Википедија

Rajko Preradović

Rajko Preradović (rus. Родион (Райко) Степанович Депрерадович, 1698[1]/1703—1764) Srbin, ruski general lajtant, jedan od osnivača srpske vojničke oblasti Slavjanoserbije, u Rusiji

Porodica

uredi

Potiče iz srpske plemićke porodice Preradović koja je 12. marta 1722. godine[2] dobila u Pešti ugarsko plemstvo. Zaslužio je to Stojan Preradović, a dobio ga od austrijskog vladara Karla VI. Stojan Preradović (ili Stefan) je bio tada oženjen Baunom (ili Paulom) Beli,[3] sa kojom je imao tri sina, Rajka (ili Rikarda), Jovana (ili Joana), Aleksandra i kćerku Joanu.[4] U zagradama su ovde stavljena (suprotno nego kao u tekstu povelje) njihova germanizovana imena. Ta porodica je koristila plemićki predikat de (alternativa: fon ili von), pa se javljaju kao de Preradović ili Depreradovič (po ruski).

Plemeniti Preradovići u Budimu

uredi

Krajiški oficir Rajko Preradović je možda bio rodom iz Budima,[5] jer se prema protokolu srpske pravoslavne crkvene opštine u Budimu, konstatuje 1741. godine, da je izvesni ugledni Budimac, Rajko Preradović imao sina Aleksandra, koji je (već) navodno odselio u Rusiju.[6] Nije sasvim utvrđeno da li je reč o istoj porodici - osobama.

Porodica Preradović u Budimu potiče (po Dušanu Popoviću) iz Srbije[7] i spada među najuglednije srpske porodice u Tabanu. Preradovići su zaista bili ugledna porodica, a to se vidi po tome što su kao varoški "gospodari", gotovo uvek u opštinskom tanaču (sazivu opštinske vlasti ili "suda") u Tabanu. Rajko Preradović za koga piše 1723. godine da je "nemešac i trgovac",[8] izabran je među - 24 ugledna člana "gospodara sa narodnim dozvoljenjem" (savetnika). Preradović je imao po dokumentima dva poznata, ugledna brata, takođe trgovca i arendatora: Aleksandra i Jovana. Rajko (ili Radosav) se odvojio od svoje braće, a njih dvojica su se uortačili 1732. godine. Držali su oni dućan u kući znanoj kao "Zlatni Anker", polovinu dućana u glavnoj ulici u kući znanoj "Zlatni orao", nekoliko vinograda, kazan i u magazama razne robe. Braća ortaci su se međutim zvanično podelila 12. jula 1737, pa opet 19. jula 1739. godine pred birovom, eškutima i skupštinarima tabanskim. Držali su od tada dve trgovačke radnje. Gospodar Rajko, dakle nemešac (plemić bez plemićkog poseda), je između 1729-1732. godine eškut (porotnik), a između 1732-1735. godine i varoški birov (sudija) srpskog kvarta Tabana, u Budimu. Istovremeno je crkveni tutor budimske srpske crkve. Skupštinari su i njegova braća, pre i kasnije, u više navrata. Još od četrdesetih godina 18. veka plemić Rajko Preradović je aktivan učesnik i važnih događaja, vezanih za odbranu srpskih crkvenih i narodnih privilegija u Austriji. Zanimljivo je da stotinak (92) srpskih privilegija, "pravica" i "konfirmacija" (zapisanih između 1690-1747), popisanih i sklonjenih u tri limene kutije radi obezbeđenja, "u amanet dato" od strane Arhiepiskopa Vićentija Jovanović - gospodarima Rajku, Jovanu i Aleksi Preradoviću (rođenoj braći). Bili su to znači ljudi "plemenitog kova", od najvećeg poverenja za srpske nacionalne stvari, koji su trebali da sačuvaju najvažnija srpska akta.[9]

Ostaje na kraju samo još sporno: da li je Stojan Preradović otac, a oficir Rajko njegov sin i pomenuti budimski plemić i knez Rajko - da su ista osoba? To bi značilo da je Rajko od trgovca i uglednog građanina postao graničarski oficir i napravio vojničku karijeru. Ima osnova za to, jer je i Stojan Preradović bio u Pešti nemeš (plemić), gde je potvrđen u tom svojstvu 1725. i 1730. godine.[10]

Biografija

uredi

Rajko je rođen početkom 18. veka, od oca Stojana (ruski - Stepana, od Stefana) von Preradovića; prema ruskim izvorima to je bilo 1698. ili 1703. godine.[11][12] Po vojnom izveštaju od 1. septembra 1755. godine, general-major Rajko Depreradović komandant husarkog puka, bio je star 57 godina. Taj podatak je čini se relevantniji od drugog; proizilazi da je on bio rođen 1698. godine. Videli smo imao je braću Jovana i Aleksandra i sestru Jovanu. Rajko Preradović je bio oženjen sa Marijom Ivanovnom Depreradović, sa kojom je izrodio više dece: Georgija (1730), Alekseja (1735), Vasilija, Ivana, Fedora, Viktora, Klavdija? i kćerku Varvaru Raševsku.[13]

