Википедија

Rozacea

Rozacea (lat. Rosacea) ili pojačano crvenilo kože lica, je kožna bolest koja spada u oboljenja lojnih žlezda lica. Može se pojaviti kod osoba bilo kog tipa kože, ali je češća kod osoba svetle puti. Najčešće se javlja između 30 i 40 godine života. Rozacea je hronično oboljenje koje može da traje godinama, nekada doživotno. Uzrok oboljenja je nejasan i do sada nedovoljno neistražen, mada se pretpostavlja da rozaceu aktiviraju sunčevo zračenje, alkohol, začinjena hrana, kofein, toplota, stres i hormonske promene. Načini lečenja obolelog mesta zasniva se na, dijetalnoj ishrana i kompleksnom lečenje promena na koži.[4][5][6][7]

Rozacea
SinonimiAcne rosacea
Promene na obrazima i mnosu kod rozacee [1]
Specijalnostidermatologija
SimptomiCrvenilo lica sa povrđinskim eflorescencijama.[2][3][3]
KomplikacijeRinofima[3]
Vreme pojave30–50 godina starosti[2]
TrajanjeDugo[2]
TipoviEritematozne teliangiektazije, papulopustulozne eflorescencije,[2]
UzrociNepoznati[2]
Faktori rizikaPorodična anamneza, egzogeni i endogeni faktori.[3]
Dijagnostički metodKlinička slika [2]
Slična oboljenjaAkne, Akutne komplikacije sarkoidoze, Akutni kožani lupus eritematozus, Perioralni dermatitis, Seboreični dermatitis[2]
LekoviAntibiotici [3]
Frekvencija~ 5%[2]

Istorija

uredi

Rozaceu je prvi detaljno opisao engleski dermatolog, Robert Willian (1757 – 1812). ali je taj opis objavljen nakon godinu dana od njegove smrti, u publikaciji o klasifikaciji kožnih bolesti 1813. godine, pod nazivom „acne rosacea“. Tako je na osnovu ovog opisa rozacea uveden u medicinsku literaturu, kao dermatoza koja se razlikuje u odnosu na vulgarne akne, ali ipak deli neke sličnosti sa tim poremećajem. Willian je izabrao pojam „acne rosacea“ kako bi opisao sličnost sa aknama, ali takođe i da naglasi druge karakteristike ovog poremećaja (upečatljiv crveni izgled lica koji se po izgledu razlikuje od vulgarnih akni).

Ovu razliku je dodatno razgraničio Erasmus Wilson (1809 — 1884), 1842 godine kada je predložio teoriju o zajedničkom patogenetskom procesu za akne rosacee i akne vulgaris. U to vreme akne rosacea su smatrane za stanje kože koje je veoma blisko povezano sa aknama vulgaris, i njihovom kliničkom slikom i patogenezom. U prilog ovog razmišljanja, veliki francuski dermatolog Jean-Louis Alibert (1768 - 1837) naveo je obdukcijsku studiju njegovog kolege Alphonse Devergie (1798 – 1879) iz bolnice Sent Luis u Parizu. Ovaj dermatolog je izneo podatke o patološkim promenama kod pacijenata sa „gutatnom rozaceom“ i to da kod rozacee patogenetski proces zahvata sebacealne žlezde. Jean-Louis Alibert je proučavajući bolest, rozaceu svrstao u grupu dermatoza sa patološkim promena u lojnim žlezdama (koja uključuje i akne vulgaris).

Početkom 20. veka, Radcliff-Crocker (1845 – 1909) i neki drugi engleski dermatolozi izneli su stav da je pojam „acne rosacea“, za rozaceu neprikladan, na osnovu činjenici:

„da crvenilo kod rozacee nije posledica inflamacije pilosebacealnih žlezda ili njihovih folikula, već najverovatnije abnormalne dilatacije krvnih sudova lica. Na osnovu ovog stava oni su preporučili da se prefiks „acne“ izostavi i da se ovo stanje označava jednostavno samo kao „rosacea“, kako bi se nedvosmisleno označilo da je ovaj poremećaj u svakom slučaju drugačiji u odnosu na akne vulgaris.”

