Sokac121

Pozdrav, Sokac121. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Sokac121. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --filip ██ 19:39, 9. jul 2009. (CEST)

Pozdrav. Malopre si na listi svetskih rekorda dodao novu rekorderku u bacanju kladiva. Rekordi će biti uneti kada budu ratifikovani (što nije uvek slučaj) pa zato nije unesena da ne bi ponovo prepravljao. Vidi ovde [1]. Mnogi najbolji rezultati nisu i svetski rekordi evo ti primera [2] Rekorderka je Ivanova sa 1:25,41. iako postoji 10 rezultata boljih od toga. Isto je i kod muškaraca večina zemalja i mnogi tekstovi na vikipediji smatraju svetsim rekorderom Sergeja Morozova već godinu dana, ali zvanični rekorder je Vladimir Kanajkin vidi ovde [3]. To što si uradio nije nikava greška, ali onda ispravi na svim mestima u tekstu i stavi zvezdicu da se zna da rezultat nije još zvaničan odnosno da čeka ratifikaciju. Ako si zainteresovan za rad na sportu verovatno ćemo sarađivati. Ovo svati kao informaciju a ne kritiku. Želim tu mnogo uspeha i zadovoljsta na radu na vikipediji. Srećan rad.--Drazetad (razgovor) 16:54, 7. septembar 2009. (CEST)

A hvalim te Bože da se neko od vas aktivirao. Ćutite, pravite se pametni, a niko ne ide u arhivu i istražuje. Ajde nađi te mi podatke i ja ću biti spreman da ih stavim. Isto tako, preformulisaću rečenicu jer vidim da se nekima nesviđa. Tako je, brate, reci mi!--Nvlado (razgovor) 13:10, 9. avgust 2010. (CEST)

Mada, ovo je članak o Bunjevcima, a članak o Hrvatima u Vojovodini nameravam napisati.--Nvlado (razgovor) 13:10, 9. avgust 2010. (CEST)

I ajde reci mi, ako ja ovo stavim u članak o Bunjevcima na srpskom jeziku, da li će neko ubaciti i stanovište „bunjevačke“ strane (kako je vi nazivate) u članku na hrvatskom jeziku o Bunjevcima. :-) --Nvlado (razgovor) 13:25, 9. avgust 2010. (CEST)

Poznajem prof. Tomislava Žigmanova, i upoznat sam s njegovim idejama. Pitaću prvo moje kolege s vikipedije na srpskom jeziku, da li ovako nešto može da se navede kao referenca, jer ima nekih kojima se ne bi svidelo. Da mene pitaš, nemam ništa protiv da stavim.--Nvlado (razgovor) 13:25, 9. avgust 2010. (CEST)

A ono što si ti prokomentarisao u razgovoru o Bunjevcima, to je gledište jednog doktora iz Sombora. Imaš link za Bunjevačke novine, naveo sam ti sve tamo, pa ti pronađi taj broj i taj članak pa ćeš videti da je to što sam napisao rekao dr A. Raič.--Nvlado (razgovor) 13:25, 9. avgust 2010. (CEST)

Bunjevci

Pozdrav! Prebacio sam sve privremeno na stranicu za razgovor (nisam ništa brisao) i tamo je objašnjeno u čemu je problem. Nije ništa neobično što mešaš srpski i hrvatski (i meni se to dešava), ali ipak tekst treba prilagoditi tako da bude u duhu srpskog jezika. Videću da ti pomognem oko tog poglavlja kada nađem vremena ili pitaj nekog aktivnijeg ukoliko želiš. Srećan rad! mickit 14:26, 19. oktobar 2010. (CEST)

