Referendum

Referendum je oblik neposredne demokratije, tj. oblik neposrednog učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenja političkih odluka. Putem referenduma građani se izjašnjavaju (neposredno i tajno) da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira.

Referendum može biti u oblasti ustava, zakonodavstva, administracije, finansija ili međunarodnog prava i odnosa. Po obaveznosti odluke može biti obavezujući i savetodavni, po vremenu održavanja prethodni ili naknadni, po obaveznosti održavanja obavezni i fakultativni a po dejstvu odluke može biti konstitutivan ili abrogativan. Referendum je najčešći oblik neposredne demokratije i kao takav je predviđen u velikom broju ustava u svetu. Po učestalom korišćenju referenduma ističe se Švajcarska, kao i skandinavske zemlje.

Plebiscit

Plebiscit je organizovano izjašnjavanje naroda na postavljeno pitanje. Nastao je u Starom Rimu kao oblik neposredne demokratije. Razlike između referenduma i plebiscita su male samo što se referendum češće primenjuje kada su u pitanju zakoni a plebiscit u vezi sa izjašnjavanjem o obliku vladavine ili nekom drugom važnom pitanju. Građani se izjašnjavaju sa da ili ne.

Primeri u istoriji

U novijoj istoriji praksu referenduma prvi je uveo Napoleon postavljanjem pitanja da li ga narod prihvata za doživotnog konzula odnosno da li se priznaje naslednost carske titule u njegovoj porodici. Naziv plebiscit prvi put je upotrebljen za vreme vladavine Napoleona III koji se u dva navrata obraćao neposredno narodu 1851. i 1870. godine.

Za razliku plebiscita o unutrašnjim pitanjima plebiscit u vezi sa međunarodnim pitanjima je jedan od načina vršenja prava na samoopredeljenje. Plebiscitom se odlučuje o pitanju pod suverenitetom koje države će narod živeti. U izvesnim situacijama plebiscitom predstavlja samo potvrdu za aneksiju ili unapred donetu odluku. U istoriji je plebiscit često primenjivan: u Francuskoj je plebiscitom rešeno pitanje prisajedinjenja Avinjona 13. septembra 1791. i Savoje i Nice 24. marta 1860. godine. Versajski mirovni ugovor predviđao je da se plebiscitom reši čitav niz pitanja: prisajedinjenje Ojpena i Malmedija Belgiji, pitanje koruških Slovenaca, nakon 15 godina plebiscit u Sarskoj oblasti, u Šleziji, Istočnoj Pruskoj, Šlezvigu. Ujedinjene nacije često primenjuju plebiscit kada treba odlučiti o budućnosti neke teritorije pod starateljstvom. Učešće stanovništva u plebiscitu treba da bude zasnovano na opštem i neposrednom pravu glasa. Od velikog značaja za ishod plebiscita je i način postavljenja pitanja na koje stanovništvo treba da odgovori jer se i na taj način može ograničiti njegova volja. Po pravilu rezultat plebiscita je konačan. Ali on može zavisiti i od odluke komisije koja sprovodi plebiscit (takozvani šleski sistem) kojoj je odluka glasanja samo putokaz pri donošenju konačnog rešenja.

Referendum u sadašnje doba

Primer referenduma u novijoj istoriji je referendum radi potvrđivanja novog Ustava Srbije iz 2006. godine, koji je prvo usvojila skupština na Prvoj posebnoj sednici 30. septembra, da bi konačno bio usvojen referendumom održanom 28. i 29. oktobra. Ovaj referendum prema podeli referenduma se može uvrstiti u obavezujući referendum prema važnosti odluke, i u naknadni referendum prema vremenu održavanja.