U tom smislu oni su verovatno prepoznali i podtipove koje mi sada poznajemo kao eritemotelangiektatičnu rozaceu (ETTR), očnu rozaceu i neke druge forma, kao i činjenicu da se mnogi pacijenti sa rozaceom žale na intoleranciju na toplotu i imaju tendenciju ka flušingu.[8]

Radcliff-Crocker i njegove kolege smatrali su da rozacea nastaje zbog hiperreaktivnosti krvnih sudova što se manifestuje flushingom. Zapravo mislili su da je ponavljajuća dilatacija krvnih sudova lica u početku praćena konstrikcijom, a da kasnije dolazi do trajnog proširenja krvnih sudova sa posledičnom hroničnom kongestijom (telangiektazije). Oni su pošli od pretpostavke da se proces širi i na zidove krvnih sudova što usporava protokom krvi i da tako tečnost dospeva u perivaskularno tkivo derma. Tako dospela tečnost izaziva reaktivnu inflamaciju u koži oko krvnih sudova, što dovodi do lezija kod papulopustularne rozacee (PPR).[9] Iznoseći ovaj stav, oni su zapravo smatrali da je stanje hronične kongestije (PR) zapravo i „zadnji stadijum rozacee“.

Epidemiologija

uredi
Morbiditet

Precizni podaci o učestalosti rozacee nisu dostupni, a po nekim procenama javlja se u oko 10% svetske populacije. Veća je verovatnoća javljanja bolesti kod evropljana, kao i kod ljudi svetlije puti.[10][11][12]

Studije pokazuju da se u većem broju slučajeva javlja kod osoba koje pate od migrene, kao i kod ljudi koji imaju A + krvnu grupu. Iako bolest sliči nekim zaraznim bolestima kože, radi se o nezaraznom oboljenju koje nije kontagiozno.[10]

Geografske razlike

Rozacea je često stanje kože koje nesrazmerno više pogađa osobe evropskog i keltskog porekla. Studije sprovedene u Švedskoj otkrile su incidencu bolesti od 1 u 10 radnika srednje klase. Granulomatozni oblik bolesti češće se javlja kod osoba azijskog ili afričkog porekla.[10]

Polne razlike

Rozacea podjednako pogađa oba pola, mada se kod žena (starosti 40—50 godina) bolest češće javlja, ona je sa blažim simptomima nego kod muškaraca, verovatno što se lekaru žene javljaju u ranim fazama bolesti.[10]

Etiopatogeneza

uredi

Rosacea je hronična kožna bolest neinfektivne prirode, koja uglavnom pogađa odrasle pacijente. Zapaljen proces kda se prvi put javi, nastavlja postepenim povećanjem simptoma — čestim crvenilom kože, telangiektazijom (upornim dilatiranjem malih krvnih sudova), upornim eritemom, formiranjem papula, pustula, a u retkim slučajevima i čvorića.[13]

Do danas, nauci nije poznata etiologija rizacea, iako postoji nogo teorija o njegovom poreklu. Prema nekim istraživanjima, glavnu ulogu u razvoju patološkog procesa igra vaskularne patologije, poremećaji u digestivnom traktu, endokrini faktori, imunološki i psihosomatski poremećaji. Međutim, kod pojedinih osoba postoji i genetska predispozicija za pojavu rozacea.[9]

Faktori rizika

uredi

Faktori rizika koji imaju uticaj na pojavu rozacea, mogu se podeliti u dve glavne grupe; egzogene i endogene:

Faktori rizika Vrste faktora i načini dejstva
Egzogeni faktori
  • Začini, alkohol, citrusi, previše vruća hrana i piće — stimulišu sluznicu želuca, uzrokuju refleksnu reakciju i izazivaju širenje malih krvnih sudova na licu.
  • Fotodinamično oštećenje kože lica — može pokrenuti povećan sadržaj porfina u sekretu lojnih žlezda.
  • Demodekoza kože lica — bolest koja se javlja kada je koža zahvaćena mikroskopskim tikovima.
  • Ultraljubičasto zračenje,
  • Stres
  • Toplota (npr boravak u toplim kupatilima) ili hladnoća
  • Neadekvatnom fizičkom aktivnošću
  • Primena kozmetike
Endogeni faktori
  • Gotovo 90% pacijenata koji pate od rozacea imaju znake gastritisa, dok jedna trećina ima patološke promene u mukozi rektuma.
  • Vrlo često se javlja kod osoba sa helikobakterom pilori, hepatopatijom ili holecistopatijom.
  • Kod 15% pacijenata sa rozacea smanjena je sekrecija lipaza, metabolizam je prekinut ili u istoriji postoji šećerna bolest ili adrenalna insuficijencija.
  • Vaskularna patologija igra posebnu ulogu u patogenezi rozacea. Ako je cerebralna regulacija poremećena u krvnim sudovima smeštenim u lice, redistribucija krvotoka se usporava, a venski zastoj se formira u području odliva glavnih vena. Vrlo često, oči su uključene u patološki proces, pošto je konjunktiva uključena u regionalni krvotok.
  • Angioneuroza, koja utiče na krvne sudove lica.
  • Kod pacijenata sa znacima rozacea povećava se nivo sve tri klase imunoglobulina, što dokazuje uključenost imunog sistema u razvoj patološkog procesa.
  • Rozacea može biti povezana sa karcinoidnim sindromom, telangiektazijom,, migrenom, seborejom, bolestima lojnih žlezda i folikula.