Čuj, Šokac, ako ti je toliko stalo da sređuješ članak o Bunjevcima, daj bre onda nađi literaturu tebi, sigurno, dobro znanu. Mislim na onu Pekićevu koju, nažalost, zbog svakojakih smor-obaveza nisam stigao ni da liznem, i još ako se nešto uz to nađe. I sam vidiš da fali mnogo toga. Hteo sam da napišem nešto o periodu između 1918-1941, ali mi je nedostajala liteatura. Ivanićeva Istorija Bunjevaca obuhvata samo period do kraja devetnaestoga veka, a ona druga knjiga, takođe istorija o njima, spominje mestimično i Šokce. Bernardin Unji se više bavi franjevcima i njihovim dolaskom u ravnicu, no samom bunjevačko-šokačkom življu... Evetovićeva, takođe, nije loša... Ima još tu mnogo pisaca koji su pisali u periodu između dva rata i ostavili mnogo toga što bi nam koristilo.--Nvlado (razgovor) 19:16, 19. oktobar 2010. (CEST)

Ti sajtovi koje si citirao, po mom mišljenju, malo prenagljuju što se tiče tona kojim su pisani. Ne osporavam njihovu tačnost, ali nalazim da zbog oskudice izvora koji bi to potkrepili ne bi trabalo da ih koristiš. Ako mene pitaš, poznajem mnogo familija čiji su pripadnici prešli u HVO za vreme rata, i to se vrlo dobro zna. Što se mene tiče, nemam ja šta da im zameram. To je bila njihova odluka. Danas Hrvati imaju itekako značajan položaj u Subotici, da ne govorim o kulturnom, ekonomskom i političkom smislu koji se da osetiti. Tako da nema razloga zbog čega bi im zasmetala zajednica od jedva 20.000 ljudi koja i dalje nema konstituisan svoj jezik i koja zavisi sama od sebe itd., za razliku od hrvatske koja dobrim delom zavisi od investicija iz Zagreba, što je sasvim normalno. Ne govorim ti napamet, već na osnovu onoga što su mi rekli jedan časni otac, tvorac jedne dobrotvorne akcije, i još nekolicina ljudi koje poznajem iz okoline... Što se tiče Bunjevačkih novina, dobar deo njihovog sadržaja je prevaziđen i ja težim da činjenice potrepim iz gore navedenih knjiga... Dobra ti sreća!--Nvlado (razgovor) 19:16, 19. oktobar 2010. (CEST)

Može, što ne bi mogao biti malo neutralniji što kažeš. Ta to je i cilj svake Vikipedije, između ostalog i one na srpskom jeziku. Biće. Daj mi rok do kraja godine, skupiću nekako građu (danas sam, eto, našao neku dobru enciklopediju gde se spominju dobrim delom). Inače, fotokopiram stare knjige o njima, svakojake sveščice, rado pročitam njihove pripovetke ili članke u starijim novinama itd. Ima tu dosta naslova koje još nisam ugledao, ali bi vredeli da se iskoriste. Ima, bez brige ti budi, i pisaca koji bi potpali pod hrvatsku istoriografiju, i njih ću da uzmem u obzir, jer bi nam to pomoglo da bolje shvatimo ceo problem oko kojeg je frka.--Nvlado (razgovor) 20:47, 20. oktobar 2010. (CEST)

Primetio sam i to da si me pogrešno shvatio. Tih 20.000 ljudi o kojima je reč, iskazivaju se kao Bunjevci i sebe smatraju zasebnom grupom koja ne osporava svoju bliskost s Hrvatima, ali se ne oseća kao deo njihovog nacionalnog korpusa; za razliku od onih kojih ima oko 50.000, među kojima ima i onih koji su poreklom Šokci i Bunjevci, ali i onih koji su se u ove (vojvođanske) krajeve naselili posle Drugog svetskog rata u vidu kolonizacije nama dobro znane. Pogledaj popis stanovništva Srbije iz 2002. i videćeš tačno koliko se ljudi smatra Bunjevcima a koliko Hrvatima.--Nvlado (razgovor) 20:47, 20. oktobar 2010. (CEST)

