Rusko geografsko društvo

Sveruska nevladina organizacija „Rusko geografsko društvo” (skraćeno VOO «RGO», rus. Всеросси́йская обще́ственная организа́ция «Ру́сское географи́ческое о́бщество») naučna je institucija sa sedištem u Sankt Peterburgu (Rusija), a čiji cilj su sveobuhvatna geografska istraživanja, kako na području Rusije tako i u celom svetu.

Rusko geografsko društvo Русское географическое общество
Amblem Ruskog geografskog društva
Datum osnivanja	18. avgust 1845.
Tip	nevladina organizacija
Lokacija	Ruska Imperija → Rusija
Sedište	Sankt Peterburg/Moskva
Područje delovanja	Rusija, svet
Predsednik	Sergej Šojgu
Veb-sajt	http://www.rgo.ru/

Kulturno nasleđe Ruske Federacije,

Institucija osnovana 1845. predstavlja najstariju nevladinu organizaciju na teritoriji današnje Rusije i jedno je od najstarijih naučnih geografskih društava u svetu.

Glavni zadatak Ruskog geografskog društva je prikupljanje i širenje geografskih znanja. Brojne naučne ekspedicije koje je tokom istorije organizovalo Rusko geografsko društvo odigrale su značajnu ulogu u geografskim istraživanjima Sibira i Dalekog istoka, istočne i centralne Azije, Kavkaza, svetskog mora, uticale su na razvoj plovidbe, dovele do brojnih otkrića, uticale na razvoj demografije, meteorologije i klimatologije. Od 1956. godine VOO «RGO» je punopravni član Međunarodne geografske unije.

Zgrada sedišta RGO u Sankt Peterburgu nalazi se na listi kulturnog nasleđa Rusije, gde je zavedena pod brojem 7810026000.

Imena kroz istoriju

Amblem društva iz 1915.

• 1845—1850. Rusko Geografsko Društvo (rus. Русское Географическое Общество, РГО)
• 1850—1917. Imperatorsko Rusko Geografsko Društvo (rus. Императорское Русское Географическое Общество, ИРГО)
• 1917—1925. Rusko Geografsko Društvo (rus. Русское Географическое Общество, РГО)
• 1925—1938. Rusko geografsko društvo (rus. Государственное географическое общество, ГГО)
• 1938—1992. Geografsko društvo Sovjetskog Saveza (rus. Географическое общество СССР)
• 1992—1995. Rusko geografsko društvo (rus. Русское географическое общество, РГО)
• od 1995. Sveruska nevladina organizacija „Rusko geografsko društvo” (rus. Всероссийская общественная организация «Русское географическое общество», ВОО «РГО»)

Osnivanje

Osnivači Ruskog geografskog društva

Veliki knjaz Konstantin Nikolajevič smatrao je da moćna država poput tadašnje Ruske Imperije mora da ima odgovarajuću instituciju koja bi se bavila organizovanim i sveobuhvatnim istraživanjima prirodnih i društvenih karakteristika te ogromne zemlje. Nikolajevič je svoju ideju izneo admiralu i istraživaču Fjodoru Litkeu (kasnijem predsedniku Ruske akademije nauka) i nakon što je naišao na njegovu, ali i na podrušku najznačajnijih istraživača u Rusiji tog vremena, Nikolajevič je svoj zahtev uputio lično Imperatoru. Rusko geografsko društvo zvanično je osnovano 18. avgusta 1845. godine uz odobrenje cara Nikolaja I Pavloviča.

Pored Nikolajeviča, koji je imenovan za prvog predsednika RGO, među osnivačima su bili još i čuveni moreplovci, admirali Fjodor Litke, Ivan Kruzenštern, Ferdinand Vrangel i Petar Rikord, članovi Petrogradske akademije nauka, antropolog Karl Ernst von Ber, astronom Fridrih Georg Vilhelm von Struve, geolog Georg von Hemersen, statističar Petar Kepen. Među osnivačima su bili i vojni topografi: general-feldmaršal Fjodor fon Berg, general-major Mihail Vrončenko i general pješadije Mihail Muravjov-Vilenjski.

Među osnivačima društva su bili još i geograf i statističar Konstantin Arsenjev, direktor departmana za poljoprivredu pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksej Ljovšin, putopisac Platon Čihačjov, lingvista i etnograf Vladimir Dalj, orenburški general-gubernator Vasilij Perovski i mecena, knjaz Vladimir Odojevski.

