Rajhlov hotel Ruski car u Nišu
Rajhlov hotel „Ruski car” u Nišu bio je jedan od uglednijih hotela u ovom gradu s početka 20. veka, na raskrsnici puteva dolinom Južne Morave, Nišave i Toplice. Osnovan kao jedan od malobrojnih hotela u centralnom jezgru Niša skraja 19. veka, u prvim decenijama 20. veka, je obnovljen, a posle Drugog svetskog rata, nakon što je jedno vreme bio bioskop srušen. Hotel će ostati zapamćen po tome što su u njemu, kada je na početku Prvog svetskog rata Niš bio ratna prestonica Srbije, pa su u njemu boravile diplomate, oficiri, trgovci, industrijaalci sa svojim porodicam, ratni dopisnici i lekari, emisari, humanitarci ili izbeglice na prolazu kroz Niš sve do okupacije grada od strane Austrougarske.[1]
| Rajhlov hotel „Ruski car” | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | Obrenovićeva 51, Niš |
| Koordinate | 43,3246° N 21,9030° E |
| Status | zatvorena |
| Zatvaranje | 1934. |
| Broj spratova | 1 |
| Reference: Hotel je porušen 1934. | |
Nazivi uredi
Gostionice sa smeštajem „Berlin“ — Hotel „Ruski car“ — „Ruski car - Rajhlovog hotel“ — Hotel „Ruski car“, a nakon što je od hotela ostala samo bioskopska sala, Bioskop „Volga“ — Bioskop „Istra“ – bioskop „Vilin Grad“.
Istorija uredi
- Preduslovi
Istorija hotela je počela s kraja 19. veka u onda i danas glavnoj Obrenovićevoj ulici Niša, koja je nastala delom (u početnoj orijentalnoj fazi, u 15—17 vek) iz čaršije oko ćuprije na desnoj i levoj obali Nišave, a zatim, od 18. veka počevši od raskršća kod Hizr-begove (kasnije Osman-pašina) džamije iz poljskog puta prema Gorici i Gabrovcu. Produžavajući se sa porastom Niša, iz veka u vek približala se brdu Gorica na čijim padinama je nastalo niško groblje. Iz sokaka prema Gorici do Tvrđave i Pašine džamije, razvila se u 18. veku glavna i ujedno trgovačka ulica Niša, pod imenom Pokrivena čaršija, koja je brzo je posle oslobođenja Niša od Turaka počela menjati svoj lik i to u svim pravcima:
u pogledu vlasništva i funkcije (u smislu definitivnog prelaza čaršije u ruke srpskih, a zatim i jevrejskih trgovaca i zanatlija), u pogledu kompozicije (širenja i ispravljanja trase), a zatim i u pogledu arhitekture napuštanje ćepenaka s produženim nastrešnicama sa orijentacijom na, uglavnom, skromne patrijahalne dućane po obrascima karakterističnim u drugim srpskim gradovima.[2]
Glavna ulica je osim toga dobila i novo ime (Obrenovićeva, koje i danas nosi), zadržavši ga sve do Drugog svetskog rata, mada je za sve vreme u narodu bila poznata kao Glavna čaršija ili danas Glavna ulica. Na prelazu 19. u 20. vek ulica je dobila novi lik odslikavajući u urbanom, kompozicionom i arhitektonskom izgledu i izrazu, pre svega, ulogu i moć zanatlija i trgovaca u Nišu.[3]
- Nastanak
Prvo je izgrađena gostionice zvana „Berlin“, na broju 51, u centralnom zanatsko-trgovačkom centru Niša.[4] Tada je u tadašnjoj (i današnjoj) Obrenovićevoj ulici, začeta istorija novog hotela u Nišu, kada je niški gazda i kafedžije Stevana Kukureka, u njoj osnovao hotel „Ruski car”. Pored hotela „Evropa“, hotel Orijent, i pivnice „Kralj“, hotel „Ruski car", je ubrzo postao ugledan ugostiteljski objekat, koji su rado posećivali i u njemu odsedali za to vreme dobrostojeći niški gosti, putnici, diplomate, političari, oficiri, bankari, industrijaci, trgovci pa i zanatlije.[5]
Kada je gazda Stevanu posao najbolje išao, kao iskusni zanatlija i trgovac, došao je do zaključka da hotel „Ruski car”, treba prodati, pa je to i učinio. Hotel je kupio Austrijanac Evgenije Rajhl, koji je naziv hotelu „Ruski car“ dodao i svoje ime „Rajhlov hotel“; tako je osnova Rajhov hotel — Ruski car.