I još nešto. „Visoki srpski krugovi“ imaju preča posla nego da se bave istorijskim i kulturnim pitanjem određene skupine ljudi, pa je svaka pomisao da pojedini sprski političari žele stvoriti od Hrvata Bunjevce besmislena, bar po meni. Nemoj me krivo shvatiti, ali tako je. Ima još nesređenih problema iz domena ekonomije i nema se vremena, zaista, da bi se sprovodila bilo kakva osmišljena podela ili već šta. Ono što je sigurno jeste da Hrvati nisu baš najomiljeniji među pojedinim marginalnim grupama (ne treba navoditi koje su to), upravo zbog rata 1991-1995., ali i nekih nepromišljenih postupaka i izjava koje su date od strane pojedinih predstavnika hrvatske manjine u Subotici. Ali, veruj mi. Ovde im niko ništa nažao ne može učiniti, jer se svaki vid nasilja šovinističke osnove u samom korenu sankcioniše. Hrvatski je jedan od zvaničnih jezika u Subotici i svaki Hrvat koji dođe sa strane (npr. iz Zagreba) može slobodno da priča onako kako je on navikao, bez bojazni da će mu to neko uzeti za zlo.--Nvlado (razgovor) 20:47, 20. oktobar 2010. (CEST)

Pomoć

Da ne ispadne da sam obećao pomoć i da se na tome sve i završilo, predajem ti sređenu verziju tvog teksta. Nešto sam morao da izmenim, ali nigde nisam menjao suštinu (samo redosled reči, ubacio sam neke nove izraze i izbacio zadnju referencu koja nije radila). Moram ipak primetiti da tekst dosta naginje na POV (nije neutralan), pa ti stoga predlažem da ga prvo razmotriš sa ostalima, ukoliko ti je zaista namera da se dobije neutralan i enciklopedijski članak. Ovo naravno važi i za tekst na hr viki (koji je takođe potrebno preraditi), jer kada jednom zajednički napišete neutralan članak, on će biti prihvatljiv i tamo. Ja sam se potrudio da ti pomognem oko tehničkih stvari, a ti sam vidi sa ostalim zainteresovanim korisnicima oko sadržaja članka. Evo i tvog teksta:

---

Posrbljavanje

Srpskim krugovima nije odgovaralo buđenje hrvatske nacionalne svesti kod Bunjevaca. Nakon raspada Austro-Ugarske javili su se pokušaji njihovog posrbljavanja. Uprkos nastojanjima srpske administracije, koja je Bunjevce klasifikovala kao „katoličke Srbe“, vrlo malo ih se tako i izjašnjavalo. Zbog neuspeha te akcije, krenulo se sa politikom vezivanja imena Bunjevaca za određenu regiju, odnosno njihovo udaljavanje od hrvatstva.

Da bi dospeli na visoke pozicije u javnom i političkom životu, Bunjevci su se morali odreći svoje hrvatske ideologije i preći u režimske stranke. Primer za to je funkcija gradonačelnika Subotice. Starešina Hrvatskog sokola pre Prvog svetskog rata i član Hrvatske seljačke stranke, Ivan Ivković Ivandekić, je radi dolaska na mesto gradonačelnika morao da pristupi Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci, a kasnije Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici. Petar Pekić u knjizi „Povijest Hrvata u Vojvodini“ navodi: Isticanje Hrvatstva u Subotici nije godilo ni Srbima ni vladinim krugovima. Oni su htjeli da Bunjevci i nadalje ostanu Bunjevci i da budu most između Srba i Hrvata za stvaranje Jugoslavenstva. Međutim Bunjevci su vidjeli da od njih hoće da naprave most zato da gaze po njemu.

Vojna obaveštajna služba iz Subotice je 1934. izvestila nadležne u Beogradu o buđenju hrvatske svesti među Bunjevcima, zahvaljujući najviše sveštenstvu i intelektualcima (spominje se i ime književnika Petra Pekića, autora istorije Bunjevaca-Hrvata, čija knjiga je bila zabranjena jer „širi plemenski separatizam“). U izveštaju se navodi da je sva bunjevačka inteligencija i najmanje 80% bunjevačkog naroda potpuno hrvatski i strogo katolički, ne samo orijentisana, nego i oduševljeno zadahnuta.

Projekat stvaranja veštačkog bunjevačkog naroda, na štetu Hrvata, je bio deo projekta kojim se pokušao zatrti trag postojanja Hrvata uopšte. Unapređenje bunjevačke nacije, sa ciljem smanjenja broja Hrvata, stvaranja veštačke nacije Bunjevaca i pripisivanjem iste Srbima („Srbi katoličke vere“), je bilo izraženo u poslednjim decenijama postojanja Jugoslavije, a u pojedinim srpskim političkim i jezičkim ekspanzionističkim krugovima još i ranije.

