Википедија

Rotari klub

Rotari klub je međunarodna organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta, u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu. Začetnik Rotari ideje Pol Haris, humanista iz Čikaga, organizovao je i osnovao prvi Rotari klub 23. februara 1905. godine.[1] Haris je 1910. godine postao prvi predsednik svetske organizacije Rotari Internacional. Rotari je danas jedna od najuglednijih organizacija u svetu i više od 29.000 Rotari klubova u 140 zemalja.

Rotari klub
MotoNesebično služiti (engl. Service Above Self)
OsnivačPol Haris
Datum osnivanja23. februar 1905.
LokacijaSAD
SedišteEvanston, SAD
Područje delovanjasvetska organizacija
Članovi1,4 miliona
Službeni jeziciengleski, francuski, nemački, italijanski, japanski, korejski, portugalski i španski
PredsednikDženifer E. Džons (od jula 2022)
RukovodiociDžon Hevko (glavni izvršni direktor i generalni sekretar)
Veb-sajtwww.rotary.org
Mapa sveta sa državama u kojima postoje aktivni Rotari klubovi

Klub je sekularna organizacija i svako može da se učlani, bez obzira na pol, boju kože, religiju ili političko opredeljenje. Rotarijanci se obično okupljaju jednom nedeljno na doručku, ručku, večeri ili da ispune njihov princip razvoja prijateljstva kao priliku za služenje. „To je obaveza svih rotarijanaca”, piše u njihovom Uputstvu o radu.[2] Osnovni moto rotarija je nesebično služiti (engl. Service Above Self).[3]

Filozofija uredi

 
Markica SAD štampana povodom 50 godina od osnivanja Rotari kluba 1955. godine

Cilj Rotarija je da podstakne i neguje ideal usluge kao osnove vrednosti poduhvata:[4]

  1. Razvoj poznanstva kao šanse za služenje;
  2. Visoki etički standardi u poslu i profesiji, uvažavanje korisnosti svih zanimanja i korišćenje zanimanja svakog Rotarijanca kao šanse za služenje društvu;
  3. Primenjivanje ideala služenja u ličnom, poslovnom i društvenom životu Rotarijanaca;
  4. Napredak međunarodnog razumevanja, dobre volje i mira.

Kada se proverava da li je neka planirana akcija u duhu Rotarija, stavlja se na test četiri pitanja. Test je osmislio Herbert Tejlor tokom Velike krize i postao je standardan deo etike Rotarija 1942. godine.[5] Test se sastoji od 4 pitanja na koje se mora dobiti tačan odgovor:[6]

  • Da li je istina?
  • Da li je pošteno prema svima?
  • Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
  • Da li je korisno za sve?

Istorija uredi

 
Pol Haris

Početak Rotarija uredi

 
Spomenik Rotariju u Fieri de Sanrani, Brazilu

Prvi Rotari klub je osnovan kada je advokat Pol Haris ugovorio sastanak sa još tri biznismena i poznanika iz Čikaga u kancelariji njegovog prijatelja, Gustava Loehra 23. februara 1905. Uz Harisa i Gustava (inženjera i slobodnog zidara[7]), Silvester Šiele (trgovac ugljem) i Hiram Šorej (krojač) su bili osnivači kluba i prisustvovali su ovom prvom sastanku. Nazvali su ga Rotari, jer su se u početku nalazili u kancelarijama članova. Tako su svake nedelje rotirali mesto rada, ali već za godinu dana je klub dobio toliko novih članova da su morali da usvoje poseban prostor za okupljanje.

Uskoro su se pojavili klubovi u drugim gradovima zapadnih SAD. Otvoreni su klubovi u San Francisku,[8] zatim Ouklendu, Los Anđelesu i Sijetlu. Nacionalna asocijacija Rotari klubova je osnovana 1910. godine.[9][10] Prvi klub u Kanadi je osnovan u Vinipegu 3. novembra 1910. godine i time je Rotari postao međunarodna organizacija.[11] Vinpeg Rotari klub je zvanično čarterovan u aprilu 1912. godine.[12]‍:45 Prvi klub u Evropi je počeo sa radom u Dablinu 22. februara 1911. godine. Klub je ime zvanično promenio u Internacionalna Asocijacija Rotari Klubova 1912. godine.

