Википедија

Roman Krojciger

Roman Krojciger (češ. Roman Kreuziger; Moravska Trebova, 6. maj 1986) češki je profesionalni biciklista, koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim Dimenžen Data.

Roman Krojciger
Krojciger na Tur de Fransu 2013. godine
Lični podaci
Puno imeRoman Krojciger
Datum rođenja(1986-05-06)6. maj 1986. (38 god.)
Mesto rođenjaMoravska Trebova, Čehoslovačka
DržavljanstvoČeška
Visina1,83 m[1]
Masa65 kg[2]
Timske informacije
Trenutni tim
Dimenžen Data
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Profesionalna karijera
2006—2010
2011—2012
2013—2016
2017—2018
2019—		Likvigas[3]
Astana[4]
Tinkof[5]
Orika—Skot[6][7]
Dimenžen Data[8]
Uspesi
Điro d’Italija
Najbolji mladi vozač1 (2011)
Klasici
Amstel gold rejs1 (2013)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 1 (2016)
Druge trke
Tur de Svis 1 (2008)
Tur de Romandi 1 (2009)
Ažurirano: 5. april 2018.

Krojciger je al araunder, prije svega brdaš, sa dobrim hronometarskim sposobnostima, što ga čini konkurentom za generalni plasman na etapnim trkama. Smatran je za jednog od najvećih talenata nakon osvajanja juniorskog Svjetskog prvenstva 2004 i Tur de Svis 2008, sa 22 godine, dok je godinu kasnije osvojio Tur de Romandi trku. Godine 2011 prešao je u Astanu, poništivši poslednju godinu ugovora sa Likvigasom, jer je tim već imao dva lidera — Ivana Basa i Vinčenca Nibalija.[9] Prve godine kao lider Astane na Điro d’Italiji osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača. Godine 2013 prešao je u Tinkof—Sakso i prve godine osvojio je Amstel gold rejs, kao i peto mjesto na Tur de Fransu, gdje je radio za Alberta Kontadora.

Godine 2014 suspendovan je od strane svjetske biciklističke unije, dok je trajala istraga oko dopinga,[10] propustio je Tur de Frans, a oslobođen je optužbi u septembru 2014.[11] Nakon gašenja Tinkofa na kraju 2016, prešao je u Oriku—Skot (sadašnji Mišelton—Skot).

Djetinjstvo i juniorska karijera uredi

Roman Krojciger rođen je 6. maja 1986, u Moravskoj Trebovi od roditelja Romana Krojcigera seniora i Helene Krojcigerove. Njegov otac je bio profesionalni biciklista, koji je osvojiio juniorsko Svjetsko prvenstvo u siklo krosu 1983 i drumsku trku Tur of Austrija 1991.[12] Krojciger se od ranog djetinjstva bavio sportom, igrao je fudbal i hokej na ledu, dok je biciklizmom počeo da se bavi sa 11 godina, nakon što je dobio na poklon za rođendan drumski bicikl.[13] Njegov prvi bicikl bio je plave boje, sa roze naljepnicom praseta.[13] Prvih godina Romana je trenirao otac, dok se kasnije pridružio timu Škoda Plzenj.[13] Sa 15 godina pridružio se juniorskom timu Šumaher u Švajcarskoj, gdje je proveo četiri godine. Prve godine pobijedio je na šest trka u siklo krosu, dok je najveće uspjehe ostvario osvajanjem Điro dela Toskana trke za juniore 2003[14] i 2004,[15] Svjetskog prvenstva za juniore 2004[16] i drugog mjesta na Điro dela Ređioni trci 2005.[17]

Diplomirao je na sportskoj i biznis akademiji u Plzenju.[13]

Profesionalna karijera uredi

2006—2008. uredi

 
Krojciger 2007. godine.

Profesionalnu karijeru počeo je 2006 u italijanskom profesionalnom timu Likvigas. Prve sezone nije ostvario nijednu pobjedu, dok su mu najbolji rezultati bili 13 mjesto na Turu Slovenije (gdje je bio četvrti u klasifikaciji najboljih mladih vozača),[18] i 15 mjesto na Turu Poljske (gdje je bio peti u brdskoj klasifikaciji).[19] Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2006. završio je na 87 mjestu.[20]

Sezonu 2007 počeo je u februaru na Turu Mediterana, gdje je završio na 13 mjestu. Na Pariz—Nicu došao je kao pomoćnik za Franka Pelicotija; prolog je završio drugi, sekundu iza Dejvida Milara.[21] Četvrtu etapu završio je na 18 mjestu, 56 sekundi iza pobjednika Alberta Kontadora i pao je na 15 mjesto u generalnom plasmanu.[22] Poslednju, sedmu etapu, završio je minut i 45 sekundi iza Kontadora i trku je završio na 19 mjestu, dva i po minuta iza Kontadora.[23] Sezonu je nastavio na Setimana čiklista Lombarda trci u Italiji (ital. Settimana Ciclista Lombarda; досл недеља бициклизма у Ломбардији). Prva etapa bio je prolog dug 3 km za timove, pobijedio je Likvigas, Krojciger je prošao treći kroz cilj.[24] Na prvoj etapi ostvario je svoju prvu profesionalu pobjedu, trijumfovao je dvije sekunde ispred Đuzepea Palumba i preuzeo lidersku majicu.[25] Majicu je izgubio već na drugoj etapi, završivši dva minuta iza Aleksandra Efimkina i pao je na 11 mjesto u generalnom plasmanu.[26] na trećoj etapi nadoknadio je minut[27] i trku je završio na šestom mjestu, 45 sekundi izabrao Efimkina.[28] Nakon dobrih rezultata i šestog mjesta na Tur de Romandi trci, ušao je u sastav tima za Vuelta a Espanju. Nakon dvije ravne etape, koje je završio u grupi, na trećoj etapi izgubio je 30 sekundi.[29] Na četvrtoj etapi izgubio je četiri minuta,[30] dok je u nastavku gubio vrijeme i Vueltu je završio na 21 mjestu, 33 minuta iza pobjednika Denisa Menjšova.[31]

Sezonu 2008 počeo je na Super čelendž seriji u Južnoafričkoj Republici, koja je sastavljena od tri jednodnevne trke, prvu je završio na šestom, drugu na 43, a treću na devetom mjestu.[32] Nakon Vuelta Valensijane i Pariz—Nice, na kojima nije ostvario dobre rezultate, vozio je ardenske klasike. Amstel gold rejs završio je na 53 mjestu,[33] dok je Fleš Valon završio na 51 mjestu.[34] Sezonu je nastavio u Švajcarskoj, na Tur de Romandi trci. Trka je počela 1,9 km dugim prologom, koji je završio u grupi vozača sa sekundom iza pobjednika Marka Kevendiša.[35] Nakon dvije ravne etape, borba se nastavila na hronometru na trećoj etapi, koji je Krojciger završio na šestom mjestu, 37 sekundi iza pobjednika Andreasa Kledena.[36] Na kraljevskoj, četvrtoj etapi, nakon velike borbe i napada favorita, Krojciger je završio peti i došao je do drugog mjesta u generalnom plasmanu.[37] Poslednja etapa bila je ravna, nije bilo napada, i Romandiju je završio na drugom mjestu, 35 sekundi iza Kledena.[38] Nakon Romandije nastavio je sa trkama u Švajcarskoj, na Tur de Svis trci. Drugu etapu zavšio je na šestom mjestu,[39] nakon čega su uslijedile tri ravne etape. Na šestoj etapi Kirhen, Kleden i Krojciger su ostali zajedno na čelu u finišu etape, ali Krojciger nije imao snage da ih prati i završio je treći, šest sekundi iza dvojca koji je na cilj stigao zajedno.[40] Hronometar na sedmoj etapi, Krojciger je dominantno pobijedio, 17 sekundi ispred Kledena, dok su ostali konkurenti za osvajanje trke završili dosta iza: Igor Anton minut i 48 sekundi i Kim Kirhen tri i po minuta i Krojciger je preuzeo liderasku majicu.[41] Na poslednjoj etapi nije bilo promjena i Krojciger je osvojio trku 49 sekundi ispred Kledena.[42] Nakon Švajcarske debitovao je na Tur de Fransu, na koji je došao kao pomoćnik za Vinčenca Nibalija. Prve borbe na Turu vođene su na 29 km dugom hronometru na četvrtoj etapi, koji je Krojciger završio na 34 mjestu, minut i 50 sekundi iza Stefana Šumahera.[43] Velika borba odvijala se na šestoj etapi, na četiri brdska cilja. Favoriti su napadali u finišu i pratili jedan drugoga, dok je Rikardo Riko bio najbolji u sprintu, Krojciger je završio šesti, sedam sekundi iza.[44] Na sedmoj etapi, Rikardo Riko je napao i odvojio se od grupe favorita na 25 km do cilja; došao je do solo pobjede, dok je Krojciger završio u grupi vozača koji su završili minut i 17 sekundi iza.[45] Na etapi 16 vođena je velika borba za generalni plasan, Krojciger je bio van nje, završio je etapu četiri minuta iza.[46] U nastavku je gubio vrijeme i Tur je završio na 13 mjestu, 13 minuta iza Karlosa Sastrea.[47] U klasifikaciji za najboljeg mladog vozača završio je drugi, minut i po iza Andija Šleka. Sezonu je završio 51 mestom na Svjetskom prvenstvu u drumskoj trci.

2009. uredi

 
Krojciger na Tur de Fransu 2009. godine.

