Википедија

Ručak

Ručak je obrok koji se jede oko podneva.[1][2] Tradicionalno se obeduje između doručka i večere. Hrana koja se konzumira za vreme ručka varira od kulture, ekonomije, geografskog položaja i mnogih drugih faktora.

Balkanski stek

Istorija uredi

Obroci su postali ukorenjeni u svakom društvu kao prirodni i logični. Ono što jedno društvo jede može drugom izgledati neobično. Isto važi i za ono što se jelo davno u istoriji, jer su se ukusi hrane, stavke menija i periodi obroka dramatično menjali tokom vremena. Tokom srednjeg veka, glavni dnevni obrok, tada nazvan večera, za gotovo sve, odvijao se kasno ujutru posle višečasovnog rada, kada nije bilo potrebe za veštačkim osvetljenjem. Početkom do sredine 17. veka, obrok je mogao biti u bilo koje vreme između kasnog jutra i sredine popodneva.

Tokom kasnog 17. i 18. veka, ovaj obrok se postepeno vraćao u veče, stvarajući veći vremenski razmak između doručka i večere. Obrok pod nazivom ručak došao je da popuni prazninu.[3] Kasni večernji obrok, nazvan večera, postao je istisnut kako je večera prešla u veče, i često je postala užina. Ali formalne „večere“, veštački osvetljene svećama, ponekad sa zabavom, opstale su sve do regantskog perioda, a bal koji je obično uključivao večeru, često serviranu veoma kasno.

Ostaci hladnih zalogaja, lepo ukrašeni, nekoliko slatkiša, ili malo raščlanjenog mesa, živine ili divljači, uobičajeni su artikli koji se stavljaju na sto za ručak, uz hleb i sir, kekse, puter itd. Po želji se mogu poslužiti ramstekovi ili ovčiji kotleti, teleći kotleti, bubrezi... U porodicama u kojima ima dece, gazdarica često jede sa decom i to je njen ručak. Leti u ručak treba dodati nekoliko jela od svežeg voća, ili umesto ovoga kompot od voća ili voćnog kolača ili pudinga.[4]

Moderni ručak uredi

 
Školski ručak u Americi.

Sa porastom industrijalizacije u 19. veku, muški radnici su počeli da rade duge smene u fabrici, ozbiljno narušavajući vekovne navike u ishrani seoskog života. U početku su radnici slati kući na brzu večeru koju su im pružale njihove žene, ali kako je radno mesto pomereno dalje od kuće, radnici su počeli da sebi donose prenosiva jela koja su konzumirali tokom pauze usred dana.

Obrok za ručak je polako postao institucionalizovan u Engleskoj kada su radnici sa dugim i fiksnim poslovima u fabrici na kraju dobili sat vremena odmora da ručaju i tako dobiju snagu za popodnevnu smenu. Tezge, a kasnije i restorani u blizini fabrika, počele su da obezbeđuju masovnu hranu za radničku klasu, a obrok je ubrzo postao deo svakodnevne rutine, koja je ostala do danas.[5]

U mnogim zemljama i regionima ručak je glavni obrok.[6] Propisano vreme ručka omogućava radnicima da se vrate svojim kućama da jedu sa svojim porodicama. Shodno tome, preduzeća se zatvaraju tokom ručka kada je ručak uobičajeni glavni obrok u danu. Ručak takođe postaje večera u posebnim danima, kao što su praznici ili posebni događaji, uključujući, na primer, božićnu večeru i večere za žetvu, kao što je Dan zahvalnosti; na ove posebne dane, večera se obično služi u ranim popodnevnim satima.

Evropa uredi

Zapadna Evropa uredi

 
Ručak na danskom ostrvu Bornholm
 
Jelo arroz de marisco (školjke i pirinač), jelo za ručak u Portugaliji.
 
Poljoprivredni radnici na pauzi za ručak u Nieuv-Šemdi, Oldambt, Groningen, Holandija, oko 1955. godine
 
Meni za ručak u restoranu u Rigi, Letonija.

Ručak u Danskoj, koji se naziva frokost,[7] je lagani obrok. Često uključuje raženi hleb sa različitim dodacima kao što su jetrena pašteta, haringa i sir.[8][9][10] Smerebred je danska poslastica za ručak koja se često koristi za poslovne sastanke ili posebne događaje.

 
Ručak u Finskoj obično uključuje malu salatu kao predelo.
 
Mnogi restorani poslužuju ručak na bazi švedskog stola, a ne fiksne porcije.

