Википедија

Saborna crkva Svetog Nikole (Bangkok)

Ukoliko ste tražili nešto drugo, pogledajte članak Crkva Svetog Nikole.

Saborna crkva Svetog Nikolaja Čudotvorca, ili Nikolajevski sabor (tajski: อาสนวหารแหงนกบญนโคลสสหารแหงนกบญนโคลสสลสสฯ) je crkvena zgrada Ruske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije koja se nalazi u Bangkoku, Tajland. Hram je podignut odlukom Svetog Sinoda Ruske pravoslavne crkve 29. decembra 1999. godine. Istom odlukom za nastojatelja hrama je izabran arhimandrit Oleg (Čerepanin), sveštenik Eparhije jaroslavske.

Saborna crkva Svetog Nikole (Bangkok)
Nikolaevskiй sobor (Bangkok)
Osnovne informacije
Religijapravoslavlje
JurisdikcijaRuska pravoslavna crkva
EparhijaTajlandska eparhija
GradBankog
Država Tajland
Arhitektonski opis
Tip arhitekturecrkva
OsnivačSveti Sinod Ruske pravoslavne crkve
Osnivanje1999.

Parohija kojoj pripada ova crkva je od 2000 do 2016. godine bila domaćin predstavništvu Ruske pravoslavne crkve u Kraljevini Tajland.

Hram u Bangkoku izgrađen je na zemljištu koje je kupila Fondacija Pravoslavne Crkve na Tajlandu. Kupovina zemljišta i izgradnja obavljeni su donacijama parohijana i lokalnih ruskih preduzetnika. Prva ruska pravoslavna parohija, koja je otvorena u glavnom gradu ove zemlje 1999. godine, nalazila se u iznajmljenoj zgradi. Crkva Svetog Nikole u ​​Bangkoku postala je šesta pravoslavna crkva koja trenutno funkcioniše na Tajlandu.[1]

Naziv uredi

Saborni hram Svetog Nikolaja Čudotvorca, u Bangkoku nosi ime Svetog i Čudotvornog Nikolaja...koji se pročuo po mnogim očiglednim i tajnim čudima, o kojima su vekovima svedočili oni koji su molitvama Svetitelju pred njegovom čudotvornom ikonom dobili ispunjenjem onoga što su tražili - isceljenje od teških nedaća i bolesti. uređenje mirnog porodičnog života, pomoć u teškim materijalnim i drugim životnim okolnostima.[2]

Istorija uredi

Pravoslavlje na Tajlandu  je hrišćanska denominacija koja je se javila u ovoj zemlji u 20. veku. Pravoslavlje kao veru prihvatilo je oko 0,002% stanovništva zemlje (1 hiljada ljudi 2010. godine), ne računajući pravoslavne vernike koji dolaze u zemlju na odmor ili službeno u njoj borave. Pravoslavlja u Tajlandu propagira Eparhija tajlandska, koja je pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije i koja organizaciono objedinjuje većinu pravoslavnih hrišćana u ovoj državi.[3]

Prvi kontakti sa pravoslavljem uredi

Godine 1863. godine došlo je do prvih kontakata između Rusa i Sijamaca - mornari dva ruska broda posetili su glavni grad Sijama, Bangkok. U narednim decenijama sijamsko tlo posećivali su mornari, putnici i diplomate iz Rusije, predstavnici kraljevske kuće Romanovih i vođe budističke sanghe istočnog Sibira.[3]

O prelazu iz 19. u 20. vek, može se govoriti kao o periodu u kome je došlo do kontaktima dveju zemalja u oblasti proučavanju međusobnih kulturnih fenomena.[3]

Tadašnja Rusija je bila jedna od najjačih sila na svetu, a pravoslavlje je bila državna religija u zemlji, ali Ruska pravoslavna crkva nikada sebi nije dozvolila besceremonijalno, nasilno mešanje u politički, kulturni i verski život Tajlanda (Sijama). To je zbog činjenice da je Rusija prvobitno formirana kao evroazijska multinacionalna država, bila programirana samom stvarnošću da priznaje i poštuje druge kulturne i verske tradicije.[3]

Posebnu ulogu u razvoju rusko-sijamskih odnosa odigrala je poseta Sijamu naslednika - cesareviča Nikolaja Aleksandroviča, budućeg cara Nikolaja II koji je u periodu od 1890.do 1891. putovao po zemljama Istoka. i 19-24. marta 1891. na poziv kralja Čulalongkorna (Rama V), posetio Bangkok. Sledio je i njihov novi susret u Sankt Peterburgu 1897. godine.[3]