Sezonu 2009 počeo je na trci Trofej Sala Milor, koju je završio na 51 mjestu. Nakon trka u Italiji, vozio je Pariz—Nicu, koju nije završio, napusio je tokom poslednje etape.[48] Sezonu je nastavio na Vuelta al Pais Vasko trci. Nakon prve dvije ravne etape, na trećoj se vodila borba; Alberto Kontador, Kadel Evans, Samuel Sančez i Damijano Kunego su se odvojili na poslednjem usponu, Krojciger nije mogao da ih prati i završio je 55 sekunid iza pobjednika etape — Alberta Kontadora.[49] Naredne dvije etape bile su takođe ravne, dok je hronometar na poslednjoj etapi završio na 12 mjestu, minut i 45 sekundi iza Kontadora; trku je završio na 10 mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta iza Kontadora, koji je osvojio trku, dok je završio pet sekundi iza suvozača Vinčenca Nibalija.[50] Ardenski klasici počeli su sa Amstel gold rejsom, Krojciger je napao pri vrhu uspona na 19 km do cilja, napravio je prednost na spustu, nakon čega je Sergej Ivanov napao; Ivanova je markirao Nibali i nisu odmakli, ali na poslednjem usponu Krojciger nije imao snage i dostignut je. Amstel je završiona 18 mjestu, u grupi vozača koja je došla osam sekundi iza Ivanova.[51] Nakon ardenskih klasika vozio je Tur de Romandi trku. Romandija je počela prologom, koji je Krojciger završio peti, četiri sekunde iza Františeka Rabona.[52] Na ekipnom hronometru na trećoj etapi, Likvigas je završio 24 sekunde iza tima Kolumbije i Krojciger je pao na deveto mjesto u generalnom plasmanu.[53] Četvrta etapa imala je četiri uspona i na njoj su vođene odlučujuće borbe. Krojciger je napao na poslednjem usponu na 15 km do cilja, na spustu su ga stigli Taramaje, Karpec i Kejsakof; kada se opet krenulo uzbrdo, sa nekoliko kilometara do cilja, Krojciger je napao i ponovo se odvojio: Taramaje ga je dostigao, ali nije imao snage u sprintu i Krojciger je pobijedio na etapi, ostvarivši prvi trijumf u sezoni, takođe preuzevši lidersku majicu.[54] Poslednja etapa bila je sprinterska, nije bilo promjena i Krojciger je osvojio Tur of Romandi.[55] Sezonu je nastavio u Švajcarskoj, na Tur de Svis trci, gdje je branio pobjedu od prethodne godine. Trka je počela prologom, na kome je Krojciger završio drugi, 19 sekundi iza Fabijana Kančelare.[56] Na četvrtoj etapi Krojciger je izgubio minut i pao na osmo mjesto u generalnom plasmanu.[57] Dobrom vožnjom na petoj etapi došao je do četvrtog mjesta;[58] na šestoj etapi, napao je na tri km do cilja, stekao je 20 sekundi prednosti, ali ga je na 175 m do cilja stigao Kim Kirhen i trijumfovao.[59] Na hronometru na poslednjoj, devetoj, etapi, Krojciger je završiio sedmi, dva minuta iza Kančelare i završio je trku na trećem mjestu.[60] Nakon Švajcarske, bio je lider Likvigasa na Tur de Fransu, zajedno sa Nibalijem. Tur je počeo hronometrom, koji je Krojciger završio na sedmom mjestu, 32 sekunde iza Kančelare.[61] Na četvrtoj etapi vožen je ekipni hronometar, Likvigas je završio četvrti, 58 sekundi iza Astane, zbog čega je Krojciger već imao minut i po zaostatka iza Kontadora, dok je Nibali bio pet sekundi dalje.[62] Na sedmoj etapi, do Andore, izgubio je minut i 20 sekundi od Kontadora, nakon napada u poslednja tri kilometra.[63] Borba za generalni plasman nastavljena je na etapi 15; Kontador je napao na 5,7 km do cilja i niko nije mogao da ga prati, Krojciger nije mogao da prati ni druge vozače i završio je jedanaesti, dva minuta iza Kontadora; u generalnom plasmanu pao je na 16 mjesto, 4 i 40 iza Kontadora.[64] Na etapi 17, Krojciger je završio šest minuta iza vodećeg tria — Kontadora i braće Šlek, ali je zbog većih zaostataka drugih vozača došao do 11 mjestau generalnom plasmanu.[65] Hronometar na 18 etapi završio je na 63 mjestu i pao je na 12 mjesto u generalnom plasmanu, dva minuta iza desetoplasiranog Le Mevela.[66] Etapa 20 bila je poslednja u borbi za generalni plasman, Krojciger je završio sedmi i došao je do devetog mjesta u generalnom plasmanu.[67] Poslednja, etapa 21 bila je ravna, nije bilo napada i Krojciger je završio Tur na devetom mjestu, dok je u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača završio treći, iza Andija Šleka i suvozača Vinčenca Nibalija, koji je zavšio sedmi u generalnom plasmanu.[68] Krojcigeru je naknadno pripalo osmo mjesto, nakon diskvalifikacije i poništavanja rezultata Lensa Armstronga, koji je završio treći.

Nedelju dana nakon Tura, vozio je klasik San Sebastijan, u Španiji. Na 15 km do cilja, Karlos Baredo i Pjerik Fedrigo su napali, Krojciger je predvodio vozače koji su pokušavali da ih dostignu; Luis Leon Sančez je dostigao prvo Fedriga, a zatim i Bareda, dok su Krojciger i Kirhen dostigli Fedriga i nastavi potjeru za liderima. Na spustu je Krojciger dostigao Bareda i Sančeza, na dva km do cilja i vozio je solo do poslednjih 200 m, kada ga je dostigao Baredo i odsprintao.[69] Baredu je kasnije reultat poništen zbog dopinga i pobjeda je pripala Krojcigeru.[70] Sezonu je nastavio na Vuelta a Espanji, gdje je radio za Ivana Basa, završivši Vueltu na 61 mjestu.[71] Sezonu je završio na Svjetskom prvenstvu, gdje je vozio drumsku trku, ali je nije završio.[72]

2010. uredi

 
Krojciger na Pariz—Nici 2010. godine.

Sezonu 2010 počeo je u februaru, na Điro de Sardenja trci. Cilj druge etape bio je na 12 km dugom usponu; Likvigas je radio na čelu i na četiri kilometra do cilja grupa se smanjila na 12 vozača. Krojciger je bio najjači u finišu i trijumfovao je u sprintu sedmorice vozača.[73] Ostale etape bile su ravne, nije bilo promena i Krojciger je osvojio trku dvije sekunde ispred Krisa Hornera.[74] Sezonu je nastavio na Pariz—Nici, gdje je na prologu završio deveti, 13 sekundi iza Larsa Buma.[75] Na drugoj etapi, koja je trebalo da bude za sprintere, grupa se razdvojila zbog vjetra; Krojciger je bio među 15 vodećih vozača, završivši deseti u sprintu.[76] Nakon dvije ravne etape, borba za generalni plasman nastavljena je na četvrtoj etapi, Krojciger je završio sedmi, 20 sekundi iza Kontadora; došao je do trećeg mjesta u generalnom plasmanu i liderske majice u klasifikaciji mladih vozača.[77] Na poslednjoj etapi, na prolaznom cilju nakon 18,5 km Luis Leon Sančez uzeo je dvije sekunde bonifikacije i preuzeo je treće mjesto, sekundu ispred Krojcigera,[78] koji je osvojio bijelu majicu, za najboljeg mladog vozača.[79] Valverdeu su kasnije poništeni rezultati ostvareni 2010 zbog dopinga i Krojcigeru je pripalo treće mjesto.[80] Nakon Nice, vozio je italijanski klasik Milano—Sanremo, gdje nije ostvario dobar rezultat, a zatim je učestvovao na Vuelta a Katalunji. Prolog na prvoj etapi završio je na 17 mjestu, osam sekundi iza pobjednika — Pola Vosa.[81] Na trećoj etapi, Havijer Tondo i Hoakim Rodrigez napali su na 50 km do cilja i završili su minut i 20 sekundi ispred glavne grupe.[82] Na četvrtoj etapi, Jens Vogt je napao na usponu na 20 km do cilja, prešao je uspon solo, dok su ga na spustu dostigli Rejn Taramaje i Krojciger. Krojciger je otpao od njih na 12 km do cilja i završio je etapu u glavnoj grupi, koja je na cilj stigla 34 sekunde iza Vogta i Taramajea.[83] Na narednim etapama nije bilo promjena i Krojciger je završio trku na osmom mjestu u generalnom plasmanu, minut i 22 sekunde iza Rodrigeza.[84] Na Amstel gold rejsu, nakon velike borbe i napada završio je peti, pet sekundi iza pobjednika — Filipa Žilbera.[85] Za razliku od Amstela, nije bio konkurentan na druga dva ardenska klasika. Sezonu je nastavio na Tur de Romandi trci, gdje je prethodnih godina ostvarivao dobre rezultate. Na otvaranju na prologu, završio je osmi, sedam sekundi iza Marka Pinotija.[86] Hronometar na trećoj etapi završio je na 21 mjestu, minut i 20 sekundi iza Ričija Porta.[87] Na četvrtoj etapi izgubio je 20 minuta[88] i poslednju etapu nije startovao.[89] Nakon Romandije, nastavio je sa trkama u Švajcarskoj, vozeći Tur de Svis, ali nije bio konkurentan za podijum i završio je trku na 16 mjestu.[90]

 
Krojciger u grupi na Tur de Fransu 2010. godine.

Nakon Švajcarske, vozio je Tur de Frans, gdje je bio lider tima zajedno sa Ivanom Basom, izjavivši da konačno želi da dokaže svoju vrijednost na grand tur trkama.[91] Tur je počeo prologom, koji je završio na 20 mjestu, 30 sekundi iza Kančelare.[92] Treća etapa vožena je po kaldrmisanim sekcijama puta, Krojciger je završio minut i 46 sekundi iza vodećih vozača, dok je Baso završio minut dalje.[93] Prve velike borbe za generalni plasman vođene su na osmoj, prvoj brdskoj etapi. Na 5,5 km do cilja, nakon dostizanja svih vozača koji su bili u bijegu, Krojciger je prvi napao iz male grupe favorita, Kontador je odmah reagovao i dostigao ga.[94] Napadali su i ostali favoriti, a uspjeli su da se odvoje Andi Šlek i Samuel Sančez, koji su odlučivali o pobjedniku etape, dok je Krojciger završio četvrti, u grupi vozača koji su na cilj stigli sa deset sekundi zaostatka.[94] Krojciger je tako došao do sedmog mjesta u generalnom plasmanu.[94] Drugog dana u Alpima, na devetoj etapi, izgubio je skoro četiri minuta i pao na 11 mjesto u generalnom plasmanu, 5 minuta iza Andija Šleka.[95] Na prvoj etapi u Pirinejima, etapi 14, izgubio je dva minuta od drugih favorita i pao na 12 mjesto.[96] Na kontroverznoj etapi 15, gdje je spao lanac Andiju Šleku, zbog čega je izgubio žutu majicu od Alberta Kontadora,[97] Krojciger je završio minut i 20 sekundi iza Kontadora i vratio se na 11 mjesto, pretekavši suvozača Ivana Basa, koji je izgubio dodatnih minut i po.[97] Na etapi 17, na Turmaleu u poslednjih 10 km, Kontador i Andi Šlek su otišli od drugih favorita, do cilja su napadali jedan drugoga i vozili rame uz rame;[98] Krojciger je završio deseti, dva minuta iza, ali je nadoknadio vrijeme u odnosu na Lajphajmera i Aleksandra Vinokurova, koji su završili sa preko deset minuta iza.[99] Honometar na etapi 19 završio je na 79 mjestu, sedam minuta iza pobjednika, Fabijana Kančelare, ali je zadržao devetu poziciju u generalnom plasmanu.[100] Na poslednjoj, etapi 20, nije bilo promjena i Krojciger je Tur završio na devetom mjestu, 11 minuta i 54 sekunde iza pobjednika, Alberta Kontadora.[101] Kontador i Denis Menjšov su kasnije suspendovani, a rezzultati su im poništeni, te je Krojcigeru pripalo sedmo mjesto.[102][103] Sezonu je završio na Vuelta a Espanji, gdje je radio za Vinčenca Nibalija, koji je osvojio trku.[104] Krojciger je Vueltu završio na 28 mjestu, 38 minuta iza Nibalija.[105]

2011. uredi

 
Krojciger na prologu na Tur de Romandi trci 2011. godine.