U Finskoj, ručak je pun topli obrok,[a] koji se služi kao jedno jelo, ponekad sa malim salatama i desertima. Jela su raznovrsna, od mesnih ili ribljih jela do supa koje su dovoljno teške da predstavljaju obrok.[12]

U Francuskoj se podnevni obrok uzima između podneva i 14.00 časova.[13]

U Nemačkoj je ručak tradicionalno bio glavni dnevni obrok.[b]

U Ujedinjenom Kraljevstvu, osim nedeljom, ručak je često mali obrok dizajniran da ugasi glad do povratka kući sa posla i večere. Obično se jede rano poslepodne.[15] Ručak se često kupuje i konzumira u kafanama..[16] Među jela za kafanski ručak spadaju riba i pomfrit, orački ručak i druga.[15]

Centralna Evropa uredi

U Mađarskoj, ručak je tradicionalno glavni obrok u danu.[17].

U Poljskoj, glavni dnevni obrok (nazvan obiad) se tradicionalno jede između 13:00 i 17:00,[v] i sastoji se od supe i glavnog jela. Većina Poljaka izjednačava reč „ručak” sa „obiad”, jer je to drugi od tri glavna obroka u danu; śniadanie (doručak), obiad (ručak/večera) i kolacja (večera). Neki jedu još jedan obrok koji se zove drugie śniadanie, što znači „drugi doručak“. Drugi doručak se jede oko 10:00 i predstavlja laganu užinu, obično se sastoji od sendviča, salate ili retke supe. U Rumuniji, ručak (prânz na rumunskom) je glavni topli obrok u toku dana.[19]

Istočna Evropa uredi

U Rusiji se podnevni obrok uzima popodne. Obično je ručak najveći obrok[g] i sastoji se od prvog jela, obično supe, i drugog jela koje bi bilo meso i salata. Čaj je standardan.

U Bugarskoj se ručak obično jede između 12:00 i 14:00 popodne. U glavnom gradu Sofiji ljudi obično naručuju hranu da ponesu, jer su pauze za ručak prekratke da bi se ručavalo u restoranu. U drugim krajevima Bugari često kao prvi obrok imaju salatu, a zatim jelo iz nacionalne kuhinje.[21]

Severna Amerika uredi

U Sjedinjenim Državama i Kanadi ručak je obično obrok umerene veličine koji se generalno jede između 11 i 1. Tokom radne nedelje, Severnoamerikanci uglavnom jedu brzi ručak koji često uključuje neku vrstu sendviča, supe ili ostatke večere od prethodne noći (npr. pirinač ili testenina). Deca u školu često nose upakovane ručkove koji mogu da se sastoje od sendviča kao što je bolonja (ili drugog hladnog narezaka) i sira, tunjevine, piletine ili putera od kikirikija i želea, kao i u Kanadi, slane pite, kao i nekog voća, čips, desert i piće kao što su sok, mleko ili voda. Oni takođe mogu kupiti obroke koje im obezbedi škola. Odrasli mogu napustiti posao da izađu na brzi ručak, koji može uključivati neku vrstu toplog ili hladnog sendviča kao što je hamburger ili „sub” sendvič. Salate i supe su takođe uobičajene, kao i supe i sendviči, takoi, buritoi, suši, bento kutije i pice. Ručak se može konzumirati u raznim tipovima restorana, kao što su formalni, brzi ležerni i restorani brze hrane. Kanađani i Amerikanci uglavnom ne idu kući na ručak, a ručak retko traje duže od sat vremena osim za poslovne ručkove, koji mogu trajati duže. U Sjedinjenim Državama ručak od tri martinija – tako nazvan jer se obrok proteže na onoliko vremena koliko je potrebno da se popiju tri martinija – vraća se od 2010. godine.[22] U Sjedinjenim Državama, preduzeća mogu da pokriju 80% cene ovih ručkova.[23]

Južna Amerika uredi

U Argentini, ručak je obično glavni obrok u danu i obično se odvija između podneva i 14:00. Ljudi obično jedu široku paletu hrane,[24][d] kao što su piletina, govedina, testenine, salate i piće poput vode, gaziranog pića ili vina i neki desert. Iako na poslu, ljudi najčešće uzimaju brzi obrok koji se može sastojati od sendviča donešenog od kuće ili kupljenog kao brza hrana. U Brazilu, ručak je glavni obrok u toku dana,[đ] koji se odvija između 11:30 i 14:00.