Sliku o dehrvatizacijskim nastojanjima vladajućih krugova u Srbiji je najbolje dao filozof Tomislav Žigmanov: Milošević je odlučio Hrvate u Vojvodini veštački podeliti, pa je finansijski podupirao organizovanje Bunjevaca, davao im je novac za izdavanje knjiga i novina, a oni su kao sluge za uzvrat lovili Hrvate po Vojvodini kako bi ih Milošević mogao slati na frontove. Dolaskom Koštunice, Bunjevci proživljavaju renesansu. Hrvatska politička elita u Vojvodini i vođstvo DSHV-a nisu dorasli rešavanju toga problema, a vlasti u Hrvatskoj za njega su posve nezainteresovane. Naglasio je i da se brojni vojvođanski Hrvati i danas izjašnjavaju kao Bunjevci zbog straha za sopstvenu egzistenciju, jer nije baš popularno biti Hrvat u Srbiji.

---

Pozdrav! mickit 21:22, 20. oktobar 2010. (CEST)

Dobro, ali u svakom slučaju će članak biti bolji ako zajedno budete radili na njemu. mickit 14:05, 21. oktobar 2010. (CEST)

Pa

mozemo da nastavimo-- Bojan  Razgovor  15:18, 17. новембар 2010. (CET)

Reference

Trebaju ti jake reference za ovakve tvrdnje.--В и к и в и н др е ц и 12:49, 21. фебруар 2011. (CET)

Možda si i u pravu ali ne znam zašto ali zanima me dokle ljudska taština može ići

Pozdrav --S.Kovačević^{prič prič} 23:50, 24. април 2011. (CEST)

Izvini kaj započinjem temu nanovo, no nekak mi sad trenutačno kad iznova čitam tvoj dopis meni, nekak mi nije jasno što se mislilo pod sintagmom "bolje ti je..." u rečenici "Bolje ti je da se ne zamaraš hr vikipedijom:)". Dobro sam skužil, to je bila rečenica, kaj ne? Nadam se da ti nije problem da mi objasniš što si točno mislil. Ajd u zdravlje, --Слободан Kovačević 02:00, 4. мај 2011. (CEST)

Ne razumem, Sokče121. Ko se nauči? Treba da se nauči ili se već naučio/naučila/naučilo? Nađe odgovor - odakle da nađe? Odgovor na šta? A zašto kopirao? Joj, ali stvarno te slabo razumem. --Слободан Kovačević 21:17, 4. мај 2011. (CEST)

Ok. Ali zašto kopirao? Nisi samo kopirao. Zašto "hvala na doprinosima"? Zašto smajli na kraju poruke? --Слободан Kovačević 22:25, 4. мај 2011. (CEST)

Zašto ne daješ odgovore na moja pitanja? --Слободан Kovačević 15:34, 5. мај 2011. (CEST)

Извори

Изворе не можеш да наводиш у прозору Опис измјене, него треба да их ставиш или у секцију Извори или као референцу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:13, 25. мај 2011. (CEST)

Zdravo

Zdravo,

Svojevremeno sam na sr.wikipediji pokrenuo inicijativu da se ostvari saradnja sa određenim vikipedijama na južnoslovenskim jezicima. U tom trenutku je takva inicijativa bila prihvaćena od jednog broja korisnika koji su izrazili spremnost da učestvuju u tom projektu. Nažalost, zbog veoma ružnih komentara koji su sadržali i elemente poziva na diskriminaciju i govora mržnje, došlo je do masovnog trolovanja i diskreditovanja te moje inicijative. Kakvo je tvoje mišljenje, da li bi se mogla ostvariti takva inicijativa na hr.wiki u saradnji sa pojedinačnim korisnicima na sr.wiki?

