Remon Pulidor

Remon Pulidor (franc. Raymond Poulidor; 15. april 1936 — 13. novembar 2019) bio je francuski profesionalni biciklista u periodu od 1960. do 1977. Najveći uspeh ostvario je 1964. godine kada je osvojio Vuelta a Espanju. Njegova karijera je bila obilježena činjenicom da je imao za protivnike dva izvanredna vozača, Žaka Anketila i Edija Merksa i nikada nije osvojio Tur de Frans, nije čak nikada ni nosio žutu majicu na Turu. Triput je završio kao drugi i čak pet puta kao treći, uključujući i poslednji Tur koji je vozio sa 40 godina, osvojio je sedam etapa na Turu.

Remon Pulidor
Pulidor na Tur de Fransu 1976. godine
Lični podaci
Puno ime	Remon Pulidor
Datum rođenja	(1936-04-15)15. april 1936.
Mesto rođenja	Mabero Merinja, Francuska
Datum smrti	13. novembar 2019.(2019-11-13) (83 god.)
Mesto smrti	Sen Leonar de Nobla, Francuska
Državljanstvo	Francuska
Timske informacije
Trenutni tim	završio karijeru
Disciplina	drumski
Tip vozača	brdaš
Profesionalna karijera
1960—1977	Mersije—BP—Itkinson
Uspesi
Vuelta a Espanja Vuelta a Espanja 1 (1964)
Glavne etapne trke
Pariz—Nica	2 (1972, 1973)
Kriterijum di Dofine	2 (1966, 1969)
Monumentalni klasici
Milano—Sanremo	1 (1961)
Klasici
Fleš Valon	1 (1963)
Prvenstva
Nacionalni šampion (drumska trka)	1 (1961)
Druge trke
Gran pri des nejšn 1 (1963) Kriterijum internasional 5 (1964, 1966, 1968, 1971, 1972)
Ostalo
Super prestiž Perno	1 (1964)
Nagrade i medalje Osvojene medalje Predstavljajući Francusku Drumski biciklizam Svjetsko prvenstvo Montreal 1974. Drumska trka Bern 1961. Drumska trka Salanš 1964. Drumska trka Nirbugring 1966. Drumska trka
Ažurirano: 30. april 2016.

Karijera

Početak karijere

Pulidor je rođen u siromašnoj porodici, radio je naporno na farmi i morao je da napusti školu sa 14 godina. 1951. je započeo amaterski da se bavi biciklizmom, a 1955. je poslat u rat u Alžiru. Pulidor je postao profesionalac 1960. godine, a već 1961.osvaja Milan - Sanremo trku.

Rivalstvo sa Anketilom

Rivalstvo Pulidora i Anketila je legendarno u biciklizmu. Iako je Anketil bio stariji samo dve godine, već je imao osvojen Tur de Frans kad je Pulidor postao profesionalac. Najbitnija razlika između njih bile su Anketilove sjajne hronometarske sposobnosti. Pulidor je vozio agresivno i napadao u brdima, dok je Anketil volio da kontroliše brdske etape i da osvaja vreme na hronometru. Pulidor je brzo postao miljenik publike, a najbolju šansu da pobedi Anketila imao je na Tur de Fransu 1964. godine, u finišu brdskog uspona Puy de Dôme. Obojica su bili toliko umorni da je tek u poslednjih nekoliko stotina metara Pulidor uspio da nadoknadi nešto vremena. Nakon etape, Pulidor je izjavio da se ne seća njihovog dodira, iako je fotograf to snimio. Nakon etape, francuski reporter je izjavio da je Anketilovo lice bilo izgubilo boju. Ipak, Anketil je osvojio Tur na poslednjoj etapi, na hronometru, to je Anketilu bio peti i ujedno poslednji osvojeni Tur de Frans. Nakon velike borbe sa Anketilom na Turu, Pulidor je osvojio Vueltu, svoj jedini grand tur. Pulidorova popularnost je rasla i svakim porazom od Anketila, pridobijao je sve više publike.

Godine posle Anketila

Nakon kraja Anketilove ere, Pulidor je konačno imao šansu da osvoji Tur de Frans. Zbog povrede nije bio konkurentan na Turu 1967. i 1968. godine, vrativši se u dobroj formi 1969. godine, kada je za protivnika imao Edija Merksa, sa kojim nije mogao da se bori i osvaja treće mesto, naredne godine završava sedmi, a 1972. opet osvaja treće mesto. Objavivši da neće učestvovati na Tur de Fransu 1973. godine, Merks je dao šansu drugima da se bore, ali ni tada Pulidor nije imao snage da se nosi sa Okanjom, a na etapi 13, zamalo nije izgubio život nakon pada i povrede glave. Naredne godine, Pulidor opet završava drugi, iza Edija Merksa, kome je to bio poslednji osvojen Tur de Frans, ali ni nakon kraja Merksove ere, Pulidor nije uspio da osvoji Tur. Tada već u godinama, Pulidor na Tur de Fransu 1975. godine, završava na 19 mestu, a 1976. sa 40 godina, Pulidor osvaja treće mesto, na svom poslednjem Tur de Fransu.

Spoljašnje veze

• Profil na biciklističkoj arhivi