Klinička slika

uredi
 
Klinička slika rozacee na licu
 
Očna rozacea

Klinička slika rozacee je obično simetrično distribuirana na licu i naročito izražena, a javlja se po ovom redsosledu — na prominentnim delovima obraza, brade, čela, nosa i na vratu. Međutim nije retko da su jedna ili dve regije pošteđene.

Glavni fizikalni znaci po redu važnosti su:[14]

  • Eritem
  • Telangiektazije
  • Papule
  • Edem
  • Pustule

Perzistirajući eritem i telangiektazije su dva najtipičnija simptoma i traju između akutnih epizoda inflamacije. Obično su ograničeni na predeo obraza, nosa, bradu i čelo, a retko se mogu javiti na čitavoj površini lica. Crvenilo kod rozacee može se podeliti na:

  • samo crvenilo;
  • crvenilo sa teleangiektazijama,
  • crvenilo sa otokom,
  • crvenilo sa upaljenim papulama ili čvorićima.

Ovakava klinička podela je od velike terapeutske važnosti za diferencijaciju perilezionalnog crvenila zapanjenjskih lezija, od difuznog crvenila lica.[15]

Lokalizacija promena

uredi
 
Predilekciona mesta za pojavu rozacee
Centralni delovi lica
  • nos
  • čelo
  • obrazi
  • obrve
Ostali delovi tela

Ove lokalizacije su ređe i mogu biti postavljene:

  • retroaurikularno
  • predeo dekoltea
  • vrat
  • leđa
  • poglavina
Izolovane lokalizacije
  • Najčešća izolovana lokalizacija je na jednom obrazu i čelu.
  • Zapažena je i lolalizacija rozacee na alopetičnim regijama kod muškaraca, najverovatnije zbog povezanosti sa izlaganjem suncu.

Dijagnoza

uredi

Dijagnoza rozacee zasniva se na istoriji bolest, kliničkoj slici bolesti i morfološkom indeks. Pri tome treba imati na umu da tipična lokacija patološkog procesa kod rozacee predstavlja površina lica (nos, brada, obraza i čela). Kod žena ova patologija se razvija četiri puta češće nego kod muškaraca, a skoro 90% pacijenata sa rozaceom pate od kožnih i gastrointestinalnih oboljenja (najčešće hroničnog gastritisa).

 
Diferencijalna dijagnoza rozacee

Trenutno, se od testova u dijagnozi rozacee koristi digitalna video dermatoskopiju, koja omogućava detaljno proučavanje elemenata osipa pod objektivom mikroskopa. Međutim, potrebno je izvršiti i obavezno ispitivanje prisustva potkožnog demodek-a.

Da bi se isključila stafilokokna infekcija, obavezno se utvrđivanje koji su mikrobi prisutni na koži, i određuje njihov broj i osetljivost na antibiotike.

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Diferencijalna dijagnoza u velikoj meri zavisi od oblika rozacea, pa tako:

  • Eritematotelangiektatska rozacea (ETR) — može da podseća na seboroični dermatitis, lupus eritematozu i druge fotodermatoze.
  • Karcinoidni sindrom i insuficijencija mitralne valvule — mogu biti praćeni eritemom i telangiektazijama.
  • Akneiformni oblik rozacee — može simulirati akne, bromodermu i jododermu, perioralni dermatitis i pustularni folikulitis.
  • Akne agminata — se ne mogu razlikovati od lupusa vulgaris i kožne sarkoidoze.

Pored navedenog, primarno diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu ove bolesti:

  • Akutne komplikacije sarkoidoze
  • Akutni kožani lupus eritematozus
  • Perioralni dermatitis
  • Seboreični dermatitis
  • Tuberkularni sifilidom
  • Fotodermatoza,
  • Folikulitisom
  • Gljivični mikozom.