Zvanični pečat RGO

Rusko geografsko društvo prvobitno je bilo zamišljeno kao geografsko-statistička kancelarija u okvirima Ministarstva unutrašnjih poslova, ali je odlukom imperatora osnovano kao zasebna institucija od nacionalnog značaja, i nazvano je Geografskim. Osnovni finansijer društva bila je država, koja je za njegov rad u početku izdvajala po 10 hiljada rubalja na godišnjem nivou, a značajna finansijska sredstva dolazila su i od privatnih pokrovitelja RGO.

Dugogodišnji potpredsednik RGO, čuveni geograf i putopisac Petar Semjonov Tjanšanski opisao je RGO rečima: „Ovo je slobodna i otvorena organizacija za sve one koji su prožeti ljubavlju prema svojoj domovini, za one koji sa nepokolebljivom verom gledaju u budućnost ruske države i ruskog naroda!”

Delatnosti društva

Primarni ciljevi Ruskog geografskog društva neposredno po njegovom osnivanju bila su sveobuhvatna i obimna istraživanja onih delova ruske države koji su se nalazili na periferiji Imperije, i koji su još uvek bili nedovoljno istraženi, te istraživanje manje poznatih teritorija u njihovom neposrednom okružnjeu. U organizaciji RGO pokretane su brojne naučno-istraživačke ekspedicije po evropskom delu Rusije, na Ural, Kavkaz, u Sibir i na Daleki istok i srednju Aziju. Društvo je organizovalo i brojne ekspedicije u Iran, Indiju, Novu Gvineju, Mongoliju, zapadnu Kinu. Posebna pažnja posvećivala se istraživanju ruskog dalekog severa i Arktika (Čukotska, Jakutska i Koljska ekspedicija).

Rusko geografsko društvo je bilo jedan od organizatora i učesnika „Prve međunarodne polarne godine 1882.” (engl. First International Polar Year; rus. Первый международный полярный год) tokom koje je na globalnom nivou 15 zemalja učesnica vršilo sveobuhvatna istraživanja Arktika i Antarktika. Te godine RGO je osnovao svoje prve polarne istraživačke stanice na ušću reke Lene i na Novoj Zemlji.

Sva istraživanja predvodili su neki od najvećih i najpoznatijih istraživača i geografa svog vremena: Nikolaj Severcov, Ivan Mušketov, Petar Kropotkin, Ivan Čerski, Nikolaj Prževaljski, Grigorij Potanjin, Mihail Pevcov, Grigorij i Mihail Grum-Gržimajlo, Petar Semjonov Tjanšanjski, Vladimir Obručev, Petar Kozlov, Nikolaj Mikluho-Maklaj, Aleksandar Vojejkov, Julij Šokaljski, Fjodor Berg i mnogi drugi.

Tokom svojih istraživanja, ekspedicije RGO su tesno sarađivala sa ruskom imperatorskom armijom, i u gotovo svakoj od istraživačkih misija učestvovali su i pripadnici Korpusa vojnih topografa. Društvo je od samog nastanka razvijalo i saradnju sa imperijalnom mornaricom, među punopravnim članovima društva nalazili su se i brojni admirali i pomorski oficiri: Pjotr Anžu, Vasilij Zavojko, Lavrentij Zagoskin, Platon Lisjanski, Fjodor Matjuškin, Genadij Neveljskoj, Konstantin Posjet, Jefimij Putjatin i drugi. Članovi društva su bili i slikari Ivan Ajvazovski i Vasilij Vereščagin.

Za kratko vreme RGO se zahvaljujući brojnim isturenim odeljenjima proširilo na teritoriju cele Imperije. Prva dva regionalna odeljenja otvorena su već 1851. u Tbilisiju (odeljenje za istraživanje Kavkaza) i Irkutsku (odeljenje za istraživanje Sibira). Nedugo potom formirana su i regionalna odeljenja u Orenburgu, Vilnjusu, Kijevu, Omsku, Habarovsku i Taškentu. RGO danas ima razgranatu mrežu odeljenja u svim subjektima Ruske Federacije.

