Rasejavanje plodova i semena
Rasejavanje plodova i semena - rasejavanje plodova i semena na izvesnu daljinu od biljke obezbeđuje opstanak vrste i njenu ekspanziju u prostoru. Zbog rasejavanja, postoje razne prilagođenosti u građi plodova, kao i razni drugi faktori koji potpomažu rasejavanje plodova i semena.[1]
Zbog nekih specifičnosti u anatomskoj građi, kod nekih biljaka zreli plodovi se otvaraju naglo ( promene turgora i sl.) i na taj način izbacuju seme na izvesnu daljinu od biljke ( Ecbalium elaterium, Geranium, Impatiens noli-tangere i dr.) Takvo rasejavanje semena, u kome učestvuje biljka, naziva se autohorija.
Faktori koji utiču na rasejavanje semena i plodova uredi
- vetar (vazdušne struje)
- voda
- životinje
- čovek
Rasejavanje plodova i semena pomoću vetra uredi
Ova vrsta rasejavanja se naziva anemohorija. Kod ovih biljaka je seme obično sitno (lakše lebdi u vazduhu), a plodovi i semena su često snabdeveni raznim dodacima (dlakama, krilatim izraštajima, papus kod mnogih glavičarki i dr.)
Rasejavanje plodova i semena pomoću vode uredi
Voda učestvuje u raznošenju semena i plodova mnogih vodenih obalskih binjaka. Rasejavanje plodova i semena pomoću vode označava se kao hidrohorija. Kod plodova i semena hidrohornih biljaka često se javljaju razni dodaci, na primer mehurovi ispunjeni vazduhom, što im omogućuje lakše lebdenje u vodi.
Rasejavanje plodova i semena pomoću životinja uredi
Drugi naziv za ovo rasejavanje jeste zoohorija. U okviru zoohorije javljaju se dva slučaja:
- Epizoohorično raznošenje - plodovi i semena se zakače ili zalepe spolja za životinje. Plodovi kod epizoohoričnih biljaka često imaju dodatke pomoću kojih se lako prikače za telo životinja (Bidens, Arctium i dr.)
- Endozoohorično rasnošenje - životinje jedu plodove i seme prolazi kroz njihov crevni trakt. Posle izbacivanja iz životinje, seme zadržava svoju klijavost i dalje se razvija u novu biljku. Endozoohorične biljke često imaju sočne, mesnate plodove, te ih životinje rado jedu.
Rasejavanje plodova i semena pomoću čoveka uredi
Čovek ima posebnu ulogu u rasprostiranju plodova i semena, a ovaj tip rasejavanja se drugačije naziva antropohorija. U prvom redu je čovekovo delovanje u rasprostiranju kulturnih biljaka. Bilo koja važnije kulturna biljka koja se razvila na jednom kontinentu, uz pomoć čoveka preneta je i u druge krajeve sveta.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić, Botanika 9.izdanje, Izdavačka kuća „Draganić” , Beograd 2004.
Literatura uredi
- Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić, Botanika 9.izdanje, Izdavačka kuća „Draganić” , Beograd 2004.
- Dragana Rančić, Svetlana Aćić, Ivan Šoštarić, Praktikum iz poljoprivredne botanike sa radnom sveskom, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Begorad 2016.