Terapija

uredi
 
Lečenje rozacee laserom

Klasična terapija rozacee zasniva se na primen antibakterijskih lekova iz grupe makrolida, spoljnih sredstava i metronidazola. Tokom pogoršanja, propisuju se dodatna terapija antihistaminicima.[16]

Bolesnici sa težim oblicima rozacee mogu se lečiti sintetičkim retinoidima, koje utiču na procese keratinizacije i diferencijacije lojnih žlezda i epidermalnih ćelija. Kao lokalni tretman, i kao uspešna sredstva, koriste se hladni losioni sa antiseptičkim rastvorom, kao i krema ili pasta sa antidemodecidnim dejstvom.[17][18]

Značajno poboljšanje efikasnosti lečenja omogućeno je korišćenjem kombinovanih terapijskih metoda — medikamentozni i fizioterapijskih (elektroforeza, krioterapija, dermabrazija, elektrokoagulacija).[7]

Prema mišljenju stručnjaka, nisko i visokoenergetsko lasersko zračenje je najefikasniji način lečenja rozacee. Praktično svi oblici patološkog procesa tretiraju se pomoću niskoenergetskog lasera, a u infiltrativno-produktivnoj fazi primenjuje se laserska ablacija, što uključuje uklanjanje hipertrofičnog tkiva do nivoa lojnih žlezda. Iako svaka od tehnika i laserski uređaji imaju određena ograničenja i kontraindikacije, ipak, u ovom trenutku terapija laserom smatra se najboljim načinom za lečenje kožno-vaskularnih patologija.[19][20]

Prevencija

uredi

Da bi sprečile pojavu ili pogoršanje bolesti, pacijenti sa predispozicijom za razvoj patološkog procesa, neophodno je da striktno poštuju higijenski tretmana kože lica. Sastav kozmetike ne bi trebalo da uključuje alkohol, ulja, aceton i druge iritante. Zabranjuje se korišćenje krema sa hormonskim suplementima, kao i prirodnih sredstava i metoda koji izazivaju vazodilataciju (medne maske, spazmi tela itd.).[21]

Voda za umivanje i kupanje trebalo bi da bude topla, ali ne vrela ili veoma hladna. Za brisanje kože lica potrebno je koristiti veoma mekan peškir.

Kako se ne bi izazvalo pogoršanje patološkog procesa, neophodno je izbegavati sunčevu svetlost i borvak na jakom mrazu. Ako to nije moguće, pre izlaska u prirodno okruženje, lice treba zaštititi od dejstva mraza i UV zračenja sunca primenom posebnih zaštitnih mera.

Galerija

uredi
  •  
    Steroidima uzrokovana bolest
  •  
    Lečenje laserom
  •  
    Mikroskopski nalaz biopsiom uzetog uzorka kože kod rozacee