Istovremeno, u Sankt Peterburgu je postignut dogovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa između dve zemlje. Tokom posete, nekoliko desetina Sijamaca upoznalo se sa istorijskim i kulturnim znamenitostima Sankt Peterburga i Moskve, prvi put saznalo o Pravoslavlju. Sam kralj Čulalongkorn, princ-naslednik Vačiravud, drugi prinčevi, ministri, članovi kraljeve pratnje, između ostalog, posetili su Sabornu crkvu Hrista Spasitelja, hramove Moskovskog Kremlja, grobnicu porodice Romanov u Novospaski manastir.[3]

Osnivanje parohije uredi

 
Arhimandrit Oleg (Čerepanin), jedan od osnivača crkve

Od sredine 1990-ih, sve veći broj Rusa se nastanio na Tajlandu. Zbog toga su ubrzo Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II i DKP Moskovske Patrijaršije počeli da dobijaju veliki broj pisama u kojima se tražilo duhovno rukovođenje pravoslavnim vernicima koji žive i rade u Kraljevini Tajland.[3]

U junu 1999. igumen Oleg (Čerepanin) je poslat u Kraljevinu Tajland. Tri meseca kasnije vratio se u Rusiju sa izveštajem, nakon koga je ubrzo vraćen da organizuje parohiju u Bangkoku.[4] Bilo mu je potrebno osam godina, da u saradnji sa tajlandskom vladom, dobije zvanično priznanje za Rusku pravoslavnu crkvu 2008. godine, a danas nadgleda deset crkava na Tajlandu, kao i tri u Kambodži i jednu u Laosu.[4]

Dana 28. decembra 1999. godine, Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve, nakon što je saslušao izveštaj poglavara DECR, mitropolita smolenskog i kalinjingradskog Kirila (Gundjajeva), odlučio je „da se u gradu Bangkoku (Tajland) formira parohija Ruske pravoslavne crkve – u kojoj je iguman Oleg (Čerepanina) postavljen za igumena.[5]

Stigavši na Tajland, igumen Oleg je, prvo, obišao sva ruska predstavništva i komercijalna preduzeća kako bi se lično upoznao sa budućom pastvom, a obavo je i zvanične posete ambasadorima pravoslavnih zemalja akreditovanim u Bangkoku. Izvanredni i opunomoćeni ambasador Grčke u Tajlandu odbio je da se sastane sa ruskim sveštenikom, smatrajući da je Tajland područje pastirske odgovornosti Carigradske patrijaršije.[3] Odnosi sa ruskom ambasadom takođe se u početku nisu razvijali.[6]

Kao što je Mišel de Valeri, jedan od prvih parohijana, primetio: „Otac Oleg je neko vreme morao da drži službe ispod drveta manga zbog brojnih poteškoća sa prostorijama. Prva crkva nalazila se u nekadašnjoj zgradi kancelarije UN”.[7] Prema rečima arhimandrita Olega: „Zajednica se okupljala bukvalno jedna po jedna. U početku su uglavnom dolazili zaposleni u ruskoj ambasadi i zaposleni u UN koji su služili po doživotnim ugovorima“ .[8]

Značajnu pomoć za parohiju ostvaren je nakon susreta igumana Olega sa vlasnikom značajnog imanja u Bangkoku Samančitom Tkamovitom. Prema memoarima igumana Olega (Čerepanina):

„Sa nekom vrstom intuicije, upoznali smo gospođu Samančit Tamovit, uglednu staricu, vlasnicu značajnih nekretnina u prestižnoj oblasti Bangkoka, pored kraljevske rezidencije. . Zašto je bila prožeta simpatijama i razumevanjem za nas, teško je objasniti. Za pravoslavlje u to vreme niko nije znao, svi su nas doživljavali sa oprezom. Čak su i lokalni hrišćani pitali: „Da li pravoslavni veruju u Hrista?“ I tako, bez registracije, samo na osnovu prava na ličnu svojinu ova Tajlanđanka po veri budista, omogućila je da uredimo prvi privremeni hram u Bangkoku”.[6]

Prvi hram uredi

Samančit Tamovit je sveto-Nikolajevskoj parohiji obezbedila komad zemlje na kome su se nalazile dve stambene zgrade. U jednom od kojih je prvobitno podignut hram u ime Svetog Nikolaja Čudotvorca. Nakon uređenja i ulepšavanja hrama, odmah se pristupilo statutarnim službama i formiranju pravoslavne zajednice Bangkoka.[3]