U avgustu 1912. godine je čarterovan prvi klub u Evropi i to je bio klub u Londonu. Za vreme Prvog svetskog rata, Rotari je naglo porastao u Velikoj Britaniji. Pre rata je bilo 9 klubova, ali za vreme rata je taj broj skočio na 22.[13]

Klub je svoje sadašnje ime, Rotari Internacional, dobio 1922. godine[12]‍:47 i do 1925. je imao 200 klubova sa preko 20.000.[14]

Period Drugog svetskog rata u Evropi uredi

Rotari je prestao da radi u Španiji ubrzo nakon izbijanja Španskog građanskog rata 1936.[15] Klubovi su zbog rata prestajali da rade u mnogim Evropskim zemljama:

Kada se rat završio, Rotari je počeo da pomaže novonastalim Ujedinjenim nacijama. Rotari je 1945. godine imao klubove u 65 zemalja, a pošto su Ujedinjene nacije imale isti cilj kao i Rotari, ujedinili su snage. Odnos su uspostavili još pri osnivanju UN-a 1945. godine. Skoro 50 Rotarijanaca je služilo kao delegati, savetnici ili konsultanti pri formiranju Ujedinjenih nacija. Takođe, Rotari konferencija u Londonu 1943. godine je imala za cilj da promoviše mir kroz obrazovanje. Na konferenciji je bilo nekoliko ministara obrazovanja iz celog sveta i glavna tema konferencije je bila ideja da „rat počinje u umovima ljudi”. Konferencija je kasnije inspirisala nastanak Unesko-a 1946. godine.[16]

Nakon rata uredi

Rotari klubovi su bili ukinuti u Istočnoj Evropi i ostalim komunističkim zemljama do 1946. godine, ali novi klubovi su formirani u drugim zemljama. Do revolucija u Africi i Aziji, mnoge nove države su već imale svoje Rotari klubove. Nakon pada Sovjetskog Saveza, klubovi su opet počeli da se pojavljuju i u Rusiji. Prvi klub je osnovan u Moskvi 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza.

Rotari je 1985. godine započeo PolioPlus program. Program je imao za cilj da imunizuje decu protiv dečije paralize. Do 2011. godine, Rotari je donirao 900 miliona dolara ovoj akciji i vakcinisao skoro dve milijarde dece širom sveta.[17]

Organizacija i administracija uredi

 
Spomenik Rotariju u Fuenhiroli, Španiji
 
Sedište Rotari Internacionala u Evanstonu, Ilinoisu

Kako bi klub najbolje funkcionisao, sastoji se od lokalnih klubova, distrikta i Internacionala. Sami Rotarijanci su članovi lokalnih klubova. Klubove karakteriše globalna organizacija, Rotari Internacial (RI), sa sedištem u Evanstonu, Ilinoisu. Zbog administracije, više od 32.000 lokalnih klubova širom sveta su grupisani u 529 distrikta, koji su smešteni u 34 zone.

Klubovi uredi

Lokalni Rotari klubovi su osnovna jedinica Rotari aktivnosti i svaki klub određuje svoje članove. U početku je bilo ograničenja da može postojati samo jedan klub po gradu, ali danas se podstiče formiranje nekoliko klubova u većim gradovima. Većina klubova se sastaje jedom nedeljno, obično za vreme obroka vikendom u regularnim lokacijama, gde diskutuju o poslu kluba i slušaju gostujuće govornike. Svi klubovi takođe sprovode i brojne projekte u svojim zajednicama i učestvuju u posebnim projektima sa obližnjim klubovima. Klubovi ponekad održavaju i posebna društvena okupljanja. Svaki klub bira svog predsednika. Mandat predsednika kluba traje godinu dana, ali neko može biti izabran nekoliko puta.

Članovi Rotarija mogu prisustvovati okupljanju Rotarijanac bilo gde u svetu.

Distrikti uredi

Guverner distrikta, koji služi Rotari Internacionalu, vodi njegov/njen distrikt. Guvernera nominuju klubovi njegovog distrikta i bira se na godišnjoj RI Distrikt Konvenciji.

Zone uredi

Manje-više 15 Rotari distrikta čine zonu. Direktor zone, koji je i na bordu direktora RI, vodi dve zone. Biraju ga klubovi zone i ima mandat od dve godine.

Rotari Internacional uredi

Rotari Internacional vodi bord direktora koji čine internacionalni predsednici, predsednik, glavni sekretar i 17 Direktora zona. Glavni upravnik RI-a je generalni sekretar, koji vodi 600 zapošljenih u kancelariji Internacionala u Evanstonu. Osim štaba RI-a, klub ima nekoliko internacionalnih kancelarija širom sveta.

Članstvo uredi

 
Zastavice Rotari klubova

Svako može biti član Rotarija, bez obzira na njegovo finansijsko stanje.[18] Ako neko želi da postane član, može kontaktirati lokalni klub, ali da bi se pridružio Rotariju mora ga pozvati klub.[19] Neki klubovi, ali ne svi, imaju ekskluzivne kriterijume za članstvo: ugled i poslovnost ili profesionalno vođstvo.