U hotelu je, uoči Prvog svetskog rata, kako je zabeleženo, vladala prijatna atmosfera. Tu atmosferu ovako je opisao svom prijatelju, kanadski hirurg dr Abrahama Džonson koji je u njemu odsedao,
U Engleskoj bi se smatrao hotelčićem niže kategorije, ali pošto u to vreme, a bilo je vreme Prvog svetskog rata, nije bilo boljeg u Srbiji van Beograda, u gostinici hotela „Ruski car" bi se sva pamet i moda uveče sjatile za večeru....naslađivali smo se prvorazrednom večerom...jela su bila izuzetno dobra...Sobe su bile prilično čiste. Kreveti su bili obavezno prekriveni debelim jorganima, omiljenim kod svih balkanskih naroda. Osvetljavalo se svećama, o sanitarnim uređajima vam ne smem pričati.[6]
Sobe za prenoćište, bile su u zadnjem delu zgrade i da bi se došlo do njih, moralo je da se prođe kroz dvorište, u kome je bila i obućarska radnja, pa kamenim stepenicama na sprat.
- Bioskopske predstave
U hotelu bi posle večere, kao i u ostalim niškim hotelima, bile prikazivane filsmke predstave,
oko devet sati, kada bi porodični gosti otišli, za one koji su ostali i one koji bi pridošli, u dnu sale postavljalo bi se belo platno za bioskopsku predstavu. A oni koji su ostali da gledaju film, morali su da za to zadovoljstvo plate „po jedan dinar ekstra“.[6]
Stalni bioskop u niškom hotelu “Ruski car” je otvorio vlasnik hotela Evgenije Rajhl. Bioskop je, sve do prvog svetskog rata, držao Evgenije Rajhl, a kasnije ga je preuzeo poznati niški “bioskopdžija” Tasa Ilić.
- Pozorišne predstave
U velikoj sali restorana, organizovane su i pozorišne predstave, koje je uglavnom davalo niško pozorište „Sinđelić”, čiji je upravnik bio Kosta Delini.
Hotel na početku Prvog svetskog rata uredi
U periodu kada je Niš bio ratna prestonica Srbije, većina diplomatskog kora, akreditovani dopisnici pariskih, londonskih i italijanskih listova, koji su bili u Nišu, ručavali su i večeravali u ovom hotelu.
Bili su tu i Englezi i Amerikanci, uglavnom inžinjeri ili trgovci naftom, koji su se vraćali iz Rusije i čekali u Nišu voz za Solun. Na večeri su sa svojim suprugama i decom dolazili i oficiri odeveni u zlatno – crvene uniforme, što je izazivalo posebnu pažnju hotelskih gostiju.[6]
Hotel između dva svetska rata uredi
Po završetku Prvog svetskog rata hotel je kupio poznati niški ugostitelj Tasa Ilić. On je 1934. dotrajalu i nenamenski građenu staru zgrada hotela „Ruski car” porušio i izgradio novu savremeniju zgradu gostionice i hotel u Obrenovićevoj ulici. U dvorištu je napravio i novu veliku bioskopsku salu, sa balkonom i 500 sedišta.[7] Tokom 1935. godine gazda Tasa je sagradio i letnju bioskopsku baštu.[8]
Tasa Ilić je bioskop vodio po svim svetskim prikazivačkim normama. a od 1935. godine počeo je da uvodi ton-aparaturu, zvučne kinoprojektore, pa se 1936. godine bioskop “Ruski car” reklamirao kao Ton-kino.[7]
Da bi smanjio broj požara, lako zapaljive celulozne trake i uništenje filmova, Tasa Ilić je kupio od beogradske producentske kuće „Rouz filma” za 150.000 dinara najsavremeniju projekcijsku mašinu marke „Erneman-Drezden”.[9]
Veliki hotelski restoran služio je i za svadbe, bankete i koncerte, a svoje usluge vlasnik je reklamirao rečima:
„da zakuske, večere i serviranje vrši naročito za tu svrhu angažovana posluga...po umerenoj ceni.[6]
Mnoge za ono vreme imućnije Nišlije i gosti koji su povremeno boravili u Nišu provodili su lepe večeri u Hotelu „Ruski car“.