Vrlo brzo, parohija je prestala da se sastoji isključivo od doseljenika iz bivšeg SSSR-a. Zahvaljujući otpravniku poslova Rumunije na Tajlandu, Konstantinu Sureskuu i njegovoj supruzi Korneliji, Rumuni su počeli aktivno da posećuju parohiju.[3] Pored toga, 5. avgusta 2001. godine iguman Oleg je krstio prvu Tajlanku, Danaju Vanu.[9]

Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve je 27. decembra 2001. godine pri Nikoljskoj parohiji osnovao Predstavništvo Ruske pravoslavne crkve u Kraljevini Tajland sa zadatkom da duhovno neguje pravoslavnu pastvu u susednoj Kambodži i Laosu[traži se izvor] .

Pokušaji igumana Olega da registruje parohiju u početku su propali: tajlandske vlasti su uskratile državno priznanje Ruske pravoslavne crkve na Tajlandu kao nove verske konfesije. Tome je doprinelo i prilično strogo versko zakonodavstvo zemlje, kao i opreznost tajlandskih vlasti prema Rusiji nasleđena iz sovjetskih vremena.[3] Normalizaciji položaja pravoslavne parohije u Bangkoku i jačanju poverenja u nju doprineli su:[10]

  • arhipastirsko putovanje mitropolita Kirila (Gundjajeva) u Tajland,
  • pismo poglavara Tradicionalne sange Rusije Hambo lame Damba Ajušejeva kralju Tajlanda sa molbom za državno priznanje Ruske pravoslavne crkve na Tajlandu 2002. godine,
  • državn poset ruskog predsednika Vladimira Putina 2003. godine i uzvratna državna posetom Rusiji tajlandske kraljice Sirikit u julu 2007. godine.

Parohija je 2005. godine uspela da podigne malu zasebnu crkvu. Bogosluženja su se obavljala svakodnevno: radnim danima u 7.00 i 19.00 časova, nedeljom – u 7.00 i 9.30 časova i večernja bogosluženja u 19.00 časova.[11]

Sve je više Tajlanđana dolazilo u hram. Ako je neko od njih izrazio želju da se krsti, onda je iguman Oleg najpre razgovarao sa njim, dao im jevanđelje i hrišćansku literaturu, kako bi budućeg vernika pripremio da svesno primi krštenje.[9][12]

Dana 13. decembra 2007. godine hram je posetio zamenik predsedavajućeg DECR Moskovske Patrijaršije episkop jegorjevski Marko (Golovkov).[3]

Tajlandske vlasti su početkom 2008. godine, imajući u vidu dugogodišnju aktivnost pravoslavne zajednice na Tajlandu, prepoznale to kao korisno, i da je u skladu sa interesima Kraljevine, za jačanje morala i moralnih osnova društva. Dana 20. juna 2008. godine[traži se izvor] Tajland je odlučeno da registruje pravoslavnu zajednicu na Tajlandu, kao pravno lice u formatu javnog fonda sa nazivom "มลนธ ชาว ครสตศาสนก ชน ออรโธดอกซ ออรโธดอกซ ออน ประเทศ ไทย“ („Pravoslavna hrišćanska crkva na Tajlandu“ ). [3] Sedište Fondacije Pravoslavne Crkve na Tajlandu nakon toga se nalazilo u parohiji Svetog Nikole.[13]

Dana 20. jula 2008. godine održan je sastanak parohijskog sabora Nikoljskog hrama na kome je doneta odluka o potrebi kupovine parcele u Bangkoku u vlasništvo parohije i izgradnje pravoslavne crkve na tom prostoru.[14]

Dana 19. decembra 2009. godine, na dan sećanja na Svetog Nikolu, u hramu je bogosluženje odslužila veća grupa sveštenstva, koja je doputovala u Bangkok povodom proslave 10. godišnjice Pravoslavlja na Tajlandu:

  • predsedavajući. Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske Patrijaršije, Arhiepiskop volokolamski Ilarion (Alfejev),
  • nastojatelj hrama u ime Dionisija Pozdnjajevaprotojereja,
  • Rektor hrama Svete Trojice u Ulan Batoru Jerej Aleksije Trubač,
  • Rektor Crkve u ime ravnoapostolnog kneza Vladimira u Džakarti jeromonah Joasaf (Tandibilang),
  • klirik Uspenske parohije u Singapuru Jerej Aleksandar Dondenko,
  • pomoćnik predsedavajućeg DECR protođakon Vladimir Nazarkin.

