Revolucionarni sud
Revolucionarni sud (franc. Tribunal révolutionnaire) je bio sud formiran u Parizu od strane Nacionalnog konventa tokom Francuske revolucije, odnosno perioda poznatog kao "jakobinska diktatura". Formiran je 9. marta 1793. godine sa ciljem obračunavanja vlasti sa političkim protivnicima.
Istorija uredi
Revolucionarni sud, imenovan od Konventa, sudi po kratkom postupku bez prava apelacije Vrhovnog suda. Sudio je pre svega emigrantima i vandejskim ustanicima. Prema njima postupa kao prema ljudima van zakona, a postupak se često sastoji samo u konstatovanju identiteta optuženog i izricanja smrtne kazne. Sudi se i sumnjivcima, u koju je kategoriju ubrajan širok sloj građana – od protivnika ustanka 10. avgusta i 31 maja-2. juna, do porodica emigranata, bogataša koji gomilaju novac, proizvođača i trgovaca koji krše odredbe o maksimiziranju cena. Zakonom od 22. prerijala (10. juna 1794.) legalizovan je jakobinski teror. Ukinuta je odbrana (advokati) i istražni postupak; porotnici se moraju zadovoljiti samo moralnim dokazima. Sudija ima dve opcije: sloboda ili smrt. Donald Grin je procenio da je u revolucionarnom teroru jakobinaca ubijeno između 35.000 i 40.000 ljudi. Prema socijalnom statusu, 85% osuđenih pripadalo je bivšem „trećem staležu“, a samo je 8,5% plemića i 6,5% sveštenika.
Teror je organizovan septembra 1793. godine. Osuđeno je na smrt 66 osoba (četvrtina od osoba izvedenih pred Revolucionarni sud). Oktobra počinje izvođenje žirondinaca pred Revolucionarni sud. Pokrenut je proces i protiv Marije Antoanete. Bivša kraljica je giljotinirana 16. oktobra 1793. godine. Procesuirani žirondinci pogubljeni su 31. oktobra. U poslednja tri meseca 1793. godine smrtnom kaznom osuđeno je 45% optuženih.
Revolucionarni sud ukinut je nakon Termidorske reakcije tokom koje su 1794. godine sa vlasti zbačeni montanjari na čelu sa Robespjerom, Avgustinom, Sen Žistom i Kutonom.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)