Izvori

uredi
  1. ^ Sand, M; Sand, D; Thrandorf, C; Paech, V; Altmeyer, P; Bechara, FG (4. 6. 2010). „Cutaneous lesions of the nose.”. Head & Face Medicine. 6: 7. PMC 2903548  . PMID 20525327. doi:10.1186/1746-160X-6-7  . 
  2. ^ a b v g d đ e ž Tüzün Y, Wolf R, Kutlubay Z, Karakuş O, Engin B (februar 2014). „Rosacea and rhinophyma”. Clinics in Dermatology. 32 (1): 35—46. PMID 24314376. doi:10.1016/j.clindermatol.2013.05.024. 
  3. ^ a b v g d „Questions and Answers about Rosacea”. www.niams.nih.gov (na jeziku: engleski). april 2016. Arhivirano iz originala 13. 5. 2017. g. Pristupljeno 5. 6. 2017. 
  4. ^ Habif TP. Acne, rosacea, and related disorders. In: Habif TP, ed. Clinical Dermatology. 6th ed. St Louis, MO: Elsevier Saunders; 2016:chap 7.
  5. ^ Korman NJ. Macular, papular, vesiculobullous, and pustular diseases. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 439.
  6. ^ Van Zuuren, E. J.; Fedorowicz, Z.; Carter, B.; Van Der Linden, M. M.; Charland, L. (2015). „Interventions for rosacea”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2015 (4): CD003262. PMC 6481562  . PMID 25919144. doi:10.1002/14651858.CD003262.pub5. 
  7. ^ a b Baldwin, H. E. (2007). „Systemic therapy for rosacea”. Skin Therapy Lett. 12 (2): 1—5. PMID 17393050. 
  8. ^ Greaves MW, Burova E. Flushing: causes, investigation and clinical consequences. J Eur Acad Dermatol Venereol. 1997. 8:91-100.
  9. ^ a b Laquer, V.; Hoang, V.; Nguyen, A.; Kelly, K. M. (decembar 2009). „Angiogenesis in cutaneous disease: part II”. J Am Acad Dermatol. 61 (6): 945—58. PMID 19925925. S2CID 38322611. doi:10.1016/j.jaad.2009.05.053. 
  10. ^ a b v g Berg M, Lidén S: An epidemiological study of rosacea. Acta Derm Venereol 1989, 69:419-23.
  11. ^ Schaefer I, Rustenbach SJ, Zimmer L, Augustin M: Prevalence of skin diseases in a cohort of 48,665 employees in Germany. Dermatology (Basel) 2008, 217:169-72.
  12. ^ 3. Abram K, Silm H, Oona M: Prevalence of rosacea in an Estonian working population using a standard classification. Acta Derm Venereol 2010, 90:269-73
  13. ^ Crawford, G. H.; Pelle, M. T.; James, W. D. (septembar 2004). „Etiology, pathogenesis, and subtype classification”. J Am Acad Dermatol. 51 (3): 327—41. PMID 15337973. doi:10.1016/j.jaad.2004.03.030. 
  14. ^ Tomas B. Fitzpatrick, Gerd Plewig: Rozacea. Fitzpatrickova dermatologija 2003, Sjedinjene Američke Države. 64:725-735.
  15. ^ Powell, F. C. (2005-02-24). „Rosacea”. New England Journal of Medicine. 352 (8): 793—803. PMID 15728812. doi:10.1056/NEJMcp042829. .
  16. ^ Brown, M.; Hernández-Martín, A.; Clement, A.; Colmenero, I.; Torrelo, A. (januar 2014). „Severe demodexfolliculorum-associated oculocutaneous rosacea in a girl successfully treated with ivermectin”. JAMA Dermatol. 150 (1): 61—3. PMID 24284904. doi:10.1001/jamadermatol.2013.7688. .
  17. ^ Ceilley RI. Advances in the topical treatment of acne and rosacea. J Drugs Dermatol. 2004 Sep-Oct. 3(5 Suppl):S12-22.
  18. ^ Ertl, G. A.; Levine, N.; Kligman, A. M. (mart 1994). „A comparison of the efficacy of topical tretinoin and low-dose oral isotretinoin in rosacea”. Arch Dermatol. 130 (3): 319—24. PMID 8129410. doi:10.1001/archderm.1994.01690030051008. .
  19. ^ Lonne-Rahm, S.; Nordlind, K.; Edström, D. W.; Ros, A. M.; Berg, M. (novembar 2004). „Laser treatment of rosacea: a pathoetiological study”. Arch Dermatol. 140 (11): 1345—9. PMID 15545543. doi:10.1001/archderm.140.11.1345. .
  20. ^ van Zuuren EJ, Kramer S, Carter B, Graber MA, Fedorowicz Z. Interventions for rosacea. Cochrane Database Syst Rev. 2011 Mar 16. 3:CD003262.
  21. ^ [Guideline] Hampton PJ, Berth-Jones J, Duarte Williamson CE, Hay R, Leslie TA, Porter I, et al. British Association of Dermatologists guidelines for the management of people with rosacea 2021. Br J Dermatol. 2021 May 15.

