Saićo
Saićo (jap. 最澄, 15. septembar, 767. – 26. jun, 822.) je bio japanski budistički monah, koji je osnovao Tendaj budističku školu u Japanu. Osnivač je hrama Enrjaku-đi na planini Hiei blizu Kjota. Smatra se da je prvi doneo čaj u Japan. Poznat je i po svom posthumnom imenu, Dengjo Daiši (jap. 伝教大師).
Saićo | |
|---|---|
 Saićo, portret iz Hejan perioda (794—1185) | |
| Puno ime | Hirono Micu no Obito |
| Druga imena | Dengjo Daiši |
| Datum rođenja | 15. septembar 767. |
| Mesto rođenja | Ocu, Japan |
| Datum smrti | 26. jun 822. (54 god.) |
| Mesto smrti | planina Hiei, Japan |
Biografija
urediMladost
urediSaićo je rođen kao Hirono Micu no Obito, 767. godine, u gradu Ocu, provincija Omi (današnja prefektura Šiga).[1] Prema porodičnoj tradiciji, njegovi preci su bili potomci careva istočne Han dinastije.[2] Ne postoje dokazi za ovu tvrdnju, ali se zna da je područje u kojem je rođen imalo veliku kinesku imigrantsku populaciju.[3]
Sa 13 godina je postao učenik monaha Gjohjo (jap. 行表, 722—797), koji je bio učenik kineskog monaha Dosen (jap. 道セン) iz Tiantai škole.[4] Naredne godine je postao iskušenik i dobio ime Saićo.
Do 787. godine, Saićo je postao monah zvaničnog sistema hramova, inicijacijom u hramu Todai-đi. Nekoliko meseci kasnije se naglo povukao na planinu Hiei, kako bi se intenzivno bavio budizmom, mada tačan razlog njegovog odlaska na planinu nije jasan.[2][3] Ubrzo nakon povlačenja, sastavio je „Ganmon” (jap. 願文, prev. „Saićova molitva”), u kojem su bili uključeni lični zaveti:[3]
- Sve dok ne dostignem nivo u kom su mi sva šest čula čista, neću se izlagati svetu.
- Sve dok ne shvatim ono apsolutno, neću steći posebne veštine niti umetnosti (npr. kaligrafija, medicina, divinacija).
- Sve dok se u potpunosti ne držim svih budističkih propisa, neću učestvovati u budističkim okupljanjima sa donatorima.
- Sve dok ne dostignem mudrost, neću učestvovati u ljudskim aferama, osim ako to nije u korist drugima.
- Neka se sve zasluge iz moje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti daju, ne meni, već svim bićima kako bi mogli dostići prosvetljenje.
Vremenom je Saićo privukao druge monahe da se povuku iz budističke zajednice u Nari na planinu Hiei, čime se tamo stvorila se monaška zajednica. Rečeno je da je tamo Saićo izrezao sliku Jakušija (Bude Lečenja) i napravio mu svetilište.[3] Pored toga, stavio je uljanu lampu pred Budom i molio se da se nikad ne ugasi. Ova lampa je sada poznata kao Fumecu no Hoto (jap. 不滅の法灯, prev. Neugasiva lampa Darme) i ostala je upaljena oko 1200 godina.
Japanska prestonica premeštena je iz Nare u Nagaoku 784. godine, a zatim u Hejan 795. godine. Pošto se planina Hiei nalazila severoistočno od Kjota, pravac koji je smatran opasnim po kineskoj geomantiji, Saićovo prisustvo je predstavljalo zaštitu nove prestonice, čime je Saićo privukao pažnju dvora.[5] Saićo i njegova zajednica na planini Hiei takođe su počeli da korespondiraju i razmenjuju ceremonije sa ustanovljenim zajednicama u Nari i dvorskim monaštvrom, dodatno poboljšavajući svoj prestiž.
Jedan od najranijih pristalica Saića na dvoru bio je Vake no Hirojo, koji ga je pozvao da drži predavanja u hramu Takaosan-đi, zajedno sa četrnaest drugih eminentnih monaha. Saićo nije bio prvi koji je pozvan, što ukazuje da je još bio relativno nepoznat dvoru, ali je počeo da se ističe.[3]
Odlazak u Kinu
urediCar je odobrio Saićovu peticiju da otputuje u Kinu kako bi dalje proučavao Tiantai doktrinu i doneo nove spise.[3] Saićo je mogao da čita, ali ne i da govori kineski, pa mu je bilo dozvoljeno da sa sobom povede učenika, monaha Gišin (jap. 義眞), koji je tečno govorio jezik.