U okviru Ruskog geografskog društva danas postoje zasebna odeljenja za fizičku geografiju, matematičku geografiju, statistiku, etnografiju, komitet za političko-ekonomska istraživanja i zasebna komisija zadužena za istraživanja Arktika. Nakon što je veliki zemljotres potpuno porušio današnji grad Alma Atu (tada Vernij) osnovana je i komisija za seizmička istraživanja (na inicijativu geologa Ivana Mušketova).

Godine 1917. u okviru društva delovalo je ukupno 17 odeljenja čija delatnost je bila uglavnom skoncentrisana na istraživanje perifernih delova države. Iako je RGO sve do 1917. imalo potpuni monopol na sprovođenje i organizaciju geografskih ekspedicija, tu ulogu je nakon osnivanja Sovjetskog Saveza preuzela nacionalna Akademija nauka, a geografsko društvo je obavljalo uglavnom teorijske delatnosti i manja istraživanja lokalnog karaktera. U periodu 1989—1992. geografsko društvo je bilo podeljeno na Centralni odjel sa sedištem u Lenjingradu i na 14 republičkih odjela. Svako od republičkih odeljenja je bilo podeljeno na regionalna pododeljenja.

Na inicijativu Vladimira Vernadskog tokom HH veka u okviru Društva formirana je zasebna komisija za izučavanje prirodnih proizvodnih dobara, koja je imala znatan uticaj na ubrzanu industrijalizaciju ruske države. Veliki doprinos u radu komisije dali su Vladimir Komarov, Nikolaj Kolosovski, Nikolaj Andrusov, Aleksandar Karpinski i Aleksandar Fersman. IRGO je bilo zaduženo i za osnivanje prvih zaštićenih prirodnih područja na teritoriji Rusije, a na inicijativu Društva 1918. godine osnovan je Geografski institut. Godinu dana kasnije osnovan je i prvi geografski muzej na teritoriji Rusije.

Godine 1987. Društvo je imalo registrovano više od 30.000 punopravnih članova.

Unutrašnja organizacija

Unutrašnjost sedišta RGO sa portretima svih predsednika

Rusko geografsko društvo obavlja svoju naučno-istraživačku delatnost neprekidno od osnivanja 1845. godine, i po tome je jedinstvena organizacija nevladinog karaktera na teritoriji Rusije. Unutrašnja organizacija Društva zasniva se na Ustavu organizacije kojim je precizno određen način funkcionisanja organizacije. Prvi Ustav RGO doneo je imperator Nikolaj I 28. decembra 1845. godine, dok su poslednje izmene u Ustavu izvršene na XIV opštoj sednici od 11. decembra 2010..

Iako je RGO kao nevladina organizacija u organizacionom smislu nezavisna institucija, glavni pokrovitelji Društva od njegovog nastanka su bili tadašnji imperatori, počev od Nikolaja I, preko Aleksandra II i Aleksandra III, pa sve do poslednjeg imperatora imperijalne Rusije Nikolaja II. Tokom postojanja Sovjetskog Saveza nije postojala institucija pokrovitelja Društva, a od 2010. uvedena je institucija predsednika povereničkog odbora čiji prvi predsednik je bio Vladimir Putin.

Prvi predsednik i osnivač RGO Konstantin Nikolajevič

Radom Društva rukovodi predsednik koji se određuje glasanjem članova Društva. Na funkciji Predsednika RGO bili su sledeći:

• 1845—1892 — Veliki knjaz Konstantin Nikolajevič
• 1892—1917 —Veliki knjaz Nikolaj Mihajlovič
• 1917—1931 — Julij Šokaljski
• 1931—1940 — Nikolaj Vavilov
• 1940—1950 — Lev Berg
• 1952—1964 — Jevgenij Pavlovski
• 1964—1977 — Stanislav Kalesnik
• 1977—1991 — Aleksej Trjošnjikov
• 1991—2000 — Sergej Lavrov
• 2000—2002 — Jurij Seliverstov
• 2002—2009 — Anatolij Komaricin
• od 2009 — Sergej Šojgu

Odlikovanja Ruskog geografskog društva

Rusko geografsko društvo od svog osnivanja svojim istaknutim članovima, dobrotvorima i finansijerima dodeljuje razna priznanja za njihove zasluge vezane za rad Društva. Odlikovanja se dodeljuju u vidu zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja, plaketa i diploma. Odlikovanja se nisu dodeljivala jedino u periodu od 1930. do 1945. godine.