Literatura

uredi
  • Two AM, Wu W, Gallo RL, Hata TR. Rosacea: part I. „Introduction, categorization, histology, pathogenesis, and risk factors”. J Am Acad Dermatol. 72 (5): 749—58. maj 2015. ; quiz 759-60.
  • Two AM, Wu W, Gallo RL, Hata TR. Rosacea: part II. „Topical and systemic therapies in the treatment of rosacea”. J Am Acad Dermatol. 72 (5): 761—70. maj 2015. ; quiz 771-2.
  • Gallo, R. L.; Granstein, R. D.; Kang, S.; Mannis, M.; Steinhoff, M.; Tan, J.; Thiboutot, D. (januar 2018). „Standard classification and pathophysiology of rosacea: The 2017 update by the National Rosacea Society Expert Committee”. J Am Acad Dermatol. 78 (1): 148—155. PMID 29089180. S2CID 24718825. doi:10.1016/j.jaad.2017.08.037. .
  • Higgins E, du Vivier A. Alcohol intake and other skin disorders. Clin Dermatol. 1999 Jul-Aug. . 17 (4): 437—41.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Bamford, J. T.; Gessert, C. E.; Renier, C. M. (novembar 2004). „Measurement of the severity of rosacea”. J Am Acad Dermatol. 51 (5): 697—703. PMID 15523346. doi:10.1016/j.jaad.2004.04.013. .
  • Crawford, G. H.; Pelle, M. T.; James, W. D. (septembar 2004). „Etiology, pathogenesis, and subtype classification”. J Am Acad Dermatol. 51 (3): 327—41. PMID 15337973. doi:10.1016/j.jaad.2004.03.030. 
  • Dahl MV. Rosacea subtypes: a treatment algorithm. Cutis. 2004 Sep. 74(3 Suppl):21-7, 32-4. [Medline].
  • Bonnar, E.; Eustace, P.; Powell, F. C. (mart 1993). „The Demodex mite population in rosacea”. J Am Acad Dermatol. 28 (3): 443—8. PMID 8445060. doi:10.1016/0190-9622(93)70065-2. .
  • Tisma, V. S.; Basta-Juzbasic, A.; Jaganjac, M.; Brcic, L.; Dobric, I.; Lipozencic, J.; Tatzber, F.; Zarkovic, N.; Poljak-Blazi, M. (februar 2009). „Oxidative stress and ferritin expression in the skin of patients with rosacea”. J Am Acad Dermatol. 60 (2): 270—6. PMID 19028405. doi:10.1016/j.jaad.2008.10.014. .
  • Jones DA. Rosacea, reactive oxygen species, and azelaic acid. „J Clin Aesthetic Derm”. Jan. 2 (1): 26—30. 2009. .
  • Cuevas, P.; Arrazola, J. M. (2005-10-18). „Therapeutic response of rosacea to dobesilate”. Eur J Med Res. 10 (10): 454—6. PMID 16287608. .
  • Schauber, J.; Gallo, R. L. (avgust 2008). „Antimicrobial peptides and the skin immune defense system”. J Allergy Clin Immunol. 122 (2): 261—6. PMC 2639779  . PMID 18439663. doi:10.1016/j.jaci.2008.03.027. .
  • Aloi, F.; Tomasini, C.; Soro, E.; Pippione, M. (mart 2000). „The clinicopathologic spectrum of rhinophyma”. J Am Acad Dermatol. 42 (3): 468—72. PMID 10688718. doi:10.1016/S0190-9622(00)90220-2. .
  • Gupta, A. K.; Chaudhry, M. M. (maj 2005). „Rosacea and its management: an overview”. J Eur Acad Dermatol Venereol. 19 (3): 273—85. PMID 15857452. S2CID 25065245. doi:10.1111/j.1468-3083.2005.01216.x. .
  • Fowler Jr, J.; Jackson, M.; Moore, A.; Jarratt, M.; Jones, T.; Meadows, K.; Steinhoff, M.; Rudisill, D.; Leoni, M. (2013-06-01). „Efficacy and safety of once-daily topical brimonidine tartrate gel 0.5% for the treatment of moderate to severe facial erythema of rosacea: Results of two randomized, double-blind, and vehicle-controlled pivotal studies”. J Drugs Dermatol. 12 (6): 650—6. PMID 23839181. .
  • Stein, L.; Kircik, L.; Fowler, J.; Tan, J.; Draelos, Z.; Fleischer, A.; Appell, M.; Steinhoff, M.; Lynde, C.; Liu, H.; Jacovella, J. (mart 2014). „Efficacy and safety of ivermectin 1% cream in treatment of papulopustular rosacea: Results of two randomized, double-blind, vehicle-controlled pivotal studies”. J Drugs Dermatol. 13 (3): 316—23. PMID 24595578. .
  • Allen, K. J.; Davis, C. L.; Billings, S. D.; Mousdicas, N. (avgust 2007). „Recalcitrant papulopustular rosacea in an immunocompetent patient responding to combination therapy with oral ivermectin and topical permethrin”. Cutis. 80 (2): 149—51. PMID 17944176. .
  • Forstinger C, Kittler H, Binder M. Treatment of rosacea-like demodicidosis with oral ivermectin and topical permethrin cream. J Am Acad Dermatol. 1999 Nov. 41(5 Pt 1):775-7.
  • Karincaoglu, Y.; Bayram, N.; Aycan, O.; Esrefoglu, M. (avgust 2004). „The clinical importance of demodex folliculorum presenting with nonspecific facial signs and symptoms”. J Dermatol. 31 (8): 618—26. PMID 15492434. S2CID 23437651. doi:10.1111/j.1346-8138.2004.tb00567.x. .

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Розацеа&oldid=27674968”