Википедија

Рукола (питома)

Rukola (lat. Eruca sativa) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije kupusnjača (Brassicaceae)[3], prirodno rasprostranjena u oblasti Sredozemlja. Uzgaja se i koristi u ljudskoj ishrani kao lisnato povrće od davnina.[4][5]

Rukola
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Brassicales
Porodica:
Brassicaceae
Rod:
Eruca
Vrsta:
E. sativa
Binomno ime
Eruca sativa
Mill.
Sinonimi[1][2]

Eruca vesicaria ssp. sativa (Mill.) Thell.
Brassica eruca L.
Eruca eruca (L.) Asch. & Graebn.
Raphanus eruca (L.) Crantz

Rukola, sirova
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija105 kJ (25 kcal)
3,6 g
Šećeri2,0 g
Prehrambena vlakna1,6 g
0,6 g
2,6 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(15%)
119 μg
(13%)
1.424 μg
3555 μg
Vitamin A2.373 IU
Tiamin (B1)
(4%)
0,044 mg
Riboflavin (B2)
(7%)
0,086 mg
Niacin (B3)
(2%)
0,305 mg
Vitamin B6
(6%)
0,073 mg
Folat (B9)
(24%)
97 μg
Vitamin C
(18%)
15 mg
Vitamin E
(3%)
0,43 mg
Vitamin K
(103%)
108,6 μg
Minerali
Kalcijum
(16%)
160 mg
Bakar
(4%)
0,076 mg
Gvožđe
(11%)
1,46 mg
Magnezijum
(13%)
47 mg
Mangan
(15%)
0,321 mg
Fosfor
(7%)
52 mg
Kalijum
(8%)
369 mg
Natrijum
(2%)
27 mg
Cink
(5%)
0,47 mg
Ostali konstituenti
Voda91,7 g
Full Link to USDA database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa, bogatog vitaminima. Stimulativno deluje na ljudski organizam, naročito na organe za varenje - želudac i creva.

Drugi nazivi pod kojima se može sresti u zemljama okruženja su: riga (uobičajen u hrvatskom jeziku), rokula, rugula, rigola i slični lokalizmi,[6] zatim vrizak, garda, grda i ludimeno sime.[7]

Poreklo uredi

Rukola u prirodi raste kao korovska biljka na zapuštenim mestima i deponijama. Kao gajena vrsta bila je poznata već u Staroj Grčkoj i Rimu. Poreklom je iz zapadnog Mediterana (Alžir i južna Španija), odakle se proširila, podivljala ili samonikla, daleko na istok. U Indiji raste kao poseban varijetet, E. s. var. orientalis. Uzgojem je dospela i u srednju Europu, a kao uvezena vrsta raste i u Sjedinjenim Američkim Državama.[8]

Izgled biljke uredi

Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka karakterističnog mirisa. Visoka je do 60 cm i cela više ili manje obrasla dlakama. U vegetativnoj fazi razvija na skraćenoj stabljici lisnu rozetu visine do 6 cm. Listovi su na kratkim peteljkama, više ili manje urezani, sa većim vršnim režnjem. Mogu biti dugi do 20 cm. Pri višim temperaturama razvija se cvetna stabljika koja je uspravna, uglasta i uzdužno izbrazdana, u gornjem delu razgranata. Cvetovi su beli ili žućkasti, prošarani ljubičastim žilicama. Skupljeni su u grozdaste cvasti. Plodovi su ljuske uspravno prilegle uz stabljiku, gole ili dlakave, s pljosnatim, do 9 mm dugim dvostranim kljunom na vrhu.[8] Biljka cveta tokom maja i juna.[6] Seme je sitno, okruglo, apsolutne težine oko 2 g.[9]

Gajenje uredi

Rukola se gaji zbog lišća oštrog pikantnog ukusa, bogatog vitaminima. Skromnih je zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato se može proizvoditi tokom cele godine. Uspeva na gotovo svakom zemljištu, ali najbolje na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima pH neutralne ili alkalne reakcije, bogato, koje zadržava vlagu. Najviše joj odgovaraju delimično zasenjeni položaji. Može se sejati od februara do septembra u više navrata. Može se brati već 40 - 60 dana nakon setve. Na 1 m² može se postići prinos do 2 kg.[9]

Osim u Evropi, rukola se gaji i u Severnoj Americi, Severnoj Africi i na Bliskom istoku.[10]

Gajene sorte uredi

  • KULTIVATA (COLTIVATA)
  • RIGA

Upotreba uredi

 
Salata od rukole i matovilca, sa gomasiom i soja sosom

Od rimskih vremena u Italiji, sirova rukola se dodavala u salate. Često se dodaje pici na kraju ili neposredno nakon pečenja. Takođe se koristi kuvana u Apuliji, u južnoj Italiji, za pravljenje jela od testenine kavatijedi, „u koje se velike količine grubo iseckane rukole dodaju u testeninu začinjenu domaćim redukovanim sosom od paradajza i pekorina“,[11] kao i u „mnogim receptima u kojima se dodaje, secka, u sosove i kuvana jela“ ili u sosu (koji se pravi prženjem na maslinovom ulju i belom luku) koji se koristi kao začin za hladno meso i ribu.[11] Širom Italije se koristi kao salata sa paradajzom i sa buratom, bokončinijem, bizonom i mocarela sirom. U Rimu se rukola koristi u štraketima, jelu od tankih kriški govedine sa sirovom rukolom i parmezanom.[12]

U Turskoj se, slično, rukola jede sirova kao prilog ili salata uz ribu, ali se dodatno poslužuje sa sosom od ekstra devičanskog maslinovog ulja i limunovog soka.[13]