Izvinjavam se ukoliko sam te uznemirio ovom porukom koju u tom slučaju slobodno možeš da ignorišeš. Srdačan pozdrav, --Antidiskriminator (разговор) 14:37, 25. мај 2011. (CEST)

Jedno vreme mi je bilo onemogućeno da doprinosim na sr.wiki pa sam bio aktivan na en.wiki. Tamo sam uvideo jednu stvar. Ako se poštuju pravila ne postoji ništa bolje od sukoba, kada je u pitanju kvalitet članaka. Stoga mislim da sukobi nisu nepoželjni. Naprotiv. Naravno mislim na konstruktivne sukobe vezane za uređivanje. Predlažem ti da pokušamo? --Antidiskriminator (разговор) 22:02, 25. мај 2011. (CEST)

Ne slažem se da je na Balkanu nemoguće ostvariti konsenzus zajednice koji bi bio pretočen u pravila i politike koje bi se kontinuirano unapređivale i rezultirale efikasnim i korisnim radom i člancima. Naprotiv, mislim da bez toga nema ni opstanka wikipedije a o njenom unapređivanju da ne govorim.

Takođe mislim da ništa što je učaureno i bez dodira sa okruženjem ne može da opstane ni da se razvija.

Kakva je situacija na hr.wiki? Ne znam koliko si upoznat sa situacijom na sr.wiki ali nju mogu sumirati u nekoliko tačaka:

1. već nekoliko godina zajednica nije (na ispravan način) postigla konsenzus o tekstu nekog pravila. Čak ni najiskusniji administratori ne umeju da organizuju propisno izjašnjavanje i ustanovljavanje konsenzusa o malobrojnim predlozima pravila poslednjih godina.
2. uprkos višestrukom povećanju broja korisnika interneta u populaciji koja govori srpski jezik, broj aktivnih korisnika stagnira ili opada, što znači da opada procenat stanovnika koji govore srpski i uređuju vikipediju
3. Najveći broj aktivnih korisnika čini grupa administratora koji su još 2005 i 2006 godine registrovani na vikipediji. Jedan od njih se nedavno bavio matematičkim proračunima u na osnovu teorije verovatnoće. Baš me interesuje koja je verovatnoća da se 90% kvalitetnih korisnika koji zaslužuju administratorska ovlašćenja pojavi u prvih 10% korisnika vikipedije, a da je najveći broj korisnika vikipedije koji su se registrovali posle 2006 godine tako nekvalitetno da čine samo veoma mali procenat broja administratora. Verujem da je takva verovatnoća tako mala da bi se verovatno moglo zaključiti da je nešto drugo razlog činjenici da se u poslednjih 5 godina sistematski onemogućava zajednica da oduzime ovlašćenja nekom administratoru, odnosno da se nekome ista dodele
4. Način na koji administratori (i određeni broj korisnika kojima su oni to dozvolili) komuniciraju sa korisnicima je skandalozan. Neučtivost i lični napadi su ustaljeni manir koji je verovatno jedan od razloga što ne postoji potrebna dubina i širina zajednice, t.j. veliki broj korisnika koji bi se bavio raznim aktivnostima od koristi za vikipediju. Jednostavno ljudima ne pada na pamet da trpe organizovano zlostavljanje.
5. Najnovije nepravilno doneto pravilo o prenosu članaka sa wikipedija na pojedinim južnoslovenskim jezicima je pokazatelj opredeljenja onih koji raspolažu administratorskim ovlašćenjima (koja su im uglavnom dodeljena flagrantnim kršenjem pravila vikipedije) i malobrojne zajednice.

Plašim se da je šteta koja je napravljena nenadoknadiva ali mislim da je vikipedija potencijalno veoma koristan projekat i da je glupo ne pokušati da se učinjena šteta sanira a vikipedija postavi na zdrave osnove i ostvari potencijal koji ima

Postoji li neko na hr.wiki ko bi mogao biti zainteresovan da se sistematski radi u pravcu uspostavljanja saradnje sr.wiki i hr.wiki?--Antidiskriminator (разговор) 17:37, 26. мај 2011. (CEST)

Tužno.