Na Božanstvenoj Liturgiji arhiepiskop Ilarion je uzdigao klirike Nikoljskog hrama igumena Olega (Čerepanina) u čin arhimandrita i dodelio jereju Danila Vanu pravo nošenja kese[traži se izvor] .

Tokom 2010. godine, časopis Neskučni Sad ovako je opisao život parohije:

„Ispred dveri hrama u Bangkoku u slavu Svetog Nikole uzdiže se planina opanci, a unutar zgrade šamaraju bose noge parohijana. pločice. I nastojatelj hrama otac Oleg služi bez obuće, ali u crnim čarapama. Razlog za ovakvo ponašanje leži u posebnom odnosu Tajlanđana prema nogama, koje se u kulturi zemlje smatraju najprljavijim i najnižim delom tela. <...> Umesto „ Gospode, pomiluj„na jektenijama se čuje „Gospode, pomiluj“. Parohijani pevaju svi zajedno, koristeći štampani tekst službe. Uglavnom su to etnički Rusi i njihovi supružnici Tajlanđani, ali u parohiji ima i govornika engleskog, Grka, Rumuna. <> Služba se održava naizmenično na tajlandskom, engleskom i crkvenoslovenskom, pri čemu ovaj poslednji preovladava. Mole se za zdravlje kraljevske kuće Tajlanda. Kao takva, u hramu nema kutije za sveće, sveće leže u kutiji bez ikakve naznake „preporučenog iznosa priloga“, a pored nje je šolja.

Lokalni arhitekta dizajnirao je hram sa pet kupola. Kao što je arhimandrit Oleg (Čerepanin) primetio:

U Tajlandu postoji zakon koji zabranjuje određene profesije strancima. Samo Tajlanđani mogu da se bave arhitekturom u kraljevstvu. Dakle, nemamo drugog izbora osim da koristimo usluge lokalnog specijaliste. <...> Arhitekta koji danas radi sa nama je već pripremio projekte za crkve Ruske pravoslavne crkve koje se danas nalaze u zemlji. Izradio je i projekat buduće crkve Svetog Nikole u ​​Bangkoku. Pokazali smo mu slike sa pogledima na hram koje bismo želeli da imamo, a on je sve otelotvorio u projektu, uzimajući u obzir sve tajlandske karakteristike i lokalne građevinske standarde.[15]

Dana 1. januara 2012. godine raspisana je akcija prikupljanja sredstava za kupovinu komada zemlje i izgradnju sopstvenog hrama.[16] Arhimandrit Oleg (Čerepanin) opisao je tu situaciju na sledeći način:

„danas imamo crkve u Pataji, na Puketui drugde na Tajlandu, dok je Bangkok i dalje veoma malo iznajmljeno mesto. To više ne odgovara ni statusu naše Crkve u zemlji, ni potrebama same zajednice, pošto je poslednjih godina porasla. Pored toga, zbog bolesti vlasnice imovine, prava na prostoriju koju smo mi iznajmili preneta su na njenu nećaku. Ali ispostavilo se da nije bila tako skrupulozna u pogledu zakupa kao njena tetka, a soba za iznajmljivanje počela je da raste prilično naglo i dovoljno često. Stoga, uprkos činjenici da nismo završili izgradnju hramova na Koh Samuiju i Pataji, odlučeno je da se počne sa izgradnjom hrama u Bangkoku i pozabavi se kupovinom zemljišta.[16]

Septembra 2012. Državna komisija za arhitekturu i izgradnju okruga Bangkoka odobrila je dizajn hrama i drugih hramskih zgrada, ali je od Pravoslavne crkve na Tajlandu zatraženo da unese neke izmene u projekat. Glavna promena ticala se izgradnje temelja hrama, jer izgradnja objekata iznad 15 metara predviđa potrebu za zemljotresno otpornim temeljima. Odlučeno je da se izvrše neophodne izmene u projektu hrama i pozove arhitekta da doradi projekat, uzimajući u obzir komentare.