U Sloveniji se rukola često kombinuje sa kuvanim krompirom[14] ili koristi u supi.[15]

U zapadnoj Aziji, Pakistanu i severnoj Indiji, Eruca seme se cedi da bi se dobilo taramira ulje, koje se koristi za kiseljenje i (nakon što odtoji da bi se uklonila oštrina) kao salata ili ulje za kuvanje.[16] Pogača se takođe koristi kao hrana za životinje.[17]

U ishrani se upotrebljavaju i samonikla i kultivisana rukola. Zahvaljujući hranljivosti i lekovitosti veoma je zastupljena u mnogim svetskim kuhinjama, kao dodatak sendvičima, u salatama, na picama ili kao dekoracija jela sa mesom. Za razliku od samonikle, kultivisana rukola je krupnija, nije gorka.[18] Koriste se mladi, sočni listovi, cvetovi, mlade semene čaure i zrelo seme.

Gorčina listova rukole potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, kres i dr). Ipak, rukola ima drugačiji ukus od srodnih biljaka jer pored izotiocijanata sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.[10]

Rukola stimulativno deluje na ljudski organizam, naročito na organe za varenje - želudac i creva.[9] Osim toga pomaže kod prehlade i ublažava kašalj[10]. Smatra se takođe i da cela biljka deluje kao afrodizijak. Seme rukole smatra se prirodnim antibiotikom i nekada se upotrebljavalo kao sredstvo protiv ujeda škorpiona.[6]

Hranljiva vrednost uredi

Mladi listovi samonikle biljke bogati su vitaminom C (130-190 mg%) i karotenom (oko 7 mg%). Osim toga sadrži i značajne količine vitamina B-kompleksa, pektina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma, kalijuma i bakra.[18]

Sinonimi uredi

 
Cvast i mladi plodovi rukole
  • Brassica eruca L.
  • Brassica erucoides Hornem.
  • Brassica erucoides Roxb.
  • Brassica lativalvis Boiss.
  • Brassica pinnatifida Desf.
  • Brassica turgida Pers.
  • Brassica uechtritziana Janka
  • Brassica vesicaria L.
  • Crucifera eruca E.H.L.Krause
  • Eruca aurea Batt.
  • Eruca cappadocica Reut.
  • Eruca cappadocica Reut. ex Boiss.
  • Eruca deserti Pomel
  • Eruca drepanensis Caruel
  • Eruca eruca (L.) Asch. & Graebn. nom. inval.
  • Eruca foetida Moench
  • Eruca glabrescens Jord.
  • Eruca grandiflora Cav.
  • Eruca lanceolata Pomel
  • Eruca latirostris Boiss.
  • Eruca longirostris Uechtr.
  • Eruca longistyla Pomel
  • Eruca oleracea J.St.-Hil.
  • Eruca orthosepala (Lange) Lange
  • Eruca permixta Jord.
  • Eruca pinnatifida (Desf.) Pomel
  • Eruca ruchetta Spach
  • Eruca sativa Mill.
  • Eruca stenocarpa Boiss. & Reut.
  • Eruca sylvestris Bubani
  • Euzomum hispidum Link
  • Euzomum sativum Link
  • Euzomum vesicarium (L.) Link
  • Raphanus eruca (L.) Crantz
  • Raphanus vesicarius (L.) Crantz
  • Sinapis eruca (L.) Clairv.
  • Sinapis eruca (L.) Vest
  • Velleruca longistyla Pomel
  • Velleruca vesicaria (L.) Pomel

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Eruca vesicaria ssp. sativa (Mill.) Thell.”. ITIS - Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  2. ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Arhivirano iz originala 08. 12. 2022. g., Pristupljeno 11. 5. 2016 
  3. ^ Marković V. Rukola. Savremeni povrtar 20: 52.
  4. ^ „The Secret of the Local Red Arugula”. Arhivirano iz originala 2. 2. 2014. g. Pristupljeno 24. 5. 2013. 
  5. ^ „Minnesota Spring”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2013. g. Pristupljeno 24. 5. 2013. 
  6. ^ a b v Grlić 1986, str. 138
  7. ^ Konjević & Tatić 2006, str. 77
  8. ^ a b „riga”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav krleža. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  9. ^ a b v „Rukola”. agroklub. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  10. ^ a b v Spasić, Katica. „Rukola”. zdrava hrana.com. Arhivirano iz originala 09. 08. 2016. g. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  11. ^ a b Reilly, The Oxford Companion to Italian Food, p. 446
  12. ^ „Beef Strips with Rocket – Straccetti con la Rucola”. thefoodellers.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-17. 
  13. ^ „Oktay Usta'dan Roka Salatası Resimli Tarifi”. Arhivirano iz originala 2015-06-24. g. Pristupljeno 2015-04-16. 
  14. ^ „Solata s krompirjem in rukolo”. dnevnik.si. 
  15. ^ „Krompirjeva juha z rukolo”. zurnal24. 
  16. ^ G.J.H. Grubben and O.A. Denton, ur. (2004). „Vegetables”. Plant Resources of Tropical Africa. 2. str. 295. ISBN 90-5782-147-8. 
  17. ^ Das, Srinabas; Tyagi, Kumar; Kaur, Harjit (2004). „Evaluation of taramira oil-cake and reduction of its glucosinolate content by different treatments”. Indian Journal of Animal Sciences. 73 (6): 687—691. 
  18. ^ a b „Rukola”. stvar ukusa. Arhivirano iz originala 12. 06. 2017. g. Pristupljeno 7. 6. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Rukola na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Rukola (pitoma).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рукола_(питома)&oldid=27741087”