Oberstlajtant Rajko de Preradović je platio 1742. godine tri privilegijska ekstrakta za 12 f. 26 krajcara. On je inače tada jedan od izaslanika koji su išli u Beč - "radi potvrde srpskih privilegija".[14] Godine 1745. isti podpukovnik Rajko Preradović je u okviru austrijskih trupa, odveo svojih 896 konjanika (husara) Slavonaca u Bavarsku, gde se ratovalo.[15] Učestvovao je "oberstlajtant" Rajko Preradović i maja-juna 1747. godine, na srpskim crkveno-narodnim dogovorima u Sremskim Karlovcima. Razmatran je tokom savetovanja carski reskript iz 1746. godine, o dugu bivše "Ilirske regimente".[16] Raspravljali su patrijarh, episkopi-mitropoliti i pouzdani vojnici-oficiri, među kojima su oberstlajtanti (podpukovnici) Rajko Preradović i Sekula Vitković, te kapetan Vuk Isaković i drugi. Rajko je kao "najiskusniji" predložen od strane crkvenog poglavara da ide u Beč, radi rešavanja finansijskog pitanja. Preradović je učestvovao i 1748. godine, kao poslanik na Crkveno-narodnom saboru u Karlovcima.

Slavjanoserbija

uredi

Kao austrijski pukovnik Rajko Preradović je osumnjičen da nezakonito vrbuje Srbe graničare u korist ruske države, i zbog toga bio uhapšen 1751. godine u Beču, i držan izvesno vreme u "štukhauzu". Kada se dočepao slobode uz pomoć ruskog diplomate, spremio sa za put u Rusiju. Pasoš je dobio za izlazak iz zemlje 19. juna 1752. godine. Krenuli su u Rusiju, razdvojeni, dva visoka austrijska graničarska oficira Jovan Šević i Rajko Preradović, sa svojim saputnicima naseljenicima.

Rajko je došao u Rusiju, u Kijev 6. novembra 1752. godine, kao austrijski graničarski potpukovnik. Bio je do tada komandant Slavonskog husarskog puka u Austriji. Doveo je sa sobom veću grupu oficira, graničara i njihovih članova porodice - njih 40, iz Slavonije i Srema.[17] Preradović je po dolasku u Rusiju odbijao da bude pod komandom Jovana Horvata ili Jovana Ševića, jer je tvrdio da je bio "stariji od obojice po službi" u Austriji.[18]. Tražio je Rajko posebnu privilegiju na svoje ime i drugu naseobinu. Ruski Senat u Moskvi mu je odobrio da ima sopstveni husarski puk, u istoj naseljeničkoj oblasti sa Ševićem. Naselili su Srbi, njegovi potčinjeni, stepske predele uz poljsko-rusku granicu, gde su osnovali 10 rota (šanaca) u okviru njegovog husarskog puka. Ta oblast je nosila naziv 1753-1764. godine "Slavjanoserbija" ili "Slavenosrbija".

Preradović je u Rusiji postao ukazom od 23. maja 1753. godine general major[19], a visoke vojne činove tog ranga dobili su u Rusiji i njegovi potomci[20]: sin Ivan general major, sin Georgije general major (rođ. 1728/1729), sin Aleksej brigadir (rođ. 1737), unuk Nikolaj Ivanovič Depreradovič (1767-1843) general od kavaljerije (konjice), unuk Leontije Ivanovič Depreradovič (1766-1844) general major.[21] Od srodnika Depreradovića pominju se još dalji potomci: praunuci Mihail Nikolajevič Depreradovič general major i Nikolaj Nikolajevič Depreradovič general major, te čukun-unuk Fedor Mihailovič Depreradović general major.

Depreradovićev husarski puk je zvanično osnovan 15. novembra 1753. godine. Komanda tog puka se do 1764. godine nalazila u prvoj roti, zvanoj Serebrjanski šanac ili Serebrjanka. Od pomenute godine stvoren je jedinstveni puk od 18 rota. Za vreme Sedmogodišnjeg rata Rajko je poslao dva eskadrona iz sastava svog husarskog puka, kojima je na ratištu komandovao njegov sin, major Georgije[22]. Celo vreme postojanja puka Rajko Preradović je bio njegov komandant (1753-1764); do smrti. U Serebrjanki se skrasio 1760. godine i vodio je brigu o potrebama Preobraženskog mesnog hrama. General Rajko Depreradovič je sahranjen 1764. godine u pravoslavnoj Preobraženskoj crkvi tog šanca Serebjanka.[23] Od njega je u toj crkvi ostala ikona, koju je doneo iz svoje postojbine.