Napomene uredi

  1. ^ "In Norway and Denmark the common lunch is based on sandwiches, whereas in Finland and Sweden the hot lunch is the norm."[11]
  2. ^ "Traditionally, lunch would be the main meal of the day. In the domestic arena, modern working practices have changed this considerably, although many restaurants still tout lunchtime dishes or a fixed lunch menu Gedeck or Tagesmenü."[14]
  3. ^ "Obiad is closer to a Western dinner, but the timing is more like lunch. You could say it's a dinner at lunchtime."[18]
  4. ^ "Lunch, according to an earlier Russian tradition, was the main meal of the day. A light lunch is usually taken at work."[20]
  5. ^ "Lunch and dinner are both hearty and for prosperous urban families may include a soup, an order of cold meat, a main course of meat with potatoes and green vegetables, a salad, and a dessert."[25]
  6. ^ "In most of Brazil, the big meal of the day is served at noon."[26]

Reference uredi

  1. ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 1152. 
  2. ^ Alan Davidson (21. 8. 2014). The Oxford Companion to Food. Oxford: Oxford University Press. str. 478. ISBN 978-0-19-104072-6. 
  3. ^ McMillan, Sherry (2001). „What Time is Dinner?”. www.history-magazine.com. Arhivirano iz originala 08. 12. 2017. g. Pristupljeno 11. 8. 2007. 
  4. ^ The Book of Household Management. Farrar, Straus, and Giroux. 1861. str. 959. 
  5. ^ „Breakfast, lunch and dinner: Have we always eaten them?”. BBC News. 15. 11. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  6. ^ Crotty, Jim (1997). How to Talk American: A Guide to Our Native Tongues . Houghton Mifflin Harcourt. str. 190–. ISBN 0-395-78032-2. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  7. ^ Hansen, Anders Oreby (2005). Denmark in International Tax Planning. IBFD Publications. str. 27. ISBN 978-90-76078-73-1. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  8. ^ Ken Albala (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 98. ISBN 978-0-313-37626-9. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  9. ^ Richard Sale (februar 2007). Copenhagen and Denmark. New Holland Publishers. str. 29. ISBN 978-1-84537-634-5. 
  10. ^ R. W. Apple Jr. (7. 12. 2010). Far Flung and Well Fed: The Food Writing of R.W. Apple, Jr. St. Martin's Press. str. 347. ISBN 978-1-4299-2902-8. 
  11. ^ Fogelholm, M. (2001). Physical Activity: a Part of Healthy Eating?: Report from a Nordic Seminar, Lahti, Finland, February 2000. TemaNord: Food. Nordic Council of Ministers. str. 52. ISBN 978-92-893-0658-4. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  12. ^ Carole Lisa Albyn (januar 1993). The Multicultural Cookbook for Students. ABC-CLIO. str. 142. ISBN 978-0-89774-735-6. 
  13. ^ Julia Abramson (2007). Food Culture in France. Greenwood Publishing Group. str. 108. ISBN 978-0-313-32797-1. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  14. ^ Schulte-Peevers, A.; Gray, J. (2007). Germany. Country Guides. Lonely Planet. str. 84. ISBN 978-1-74059-988-7. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  15. ^ a b Holly R. Carter (1. 1. 2004). The Essential Guide for Study Abroad in the United Kingdom. University Press of America. str. 45. ISBN 978-0-7618-2846-4. 
  16. ^ Carter, H.R. (2004). The Essential Guide for Study Abroad in the United Kingdom. G – Reference, Information and Interdisciplinary Subjects Series. University Press of America. str. 45. ISBN 978-0-7618-2846-4. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  17. ^ Long, L.M. (2015). Ethnic American Food Today: A Cultural Encyclopedia. Ethnic American Food Today. Rowman & Littlefield Publishers. str. 279. ISBN 978-1-4422-2731-6. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  18. ^ Bedford, N. (2008). Poland. Ediz. Inglese. Country Guides (na jeziku: turski). Lonely Planet. str. 65. ISBN 978-1-74104-479-9. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  19. ^ Oprea, T. (2003). Romania. Countries of the World (na jeziku: poljski). Gareth Stevens Pub. str. 40. ISBN 978-0-8368-2367-7. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  20. ^ Albala, K. (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia. Food Cultures of the World Encyclopedia. Greenwood. str. 310. ISBN 978-0-313-37626-9. Pristupljeno 15. 3. 2016. 
  21. ^ Oprea, T. (2017). What the Locals Eat: A Typical Day's Food in Bulgaria. What the locals eat. Culture trip. 
  22. ^ Staff writer (30. 9. 2010). „The Return of the Three-Martini Lunch”. Bloomberg. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  23. ^ Alison Mitchell (24. 7. 1999). „House Puts 'Three-Martini Lunch' Tax Break Back on the Table”. The New York Times. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  24. ^ Whittle, J. (1998). Argentina Business: The Portable Encyclopedia for Doing Business with Argentina. Country Business Guide Series. World Trade Press. str. 162. ISBN 978-1-885073-75-4. 
  25. ^ Weil, T.E.; Munson, F.P. (1974). Area handbook for Argentina. Pamphlet. Supt. of Docs., U.S. Govt. Print. Off. str. 135. 
  26. ^ Klepper, N.; Edmonds, A.C. (1992). Our Global Village – Brazil: Brazil. Our Global Village. Milliken Publishing Company. str. 14. ISBN 978-1-55863-265-3. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Ručak na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ручак&oldid=27799831”