Na kraju 2010, Krojciger je odlučio da poništi poslednju godinu ugovora sa Likvigasom, jer je tim već imao dva lidera za narednu sezonu: pobjednika Điro d’Italije 2010 — Ivana Basa i pobjednika Vuelta a Espanje 2010 — Vinčenca Nibalija. Prešao je u Astanu, kao zamjena za Alberta Kontadora, koji je napustio tim na kraju 2010.[106] Izjavio je da više nije bio srećan u Likvigasu i da mu je bila potrebna promjena sredine da bi ponovo otkrio svoju motivaciju.[107] Sezonu je počeo u Portugalu na Volta ao Algarve trci. Treću etapu završio je na osmom mjestu,[108] dok je hronometar na poslednjoj etapi završio na 55 mjestu, minut i 46 iza Tonija Martina i trku je završio na 20 mjestu.[109] Sezonu je nastavio na Pariz—Nici, gdje je bio lider Astane, zajedno sa Aleksandrom Vinokurovim. Prve borbe za generalni plasman vođene su na petoj etapi, Krojciger je završio u grupi sa ostalim favoritima, 18 sekundi iza Andreasa Kledena.[110] Hronometar na šestoj etapi završio je na 47 mjestu, dva minuta iza Tonija Martina;[111] na sedmoj etapi je Krojcigerov suvozač Remi di Gregorio napao u finišu i pobijedio, dok je Krojciger završio 18 sekundi iza.[112] Na poslednjoj etapi izgubio je pet minuta i trku je završio na 17 mjestu, sedam minuta iza Martina.[113] Sezonu je nastavio mjesec kasnije na Điro del Trentinu, gdje je trijumfovao na poslednjoj, četvrtoj etapi, koja je vožena do Madone di Kampiljo, ostvarivši prvu pobjedu nakon više od godinu dana.[114] Krojciger je zajedno sa Emanueleom Selom i Jaroslavom Popovičem napao na 161,5 km do cilja; opstali su ispred grupe do kraja i Krojciger je u sprintu pobijedio Selu.[114] U generalnom plasmanu završio je na 15 mjestu, dva i po minuta iza Mikelea Skarponija.[114] Od ardenskih klasika vozio je samo Lijež—Bastonj—Lijež, gdje se borio za pobjedu. Na 20 km do cilja napali su Andi Šlek, Frenk Šlek i Filip Žilber, ostali nisu mogli da prate; dok je vodeći trio odlučivao o pobjedniku, Krojciger je na cilj stigao četvrti, 24 sekunde iza.[115] Za završnu pripremnu trku pred Điro d’Italiju vozio je Tur de Romandi, koju je završio na 63 mjestu, sedam minuta iza Kadela Evansa[116]

 
Krojciger tokom etape 20 na Tur de Fransu 2011. godine.

Na Điro d’Italiji, Krojciger je bio lider tima, dok se Aleksandar Vinokurov spremao za Tur de Frans.[117] Điro je počeo etapnim hronometrom, koji je Astana završila 50 sekundi iza HTC-a.[118] Na trećoj etapi, Vauter Vejlant je pao na spustu sa Paso del Bokoa i poginuo;[119] zbog čega je četvrta etapa bila neutralisana, nije se računala za generalni plasman, već se odavala počast Vejlantu.[120] Na prvoj brdskoj, sedmoj etapi, favoriti su završili u grupi zajedno, Krojciger je u sprintu završio treći.[121] Na devetoj etapi, voženoj do Etne, vođena je velika borba za generalni plasman. Na 6,7 km do cilja, Kontador je napao, pratio je Skarponi, dok su Nibali, Krojciger i ostali favoriti posustajali; ubrzo je i Skarponi otpao i Kontador je došao do solo pobjede, dok su ostali završili 50 sekundi iza. Krojciger je došao do sedmog mjesta u generalnom plasmanu, minut i 40 iza Kontadora.[122] Na etapi 11, Džon Gadre je trijumfovao u sprintu favorita, dok je Krojciger završio peti, sa istim vremenom.[123] Nakon jedne ravne etape, borba je nastavljena na etapi 13, voženoj do Grosgloknera. Napadali su Skarponi i Igor Anton u namjeri da distanciraju Kontadora, ali nisu uspjeli. Kada je Kontador napao, niko od favorita nije mogao da ga prai; Krojciger nije mogao da prati tempo Gadrea i Antona i završio je peti i došao je do petog mjesta u generalnom plasmanu, tri i po minuta iza Kontadora.[124] Na etapi 14, voženoj do Monte Zonkolana, vođena je velika borba. Na 7 km do cilja, Anton i Kontador su napali i odvojili se; Krojciger je gubio kontakt i sa drugim favoritima, etapu je završio na 15 mjestu, 3 i po minuta iza Antona i Kontadora,[125] ali je izgubio vrijeme i od drugih vozača, zbog čega je pao na deveto mjesto u generalnom plasmanu.[125] Na kraljevskoj, etapi 15, Mikel Nieve je trijumfovao iz bijega; Kontador i Skarponi su završili dva minuta iza, dok Krojciger opet nije imao snage da isprati sve favorite i izgubio je još dva minuta.[126] Na etapi 16 vožen je hronometar, na kojem je trijumfovao Kontador, dok je Krojciger završio šesti, 49 sekundi iza.[127] Na etapi 19, Kontador je napao na kilometar i po, pratili su Nibali, Skarponi i Gadre, dok je Krojciger posustajao i završio je 20 sekundi iza;[128] došavši do sedmog mjesta u generalnom plasmanu jer je Denis Menjšov završio 40 sekundi dalje.[128] Na poslednjoj brdskoj etapi, do Sestrijerea, na 10 km do cilja, Hoakim Rodrigez je napao, kasnije su napali i Gadre, Skarponi i Menjšov, dok Krojciger nije mogao da održi kontakt sa njima; izgubio je još vremena, ali je zadržao 13 sekundi ispred Menjšova u generalnom plasmanu.[129] Na poslednjoj, etapi 21, vožen je hronometar dug 26 km, Dejvid Milar je trijumfovao, dok je Krojciger završio na 15 mjestu, minut i 26 sekundi iza;[130] nadoknadio je minut u odnosu na Hose Ruhana i završio je Điro na šestom mjestu, 11 minuta iza Kontadora.[130] Uz šesto mjesto, osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, dva minuta ispred Stevena Krojsvajka.[130]

Nakon Đira vozio je Tur de Frans, gdje je radio za Vinokurova, završio je Tur na 110 mjestu.[131] Sezonu je trebalo da završi na Svjetskom prvenstvu, ali nije startovao drumsku trku.[132]

2012. uredi

 
Krojciger tokom Olompijskih igara 2012. godine.

Sezonu 2012 počeo je na klasiku u Almeriji (Klasika del Almerija), koju je završio na 58 mjestu.[133] Prva etapna trka koju je vozio u sezoni bio je Tireno—Adrijatiko. Trka je počela ekipnim hronometrom, koji je Astana završila na petom mjestu.[134] Na četvrtoj etapi vođene su prve borbe u brdima. Neposredno prije poslednjeg uspona, desio se pad i grupa se podijelila; na 5 km do cilja počeo je završni uspon, na kome su brojni vozači napadali, ali nisu mogli da se odvoje.[135] Na cilj su zajedno došli Krojciger, Peter Sagan, Vinčenco Nibali, Danilo di Luka i Kristofer Horner; Krojciger je prvi otvorio sprint, Nibali ga je prošao, ali ih je onda Sagan obišao i pobijedio, dok je Krojciger prestigao Nibalija za drugo mjesto.[135] Zahvaljujući dobrom plasmanu na etapi došao je do drugog mjesta u generalnom plasmanu.[135] Na kraljevskoj, petoj etapi, nakon dostizanja bjegunaca, prvi je napao Hoakim Rodrigez na 8 km do cilja, ali je odmah dostignut. Favoriti su formirali malu grupu, a sledeći je Nibali napao na 4 km do cilja i odvojio se od grupe. Krojciger je odsprintao Hornera za drugo mjesto.[136] Na šestoj etapi, favoriti su nakon svih napada završili zajedno, Krojciger je u sprintu završio sedmi i zadržao drugo mjesto pred hronometar.[137] Hronometar na poslednjoj etapi bio je dug 9. Krojciger ga je završio na 53 mjestu i pao je na treće mjesto u generalnom plasmanu, izgubivši vrijeme od Nibalija.[138] Sezonu u Italiji nastavio je na Điro del Trentinu. Trka je počela ekipnim hronometrom, koji je Astana završila na drugom mjestu, 10 sekundi iza BMC-a.[139] Na drugoj etapi, Damijano Kunego je napao na spustu sa Paso Redebusa, pratili su Krojciger i Karlos Betankur; Krojciger je u sprintu završio treći, tako došavši na drugo mjesto u generalnom plasmanu, tri sekunde iza Matijasa Franka.[140] Na trećoj etapi, prvoj sa brdskom završnicom, Domeniko Pocovivo je napao prvi, Kunego je prvi otpao, a nakon njega i Krojciger, koji je završio peti, minut i 40 iza Pocoviva, zbog čega je pao na peto mjesto u generalnom plasmanu.[141] Na poslednjoj, četvrtoj etapi, izgubio je još minut i 40 sekundi i Trentino je završio na šestom mjestu, dva i po minuta iza Pocoviva.[142] Sezonu je nastavio na Tur de Romandi trci. Trka je počela prologom dugim 3,34 km, Krojciger je završio na 69 mjestu, 18 sekundi iza Gerenta Tomasa.[143] Naredne četiri etape bile su ravne, dok je poslednja bio hronometar dug 16,5 km, trijumfovao je Bredli Vigins, koji je zahvaljujući pobjedi osvojio trku, dok je Krojciger hronometar završio na petom mjestu, 40 sekundi iza Viginsa i završio je šesti u generalnom plasmanu.[144]

 
Krojciger tokom etape 17 na Điro d’Italiji 2013. godine.