Saićo je bio deo diplomatske misije u Tang Kinu, koja je trebalo da otplovi 803. godine. Brodovi su ubrzo bili primorani da se vrate zbog lošeg vremena, i zatim se usidrili u Dazaifu, u Fukuoki. U ovom periodu je Saićo upoznao monaha Kukaja, koji je bio poslat u Kinu sa sličnom misijom.[3]
Kada su brodovi ponovo otplovili, dva su potonula u teškoj oluji, ali je Saićov brod, 804. godine, stigao u luku Ningbo, u severnom Džeđangu. Po dolasku, dozvoljeno mu je bilo da sa svojim pratiocima ode do planine Tiantai. Tamo je upoznao svog učitelja, sedmog patrijarha Tiantai škole, monaha Daosui (kin. 道邃). Proveo je otprilike 135 dana sa njim, učeći monastičku disciplinu i metode meditacije.[3]
Saićo je narednih nekoliko meseci prepisivao razne budističke spise sa namerom da ih ponese sa sobom u Japan. Iako su neka dela već bila prisutna u Japanu, Saićo je smatrao da su postojale greške prilikom prepisivanja. Nakon što je završio sa svojim zadatkom, sa svojim pratiocima se vratio u Ningbo, gde su saznali da im je brod usidren u gradu Fudžou i da moraju da čekaju šest nedelja.
Za to vreme, Saićo je odlučio da poseti Šaosing i traži tekstove ezoteričkog Vađrajana budizma. Škola Tiantai je prvobitno koristila samo mešovitu ceremonijalnu praksu, ali je tokom vremena ezoterički budizam imao sve veću ulogu. Kada su Saićo i Gišin došli u Kinu, škola je već nudila ezoteričku obuku. Ipak, nije sasvim jasno kroz kakav obred inicijacije su prošli. Postoje nagoveštaji da Saićo nije prošao kroz dualnu inicijaciju, tj. inicijaciju Dijamantskog sveta i Sveta utrobe.[3]
Konačno, petog meseca 805. godine (po japanskom kalendaru), Saićo se vratio u Ningbo, i nakon sastavljanja dodatnih bibliografija, narednog meseca stigao u Cušimu. Iako je ostao u Kini samo osam meseci, dvor u Kjotu je nestrpljivo čekao njegov povratak.
Osnivanje Tendaj škole
urediPo povratku iz Kine, Saićo se trudio da dobije priznanje dvora. Prvog meseca 806. godine, Saićova Tendaj Lotus škola (Tendai-hoke-šu, jap. 天台法華宗) dobila je zvanično priznanje, kada je car Kanmu proglasio novi edikt kojim se dozvoljava ordinacija dva monaha godišnje za Saićovu školu na planini Hiei. U ediktu je, po Saićovoj molbi, proglašeno da se jedan monah posveti šanago kursu, sa fokusom na Mahavairočana sutru, kao Mikjo budistička strana Tendaj škole, a drugi monah da se posveti šikago kursu, baziranom na „Mo-ho ći-huan”, delu Tiantai patrijarha i osnivača Tiantai škole, Ći-i (538–597).[6] Na ovaj način, od samog početka je Tendaj škola bila jednako fokusirana na Mikjo ezoteriju i Tiantai učenje.
Godine 813., Saićo je napisao „Ehjo-tendaiću”, u kojem tvrdi da su se svi glavni budistički učitelji iz Kine i Koreje oslanjali na Tiantai doktrinu dok su pisali svoja dela. U delu je naveo mnoge reference i citate kineskih učenjaka i zaključio da je Tiantai temelj svih većih budističkih škola u istočnoj Aziji.[7]
Pre Saića, sve manastirske ordinacije su se odvijale u hramu Todai-đi pod drevnim Vinaja kodeksom, ali Saićova namera je bila da svoju školu osnuje striktno kao Mahajana instituciju, koristeći isključivo Bodisatva instrukcije. Uprkos protivljenju tradicionalnih škola u Nari, zahtev mu je odobrio car Saga, 822. godine, 7 dana nakon njegove smrti.[7]
Pozne godine i smrt
urediNa samrti je izjavio: „Ne budite vezani za moju smrt, već širite moju volju iz generacije u generaciju.”[2] Posthumno ime Dengjo Daiši je dobio 866. godine, uspesima učenika Enina da uzdigne Tendaj budizam i vrati popularnost ove škole na dvoru.[6]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Saicho - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.org. Pristupljeno 19. 12. 2018.
- ^ a b v 天台宗. „Tendai-shu｜天台宗について｜Dengyō-Daishi’s Life and Teaching”. 天台宗 (na jeziku: japanski). Pristupljeno 19. 12. 2018.
- ^ a b v g d đ e ž z Groner, Paul (2000). Saichō : the establishment of the Japanese Tendai School : with a new preface. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824823719. OCLC 44650918.
- ^ Buswell, Robert E., Jr., 1953-, Lopez, Donald S., Jr., 1952-. The Princeton dictionary of Buddhism. Princeton, NJ. ISBN 9781400848058. OCLC 859536678.
- ^ Sansom, George Bailey, Sir (1958). A history of Japan to 1334. Stanford, Calif.: Stanford University Press. ISBN 9780804705226. OCLC 36820223.
- ^ a b Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9780521223522. OCLC 17483588.
- ^ a b Ryuichi, Abe (proleće 1995). „Saicho and Kukai: A Conflict of Interpretations”. Japanese Journal of Religious Studies. 22.
Literatura
uredi- Groner, Paul (2000). Saichō : the establishment of the Japanese Tendai School : with a new preface. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824823719. OCLC 44650918.
