Rene od Šatijona
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Rene od Šatijona (takođe i Rejnald ili Redžinald; oko 1125 − 4. jul 1187) bio je knez Antiohije i jedan od najznačajnijih krstaških barona svoga vremena.
| Rene od Šatijona | |
|---|---|
 Rene od Šatijona muči patrijarha Emerija | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 1125. |
| Mesto rođenja | Šatijon na Loari, Kraljevina Francuska |
| Datum smrti | 4. jul 1187. (61/62 god.) |
| Mesto smrti | Hitin, Jerusalimska kraljevina |
| Grob | nepoznato |
| Porodica | |
| Supružnik | Konstanca Antiohijska, Stephanie of Milly |
| Potomstvo | Agnesa od Antiohije, Alice of Chatillon |
| Dinastija | Dinastija Šatijon |
| knez Antiohije | |
| Period | 1153−1160. |
| Prethodnik | Remon od Poatjea |
| Naslednik | Konstanca Antiohijska |
Dolazak na vlast uredi
Rene od Šatijona dolazi u Svetu zemlju tokom Drugog krstaškog rata kao siromašan francuski vitez. Nakon smrti Remona od Poatjea, mesto antiohijskog kneza ostaje upražnjeno. Konstanca, ćerka Boemunda II za muža bira Renea od Šatijona. On je bio izrazito hrabar, ali i brutalan. Sa njegovim okrutnim i bezglavim potezima nisu se mogli meriti ni Boemund Tarentski, Balduin I ili Zengi. Venčanje koje je obavljeno 1153. godine naišlo je na veliko nezadovoljstvo među ostalim krstaškim baronima koji su Konstancu želeli udati za nekog bogatog francuskog plemića, a ne za običnog viteza. Međutim, Konstanca je želela da se uda iz ljubavi jer je u brak sa Remonom ušla veoma mlada.
Knez Antiohije uredi
Odmah po dolasku na vlast, Rene je ušao u sukob sa Emerijem, antiohijskim patrijarhom koji odbija da mu isplati novac koji mu je Rene tražio. Rene ga je dao išibati do krvi, namazao ga medom i postavio na vrh kule gde je med privlačio jata osa i muva. Tek na naredbu Balduina III, jerusalimskog kralja, Rene je oslobodio patrijarha. Emeriju je vraćena titula patrijarha, ali on je ne prihvata već beži u Jerusalim.
Godine 1156. u savezu sa Jermenima napada vizantijsko ostrvo Kipar zbog njegovih ličnih sukoba sa Manojlom Komninom. Ovo je bila velika greška jer je Kipar uvek bio na strani krstaša i snabdevao ga hranom i oružjem prilikom pohoda. Kralj Balduin mu je upućivao žestoke prekore, ali ih je Rene jednostavno ignorisao.
Dve godine kasnije Manojlo Komnin dolazi u Svetu zemlju. Plašeći se napada ovog jakog protivnika, Rene se pred njim pojavio kao molilac, bosonog i bacio se pred careve noge u prašinu dok je ovaj sedeo na carskom prestolu. Car je bio zadovoljan ipružio mu oprost. Prilikom Manojlovog ulaska u Antiohiju 12. aprila 1159. godine, Rene je pešice vodio njegovog konja.
Krajem sledeće, 1160. godine, Rene pada u zarobljeništvo Nur ad Dina. Tamo će provesti dugih 16 godina što je ujedno i najduži boravak nekog od krstaških barona u zarobljeništvu. Boravak u zarobljeništvu ga nimalo neće promeniti.
Drugi dolazak na vlast uredi
Godine 1176. Rene izlazi iz zarobljeništva i ženi se sa Stefani, dvostrukom udovicom (Mil od Plensija i Hemfri od Torona) dobijajući tako na upravu najjače krstaške tvrđave: Kerak i Krak de Montreal. Učestvovao je skoro u svakoj bici Balduina IV. Njegov zadatak bio je da štiti Jerusalimsku kraljevinu od napada Egipćana.
Narednih godina Rene iz svoja dva neosvojiva utvrđenja pohodi muslimanske zemlje. Godine 1181. napada muslimanski karavan koji se vraćao iz Indije i zadobija takvu količinu plena da se ceo muslimanski svet zatresao. Saladin smesta šalje zahtev Balduinu da mu vrati oteto. Rene odbija Balduinove zahteve pa Saladin pokreće armiju od 5000 ljudi u odmazdu. U pomoć Reneu pritekla je krstaška armija pa je napad odbijen.
Godine 1183. Rene upućuje izazov svim muslimanima u Svetoj zemlji. Sam je razglasio priče da će razbiti kamen Ćabu, a posmrtne ostatke Proroka, „tog prokletog goniča kamila“ izvaditi i uništiti. Ove bezumne pretnje navukle su na Renea mržnju svih muslimana u Svetoj zemlji. Poznat kao veliki vernik, Saladin nije mogao mirno da pređe preko toga. Napao je Reneovu flotu i gotovo u potpunosti je uništio. Rene je izgubio najveći deo vojnika.
Iste godine je Rene učestvovao u bici pod gorom Tavor koja se završila krstaškim porazom. Saladin opseda Kerak u kome je obavljeno venčanje Izabele Jerusalimske i Hamfrija od Torona. Rene je poslao Saladinu pečene govedine i ovčetine uz izvinjenje što celu muslimansku armiju ne može pozvati na proslavu. Saladin je naredio da se kula u kojoj je obavljeno venčanje ne bombarduje. Opsada je završena neuspehom zahvaljujući pomoći Remona III od Tripolija.
Pogibija uredi
Remon je čestvovao i, za krstaše pogubnoj, bici kod Hitina. Zajedno sa velikim majstorom Templara Žerarom od Rišfoa uspeo je da ubedi Gaja Lizinjanskog da pritekne u pomoć opsađenima u Tiberijasu. Krstaši upadaju u klopku i gotovo svi ginu ili padaju u zarobljeništvo. Zarobljen je i sam Rene. Izrekavši mu sve grehe koje je učinio prema islamu, Saladin vadi sablju i odseca mu rame. Prisutni oficiri priskočili su i pred očima kralja Lizinjana ga isekli.
Porodično stablo uredi
| 2. Anri od Šatijona | ||||||||||||||||
| 1. Rene od Šatijona | ||||||||||||||||
| 3. Ermengarda od Monžea | ||||||||||||||||
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.