Fokus sezone bio je ponovo na Điru, gdje je bio lider Astane. Điro je počeo 8,7 km dugim prologom, koji je završio na 28 mjestu, 36 sekundi iza Tejlora Finija, ali je završio ispred Basa, Skarponija i drugih favorita.[145] Na četvrtoj etapi vožen je ekipni hronometar, Astana je završila na trećem mjestu.[146] Sedma etapa bila je srednje teška brdska etapa, sa ciljem na usponu druge kategorije — Roka di Kambio. Na 500 m do cilja, Skarponi je napao, Paolo Tiralongo ga je pratio i odsprintao za pobjedu, dok je Krojciger završio 11 sekundi iza.[147] Borba je nakon dvije ravne etape nastavljena na desetoj etapi, u poslednjih pet kilometara. Nakon dosta napada, Rodrigez je osvojio etapu, dok je Krojciger završio šest sekundi iza i nakon deset etapa bio je četvrti u generalnom plasmanu.[148] Na etapi 14, Krojciger je izgubio 30 sekundi i pao je na šesto mjesto.[149] Na etapi 15 izgubio je još 30 sekundi od Rodrigeza, ali je završio u grupi sa drugim favoritima.[150] Na etapi 17, prvoj u Dolomitima, Krojciger je ostao bez snage i izgubio je 11 minuta, tako se oprostivši od borbe za generalni plasman.[151] Nakon ispadanja iz borbe za generalni plasman, fokus je prebačen na etapne pobjede. Na etapi 19 Krojciger je napao na 25 km do cilja u pokušaju da dostigne četvoročlani bijeg. Na 11 km do cilja, smanjio je zaostatak na minut i 20 sekundi; dositigao ih je na četiri km do cilja.[152] kilometar kasnije, na poslednjem usponu, ostao je sam, prednost je zadržao do kraja i pobijedio je na etapi, 19 sekundi isred Rajdera Hesedala.[152] Na poslednjoj brdskoj, etapi 20, završio je devet minuta iza Tomasa de Gendta, koji je solo napadom na Stelviju došao do trećeg mjesta u generalnom plasmanu; dok je iza drugih favorita kasnio šest minuta.[153] Poslednja etapa bio je hronometar, koji je završio na 83 mjestu i Điro je završio na 15 mjestu, 20 minuta iza Hesedala.[154]

Sezonu je nastavio deset dana kasnije na Tur de Svis trci, gdje je na prolog na otvaranju završio osmi, 19 sekundi iza Sagana.[155] Na drugoj etapi, Rui Kosta je napao na 2 km do cilja i trijumfovao, dok je Krojciger završio deseti, 20 sekundi iza.[156] Hronometar na sedmoj etapi završio je na 16 mjestu, minut i 16 sekundi iza Kejsakofa, ali je nadoknadio vrijeme u odnosu na druge favorite i došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu, 50 sekundi iza Koste.[157] Na osmoj etapi nije mogao da prati tempo u finišu i izgubio je 40 sekundi od Frenka Šleka i Roberta Hesinka, zbog čega je pao na šesto mjesto, 42 sekunde iza Koste, u odnosu na koga je nadoknadio vrijeme.[158] Na devetoj, poslednjoj etapi, izgubio je još pet sekundi u odnosu na vozače ispred sebe u plasmanu i završio je na šestom mjestu, 47 sekundi iza Ruija Koste.[159] Nakon Švajcarske, vozio je trku oko Poljske, ali je nije završio, napustio je u toku poslednje etape.[160] Zajedno sa Janom Bartom, Krojciger je izabran u tim Češke za Olimpijske igre 2012, gdje je vozio drumsku trku i završio je na 16 mjestu.[161] Do kraja sezone vozio je Ju es ej pro čelendž trku, na kojoj nije bio konkurentan za generalni plasman i Svjetsko drumsko prvenstvo, gdje drumsku trku nije završio.[162]

2013. uredi

Na kraju 2012 napustio je Astanu i prešao u Sakso—Bank (koji je početkom 2013 promijenio ime u Sakso—Tinkof), tim Bjarnea Risa, kao prvi pomoćnik Alberta Kontadora.[163] Sezonu je počeo na Tur Mediteran trci, koju je napustio tokom četvrte etape.[164] Na Tireno—Adrijatiku radio je za Kontadora. Trka je počela ekipnim hronometrom, koji je Sakso—Tinkof završio na petom mjestu, 29 sekundi iza Omega Farme.[165] Na četvrtoj etapi, Kontador je napao na 6 km do cilja, dok je Krojciger zaostajao. Na etapi je trijumfovao Kris Frum, dok je Krojciger završio deseti, minut iza.[166] Na petoj etapi, Krojciger je napao na 4 km do cilja, ali je tim Skaj odmah reagovao i dostigao ga. Sledeći je Rodrigez napao i stvorio prednost koja mu je bila dovoljna do cilja, Krojciger je završio 22 sekunde iza.[167] Na šestoj etapi Nibali i Sagan su napali, Rodrigez je jedini reagovao, dok je Krojciger otpao od grupe i završio etapu dva minuta iza Sagana.[168] Hronometar na poslednjoj etapi završio je na 56 mjestu, dok je trku završio na 13 mjestu, tri minuta i 55 sekundi iza Nibalija.[169] Prvi klasik u sezoni koji je vozio bio je Grand premio Migel Indurain (velika nagrada Migel Indurain), posvećena bivšem biciklisti — Migelu Indurainu. Trijumfovao je Simon Špilak, koji je bio u bijegu skoro od početka trke; Krojciger je završio šesti.[170] Sezonu je nastavio u Španiji, u pokrajini Baskija, na trci Vuelta al Pais Vasko. Prve borbe za generalni plasman vođene su na trećoj etapi, Krojciger je vozio za Kontadora, a u finišu etape je otpao od grupe i završio je 30 sekundi iza.[171] Na četvrtoj etapi nije mogao da prati tempo Kintane i Kontadora, završio je minut iza.[172] Hronometar na poslednjoj etapi završio je na 24 mjestu; trku je završio na 18 mjestu u generalnom plasmanu, četiri minuta iza Naira Kintane.[173]

 
Krojciger proslavlja pobjedu na Amstel gold rejsu 2013.

Nakon Španije, vozio je sva tri ardenska klasika. Na Amstel gold rejsu bio je u drugoj grupi na drumu, odakle je napao na 17 km do cilja i stigao lidere. Na 7 km do cilja napao je iz vodeće grupe i solo vozio do cilja; osvojio je Amstel 22 sekunde ispred Alehandra Valverdea.[174] Manje uspjeha imao je na Fleš Valonu, gdje je završio na 17 mjestu;[175] dok je Lijež—Bastonj—Lijež završio na 125 mjestu.[176] Nakon klasika vratio se etapnim trkama, vozio je Tur de Romandi trku, koju je završio na 30 mjestu u generalnom plasmanu, pet minuta iza Krisa Fruma.[177] Poslije lošeg rezultata na Romandiji, nastavio je sa trkama u Švajcarskoj; vozio je Tur de Svis trku, koja je počela sa 8 km dugim hronometrom, koji je završio na 70 mjestu, 44 sekunde iza Kamerona Mejera.[178] Na drugoj etapi Rajder Hesedal je napao na 12 km do cilja, dostignut je u finišu, kada je Bauke Molema napao i trijumfovao; Krojciger je završio sedmi, u grupi koja je stigla 11 sekundi kasnije.[179] Na trećoj etapi, Krojciger, Sagan, Matijas Frank i Rui Kosta su napali na spustu sa poslednjeg uspona i brzo stekli prednost. Na kilometar do cilja, Sagan je napao, Kosta pratio, dok su Krojciger i Frank posustajali. Krojciger je završio treći, zahvaljujući čemu je došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu.[180] Nakon tri ravne etape, borba za generalni plasman nastavljena je na sedmoj etapi. Molema je napadom izdvojio malu grupu, a novim napadom na početku poslednjeg uspona, odvojio je grupu, Krojciger je ostao u drugoj i završio je 22 sekunde iza Moleme i Koste, zbog čega je pao na treće mjesto u generalnom plasmanu.[181] Na poslednjoj etapi vožen je hronometrom, Krojciger ga je završio na sedmom mjestu, minut iza Koste i završio je trku na trećem mjestu, minut i 10 sekundi iza Koste.[182]

 
Krojciger na etapi do Mon Vantua na Tur de Fransu 2013.

Ušao je u tim za Tur de Frans, kao glavni pomoćnik Kontadora, uz Majkla Rodžersa.[183] Tur je startovao sa dosta ravnim i ne tako zahtjevnim etapama u borbi za generalni plasman, dok je na četvrtoj etapi vožen ekipni hronometar; Sakso—Tinkof ga je završio na četvrtom mjestu, devet sekundi iza Orike.[184] Na prvoj brdskoj, osmoj etapi, Riči Port i Kris Frum su vozili jakim tempom na poslednjem usponu, favoriti su otpadali jedan po jedan, dok nije Frum krenuo solo; Krojciger i Kontador su vozili zajedno, završivši minut i 45 sekundi iza Fruma. Krojciger je došao do šestog mjesta u generalnom plasmanu.[185] Na devetoj etapi Frum je izolovan rano, Port je otpao iz glavne grupe i Krojciger je napredovao na peto mjesto.[186] Hronometrom na etapi 11 završio je na 16 mjestu, dva minuta iza Fruma, dok je Kontador završio tri sekunde ispred; obojica su napredovali po jedno mjesto, sa skoro četiri minuta iza Fruma u generalnom plasmanu.[187] Etapa 13 bila je ravna i predviđena za sprintere, ali su vozači tima Sakso—Tinkof usled vjetra, razdvojili grupu na 30 km do cilja, nakon čega je bila velika borba na drumu i mala razlika, sve do 10 km do cilja kada je razlika počela da raste.[188] Na kraju etape, Krojciger i Kontador su nadoknadili minut u odnosu na Fruma i druge konkurente.[188] Krojciger se popeo na četvrto mjesto.[188] Na etapi 15 vožen je Mon Vantu. Tim Skaj je kontrolisao trku, na 7,5 km do cilja na tempo su otpali svi osim Kontadora, koji je takođe otpao kad je Frum napao.[189] Krojciger je došao do njega i vozio do cilja, pokušavajući da limitira gubitke.[189] Etapu su završili minut i 40 iza Fruma, ali su ostali na trećem i četvrtom mjestu.[189] Brdski hronometar na etapi 17 završio je na četvrtom mjestu, 23 sekunde iza Fruma; prestigao je Molemu i došao na treće mjesto u generalnom plasmanu.[190] Etapa 18 vožena je do Alp di Eza. Kontador je pokušao da se distancira, ali nije imao snage kad je Frum napao.[191] Fruma su pratili Kintana i Rodrigez, dok su Kontador i Krojciger vozili da sačuvaju mjesta na podijumu.[191] Na kraju su završili sa preko dva minuta iza Kintane i Krojciger je pao na četvrto mjesto, sa 14 sekundi ispred Rodrigeza.[191] Na poslednjoj brdskoj, etapi 20, ponovo su Frum, Kintana i Rodrigez otišli naprijed, dok je Krojciger vozio da sačuva Kontadoru poziciju na podijumu, ali je u finišu otpao i Kontador je nastavio sam. Krojciger je etapu završio dva minuta i 55 sekundi iza Kintane.[192] Poslednja etapa bila je ravna, nije bilo napada i završio je Tur na petom mjestu.[193]

Nakon Tur de Fransa vozio je klasik San Sebastijan. Napao je pri vrhu poslednjeg uspona, ali je dostignut na spustu, nakon čega je Toni Galopen napao i odvojio se. Galopen je osvojio klasik, dok je Krojciger završio treći, izgubivši u sprintu od Valverdea.[194] Sezonu je nastavio na Vuelta a Espanji, gdje je bio lider tima, dok je Nikolas Rouč bio druga opcija.[195] Vuelta je startovala ekipnim hronometrom, koji je Sakso—Tinkof završio na sedmom mjestu, 32 sekunde iza Astane.[196] Na drugoj etapi izgubio je 14 sekundi,[197] dok je na trećoj izgubio još 13.[198] Od borbe za generalni plasman oprostio se na osmoj etapi, gdje je izgubio pet i po minuta.[199] Na devetoj etapi vozio je opušteno i završio je na 193, pretposlednjem mjestu, 17 minuta iza Danijela Morena.[200] U nastavku trke radio je za Rouča, a tokom etape 14 napustio je Vueltu i završio sezonu.[201]

