Rudolf Virhov
Rudolf Ludvig Karl Virhov (nem. Rudolf Ludwig Karl Virchow; Šivelbajn, 13. oktobar 1821 — Berlin, 5. septembar 1902) bio je nemački naučnik i političar, druge polovine 19. veka, lekar, patolog, histolog, fiziolog, osnivač ćelijske teorije u biologiji i medicini, jedan od osnivača socijalne medicine. Mnogi lakari u svetu nazivaju ga i "ocem moderne patologije."
| Rudolf Virhov | |
|---|---|
 Rudolf Virhov | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. oktobar 1821. |
| Mesto rođenja | Šivelbajn, Nemačka |
| Datum smrti | 5. septembar 1902. (80 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Nemačko carstvo |
| Prebivalište | Nemačka |
| Nacionalnost | Nemac |
| Naučni rad | |
| Polje | Patologija |
| Poznat po | Jedan od osnivača Patologije |
Život i karijera uredi
Rođen je 13. oktobra 1821 u gradu Šivelbajn u pruskoj pokrajini Pomeranija (sada poljskom gradu Svidvin).
Po završetku školovanja na berlinskom Medicinskom institutu Fridrih-Vilhelm 1843. godine, prvo je obavljao dužnost asistent, a zatim i disektora u Berlinskoj bolnici Šarite.
Zajedno sa Ben Rajnhardom († 1852) 1847. godine osnovao je časopis (nem. Archiv für pathol. Anatomie u. Physiologie u. für klin. Medicin), koji danas ima svetsku slavu pod nazivom Virhovljeva arhiva, sa preko 200 objavljenih svezaka.
Tokom 1848. Virhov je poslat u Gornju Šleziju da izuči epidemiju tifusa. Njegov izveštaj sa ovog putovanja, o životu u ruralnim sredinama Pruskog kraljevstva, kasnije je objavljenau medicinskim publikacijama, i do danas ima veliki naučni značaj, jer ukazuje na političke prilike koje su vladale u 1848. u Pruskoj i njihov uticaj na zdravlje i zdravstvenu zaštitu satnovništva. Ove Virhovove konstatacije, kao i sva njegovo naredna učešće u reformstičkim pokretima tog vremena, izazvala su kod pruske vlade nezadovoljastvo, i ona je tražila od njega da se okani politike i prihvati posla na institutu za patološku anatomiju na Vircburg univerzitetu, od koga će on svojim radom napravio poznatu ustanovu.
Virhov se 1856. vratio u Berlin u kome je obavljao dužnosti profesora za patološku anatomiju, opštu patologiju i terapiju i direktora novoosnovanog patološke instituta. Institut kojim je rukovodio ubrzo je postao centar za mlade naučnike i svih evropskih zemalja, među kojima su prednjačili ruski naučnici i lekari. Na ovoj dužnosti ostao je sve do svoje smrti.
Preminuo je 5. septembar 1902, a sahranjen je u Berlinu.
Delo uredi
Virhov je zaslužan za nekoliko veoma važnih otkrića, među kojima su najznačajnija ona u oblasti patologije, histologije, socijalne medicine i antropologije.
Rudolf Virhov je prvi definisao lekarsku grešku u drugoj polovini 19. veka On je stručnu grešku lekara definisao kao; kršenje opštepriznatih pravila vršenja lečenja usled odsustva potrebne pažnje ili opreznosti. Prvobitna Virhovljeva definicija kao i moderna shvatanja lekarske greške sadrže u sebi i krivicu lekara za učinjenu grešku.
Virhov je pokazao i interesovanje za različite načine lečenja i brigu o zdravlju vezanu uz same početke značajnijeg razvoja etnologije u Evropi u 19. veku. Bio je među prvima koji su se u tradiciji srednjoevropske etnološke škole istraživački bavili načinima lečenja ruralne populacije, po čemu su ga neki svrstavali u etnologe jer je iza sebe ostavio mnogo zapisa o tradicijskoj medicini tadašnje Nemačke, ali i tradicijskoj medicini koju je nalazio u četvrtima siromašnih radnika.[1]
Međutim većina ga prepoznaje kao jednog od osnivača celularne patologije i patološke histologije, odnosno pionira u oblasti socijalne medicine.[2] Kao i mnogi drugi pre i posle njega, koji se kroz prizmu društvenih i humanističkih nauke bave istraživanjem medicinskih sistema, Virhov je tvrdio da loši životni uslovi na selu i u siromašnim gradskim četvrtima direktno utiču na pojavu bolesti i na višu stopu smrtnosti njihovih stanovnika u odnosu na ostale delove populacije. Njegova vrlo napredna teorija o povezanosti zdravlja, medicine i društva možda je najbolje sažeta u njegovoj poznatoj rečenici:
Medicina je društvena nauka, a politika nije ništa drugo nego medicina u većim razmerama.[3]
Bibliografija uredi
- De rheumate praesertim corneae Dissertation (lat.)
- Die krankhaften Geschwülste. Dreissig Vorlesungen, gehalten während des Wintersemesters 1862–1863. A. Hirschwald, Berlin 1863–1865. 3 Bände.
- Canalisation oder Abfuhr? 1869.
- Die Einheitsbestrebungen in der wissenschaftlichen Medicin. Berlin 1849.
- Die öffentliche Gesundheitspflege. In: Die Medicinische Reform. Band 1, Nr. 5, 1848, S. 21–22; Nr. 7, S. 37–40; Nr. 8, S. 45–47; Nr. 9, S. 53–56.
- Gesammelte Abhandlungen auf dem Gebiete der öffentlichen Medicin und der Seuchenlehre. 2 Bände. Berlin 1879.
- Gegen den Antisemitismus. 1880.
- Die Cellularpathologie in ihrer Begründung auf physiologische und pathologische Gewebelehre. Verlag von August Hirschwald, 1871 (online digital, dort auch weitere digitalisierte Schriften).
- Die Gründung der Berliner Universität und der Uebergang aus dem philosophischen in das naturwissenschaftliche Zeitalter. Rede am 3. August 1893 in der Aula der Aula der Königlichen Friedrich-Wilhelms-Universität zu Berlin, gehalten von dem zeitigen Rector Rudolf Virchow. Verlag August Hirschwald, Berlin 1893.
Izvori uredi
- Robinson, Victor, Ph.C., M.D. (patnugot). (1939). "Rudolf Virchow". The Modern Home Physician, A New Encyclopedia of Medical Knowledge. WM. H. Wise & Company (New York)., pahina 757-758.
Reference uredi
- ^ FULDER, S. 1996. The Handbook of Alternative and Complementary Medicine. Oxford: Oxford University Press
- ^ GLESINGER, Lavoslav. 1978. Povijest medicine. Zagreb: Školska knjiga
- ^ Rudolf Ludwig Karl Virchow, Die öffentliche Gesundheitspflege. In: Die Medicinische Reform. Band 1, Nr. 5, 1848, S. 21–22