Nasleđe

uredi

Srbin Rajko Preradović je administrativnim putem, preko germanizovanog imena Rikardo, preveden opet, sada u rusko - Rodion. Po Rajku - Rodionu, kao osnivaču[24] nosi ime selo Rodionovka (pre Stara Melnica) kod tvrđave Kamaševak (pre Privolnaja). Tu je u staro vreme bio mlin za mlevenje žita. Tim selom sa 652 stanovnika, gospodario je 1775. godine unuk podpukovnik, sin Ivana Rodionoviča. Rajkova supruga kao udovica držala je 1765. godine dve vodenice na reci Bahmutu i jednu vetrenjaču u prvoj roti.[25] Međutim sa karte iz 1797. godine vidi se da je Depreradovićeva zaostavština bila mnogo veća.[26] Udovica Marija je bila vlasnik zemljišta površine oko 15.000 hektara, između sela Nikolajevke i Trojickog.[27]

Sinovi Rajka Depreradovića: Fedor, Viktor, Klaudije? i Vasilije nasledili su njegovu zemlju u Kamiševahskoj oblasti, na obalama reke Donec. Viktor je osnovao selo Viktorovku, a Vasilije - Vasiljevku. A ostali Rajkovi sinovi: Ivan i Aleksej nasledili su zemljišne posede u Zvanovskoj oblasti, na obalama reke Bahmut.[28]

Reference

uredi
  1. ^ Юriй DEGTЯREV: SKAZANIE O ZEMLE SLAVЯNOSERBSKOЙ– SLAVЯNOSERBIЯ, 1753 – 1764.
  2. ^ "Brankovo kolo", Sremski Karlovci 1902.
  3. ^ "Brankovo kolo", Sremski Karlovci 47/1902.
  4. ^ PEST-PILIS-SOLT VÁRMEGYE jegyzőkönyvei - 1312. - originalni dokument!
  5. ^ "Vreme", Beograd 14. januara 1940.
  6. ^ "Srpski književni glasnik", Beograd 1913.
  7. ^ "Zbornik Matice srpske za istoriju", Novi Sad 1991.
  8. ^ "Glasnik Društva srbske slovesnosti", Beograd 1875.
  9. ^ "Srpski sion", Sremski Karlovci 15. jul 1907.
  10. ^ Borosy András - Kiss Anita - Szabó Attila: Pest-Pilis-Solt vármegye közgyűlési iratainak regesztái. Közigazgatási és politikai iratok III. 1717-1730 - Pest Megyei Levéltári Füzetek 35. (Budapest, 2003).
  11. ^ Spisok generalьskih činov rossiйskoй imperatorskoй armii i flota,
  12. ^ http://www.reenactor.ru/ARH/PDF/Makidonov_00[mrtva veza].
  13. ^ http://dspace.nbuv.gov.ua/xmlui/bitstream/handle/123456789/76939/14-Tatarynov.pdf?sequence=1
  14. ^ "Srpski sion", Sremski Karlovci 31. maj 1903.
  15. ^ "Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti", Zagreb 1877.
  16. ^ "Srpski sion", Sremski Karlovci 1906.
  17. ^ Ljubivoje Cerović: "Srbi u Ukrajini", Novi Sad 2002.
  18. ^ Simeon Piščević: "Memoari", Beograd 1963.
  19. ^ "Srpske opštinske novine", Beograd 1895.
  20. ^ Spisok generalьskih činov rossiйskoй imperatorskoй armii i flota,
  21. ^ "Priče o pesmama: Muzika i poezija",
  22. ^ Gusarskiй polk general-maйora R. Preradoviča f. 1752 g
  23. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848
  24. ^ https://berezy-lemkov.clan.su/publ/selimovka_shakhovka/istorija_goroda_severska/22-1-0-81.
  25. ^ Vladimir PODOV: "POSELENIE SERBSKIH GUSARSKIH POLKOV ŠEVIČA I PRERADOVIČA (Slavяnoserbiя, 1753–1764)",
  26. ^ https://pomnirod.ru/materialy-k-statyam/administrativno-territorialnoe-delenie-rossijskoj-imperii/gubernii-rossii/ekaterinoslavskaya-guberniya/
  27. ^ "Slavяnoserbiя - Eщё nemnogo o hozяйstvennoй deяtelьnosti ...",
  28. ^ Sergeй Tatarinov, Sergeй Rudenko, Viktor Щerbak: "Serbы v kazackoй srede Bahmutskoй provincii v HVІІІ stoletii", Artemovsk
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајко_Прерадовић&oldid=27177747”