2014—2017. uredi

Sezonu 2014 počeo je u februaru, na Tur of Oman trci. Trka je primarno namijenjena sprinterima, sa samo jednom brdskom etapom — petom etapom. Uspon na petoj etapi bio je dug 5,7 km, Kris Frum je napadom ostavio sve iz sebe i trijumfovao; Krojciger je završio deseti, minut i 15 sekundi iza.[202] Poslednja etapa bila je sprinterska i trku je završio na osmom mjestu, minut i 25 sekundi iza Krisa Fruma.[203] Na Strade Bjankiju, napao je kada je prednost bjegunaca pala na 20 sekundi, ali je ubrzo dostignut;[204] Sagan i Mihal Kvjatkovski napali su na 21 km do cilja, niko nije mogao da reaguje.[204] Krojciger, Valverde, Kunego i Fabijan Kančelara formirali su potjeru, ali nisu uspjeli da se približe; završio je klasik na petom mjestu, 40 sekundi iza Kvjatkovskog.[204] Sezonu je nastavio na Tireno—Adrijatiku, gdje je radio za Kontadora. Trka je počela ekipnim hronometrom, koji je Tinkof—Sakso tim završio na četvrtom mjestu.[205] Borbe za generalni plasman vođene su na prvoj brskoj, četvrtoj etapi. Na 6 km do cilja, Inčausti je napao, Krojciger je krenuo sa njim i ubrzo ga ostavio iza sebe.[206] Na 1,8 km do cilja Kontador je napao, dok je Krojciger usporio i čekao svog timskog lidera.[206] Pratili su Kintana i Port, a nakon što je Kontador napao, samo je Kintana mogao da prati.[206] Krojciger je završio četvrti, pet sekundi iza i došao je do šestog mjesta u generalnom plasmanu.[206] Na petoj etapi Kontador je napao na poslednjem usponu i dominantno došao do pobjede, dok je Krojciger završio sedmi, minut i 42 sekunde iza, ali je nadoknadio vrijeme u odnosu na druge vozače i došao do trećeg mjesta u generalnom plasmanu, sedam sekundi iza Kintane.[207] Hronometar na poslednjoj etapi završio je na 26 mjestu, dvije sekunde iza Kintane; Tireno je završio na trećem mjestu, dva minuta i 14 sekundi iza Kontadora.[208] Nakon Italije, sezonu je nastavio u Španiji, na Vuelta al Pais Vasko trci, gdje nije bio konkurentan za generalni plasman; završio je trku na 17 mjestu, šest minuta iza Kontadora.[209] Tur de Svis trku završio je na osmom mjestu,[210] nakon čega je protiv njega pokrenut postupak za doping, jer je svjetska antidoping agencija pronašla anomalije u njegovom biološkom pasošu u periodu iz 2011 i 2012.[211] Nije mu dozvoljeno da vozi Tur de Frans i Vuelta a Espanju.[212] Oslobođen je sumnji za doping od strane Češkog olimpijskog komiteta krajem septembra 2014. i dozvoljeno mu je da se vrati biciklizmu.[213] Ipak, UCI je nastavio istragu, koju je htio da odvede i pred sud za sportsku arbitražu;[214] potpuno je oslobođen svih optužbi u junu 2015.[215]

 
Krojciger tokom Tur de Fransa 2015.

Sezonu 2015 počeo je opet na Tur of Oman trci, gdje nije bio konkurentan i završio je na 12 mjestu, minut i 56 sekundi iza Rafala Valsa.[216] Tireno—Adrijatiko završio je na desetom mjestu, nakon čega je vozio klasike.[217] Milano—Sanremo je završen grupnim sprintom, dok je Krojciger završio na 29 mjestu, devet sekundi iza.[218] Amstel gold rejs je takođe završen grupnim sprintom, nakon što niko nije uspio da se odvoji na Kaubergu; završio ga je na 14 mjestu.[219] Fleš Valon završio je na 11 mjestu, u grupi koja je došla četiri sekunde iza Valverdea; nakon što nije imao snage da isprati napad Alehandra Valverdea u poslednjim metrima.[220] Najbolji rezultat na klasicima i u dotadašnjem dijelu sezone ostvario je na Lijež—Bastonj—Liježu, gdje je završio peti. Na 20 km do cilja napao je na spustu sa Karuzom i Fuglsangom, stekli su 20 sekundi prednosti, ali su dostignuti; u sprintu najbrži je bio Valverde.[221] Kontador je prije početka sezone istakao da će pokušati da osvoji i Điro i Tur de Frans; Krojciger mu je bio prvi pomoćnik. Điro je počeo ekipnim hronometrom, koji je Tinkof završio na drugom mjestu.[222] U nastavku trke radio je za Kontadora, koji je osvojio Điro, dok je Krojciger završio na 28 mjestu, sat i 47 minuta iza.[223] I na Tur de Fransu radio je za Kontadora i završio je Tur na 17 mjestu, sat i dva minuta iza Krisa Fruma.[224] Sezonu je nastavio na Ju es ej pro čelendž trci. Na šestoj etapi je od samog početka otišao u bijeg sa još pet vozača i trijumfovao u sprintu. To mu je bila prva pobjeda u sezoni.[225] Ipak, nije bio konkurentan u borbi za generalni plasman i trku je završio na 31 mjestu, 15 minuta iza Roana Denisa.[226] Sezonu je završio na jednodnevnim trkama u Kanadi, na kojima nije bio konkurentan za pobjedu; dok drumsku trku na Svjetskom prvenstvu nije završio.[227]

Sezonu 2016 počeo je Vuelta a Andaluzija trci. Hronometar na četvrtoj etapi završio je na 23 mjestu, 52 sekunde iza Tidžeja van Garderena.[228] Poslednju, šestu etapu završio je na petom mjestu, minut iza Valverdea. Trku je završio na šestom mjestu u generalnom plasmanu.[229] Nakon Španije vozio je Tireno—Adrijatiko trku u Italiji. Na prvoj etapi vožen je ekipni hronometar, koji je Tinkof tim završio na četvrtom mjestu.[230] Na četvrtoj etapi vožena su četiri uspona, Stefen Kamings je trijumfovao, dok je Krojciger završio u grupi, 25 sekundi iza i došao do desetog mjesta u generalnom plasmanu.[231] Poslednja etapa bio je 10,1 km dug hronometar, koji je završio na 55 mjestu, 49 sekundi iza Kančelare. Završio je Tireno na desetom mjestu, 48 sekundi iza Grega van Avermata.[232] Na Vuelta al Pais Vasko trci radio je za Kontadora, koji je osvojio trku, dok je on završio na 30 mjestu, 16 minuta iza.[233] Amstel gold rejs završio je na 12 mjestu, u grupi vozača koja je na cilj došla četiri sekunde iza Enrika Gasparota i Mihaela Valgrena, koji su napali na Kaubergu i bili nedostižni za sve.[234] Fleš Valon završio je na 11 mjestu, pet sekundi iza Alehandra Valverdea, koji je napao na 500 m do cilja i trijumfovao.[235] Najbolji rezultat ostvario je na Lijež—Bastonj—Liježu, gdje je završio na sedmom mjestu, u velikoj grupi koja je na cilj stigla 12 sekundi iza Vauta Pulsa.[236] Jedinu pobjedu u sezoni ostvario je na nacionalnom prvenstvu Češke u drumskoj vožnji.[237] Nakon Dofinea vozio je Tur de Frans, gdje je radiio za Kontadora, ali je Španac napustio Tur tokom devete etape zbog povrede i Krojciger je bio novi lider tima.[238] Na etapi 20 napao je sredinom etape i došao do desetog mjesta u generalnom plasmanu.[239] Na poslednjoj etapi nije bilo promjena i završio je Tur na desetom mjestu.[240] Do kraje sezone vozio je klasike, na kojima nije bio uspješan.

Na kraju 2016 tim Tinkof se ugasio, Krojciger je prešao u Oriku—Skot, sa ciljem da pomogne braći Jejts u borbi na grand tur trkama.[241] Sezonu 2017 počeo je krajem februara na Abu Dabi Turu, koji je završio na 22 mjestu u generalnom plasmanu.[242] Tireno—Adrijatiko nije završio, dok na Vuelta al Pais Vasko trci nije bio konkurentan za generalni plasman, završio je na 33 mjestu.[243] Sa slabim rezultatima nastavio je i na ardenskim klasicima, gdje mu je najbolji rezultat bilo 27 mjesto na Lijež—Bastonj—Liježu.[244] Tur de Romandi i Kriterijum di Dofine završio je daleko od borbe za generalni plasman, nakon čega je vozio Tur de Frans kao pomoćnik Sajmonu Jejtsu. Najbolji rezultat ostvario je na osmoj etapi, kada je otišao u bijeg i završio etapu na petom mjestu.[245] U nastavku Tura nije se borio za etapne pobjede i završio je na 24 mjestu u generalnom plasmanu.[246] Jedinu pobjedu u sezoni ostvario je na jednodnevnoj trci u Austriji Pro Ectaler, gdje je došao do solo pobjede, 43 sekunde ispred Simona Špilaka.[247] Na ostalim klasicima nije imao uspjeha, dok je drumsku trku na Svjetskom prvenstvu završio na 48 mjestu.[248]

2018. uredi

Sezonu 2018 počeo je na Volta a la Komunitat Valensijana (šp. Volta a la Comunitat Valenciana; dosl. Vuelta Valensijanske pokrajine) trci. Na drugoj etapi, Valverde je napao pri vrhu poslednjeg uspona, zajedno sa Fugsangom; Krojciger i ostali su pokušavali da ih dostignu, ali završili su 19 sekundi iza.[249] Organizatori su odlučili da neutralizuju vremena ostvarena na ekipnim hronometru na trećoj etapi, zbog lošeg vremena;[250] Na četvrtoj etapi Valverde je opet bio najbolji na usponu, dok je Krojcigeer završio osmi, 18 sekundi iza.[251] Na poslednjoj etapi nije bilo promjena i završio je tru na osmom mjestu u generalnom plasmanu, 57 sekundi iza Valverdea.[252] Nakon trka u Mursiji i Almeriji, sezonu je nastavio na Abu Dabi Turu, koji je završio na 14 mjestu, minut i 40 sekundi iza Valverdea.[253] Na Pariz—Nici radio je za Sajmona Jejtsa i završio je na 19 mjestu, 15 minuta iza pobjednika — Marka Solera.[254] Mjesec dana nakon Pariz—Nice, vozio je Ardenske klasike. Na Amstel gold rejsu, Alehandro Valverde je napao na poslednjem usponu, pratilo ga je osam vozača.[255] Na 5 km do cilja Mihael Valgren je napao, ali su ostali odmah reagovali. Na 2,5 km do cilja, Valgeen je ponovo napao, Krojciger je pratio, dok su Žilijen Alafilip, Valverde i Peter Sagan su čekali jedan na drugoga da reaguju, zahvaljujući čemu su se Valgren i Krojciger odvojili.[255] Krojciger je prvi počeo da sprinta, ali ga je Valgren odsprintao i osvojio je Amstel.[255] Ardesnsku nedelju nastavio je na Fleš Valonu, gdje su svi pokušavali da prekinu dominaciju Valverdea.[256] Na poslednjem usponu — Mur de Huju, tim Kvik—Step Flors je sa Maksom Šahmanom i Bobom Jungelsom, koji su radili za Alafilipa, neutralisao napade, dok je na 150 m do cilja Jele Vanedert napao; Alafilip ga je prestigao i trijumfovao, tako prekinuvši niz Alehandra Valverdea od četiri uzastopne pobjede. Valverde je završio drugi, dok je Krojciger poražen u sprintu sa Vanedertom ta treće mjesto i završio je četvrti.[257] Na Lijež—Bastonj—Liježu ponovo je Kvik—Step Flors dominirao; Bob Jungels je napao na 18 km do cilja i niko nije uspio da ga dostigne. Krojciger je završio na osmom mjestu.[258]