Hijerarhija odlikovanja RGO je sledeća:

• Velike zlatne medalje
  • Konstantinovska medalja – od 1846. (kada je dodeljena prva medalja) do 1929. godine najviše odlikovanje RGO koje se dodeljivalo za izvanredne zasluke u razvoju geografske nauke i misli na području ruske države. Medalja je dobila ime u čast osnivača RGO knjaza Konstantina Nikolajeviča. Premija je pored medalja uključivala i novčanu vrednost od 200 rubalja u srebru. u Do 1924. zvanični naziv medalje je bio „Zlatna Konstantinovska medalja” (rus. «Золотая Константиновская медаль»), a potom do 1929. godine kao „Najviša nagrada Društva” (rus. «Высшая награда общества»). Godine 2010. i 2011. uručene su kopije Zlatne Konstantinovske medalje, ali bez statusa nagrade.
  • Velika zlatna medalja geografskog društva SSSR – (rus. Большая золотая медаль географического общества СССР), bajviše odlikovanje Društva u periodu postojanja Sovjetskog Saveza. Dodeljivala se od 1946. do 1998. godine.
  • Velika zlatna medalja Ruskog geografskog društva – (rus. Большая золотая медаль Русского географического общества), dodeljuje se od 1998. godine. .
  • Velika zlatna medalja odjela za statistiku i etnografiju – (rus. Большая золотая медаль отделений этнографии и статистики), uručivala se od 1879. do 1930. za izuzetne zasluge na poljima etnografije i geografske statistike.
• Memorijalne zlatne medalje
  • Zlatna medalja Semjonova – (rus. Золотая медаль имени П. П. Семенова, dodeljivala se od 1899. do 1930, te nakon 1946. godine. Komemorativna medalja u znak sećanja na geografa Petra Tjanšanjskog.
  • Medalja grofa Litkea – (rus. Медаль имени графа Фёдора Петровича Литке, dodeljivala se od 1899. do 1930, te nakon 1946. godine. Komemorativna medalja u znak sećanja na Fjodora Litkea, a dodeljivala se ruskim naučnicima na poljima matematičke i fizičke geografije.
  • Zlatna medalja Prževaljskog – (rus. Золотая медаль имени Н. М. Пржевальского, dodeljuje se od 1946. godine kao komemorativna medalja u znak sećanja na Nikolaja Prževaljskog. Dodeljuje se za zasluge u geografskim istraživanjima pustinjskih i planinskih predela.
• Male zlatne i srebrne medalje
  • Mala zlatna medalja – (rus. Малая золотая медаль), dodeljivala se u periodu 1858—1930, te nakon 1998. godine.
  • Srebrna medalja Prževaljskog – prethodila istoimenoj zlatnoj medalji, dodeljivana u periodu 1895—1930. godine
  • Srebrna medalja Semjonova
• Nekategorisane male medalje
  • Mala srebrna edalja – (rus. Малая Серебряная медаль), od (1858—1930, i nakon 2012. godine.
  • Mala bronzana medalja – (rus. Малая бронзовая медаль), dodeljivana u periodu 1858—1930. godina
• Plakete i diplome
  • Plaketa Prževaljskog (rus. Премия имени Н. М. Пржевальского)
  • Plaketa Alekseja Tiloa (rus. Премия Тилло) – u znak sećanja na general-potpukovnika i geografa Alekseja Tiloa
  • Žukovska plaketa (rus. Жуковская премия)
  • Dežnjovljeva plaketa (rus. Премия имени С. И. Дежнёва) – u znak sećanja na moreplovca Semjona Dežnjova
  • Počasne nagrade i diplome

Biblioteka, izdavačka delatnost i naučni arhiv RGO

Biblioteka Ruskog geografskog društva osnovana je 1845. godine, istovremeno sa samim Društvom. Fond biblioteke sa preko 490.000 naslova uključuje izdanja u celokupnom spektru geografskih nauka i njima srodnih disiplina, a pored naslova na ruskom jeziku u fondu biblioteke nalaze se i izdanja iz celog sveta.

Kartografska kolekcija biblioteke sadrži preko 42.000 izdanja i između ostalih sadrži brojne retke primerke rukopisnih karata i atlasa. U bibliotečkom fondu nalaze se i knjige iz privatnih biblioteka članova Društva, počev od knjiga koje je biblioteci darivao knjaz Konstantin Nikolajevič, pa do izdanja koja su bila u vlasništvu poznatih geografa Šokaljskog, Pavlovskog, Šnitnjikov, Kondratjeva i drugih.