Hotel posle Drugog svetska rata uredi
Posle Drugog svetskog rata u Nišu su oduzeti svi privatni dućani, kafane i hoteli, pa je tako i Tasi Iliću oduzet hotel „Ruski car“.
'Teški su to dani bili za poznatog ugostitelja, kada je morao krišom, u svojoj sobici da krčmi piće poznanicima, da bi uzeo neku paru i preživeo.[6]
Pedesetih godina 20. veka veći deo hotela je porušen. Ostala je samo bioskopska sala koja je postal vojni bioskop, a nekoliko godina kasnije, bioskopska sala je ponovo otvorena za građanstvo, ali pod imenom „Volga“. U doba Informbiroa 1947/48. godine, kada svako ime povezano sa SSSR bilo nepodobno, bioskop je dobio ime „Istra“, valjda zbog bratsva i jedinstva sa ostalim delovima komunističke Jugoslavije.
Odavno više u Nišu nema hotela na tom mestu a od bioskopa „Istra“, ostala je samo ime, jer je bioskopska sala, osavremenjena i danas nosi ime po legendi o imenu grada Niša – „Vilin grad“.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Grupa autora Istorija Niša, tom treći, Prosveta-Gradina, Niš, 1984
- ^ Predrag Manić, Gde je Niš? Academia.edu
- ^ Dimitrije C. Đorđević, U starome gradu Nišu. Sećanje na prve dane po oslobođenju II, „Politika”, Beograd, 12. januar 1928, 3.
- ^ Borislav ANDREJEVIĆ Etape razvoja čaršije kao zanatlijsko-trgovačkog centra Niša, Niški zbornik 1, pp. 197…
- ^ Dimitrije C. Đorđević, Nekada se od Beograda do Niša putovalo tri do četiri dana, „Politika”, Beograd, 27. jun 1937, 9.
- ^ a b v g d „Staroniški kolaž: Kod „Ruskog cara“, diplomate i niška gospoda”. Niške vesti 23. 06. 2017. Pristupljeno 02. 12. 2018.
- ^ a b „Prvi film prikazan je u Nišu pre čak 125 godina”. Niške Vesti (na jeziku: srpski). 2022-04-03. Pristupljeno 2023-02-04.
- ^ Grupa autora Istorija Niša, tom drugi, Prosveta-Gradina, Niš, 1984
- ^ „Film na kanapče”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-04.
Literatura uredi
- Sreten L. Popović: Putovanje po novoj Srbiji, SKZ, Beograd, 1950, 273.
- Vinter: Projekat za regulaciju varoši Niša, Niš, 1878, vlasništvo Narodnog muzeja u Nišu.
- Jovan Ćirić Iz topološke istorije Niša, Zbornik Narodnog Muzeja Niš, br. 6-7, 1991
Spoljašnje veze uredi
- Marjan Mihajlović - Niške venecijanske noći - Priča koja je ušla u širi izbor na konkursu „Srbija na razmeđi vekova” Objavljeno pre 13. januara 2023.