U maju, ušao je u sastav tima Mitčelton—Skot za Điro d’Italiju 2018, gdje je radio za Sajmona Jejtsa i Estebana Čaveza.[259] Start Đira 2018 bio je u Jerusalimu, u Izraelu, u čast proslave 70 godina od stvaranja države Izraela.[260] Trka je startovala 9,7 km dugim hronometrom u Jerusalimu, koji je Krojciger završio na 48 mjestu, 55 sekundi iza pobjednika — Toma Dimulena.[261] Četvrtu etapu do Kaltađironea završio je na šestom mjestu, četiri sekunde iza vodećih.[262] Na šestoj etapi, Čavez i Jejts su stigli zajedno na cilj, proslavljajući duplu pobjedu tima, dok je Krojciger završio pet i po minuta iza.[263] Nakon dobrih vožnji i dolaska na drugo mjesto u generalnom plasmanu, Čavez je na desetoj etapi patio od alergije i otpao je od grupe na više od 100 km do cilja. Krojciger je radio na čelu, pokušavajući da smanji zaostatak, ali je on samo rastao i odustali su od potjere; etapu su završili 25 minuta iza glavne grupe.[264] Na etapi 19, radio je za Jejtsa, koji je otpao već na početku Kole dele Finestrea; Jejts nije imao snage i odustali su od potjere. Krojciger je Điro završio na 55 mjestu.[265]

Rezultati na Grand tur trkama uredi

Grand tur trke 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Điro d’Italija — — — — 5 15 — — 28 — — 55
Tur de Frans — 12 8 7 112 — 5 — 17 10 24 —
Vuelta a Espanja 21 — 61 28 — — DNF — — — — —
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio trku.