Aktivni članovi uredi

Aktivni članovi su ljudi koje pozovu trenutni Rotarijanci da se pridruže klubu. Svaki klub može limitirati broj ljudi određene karijere koji mogu biti članovi kluba, tako jedna profesija ne može činiti više od 10 % lokalnog kluba.

Počasni članovi uredi

Počasni članovi mogu postati ljudi za koje klub misli da se ističu po svom radu u skladu sa Rotari idealima. Počasno članstvo se, ipak, retko dodeljuje. Počasni članovi ne plaćaju članarinu, nemaju pravo glasa i ne mogu imati funkcije u klubu. Počasno članstvo je vremenski ograničeno i automatski se prekida, najčešće posle godinu dana. Može se produžiti dodatno, ali se može i ukinuti u bilo kom trenutku. Uglavnom ga dobijaju bivši političari, naučnici, članovi vojske i poznate ličnosti.

Žene u klubu uredi

Od nastanka 1905. godine do 1980-ih žene nisu mogle da budu članovi Rotarija, iako su mnoge žene imale svoj klub Unutrašnji Točak. Ali, žene su imale ulogu u Rotariju i Džen Haris, supruga Pola Harisa, je držala nekoliko govora pred klubom. Prvi klubovi u Irskoj su razmišljali o primanju žena u klubove još 1912. godine, ali su odustali iz društvenih razloga. Prve žene u Rotari je primio klub u Dvartiju, Kaliforniji 1976. godine. Rotari Internacional je povukao zabranu žena u klubovima 1987. godine i većina klubova prima žene.[20] Klub u Dvartima je izglasao prvu ženu za predsednicu kluba 1987. godine. Žene danas čine 15 % članova Rotari kluba.

Manjine uredi

Rotari je otvoren za sve ljude, tako da među njegovim članovima ima i nacionalnih i verskih manjina. Ovo se praktikovalo skoro od nastanka kluba, jer je još 1921. godine odlučeno da rasa neće uticati na primanje ljudi. Rotari i ostali slični klubovi su u poslednjim decenijama 20. veka počeli da primaju i gej članove.[21]

Ostali Rotari uredi

 
Logo Rotarakta

Klubovi Unutrašnjeg Točka uredi

Unutrašnji Točak je internacionalna organizacija osnovana 1924. godine da ujedini žene i ćerke Rotarijanca. Klubovi postoje u 103 država. Poput Rotarija, podeljen je na lokalne klubove i distrikte.

Interakt uredi

Interakt je rotari-sponzorisan klub za mlade od 12 do 18 godina. Klubove finansiraju pojedinačni Rotari klubovi, pružaju im podršku i savetuju ih, ali Interakt klubovi imaju sopstvenu upravu.

Članstvo se dosta razlikuje između klubova. Mogu primati oba pola ili samo jedan, biti mali ili veliki. Takođe, članovi mogu biti iz samo jedne škole ili iz nekoliko škola iste zajednice.

Klubovi svake godine moraju da imaju bar dva projekta koja pomažu zajednici. Interakt ima više od 33.000 klubova u preko 200 država i postao je globalni fenomen. Ima skoro 340.000 članova.

Rotarakt uredi

Rotarakt je počeo kao omladinski program Rotari kluba 1968. godine u Severnoj Karolini, SAD. Danas je velika rotari-sponzorisana organizaciju sa preko 9.000 klubova širom sveta i više od 200.000 članova.[22][23] Rotarakt je rotari organizacija mladih muškaraca i žena uzrasta od 18 do 30 godina.[24] Fokusira se na razvoj mladih ljudi kao lidera u svojim zajednicama i na radnim mestima.

Publikacije uredi

Rotari publikuje zvanični mesečni časopis na engleskom Rotarijanac (engl. The Rotarian). Časopis je prvi put publikovan kao Nacionalni Rotarijanac (engl. The National Rotarian) 1911. godine. Nezavisno se publikuju i druge periodike na više od 20 jezika u 130 država.

Rotari u Srbiji uredi

Kraljevina Jugoslavija uredi

Rotari u Jugoslaviji počinje 1927. godine. Započeo ga je lekar Vojislava Kujundžića koji je imao poslovne i prijateljske veze sa čehoslovačkim rotarijancima. U septembru 1928. godine, guverner distrikta posećuje Beograd da bi prisustvovao sastanku organizacionog odbora budućeg Rotari kluba Beograd u hotelu Srpski kralj.

Klub je 4. mart 1929. godine podneo prijavu za članstvo Rotari Internacionalu. Roster lista članova Rotari kluba Beograd brojala je 25 ljudi, a članovi upravnog odbora su bili: dr Ferdinand Granberg — predsednik, dr Vojislav Kujundžić — potpredsednik, Jozef Hrnčir — sekretar, Gojko Đermanović — rizničar Stevan Koen — ceremonijar, Adolf Minh i dr Janko Šuman. Čarter proslava Rotari kluba Beograd, zajedno sa Rotari klubom Zagreb, je održana 28. juna 1929. godine na Plitvičkim jezerima.

