Rubinski laser
Rubinski laser je tip čvrstotelnog lasera koji kao izvor zračenja koristi sintetički proizveden kristal rubina. Kristal rubina je oksid aluminijuma dopiran hromom. Upravo ovi atomi hroma su aktivni medijum u rubinskom laseru. Rad ovog lasera je prvi put demonstriran maja 1960. godine, od strane Teodora Majmana, bio je prvi laser koji ja napravljen za rad u vidljivom delu spektra. Pobuđivanje ovog lasera se vršilo svetlosnom pumpom, odnosno kesnonskom bljeskalicom u obliku spirale. Šema prvog rubinskog lasera data je na slici.
Princip rada uredi
Rubinski laser je tronivoski laser. Atomi hroma se pobuđuju optičkim putem u niz d orbitala. Ove d orbitale, u interakciji sa ostatkom kristala čine široke trake, pa se na atomima hroma apsorbuje relativno širok raspon talasnih dužina. Iz tog trakastog spektra, atomi se relaksiraju u metastabilno stanje. Relaksacija je vrlo brza (nekoliko pikosekundi), i događa se neradijativno: ne emituju se fotoni, nego se energija troši u obliku toplote. Metastabilno stanje ima vreme života oko 4 milisekunde. Lasersko delovanje se događa između metastabilnog i osnovnog stanja. Lasersko zračenje ovog lasera ima talasnu dužinu 694.3 nm, što odgovara crvenoj svetlosti. Kao pobuda koristi se ksenonska bljeskalica.
Primena uredi
Rubinski laseri osporni kao dobar laserski medijum. Ipak, još uvek se koriste u nizu aplikacija gde se zahtevaju kratki impulsi crvene svetlosti. Toniranje piksela crvenom bojom na holografskom portretu se upravo radi rubinskim laserom. Usled njegove velike izlazne snage i koherentne talasne dužine na 694 nm, pokazao se kao bolji od Nd:YAG lasera koji često zahtevaju više impulsa pri formiranju većih holograma. Rubinski laseri se isto tako dosta često koriste pri uklanjanju tetovaža i kose, ali se u poslednje vreme sve češće zamenjuju aleksandritnim laserima čija cena pada.