Na sr.wiki u toj meri administratori sistematski krše pravila da mi je teško da zamislim da postoji mogućnost da takva anarhija još negde postoji. Na sr.wiki je nedavno jedan administrator (kojem su administratorska ovlašćenja dodeljena brutalnim kršenjem pravila vikipedije) teško uvredio grupu iskusnih korisnika. Svojim komentarom je i mene pomenuo. Oni su protestvovali, pridružilo im se nekoliko drugih korisnika i svi zajedno su postigli konsenzus da je takvo vređanje potrebno sankcionisati. Znaš šta se desilo. Ništa. Zamisli. Ništa. Konsenzus zajednice je ignorisan. Naravno, kad kažem konsenzus mislim na argumentovane komentare brojnih korisnika potkrepljene politikom vikipedije i zdravim razumom. Meni je u to vreme bilo onemogućeno da uređujem vikipediju. Kada sam ponovo bio u mogućnosti da uređujem vikipediju, napisao sam svoj komentar povodom komentara datog administratora. I znaš šta se desilo? Moj komentar je obrisan. Zamisli. On je izvređao druge korisnike usput ih je dodatno ponizio neiskrenim posprdnim izvinjenjem, a njegovoj žrtvi nije dozvoljeno da napiše komentar po tom osnovu.

Retki su komentari administratora koji nisu neučtivi. Danas ljudi to ne žele da trpe. Uđu ovde, zabezeknu se i odu.

Jedan korisnik je nedavno na svojoj korisničkoj stranici otvorio podstranicu za zabavu. Pomislio sam da mu predložim da otvori podstranicu za tugu. Tek ta podstranica bi bila prepuna. Evo ti jedan primer. Postavio sam bio jedno pitanje povodom blokade jednog korisnika koja je čini mi se prilično sporna. I znaš šta se desilo. Par administratora koji su nedavno napisali oko 70 (slovima:sedamdeset) komentara povodom blokade jednog drugog korisnika su meni osporili pravo da postavim jedno jedino pitanje povodom blokade tog korisnika kome je izgleda jedini greh što se zamerio nekome ko ima moć na sr.wiki. Ej, zamisli. Oni napisali sedamdeset komentara a meni nisu hteli da dozvole da napišem 1. Trebalo je to videti. Pretili mi blokadom. Pisali neučtive preteće poruke na mojoj korisničkoj strani za razgovor. A kada sam ih najljubaznije molio da mi obrazlože svoje neučtive pretnje, bilo mi je odgovoreno dodatnim pretnjama, neučtivim komentarima i brisanjima mog 1 pitanja. Da nije tužno bilo bi smešno. Oni napišu 70 komentara a ja ne smem 1. Tuga. A jedan od njih je nedavno postao administrator brutalnim kršenjem pravila vikipedije.

Međutim, ne verujem da to može tako da traje dugo. Jednostavno je nemoguće. Pođimo od najbanalnijih stvari: Kako možeš da pišeš članke ako pre toga nisi definisao politiku po pitanju pouzdanih izvora. Ovde je to Википедија:Поуздани извори. Nije rezultat konsenzusa zajednice već nedovršenog prevoda sa en wiki. Da li je potrebno još nešto reći? U odsustvu jasno preciziranog konsenzusa u obliku pravila i politika ozbiljni sukobi unutar ovako krhke i malobrojne zajednice su skoro svakodnevna pojava.

Šta misliš, šta je moguće preduzeti da se unapredi vikipedija?--Antidiskriminator (разговор) 22:35, 26. мај 2011. (CEST)

Поштовани колега са Википедије на хрватском језику,

није тешко сконтати одакле ти сежу корени, па према томе могу слободно рећи да смо ту негде. Немам намеру да те смарам као Антидискриминатор (који је блокиран јутрос на годину дана) којекаквим испразним причама без икакве основе, моје су намере јасне. Сигуран сам у потпуности да ти људи попут Илије Округића, Калора Милодановића, Маре Малагурске и др. нису страни. Имам намеру да довршим овог Милодановића, али бих пре тога волео да се консултујем с тобом, чисто због тога што смо по свој прилици пореклом од оних што су са калуђерима дошли у низију.--Епаминонда (разговор) 21:48, 28. мај 2011. (CEST)