Rotarijanstvo se brzo širilo i 1940. godine distrikt 77 je imao 34 kluba sa 856 članova. Oko Rotari ideje okupio veliki broj značajnih ličnosti iz svih oblasti političkog, privrednog, kulturnog, naučnog i umetničkog života Kraljevine Jugoslavije, uključujući Milana Stojadinovića, dugogodišnjeg ministra i predsednika vlade, Ivu Andrića, književnika, Mihaila Petrovića Alasa, matematičara, Dragutina Price, admirala i komandanta mornarice, Dobrivoja Stoševića, ministara prosvete.

Moderni Rotari uredi

Rotari u Kraljevini Jugoslaviji je prestao da radi 1941. godine zbog Drugog svetskog rata. Posle rata Rotari nije obnovljen u mnogim zemljama Istočne Evrope, pa ni u Jugoslaviji. Rotari se u Srbiju vratio tek 90-ih godina. Odlukom borda direktora Rotari Internacionala 8. maja 1992. godine je ponovo osnovan Rotari klub Beograd koji je imao 29 članova. Zbog sankcija UN-a uvedenih prema SR Jugoslaviji 1992. godine, osnivanje drugih klubova je moralo da sačeka. Tokom ovog perioda je počelo osnivanje Rotarakt klubova, jer se na njih nisu odnosile sankcije. Kada su sankcije ukinute, Rotari je počeo da se širi po celoj Srbiji i danas ima više od 50 klubova.

Reference uredi

  1. ^ History of Rotary
  2. ^ Manual of Procedure Manual of Procedure, Policy on Politics. str. 7
  3. ^ „The history of Rotary's mottoes”. rotary.org. 
  4. ^ „Manual of Procedure” (PDF). 2010. 
  5. ^ Russell, Jeff. „Can You Survive Rotary's Four-Way Test?” Journal of Management in Engineering, May/June 2000, Vol. 16, Issue 3. str. 13.
  6. ^ „Guiding principles | My Rotary”. www.rotary.org. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  7. ^ „Gus Loehr” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. септембар 2015), Rotary International.
  8. ^ International 2008, стр. 46
  9. ^ District 5950 Rotary International (2009). Rotary International: Almost a Century 1910—2007. AuthorHouse. стр. 4. ISBN 978-1-4389-0584-6. 
  10. ^ Proceedings: Twenty-Eighth Annual Convention of Rotary International. Rotary International. стр. 1. GGKEY:ZLZL6FDJ70Q. 
  11. ^ International, Rotary (1980). The Rotarian. Rotary International. стр. 70. ISSN 0035-838X. 
  12. ^ а б Wikle, Thomas A. (1999). „International Expansion of the American-Style Service Club”. Journal of American Culture. 22 (2). doi:10.1111/j.1542-734X.1999.2202_45.x. 
  13. ^ Lewis, Basil (3. 7. 2003). „Rotary in World War 1”. Rotary Global History Fellowship. Архивирано из оригинала 13. 6. 2008. г. Приступљено 22. 7. 2016. 
  14. ^ Downer, Rosemarie T. (2009). The Self-Scarred Church. Xulon Press. стр. 71. ISBN 978-1-60791-473-0. 
  15. ^ Lewis, Basil (16. 3. 2003). „The Onset of War Closed Clubs in the 1930s and 1940s”. Rotary Global History Fellowship. Архивирано из оригинала 30. 5. 2008. г. 
  16. ^ „Rotary – University of Oregon-UNESCO Crossings Institute”. uoregon.edu. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 22. 07. 2016. 
  17. ^ „Against Polio”. One.org. Архивирано из оригинала 31. 03. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2012. 
  18. ^ „Constitution of Rotary International”. Rotarian International. Приступљено 4. 4. 2014. 
  19. ^ International, Rotary. „Joining Rotary is by invitation only”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2008. г. Приступљено 11. 3. 2008. 
  20. ^ „Rotary eClub One Makeup”. rotaryeclubone.org. 
  21. ^ Quittner, Jeremy. „Join the Club.” Advocate, 4/16/2002, Issue 861
  22. ^ The Official Rotaract Website, Accessed May 6, 2008].
  23. ^ „Rotary At A Glance” Архивирано на сајту Wayback Machine (3. jul 2013), Accessed May 16, 2012].
  24. ^ Rotaract Council tackles age limit, dues Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2012), Accessed May 23, 2011].

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Rotari klub na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ротари_клуб&oldid=27374754”