Riga od Fere
Riga od Fere (pravo ime Rigas Velestinlis, Andonios Kiriazia, grč. Ρήγας Βελεστινλής-Φεραίος; 1757 — 24. jun 1798) bio je grčki revolucionar, cincarskog (vlaškog) porekla, pesnik, nacionalni junak, prethodnik i prva žrtva ustanka protiv Osmanskog carstva.[1] Zadavljen je u kuli Nebojša u Beogradu.
| Riga od Fere | |
|---|---|
 Riga od Fere | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1757. |
| Mesto rođenja | Fera, Magnezija, Otomansko carstvo |
| Datum smrti | 24. jun 1798. |
| Mesto smrti | Beograd, Osmansko carstvo |
Detinjstvo i mladost uredi
Rođen je u bogatoj porodici cincarskog (vlaškog) porekla u Velestinu u Tesaliji[2], blizu antičke Fere. Nakon školovanja postao je učitelj u naselju Kisos. Kada je imao dvadeset godina ubio je jednog viđenijeg Turčina, pa je pobegao na Olimp, gde se pridružuje skupini vojnika pod vođstvom Spire Zere.
Kasnije se pridružuje monasima na Atosu. Primio ga je Kosma starešina manastira Vatopeda. Zatim je otišao u Konstantinopolj, gde je bio sekretar fanariota Aleksandra Ipsilantija. U Bukureštu se vratio u školu, naučio je nekoliko jezika i postao je službenik vlaškog kneza Nikolasa Mavrogenasa. Kada je izbio Rusko-turski rat 1787–1792. bio je zadužen za inspekciju vojske u Krajovi. Tu je postao blizak prijatelj otomanskog oficira Osmana Pazvanoglua. Upoznao se i sa pobunjeničkim pašom od Vidina, koga je spasao od Mavrogenasove osvete. Čuo je u to doba za Francusku revoluciju, pa je poverovao da je nešto slično moguće i na Balkanu. Verovao je u samoopredeljenje pravoslavnog stanovništva unutar Osmanskog carstva. Riga od Fere se sastajao sa grčkim episkopima i pobunjeničkim vođama tražeći podršku za ustanak.[3]
Posle Mavrogenesove smrti Riga od Fere se vratio u Bukurešt gde jedno vreme radi kao prevodilac pri francuskom konzulatu. U to vreme napisao je čuvenu grčku verziju Marseljeze, himne francuskih revolucionara. Ta verzija je poznata preko Bajronovog citata „sinovi Grka, ustanite“.
U Beču uredi
Oko 1793. Riga od Fere je otišao u Beč. Cilj mu je bio da traži od Napoleona pomoć i podršku. U Beču je živelo dosta Grka, pa je tu uređivao grčke novine Efemeris. Napravio je i štampao je mapu Velike Grčke, koja bi obuhvatala i Konstantinopolj. Postoji mišljenje da u Beču 1796. godine osnovao tajno revolucionarno društvo heteriju.[1] Štampao je pamflete uzimajući u obzir ideje Francuske Revolucije. Bili su to njegova Deklaracija o pravima čoveka i građanina i njegovo najvažnije delo Novo političko ustrojstvo stanovnika Rumelije, Male Azije, Arhipelaga, Moldavije i Vlaške . Ovaj spis zapravo je bio nacrt uređenja nove države kojom je on želeo da zameni Osmansko carstvo i pisan je pod uticajem francuskih revolucionarnih ustava iz 1793. i 1795. godine.[4] U suštini, predviđao je neku vrstu obnovljenog Vizantijskog carstva u kojem bi monarhističke ustanove bile zamenjene republikanskim po francuskom uzoru. Iako je Riga propovedao jednakost, bez obzira na verske i jezičke razlike, svih naroda Carstva, Grci bi uživali povlašćen položaj u novoj državi.[2] Pamflete je nameravao da deli da bi potakao opštebalkanski ustanak protiv Osmanskog carstva. Štampao je i mnoge grčke prevode stranih dela. Svoje pesme je sakupio u jednom rukopisu, a štampane su posle njegove smrti 1814.[5]
Smrt uredi