Dana 20. decembra 2012. godine, arhimandrit Oleg (Čerepanin), uz sasluženje sveštenstva pravoslavnih parohija u Tajlandu, jereja Danaja (Danila) Vanna, jereja Romana Bičkova i jerođakona Mihaila (Cepela), izvršio je Čin za temelj hrama na gradilište.[17]

Dana 29. januara 2014. godine, povodom završetka izgradnje, arhimandrit Oleg se obratio rečima zahvalnosti pastvi, ktitorima i dobrotvorima hrama.[18]

Dana 16. februara 2014. godine Arhiepiskop jegorjevski Marko (Golovkov), načelnik Kancelarije Moskovske Patrijaršije za institucije u inostranstvu, predvodio je osvećenje hrama poslednjeg dana svoje arhipastirske posete Tajlandu i Kambodži.[1] Obred osvećenja hrama obavljen je ispred relikvijara dostavljenog iz Rusije sa česticom moštiju Svetog Nikolaja Čudotvorca.[1] Naime sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Bogorodskog Antonija, starešine UZU MP, na Tajland je iz Italije stigao đakon Jevgenij Petrov, koji je uručio česticu Svetih moštiju svetog Nikolaja Čudotvorca, koje će ostati u hramu na trajno čuvanje.[19]

 
Zapadni ulaz u hram u kome je 14. septembra 2014. godine počela sa radom Nedeljna škola za decu uzrasta od 6 do 12 godina.

Pri sabornom hramu 14. septembra 2014. godine počela je sa radom Nedeljna škola za decu uzrasta od 6 do 12 godina. Pre toga, otvorene su pravoslavne nedeljne škole na Puketu i Koh Samuiju na Tajlandu.[20]

Dana 29. novembra 2017. godine Sabornu crkvu Svetog Nikole posetila je princeza Tajlanda Maha Čakri Sirindhorn, koja je prisustvovala bogosluženju i upoznala se sa pravoslavnim svetinjama hrama.[21]

Dana 4. decembra 2018. godine počela je izgradnja kapele posvečene Svetom Sergiju Radonješkom na levoj strani sabornog hrama. Potreba za izgradnjom sporedne kapele nastala je zbog učestalosti bogosluženja u Sabornom hramu, kao i sve izraženije potrebe da se nedeljom i praznikom služe dve Liturgije istovremeno, posebno u dane praznika Rođenja Hristovog i Vaskrsa. Osim toga, smatralo se da je ekonomičnije koristiti prolaznu crkvu radnim danima, sa malim brojem hodočasnika, umesto da se koristi cela katedrala.[22]

Dana 30. aprila 2019. godine počela je izgradnja bočne oltarske crkve u čast Svetog Sergija Radonješkog,[23] nakon koje je 25. oktobra 2021. godine, ukazom Patrijarha Kirila, gorska Nikolajevska crkva u Bangkoku dobila status Saborne crkve Tajlandske eparhije.[24]

Značaj uredi

Prema navodima jedanog pravoslavnog sveštenika, iz Bangkoga...[1]

Ako ljudi odlaze u druge zemlje oni to čine da se opuste i u njima samo posećuju sveta mesta, ili da zarade, i u njima žive, pa osečaju potrebu svetilišta. Međutim kada kao turisti pravoslavci dolaze na Tajland oni to često čine namerno zbog seksa, droge i drugih poroka... ljudi ovde ne dolaze da se mole, već da bi uživali u grehu. Zato je ovde teže raditi, teže je okupljati ljude oko crkve... Ali, kao što vidite, uz Božiju pomoć uspevamo.[1]

Sa više od milion ruskih turista na Tajland svake godine, i prema navodima oca Olega da na Tajlandu živi između 50 i100.000 iseljenika barem sa pola radnog vremena, nije ni čudo što je pravoslavna eparhija u Tajvanu tako brzo rasla.[3]

Otac Oleg insistira na tome da uloga RPC na Tajvanu nije da nekoga preobrati ili prozelitizira, već da bi pomogla i izgradnji odnosa među narodima.[3] U tom smislu crkva je, u velikoj meri uključena u mnoge dobrotvorne poduhvate, kao npr. tokom poplava u Bangkoku 2010. godine kada je donirala milion bata žrtvama, kao i da je crkva veoma aktivna u dobrotvornom radu, donirajući dečije bolnice u Bangkok, domovi za stare na Puketu i mnogi drugi aktivnosti u kojima su uključeni siromašni i invalidi.[3]