Мојима је матерњи био икавски изговор, несумњиво да је и твојима (а зна се ко се користио тим изговором ). А што се тиче оног коментара, шта да ти кажем... Има нас свакаквих, од оних који су изразито толерантни и попустљиви до оних којима се неке ствари очито не свиђају, али ти опет не би требао да примаш све лично. Ја сам спреман на сваки вид сарадње, јер изван Википедије посећујем Градски музеј Суботице и Архив истог места, где ради и особље које се изјашњава као део хрватског народа. Нпр. мр Стеван Мачковић, директор архиве, је један од њих. Помогао ми је подоста при истраживању живота појединих Суботичана. А да занемаримо и њих, имам гомилу шароликих познанстава, што ми уопште не смета да будем с њима у океј односима. Зашто не бих био и са колегама са хрватске Википедије?--Епаминонда (разговор) 13:58, 29. мај 2011. (CEST)

Да знаш, сви ти крајеви око Дунава и Тисе су и те како повезани међусобно, пре свега историјски. У Лексикону подунавских Хрвата - Буњеваца и Шокаца, лепо су обрађене многе биографије људи који су живели на тим просторима. Тренутно немам приступа ниједној од свески те публикације, али се искрено надам да ће ми неко од мојих познаника притећи у помоћ и послати ми преко имејла прекуцану одредницу Калодановића. У сваком случају да знаш да имам намеру да уређујем не само биографије поменутих на Википедији на српском језику, већ и на хрватском. Нпр. слике које добијем из музеја или архиве ја ћу слати на оставу, тако да ће оне бити доступне свим Википедијама. Нпр. ова коју сам добио од истог оног Мачковића о ком сам ти писао у прошлом коментару, нашла се и на Википедији на хрватском језику. Окачио ју је Корисник: Павлица Штета што је Корисник: КамарадВалтер недоступан, јер он се баш својски потрудио да обради све биографије само што су му при том недостајала литература и слике. Тој невољи ја желим да донесем краја тиме што бих окупио све оне који су имало интересују у потиски и подунавски живаљ, што укључује и твој крај. Дакле, ако ми се да друга шанса на Википедији на хрватском језику, гарантујем јој да је нећу изневерити што сам био урадио пре који месец.--Епаминонда (разговор) 08:55, 31. мај 2011. (CEST)

Не брини, неће се поновити. Био сам тад малко испровоциран. што се тиче пак Буњеваца, навешћемо свачије мишљење. Тренутни проблем је тај што немам хрватске литературе, што сам ти и образложио. Да је имам, ја бих засигурно навео оно што пише у њој. Мало је теже доћи до ње, јер сам ја у НС-у, а ње има само у Суботици и то у посебним одељењима градске књижнице. И то не мислим само навести на Википедији на хрватском језику, него и на српском. Да се задовоље обе стране.--Епаминонда (разговор) 14:03, 31. мај 2011. (CEST)

Srećan Uskrs!

Nek’ je i tebi srećan Uskrs! Promenio sam korisničko ime na insistiranje užeg kruga poznanika. Iskren da budem, ne razumem se baš u crkveni kalendar, niti pripadam onoj skupini vernika koja je naročito odana svom obredu. Sebe smatram isključivo tihim vernikom. Uostalom, mislim da nije neki greh na uskrsni ponedeljak prevoditi Laktancija, borca za hrišćansku stvar.--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 21:08, 9. април 2012. (CEST)

Primedba

S obzirom da sam (kako kažeš, pod navodnicima) „smirivao“ situaciju, zašto je važno šta ja mislim? Ali, dobro, odgovoriću ti. Ta rasprava je u priličnoj meri nekonstruktivna, pa zato i ne čudi takav komentar. Ukoliko ne pomaže da se reše nedoumice o kojima se raspravlja, prosto ga ignoriši. Ukoliko bude ozbiljnijih ispada, reagovaću. mickit 23:12, 10. фебруар 2012. (CET)

Pridaješ tim komentarima više značaja nego što zaslužuju. Mada, razumem zašto negoduješ. Uklonio sam sporne delove, a za ostalo ćeš morati da se sâm uključiš u raspravu. Pozdrav! mickit 14:53, 11. фебруар 2012. (CET)