Reference uredi

  1. ^ „Roman Kreuziger profile”. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  2. ^ „Roman Kreuziger”. eurosport.com. 21. 7. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  3. ^ Fisher, Radovan (15. 10. 2005). „19-ti letý Kreuziger v Liquigas-Bianchi” (na jeziku: češkom). bikeri.cz. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  4. ^ Hood, Andrew (16. 8. 2010). „Roman Kreuziger to join Alexander Vinokourov on Astana for 2011”. velonews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  5. ^ „Kreuziger joins Saxo Bank-Tinkoff Bank”. cyclingnews.com. 18. 9. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  6. ^ „Kreuziger signs for Orica-BikeExchange”. cyclingnews.com. 1. 8. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  7. ^ „‘Game-changing’ Kreuziger joins ORICA-BikeExchange”. Orica BikeExchange Cycling Australia. Arhivirano iz originala 04. 08. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  8. ^ „Kreuziger signs with Dimension Data for 2019”. cyclingnews.com. 12. 8. 2018. Pristupljeno 11. 4. 2019. 
  9. ^ Westemeyer, Susan (3. 12. 2010). „Kreuziger looking to Giro d'Italia podium”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  10. ^ „Kreuziger loses CAS appeal and will miss Vuelta a Espana”. cyclingnews.com. 21. 8. 2014. Pristupljeno 05. 4. 2018. 
  11. ^ „Roman Kreuziger: Czech cyclist cleared of doping charge”. bbc.co.uk. 22. 8. 2014. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  12. ^ „Roman Kreuziger”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  13. ^ a b v g „About Roman”. romankreuziger.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  14. ^ „Giro della Toscana, Juniors 2003”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  15. ^ „Giro della Toscana, Juniors 2004”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  16. ^ Maloney, Tim; Jones, Jeff. „Kreuziger cruises to Verona Victory”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  17. ^ „Giro delle Regioni 2005”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  18. ^ „Tour of Slovenia - 2.1: Stage 4 - June 11: Grosuplje - Novo mesto, 156 km”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  19. ^ Marszalek, Daniel. „63rd Tour of Poland: Stage 7 - September 10: Jelenia Góra - Karpacz, 126.0 k”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  20. ^ Kröner, Hedwig. „Bettini adds rainbow to gold”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  21. ^ Quénet, Jean-François. „A new beginning for avowed anti-doper Millar”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  22. ^ Quénet, Jean-François. „Contador keeps Saiz' legacy running in Mende”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  23. ^ Quénet, Jean-François. „Alberto Contador on Miguel Indurain's path”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  24. ^ „37th Settimana Ciclista Lombarda - 2.2: Prologue - April 5: Bergamo Centro - Bergamo Alta, 3 km”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  25. ^ „37th Settimana Ciclista Lombarda - 2.2: Stage 1 - April 6: Vertova - Vertova, 146.1 km”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  26. ^ „37th Settimana Ciclista Lombarda - 2.2: Stage 2 - April 7: Roncadelle - Roncadelle, 174,5 km”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  27. ^ „37th Settimana Ciclista Lombarda - 2.2: Stage 3 - April 8: Brignano Gera d'Adda - Brignano Gera d'Adda, 176 km”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  28. ^ „37th Settimana Ciclista Lombarda - 2.2: Stage 4 - April 9: Bergamo - Bergamo, 162 km”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  29. ^ Westemeyer, Susan; Alvarez, Hernan. „Bettini beats Freire in tough sprint”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  30. ^ Brown, Gregor; Alvarez, Hernan. „Efimkin conquers Lagos de Covadonga for stage and Maillot Oro”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  31. ^ Westemeyer, Susan; Alvarez, Hernan. „Menchov tastes success in Madrid”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  32. ^ „2008 Super Challenge Series » (1.1) One Day Race » Richmond › Camperdown (112k)”. procyclingstats.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  33. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Amstel Gold Race (Pro Tour)”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  34. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Flèche Wallonne Bicycle Race (HC), Belgium”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  35. ^ Westemeyer, Susan. „Cavendish goes full throttle to prologue victory”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  36. ^ Atkins, Ben. „He's back! Klöden seizes control in time trial”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  37. ^ Westemeyer, Susan. „Strength wins it for "unknown" De Bonis”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  38. ^ Westemeyer, Susan. „Klöden caps comeback with Romandie title”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  39. ^ Westemeyer, Susan. „Anton takes control on the Flumserberg”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  40. ^ Stokes, Shane. „Kirchen grabs stage win and yellow jersey”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  41. ^ Stokes, Shane. „Kreuziger crushes rivals”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  42. ^ Stokes, Shane. „Cancellara repeats, Kreuziger takes overall”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  43. ^ Brown, Gregor; Stokes, Shane. „Schumacher's stage victory garners yellow”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  44. ^ Brown, Gregor. „Riccò delivers on promise ahead of maillot jaune scuffle”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  45. ^ Brown, Gregor. „Riccò wins second mountain stage via solo Col d'Aspin flyer alla Pantani”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  46. ^ Haake, Bjorn; Weislo, Laura. „Second French win sees small GC shake-up”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  47. ^ Haake, Bjorn; Weislo, Laura. „Sastre and Steegmans speed to success”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  48. ^ Westemeyer, Susan. „Colom and Sanchez rule as Contador's comeback try fails”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  49. ^ Prell, Monika. „Contador storms to stage, overall lead”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  50. ^ Prell, Monika. „Contador untouchable in Basque country”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  51. ^ Decaluwé, Brecht. „Ivanov finally wins his "favourite race”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  52. ^ „Serrano best in three-man break”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  53. ^ „Team Columbia-Highroad wins TTT, reclaims yellow”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  54. ^ „Kreuziger climbs to the top”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  55. ^ „Freire wins second stage, Kreuziger cruises to overall”. autobus.cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  56. ^ Westemeyer, Susan (13. 6. 2009). „Cancellara roars to Suisse lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  57. ^ Westemeyer, Susan (16. 6. 2009). „Breschel wins from nine-man break”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  58. ^ Westemeyer, Susan (17. 6. 2009). „Albasini king of Serfaus”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  59. ^ Westemeyer, Susan (19. 6. 2009). „Kirchen times move to perfection”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  60. ^ Brown, Gregor (21. 6. 2009). „Cancellara captures Suisse victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  61. ^ „Tour de France 2009 - 1ere etape” (na jeziku: francuskom). memoire-du-cyclisme.net. 4. 7. 2009. Arhivirano iz originala 13. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  62. ^ „Tour de France 2009 - 4eme etape” (na jeziku: francuskom). memoire-du-cyclisme.net. 7. 7. 2009. Arhivirano iz originala 14. 9. 2011. g. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  63. ^ Tan, Anthony (10. 7. 2009). „Feillu wins first mountainous stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  64. ^ Tan, Anthony (19. 7. 2009). „Contador king of Verbier”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  65. ^ Tan, Anthony (22. 7. 2009). „Daring double act proves Schleck's class”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  66. ^ Tan, Anthony (23. 7. 2009). „Tour title set in concrete for Contador”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  67. ^ Tan, Anthony (25. 7. 2009). „Garate grabs emphatic Ventoux victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  68. ^ Tan, Anthony (26. 7. 2009). „Cavendish celebrates with number six on the Champs-Élysées”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  69. ^ Brown, Gregor (1. 8. 2009). „Barredo wins wet San Sebastián Classic”. cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  70. ^ „UCI Doping Suspensions” (na jeziku: francuskom). uci.ch. 10. 7. 2014. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  71. ^ „Vuelta a España - Stage 21: September 20 - Rivas Vaciamadrid - Madrid, 110km”. cyclingnews.com. 13. 8. 2009. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  72. ^ Moore, Richard (27. 9. 2009). > McGann, Bill; McGann, Carol. %5bhttp://www.bikeraceinfo.com/classics/Amstel%20Gold%20Race/Amstel-Gold-Race-2008.html „2008 Amstel Gold Race (Pro Tour)”%5d. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 5. 4. 2018. esults/ „Evans becomes road World Champion in Mendrisio” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). cyclingnews.com. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  73. ^ „Kreuziger in control at Sardegna”. cyclingnews.com. 24. 2. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  74. ^ „Loddo leaps to victory ahead of Petacchi”. cyclingnews.com. 27. 2. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  75. ^ Brand, Jonathan (7. 3. 2010). „Sonic Boom hits prologue opener”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  76. ^ „Henderson wins windy stage to Contres”. cyclingnews.com. 8. 3. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  77. ^ „Contador bangs out a win in Mende”. cyclingnews.com. 11. 3. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  78. ^ Quénet, Jean-François (14. 3. 2010). „Kreuziger disappointed to miss out on Paris-Nice podium”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  79. ^ „Contador passes Paris-Nice tests”. cyclingnews.com. 14. 3. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  80. ^ „Valverde gets 2-year global doping suspension”. espn.com. 1. 1. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  81. ^ „Voss stuns all, hands Milram the win”. cyclingnews.com. 22. 3. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  82. ^ Farand, Stephen (24. 3. 2010). „Tondo escapes to victory in Catalunya”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  83. ^ „Voigt victorious in Ascó”. cyclingnews.com. 25. 3. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  84. ^ „Haedo gets a second stage win for Saxo Bank”. cyclingnews.com. 28. 3. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  85. ^ Houssain, Roman (18. 4. 2010). „Gilbert keeps his promise on the Cauberg”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  86. ^ „Pinotti blitzes Romandie prologue”. cyclingnews.com. 27. 4. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  87. ^ „Porte prevails against the clock”. cyclingnews.com. 30. 4. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  88. ^ „Spilak soars in Chatel”. cyclingnews.com. 1. 5. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  89. ^ Tyler, Richard. „Valverde seizes Romandie title with final stage win”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  90. ^ Benson, Daniel (20. 6. 2010). „Fränk Schleck wins Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  91. ^ Kröner, Hedwig (2. 7. 2010). „Kreuziger steps up to share leadership role at Liquigas”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  92. ^ „Cancellara wins prologue time trial”. cyclingnews.com. 3. 7. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  93. ^ Clarke, Les (6. 7. 2010). „Carnage on the cobbles!”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  94. ^ a b v Moore, Richard (11. 7. 2010). „Advantage Schleck on first major mountain stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  95. ^ Clarke, Les (13. 7. 2010). „Casar claims stage win for France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  96. ^ „Riblon stellar in Ax-3 Domaines”. cyclingnews.com. 18. 7. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  97. ^ a b Clarke, Les (19. 7. 2010). „Voeckler victorious in Bagneres-de-Luchon”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  98. ^ Clarke, Les (22. 7. 2010). „Schleck takes stage win atop Col du Tourmalet”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  99. ^ „Schleck takes stage win atop Col du Tourmalet”. cyclingnews.com. 22. 7. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  100. ^ Kröner, Hedwig (24. 7. 2010). „Contador bests Schleck, remains in yellow”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  101. ^ Tan, Anthony (25. 7. 2010). „Tres victorias de Francia para Contador!”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  102. ^ Wynn, Nigel (12. 7. 2014). „Denis Menchov given two-year doping ban”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  103. ^ Austen, Ian (6. 2. 2012). „2010 Tour de France Winner Found Guilty of Doping”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  104. ^ „Nibali wins 2010 Vuelta as Farrar takes final stage”. cyclingweekly.com. 19. 9. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  105. ^ Farrand, Stephen (19. 9. 2010). „Nibali seals Vuelta a España win”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  106. ^ „Kreuziger signs with Astana”. cyclingnews.com. 16. 8. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  107. ^ MacLeary, John (17. 8. 2010). „Cycling transfers: Riccardo Ricco joins Vacansoleil; Roman Kreuziger to Astana”. telegraph.co.uk. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  108. ^ Hymas, Peter (18. 2. 2011). „Cummings prevails on Alto do Malhão”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  109. ^ Westemeyer, Susan (20. 2. 2011). „Martin takes stage and overall title”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  110. ^ Hymas, Peter (10. 3. 2011). „Klöden out-sprints Sanchez to win stage 5”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  111. ^ Quénet, Jean-François (11. 3. 2011). „Martin powers to time trial victory, overall lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  112. ^ Quénet, Jean-François. „Rémy Di Grégorio wins in the rain”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  113. ^ Quénet, Jean-François (13. 3. 2011). „Tony Martin secures overall victory at Paris-Nice”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  114. ^ a b v Hymas, Peter (22. 4. 2011). „Scarponi wins Giro del Trentino”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  115. ^ Houssain, Ronan (24. 4. 2011). „Gilbert the great! Schleck brothers no match for flying Belgian”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  116. ^ „Sky's Geneva convention guides Swift to victory”. cyclingnews.com. 1. 5. 2011. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  117. ^ Kröner, Hedwig (30. 1. 2011). „Kreuziger ready to take on Giro”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  118. ^ Farrand, Stephen (7. 5. 2011). „HTC-Highroad triumphs in team time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  119. ^ „Weylandt dies in Giro d'Italia crash”. cyclingnews.com. 9. 5. 2011. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  120. ^ Ryan, Barry (10. 5. 2011). „Stage neutralised as Giro d'Italia pays tribute to Wouter Weylandt”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  121. ^ Clarke, Les (13. 5. 2011). „De Clercq prevails on first summit finish”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  122. ^ Clarke, Les (15. 5. 2011). „Contador climbs to stage victory and into overall lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  123. ^ „Gadret grabs first Grand Tour stage win”. cyclingnews.com. 18. 5. 2011. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  124. ^ Cossins, Peter (20. 5. 2011). „Contador extends GC lead as rivals suffer”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  125. ^ a b Clarke, Les (21. 5. 2011). „Anton conquers Monte Zoncolan”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  126. ^ Clarke, Les (22. 5. 2011). „Two’s a treat for Nieve and Euskaltel-Euskadi”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  127. ^ Cossins, Peter (24. 5. 2011). „Contador time trials to stage win to extend lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  128. ^ a b Cossins, Peter (27. 5. 2011). „Tiralongo gets by with a little help from a friend”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  129. ^ Westemeyer, Susan (28. 5. 2011). „Kiryienka soars to Sestriere”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  130. ^ a b v Ryan, Barry (29. 5. 2011). „Contador claims second Giro d'Italia victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  131. ^ Ryan, Barry (24. 7. 2011). „Cadel Evans wins 2011 Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  132. ^ Cossins, Peter (25. 9. 2011). „Cavendish sprints out of nowhere to Worlds victory ahead of Goss”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  133. ^ „Matthews triumphs in Almeria”. cyclingnews.com. 26. 2. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  134. ^ „GreenEdge wins stage 1 team time trial”. cyclingnews.com. 7. 3. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  135. ^ a b v Westemeyer, Susan (10. 3. 2012). „Sagan prevails in Chieti”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  136. ^ Westemeyer, Susan (11. 3. 2012). „Nibali wins atop Prati di Tivo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  137. ^ „Rodriguez attacks to take penultimate stage victory”. cyclingnews.com. 12. 3. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  138. ^ „Nibali triumphs at Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. 13. 3. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  139. ^ „BMC wins team time trial at Giro del Trentino”. cyclingnews.com. 17. 4. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  140. ^ „Cunego sprints to victory at Giro del Trentino”. cyclingnews.com. 18. 4. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  141. ^ Benson, Daniel (19. 4. 2018). „Pozzovivo prevails in Brenzone”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  142. ^ „Pozzovivo wins 2012 Giro del Trentino”. cyclingnews.com. 20. 4. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  143. ^ „Thomas quickest in Romandie prologue”. cyclingnews.com. 24. 4. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  144. ^ „Wiggins wins Tour de Romandie”. cyclingnews.com. 29. 4. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  145. ^ Pryde, Kenny (5. 5. 2012). „Phinney wins 2012 Giro d'Italia opening stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  146. ^ Benson, Daniel (9. 5. 2012). „Garmin-Barracuda storms to victory in Verona team time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  147. ^ Westemeyer, Susan (12. 5. 2012). „Giro d'Italia: Tiralongo wins into Rocca di Cambio”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  148. ^ „Rodriguez wins Giro stage into Assisi”. cyclingnews.com. 15. 5. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  149. ^ Westemeyer, Susan (19. 5. 2012). „Amador climbs to Giro d'Italia stage 14 victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  150. ^ Cossins, Pete (20. 5. 2012). „Rabottini wins stage 15 of the Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  151. ^ „Rodriguez wins stage 17 of the Giro d'Italia”. cyclingnews.com. 23. 5. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  152. ^ a b Robinson, Mark (25. 5. 2012). „Giro d'Italia: Kreuziger victorious on Alpe di Pampeago”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  153. ^ Westemeyer, Susan (26. 5. 2012). „De Gendt wins Giro d'Italia penultimate stage atop the Stelvio”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  154. ^ Cossins, Peter (27. 5. 2012). „Ryder Hesjedal wins the Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  155. ^ Westemeyer, Susan (9. 6. 2012). „Sagan wins stage 1 at Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  156. ^ „Costa steals Schleck's thunder in Verbier”. cyclingnews.com. 10. 6. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  157. ^ „Kessiakoff wins time trial in Gossau”. cyclingnews.com. 15. 6. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  158. ^ Ryan, Barry (16. 6. 2012). „Albasini solos to Tour de Suisse stage 8 win”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  159. ^ Ryan, Barry (17. 6. 2012). „Costa wins Tour de Suisse overall”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  160. ^ „Moser wins 2012 Tour de Pologne”. cyclingnews.com. 16. 7. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  161. ^ Benson, Daniel (28. 7. 2012). „Vinokourov wins Olympic gold medal”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  162. ^ Benson, Daniel (23. 9. 2012). „Gilbert wins world championship in Valkenburg”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  163. ^ „Kreuziger to return to support role with Contador at Saxo Bank”. velonews.com. 18. 9. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  164. ^ „Péraud escapes to victory on Mont Faron”. cyclingnews.com. 9. 2. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  165. ^ Ryan, Barry (6. 3. 2013). „Omega Pharma-Quick Step win Tirreno-Adriatico team time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  166. ^ „Froome wins summit finish at Prati di Tivo”. cyclingnews.com. 9. 3. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  167. ^ „Rodriguez solos to victory in Chieti”. cyclingnews.com. 10. 3. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  168. ^ „Sagan wins, Nibali takes race lead in Tirreno-Adriatico breakaway”. cyclingnews.com. 11. 3. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  169. ^ Benson, Daniel (12. 3. 2013). „World champion Tony Martin wins final Tirreno time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  170. ^ Hymas, Peter (30. 3. 2013). „Spilak solos to victory at GP Miguel Indurain”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  171. ^ „Henao edges Betancur on climb to Trapagaran”. cyclingnews.com. 3. 4. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  172. ^ Benson, Daniel (4. 4. 2013). „Quintana wins in the rain on Arrate finish”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  173. ^ „Quintana wins overall at Vuelta Ciclista al Pais Vasco”. cyclingnews.com. 6. 4. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  174. ^ Aubrey, Jane (14. 4. 2013). „Kreuziger amazes in Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  175. ^ Ryan, Barry; Westemeyer, Susan (17. 4. 2013). „Moreno victorious on Mur de Huy”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  176. ^ Benson, Daniel; Aubrey, Jane (21. 4. 2013). „Daniel Martin wins Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  177. ^ „Froome wins Tour de Romandie”. cyclingnews.com. 28. 4. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  178. ^ „Meyer wins time trial opener in Tour de Suisse”. cyclingnews.com. 8. 6. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  179. ^ „Mollema wins at Crans-Montana”. cyclingnews.com. 9. 6. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  180. ^ Westemeyer, Susan (10. 6. 2013). „Sagan prevails in Meiringen”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  181. ^ Farand, Stephen (14. 6. 2013). „Costa wins stage 7 at Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  182. ^ Farand, Stephen (16. 6. 2013). „Costa repeats as Tour de Suisse champion”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  183. ^ „Tour de France: Saxo-Tinkoff (DEN)”. m.france24.com. 28. 6. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  184. ^ Hymas, Peter (2. 7. 2013). „Tour de France: Orica-GreenEdge win Nice team time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  185. ^ Westemeyer, Susan (6. 7. 2013). „Tour de France: Froome claims first mountain scalp on Ax-3 Domaines”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  186. ^ Ryan, Barry (7. 7. 2013). „Tour de France: Martin victorious in Bagnères-de-Bigorre”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  187. ^ Westemeyer, Susan (10. 7. 2013). „Tour de France: Martin wins stage 11 time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  188. ^ a b v Farand, Stephen (12. 7. 2013). „Cavendish wins stage 13 of the Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  189. ^ a b v Westemeyer, Susan (14. 7. 2013). „Tour de France: Froome cr”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  190. ^ Hymas, Peter (17. 7. 2013). „Froome wins Tour de France time trial in Chorges”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  191. ^ a b v Cossins, Peter (18. 7. 2013). „Riblon wins Tour de France queen stage to l'Alpe d'Huez”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  192. ^ Cossins, Peter (20. 7. 2013). „Froome bulletproof in Tour de France final showdown”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  193. ^ Benson, Daniel (21. 7. 2013). „Kittel wins on the Champs-Elysees”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  194. ^ Farand, Stephen (27. 7. 2013). „Gallopin wins Clasica Ciclista San Sebastian”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  195. ^ „Nicolas Roche to be “supported” by Saxo-Tinkoff at Vuelta a Espana, but Roman Kreuziger is team leader”. stickybottle.com. 15. 8. 2013. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  196. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 8. 2013). „Astana wins Vuelta a Espana opener”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  197. ^ Benson, Daniel (25. 8. 2013). „Roche pulls off a stunning victory on stage 2 of the Vuelta a Espana”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  198. ^ Westemeyer, Susan (26. 8. 2013). „Horner wins Vuelta stage to Mirador de Lobeira”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  199. ^ Cossins, Peter (31. 8. 2013). „Vuelta stage 8: König prevails on Alto Peñas Blancas”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  200. ^ Cossins, Peter (1. 9. 2013). „Vuelta stage 9: Moreno takes second stage win and race lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  201. ^ Westemeyer, Susan (7. 9. 2013). „Ratto wins Vuelta stage to Collada de la Gallina”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  202. ^ Farrand, Stephen (22. 2. 2014). „Froome wins on Green Mountain”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  203. ^ Farrand, Stephen (23. 2. 2014). „Greipel wins final stage of Tour of Oman”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  204. ^ a b v Benson, Daniel (8. 3. 2014). „Kwiatkowski wins Strade Bianche”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  205. ^ „Omega Pharma-Quickstep wins Tirreno TTT”. cyclingnews.com. 12. 3. 2014. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  206. ^ a b v g Benson, Daniel; Farrand, Stephen (15. 3. 2014). „Contador wins first mountain finish in Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  207. ^ Benson, Daniel (16. 3. 2014). „Contador victorious on Muro di Guardiagrele”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  208. ^ Hymas, Peter (16. 3. 2014). „Contador wins Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  209. ^ Farrand, Stephen (12. 4. 2014). „Contador secures overall Vuelta Ciclista al Pais Vasco victory ahead of Kwiatkowski”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  210. ^ Frattini, Kirsten (22. 6. 2014). „Costa wins the Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  211. ^ „UCI and Wada drop biological passport case against Roman Kreuziger”. theguardian.com. 5. 6. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  212. ^ Benson, Daniel (28. 6. 2014). „Kreuziger denies blood passport abnormalities, pulled from Tour de France squad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  213. ^ „Kreuziger cleared by Czech Olympic Committee”. cyclingnews.com. 22. 9. 2014. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  214. ^ Benson, Daniel (22. 10. 2014). „UCI set to appeal Kreuziger's Biological Passport verdict”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  215. ^ „UCI and WADA drop doping case against Roman Kreuziger”. eurosport.com. 5. 6. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  216. ^ O'Shea, Sadhbh (22. 2. 2015). „Brändle wins final stage of Tour of Oman”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  217. ^ „Tirreno-Adriatico: Quintana wins overall”. cyclingnews.com. 17. 3. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  218. ^ Ryan, Barry (22. 3. 2015). „Degenkolb wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  219. ^ „Kwiatkowski wins Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. 19. 4. 2014. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  220. ^ „Valverde wins La Fleche Wallonne 2015”. cyclingnews.com. 22. 4. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  221. ^ „Valverde wins Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. 26. 4. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  222. ^ Benson, Daniel (9. 5. 2015). „Kreuziger wins in Fort Collinsle=Giro d'Italia: Orica-GreenEdge win team time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  223. ^ O'Shea, Sadhbh (31. 5. 2015). „Alberto Contador wins Giro d'Italia overall”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  224. ^ „Chris Froome wins Tour de France 2015”. cyclingnews.com. 26. 7. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  225. ^ Malach, Pat (22. 8. 2015). „Kreuziger wins in Fort Collins”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  226. ^ Malach, Pat (23. 8. 2015). „Murphy wins final USA Pro Challenge stage in Denver”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  227. ^ „Sagan storms to solo victory at the World Championships”. cyclingnews.com. 27. 9. 2015. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  228. ^ „Ruta del Sol stage 4: Van Garderen wins key time trial”. cyclingnews.com. 20. 2. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  229. ^ Fotheringham, Alasdair (21. 2. 2016). „Ruta del Sol: Valverde snatches victory from van Garderen”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  230. ^ Ryan, Barry (9. 3. 2016). „World champions BMC Racing win team time trial at Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  231. ^ O'Shea, Sadhbh (12. 3. 2016). „Tirreno-Adriatico stage 4: Cummings solos to victory in Foligno”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  232. ^ „Tirreno-Adriatico: Van Avermaet claims overall victory”. cyclingnews.com. 15. 3. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  233. ^ Benson, Daniel (9. 4. 2016). „Contador wins final time trial to secure overall title at Vuelta al Pais Vasco”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  234. ^ „Gasparotto wins Amstel Gold Race in two-up sprint”. cyclingnews.com. 17. 4. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  235. ^ „La Fleche Wallonne: Valverde wins on the Mur de Huy”. cyclingnews.com. 20. 4. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  236. ^ Fletcher, Patrick (24. 4. 2016). „Poels wins Liege-Bastogne-Liege”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  237. ^ „2016 » National Championships Czech Republic - Road Race (NC)”. procyclingstats.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  238. ^ „Contador abandons the Tour de France”. cyclingnews.com. 10. 7. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  239. ^ Benson, Daniel (23. 7. 2016). „Froome set to win 2016 Tour de France ahead of procession to Paris”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  240. ^ Benson, Daniel (24. 7. 2016). „Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  241. ^ Stokes, Shane (1. 8. 2016). „Kreuziger joins Orica-BikeExchange, aims to help team’s young riders in Grand Tours”. cyclingtips.com. Arhivirano iz originala 12. 08. 2018. g. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  242. ^ „Ewan wins stage 4 of the Abu Dhabi Tour ahead of Cavendish and Greipel”. cyclingnews.com. 26. 2. 2017. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  243. ^ „Valverde wins the Vuelta al Pais Vasco”. cyclingnews.com. 8. 4. 2017. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  244. ^ „Valverde wins Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. 23. 4. 2017. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  245. ^ Westemeyer, Susan (8. 7. 2017). „Tour de France: Calmejane wins stage 8”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  246. ^ O'Shea, Sadhbh (23. 7. 2017). „Tour de France: Groenewegen wins on the Champs-Elysees”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  247. ^ „2017 PRO Ötztaler 5500 Results”. cyclingtips.com. 25. 8. 2017. Arhivirano iz originala 12. 08. 2018. g. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  248. ^ Westemeyer, Susan (24. 9. 2017). „Sagan takes historic third world championship in Bergen”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  249. ^ Farrand, Stephen (1. 2. 2018). „Valverde wins stage 2 at Volta a la Comunitat Valenciana”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  250. ^ Ryan, Barry (2. 2. 2018). „BMC Racing wins team time trial at Volta a la Comunitat Valenciana”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  251. ^ „Valverde wins stage 4 at Volta a la Comunitat Valenciana”. cyclingnews.com. 3. 2. 2018. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  252. ^ „Valverde wins Volta a la Comunitat Valenciana”. cyclingnews.com. 4. 2. 2018. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  253. ^ „Valverde wins Abu Dhabi Tour with final stage victory”. cyclingnews.com. 25. 2. 2018. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  254. ^ „Soler takes Paris-Nice as Yates runs empty”. cyclingnews.com. 11. 3. 2018. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  255. ^ a b v Fletcher, Patrick (15. 4. 2018). „Valgren wins Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  256. ^ Fotheringham, Alasdair (16. 4. 2018). „Valverde can hit new heights in la Flèche Wallonne - Preview”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  257. ^ Benson, Daniel (18. 4. 2018). „Alaphilippe wins La Flèche Wallonne”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  258. ^ Ryan, Barry (22. 5. 2018). „Jungels wins Liege-Bastogne-Liege”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  259. ^ „Chaves and Simon Yates form two-pronged Mitchelton-Scott approach at Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 26. 4. 2018. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  260. ^ „Giro d’Italia route 2018: RCS unveils Jerusalem start”. cyclingweekly.com. Immediate Media Company Ltd. 18. 9. 2017. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  261. ^ Fletcher, Patrick (4. 5. 2018). „Giro d'Italia: Tom Dumoulin wins stage 1, Chris Froome out of the top 20”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  262. ^ Farand, Stephen (8. 5. 2018). „Giro d'Italia: Wellens wins stage 4”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  263. ^ Farand, Stephen (10. 5. 2018). „Giro d'Italia: Chaves wins on Mount Etna”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  264. ^ Farand, Stephen (15. 5. 2018). „Giro d'Italia: Mohoric wins stage 10”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 15. 5. 2018. 
  265. ^ Ostanek, Daniel (27. 5. 2018). „Giro d'Italia: Chris Froome takes a third straight Grand Tour victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Pristupljeno 29. 5. 2018. 

Spoljašnje veze uredi

 
Roman Krojciger na Vikimedijinoj ostavi.


Sportske pozicije
Pobjednik Amstel gold rejsa
2013
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роман_Кројцигер&oldid=26993876”