Od 1938. godine u nabavci knjiga za biblioteku RGO aktivno učestvuje i biblioteka Ruske akademije nauka, čijim sastavnim delom je bibiloteka RGO od sredine 20. veka.

• 
  Unutrašnjost Biblioteke RGO na fotografiji iz 1916.
• 
  Ulaz u Biblioteku RGO
• 
  Vitraž u glavnoj zgradi Društva

Najstarije štampano izdanje u vidu časopisa koji izdaje RGO je naučni časopis „Oko sveta” (rus. Вокруг света) čije prvo izdanje je objavljeno još 1861. godine (čak 30 godina pre prvog izdanja magazina Nacionalne geografije). Magazin se izdaje na mesečnom nivou u tiražu od preko 250.000 primeraka. Pored ruskojezičnog izdanja, objavljuju se izdanja i na ukrajinskom i bugarskom jeziku, te izdanje za Kazahstan na ruskom jeziku. Magazin nije ilazio jedino u periodu 1918–1927. zbog Revolucija u Rusiji, te tokom trajanja Drugog svetskog rata.

Najstarije kontinuirano izdanje Ruskog geografskog društva koji neprekidno izlazi još od 1865. godine je „Zbornik Ruskog geografskog društva” (rus. «Известия Русского географического общества») i jedan je od najstarijih geografskih žurnala koji izlaze na području nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i Rusije. U časopisu se objavljuju sva najznačajnija otkrića i studije vezane za geografsku nauku, članke objavljuju isključivo članovi RGO, a tiraž izdanja je do 230 primeraka. naučni arhiv RGO osnovan je istovremeno kad i Društvo 1845. godine i predstavlja najstariji specijalizovani naučni arhiv posvećen geografskoj nauci na tlu Rusije. U riznicama arhiva čuvaju se najstariji pisani rukopisi i artefakti, dokumenti i prepiske, fotografije, dnevnici.

Muzej RGO

Zgrada muzeja RGO u Sankt Peterburgu

Iako su se prve ideje o osnivanju muzeja Ruskog geografskog društva javile još 1860. godine, muzej je zvanično otvoren tek 126 godina kasnije, 9. oktobra 1986. godine. U muzeju se nalazi pohranjena bogata postavka koja predstavlja istorijski razvoj Društva, brojni originalni rukopisi i arheološki pronalasci do kojih su istraživači došli na svojim putovanjima. Poseban deo muzeja predstavlja deo posvećen nekim od najvećih ruskih geografa-istraživača poput

Aktuelni kustos muzeja, od 2010. je potpredsednik RGK Kiril Čistjakov.

Razvojni centar RGO u Srbiji

Dana 17. oktobra 2016. godine, u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu održana je svečanost povodom zvaničnog otvaranja Razvojnog centra Ruskog geografskog društva u Srbiji. Svečanosti su prisustvovali Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, potpredsednik Ruskog geografskog društva i Predsednik međunarodne geografske unije (2012—2016) prof. dr. Vladimir Kolosov, Rektor Univerziteta u Beogradu akademik prof. dr. Vladimir Bumbaširević, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, prorektori, dekani, profesori i studenti. Svečanost je upotpunjena Foto izložbom „Rusija najlepša zemlja”, prikazom filma o istoriji Ruskog geografskog društva, muzičkim programom Akademskog kulturno umetničkog društva Univerziteta u Beogradu „Španac”, nastupom umetnika Ljubomira Manasijevića i drugim sadržajima. Sastavni deo svečnosti je i potpisivanje Sporazuma o saradnji između Sveruske društvene organizacije „Rusko geografsko društvo” i Razvojnog centra Ruskog geografskog društva u Srbiji. Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću dodeljeno je zvanje počasnog člana RGO.

Ciljevi koje je postavio Razvojni centar jesu razmena studenata, podrška i organizacija zajedničkih istraživačkih, naučnih, promotivnih i izdavačkih aktivnosti koji će doprinositi daljem razvoju naučne saradnje između dve zemlje.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Moskovska centrala RGO
• Istorijat RGO Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2018)
• Zvaničan sajt Razvojnog centra RGO u Srbiji