Galerija uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d Novosti, R. I. A. (2014). „Arhiepiskop Egorьevskiй Mark osvяtil pravoslavnый hram v Bangkoke”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-19. 
  2. ^ „The Orthodox St.Nicolas Church, Bangkok”. Tripadvisor (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-19. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n „Pravoslavie v Tailande - Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 10. 08. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-19. 
  4. ^ a b Kemasingki, Pim. „St. Vladimir in the Heart of Lanna”. Chiang Mai Citylife (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-19. 
  5. ^ „Otčet o deяtelьnosti Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) za 2010 g. - PDF Free Download”. docplayer.com. Pristupljeno 2022-04-19. [mrtva veza]
  6. ^ a b „Юriй Maksimov. O pravoslavnoй žizni v Tailande, Laose i Kambodže / Pravoslavie.Ru”. pravoslavie.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-19. 
  7. ^ „Kambodža - novaя zemlя” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 08. 2017. g. Pristupljeno 19. 04. 2022. 
  8. ^ „Pravoslavie v Tailande / Pravoslavie.Ru - SLOŽNO LI MOLITЬSЯ V TROPIČESKOM RAЮ Beseda s arhimandritom Olegom (Čerepaninыm)”. pravoslavie.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-19. 
  9. ^ a b „Taйskaя missiя / Pravoslavie.Ru”. pravoslavie.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-19. 
  10. ^ „Processы kulьturnoй diplomatii Burяtii i Rossii (na primeredeяtelьnosti galerei iskusstv narodov Azii g. Ulan-Udэ)”. KiberLeninka. Pristupljeno 2022-04-19. 
  11. ^ „Pravoslavnaя Cerkovь v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) | Sobor Svяtitelя Nikolaя Čudotvorca, arhiepiskopa Mir Likiйskih v Bangkoke” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 17. 04. 2022. g. Pristupljeno 2022-04-19. 
  12. ^ „13 žiteleй Kambodži prinяli Svяtoe Kreщenie”. orthomission.ru. Pristupljeno 2022-04-19. 
  13. ^ „OTČET O ŽIZNI I DEЯTELЬNOSTI PREDSTAVITELЬSTVA RUSSKOЙ PRAVOSLAVNOЙ CERKVI V TAILANDE ZA 2012 GOD” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2022. 
  14. ^ „V Bangkoke sostoяlosь zasedanie prihodskogo sobraniя Svяto-Nikolaevskogo hrama, na kotorom bыlo prinяto rešenie o neobhodimosti priobretenie v sobstvennostь prihoda učastka zemli v g. Bangkoke i stroitelьstva na nem pravoslavnogo hrama.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2022. 
  15. ^ „Pravoslavie po-taйski: Bangkok, Phuket, Samui, dalee vezde. Intervью s predstavitelem Russkoй Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande arhimandritom Olegom (Čerepaninыm) / Intervью / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-20. 
  16. ^ a b „Obъяvlen sbor sredstv na stroitelьstvo pravoslavnogo hrama v stolice Tailanda / Novosti / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-20. 
  17. ^ „Novosti i sobыtiя - Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-20. 
  18. ^ „Novosti i sobыtiя - Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. web.archive.org. 2018-11-16. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 2022-04-20. 
  19. ^ „V Tailand iz Italii prinesena častica moщeй Svяtitelя i Čudotvorca Nikolaя”. orthomission.ru. Pristupljeno 2022-04-19. 
  20. ^ „V Pattaйe pri hrame Vseh Svяtыh otkrыlasь voskresnaя škola dlя deteй”. orthomission.ru. Pristupljeno 2022-04-19. 
  21. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - EE KOROLEVSKOE VЫSOČESTVO PRINCESSA TAILANDA MAHA ČAKRI SIRINGDON POSETILA SVЯTO-NIKOLAEVSKIЙ SOBOR V BANGKOKE”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 01. 09. 2018. g. Pristupljeno 2022-04-19. 
  22. ^ „Pravoslavnыe veruющie v Tailande počtili pamяtь Ego Veličestva Korolя Tailanda Phumipona Adulьяdeta (Ramы IX Velikogo). Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. web.archive.org. 2018-12-06. Arhivirano iz originala 06. 12. 2018. g. Pristupljeno 2022-04-20. 
  23. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - Vstreča s Komissarom Immigracionnogo Bюro Tailanda”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 06. 12. 2018. g. Pristupljeno 2022-04-19. 
  24. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. web.archive.org. 2018-12-06. Arhivirano iz originala 06. 12. 2018. g. Pristupljeno 2022-04-19. 

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Saborna crkva Svetog Nikole na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саборна_црква_Светог_Николе_(Бангкок)&oldid=27799936”