čelu države mlađi su videli svoju šansu. itd. Ova tema može da ode u dalju diskusiju o raspadu Jugoslavije o uzrocima nastanka i nestanka a o tome neki drugi put. Uglavnom slažem se sa tobom zato se i zalažem da u člancima u NOBu se ne pominju događaji od 1990 na ovamo. Snake bgd (razgovor) 17:49, 7. novembar 2010. (CET)

Velizar

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Velizar da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 7. novembar 2010. — 14. novembar 2010. ----Vojvoda razgovor 17:52, 7. novembar 2010. (CET)