Riga je imao prepisku sa francuskim carem Napoleonom I kome je poslao tabakeru napravljenu od lovorovog korena iz Apolonovog hrama. Nastojao je da se sastane sa njim u Veneciji. Dok je putovao prema Veneciji izdao ga je jedan grčki trgovac. U Trstu su ga uhapsile austrijske vlasti, koje su u to vreme bile saveznik Osmanskog carstva. Austrija ga je predala turskom upravniku Beograda. Odmah po hapšenju pokušao je da se ubije. U Beogradu su ga zatočili i mučili.[6]
Turske vlasti nameravale su da ga iz Beograda pošalju sultanu u Istanbul da mu odredi kaznu. Međutim, bojeći se da će Rigin prijatelj Osman Pazvanoglu pokušati da oslobodi Rigu zadavili su njega i pet njegovih saradnika u kuli Nebojša u Beogradu. Tela su im bacili u Dunav.[7] Rigine poslednje reči bile su:
| „ | Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kada će moja zemlja brati slavno voće. | ” |
Ideje i zasluge uredi
Riga od Fere je pisao modernim grčkim i svojim pesmama je izazvao revolucionarni žar u Grčkoj.
Pisao je o okrutnom turskom sistemu danka u krvi, o sistematskom tlačenju, o zabrani učenja grčke istorije i jezika, o konfiskaciji crkvi i pretvaranju u džamije. Riga je napisao mnogo knjiga i pesama o grčkoj istoriji i postale su jako popularne.[8] Jedna od najčuvenijih je Turio u kojoj je napisao:
| „ | Bolje je živeti jedan sat kao slobodan, nego četrdeset godina biti rob. | ” |
Podsticao je Grke da napuste gradove i da krenu u planine, gde ima slobode. Statua Rige od Fere nalazi se na ulazu Univerziteta u Atini. Postoji i njegova statua u Beogradu u Ulici Rige od Fere.
Ulica Rige od Fere uredi
U Atini, u centru grada, je vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe dobio ulicu. Beograd je odmah posle toga imenovao ulicu u centru Beograda Rige od Fere. Do Prvog svetskog rata, tj. 1914. godine to je bila jedina strana ličnost kojoj je dodeljena ulica u Beogradu.[9] Ovde postoji Spomenik Rigi od Fere u Beogradu.
Reference uredi
- ^ a b Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Knj. 6. Perf - Sind. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1962. - str. 446-447; 30 cm
- ^ a b Klog (2000). Istorija Grčke novog doba.
- ^ Riga Velestinac i balkanski narodi : zbornik / urednik Miodrag Stojanović. - Beograd : Filološki fakultet Univerziteta, 2003. (Beograd : Ražnatović) - str. 289
- ^ Riga od Fere i Karađorđe / priredio Miodrag Stojanović. - Beograd : Mladost turist : Itaka, 1999. (Novi Beograd : Grafička škola) - str. 224; 19 cm - (Biblioteka Serbia ; knj. 6)
- ^ „‘Rigas Feraios, My kind of hero’”. Neoskosmos. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ „Rigas Feraios”. Hellenica world. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ Woodhouse, C. M. (1995). Rhigas Velestinlis: The Proto-martyr of the Greek Revolution. Denise Harvey. ISBN 978-960-7120-09-0.
- ^ „Riga od Fere”. Enciklopedija britanika. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ Stojanović, Dubravka (2017). Kaldrma i asfalt: urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (četvrto izd.). Beograd: Udruženje za društvenu istoriju. str. 79.
Literatura uredi
- Neagu Djuvara, Între Orient şi Occident. Ţările române la începutul epocii moderne ("Between Orient and Occident. The Romanian Lands at the beginning of the modern era"), Humanitas, Bucharest, 1995
- Gianni A. Papadrianou, Ο Ρήγας Βελεστινλής και οι Βαλκανικοί λαοί ("Rigas Velestinlis and the Balkan peoples")
- Klog, Ričard (2000). Istorija Grčke novog doba. Beograd.
