Sakastan (sasanidska provincija)

Sakastan (poznat i pod nazivom Sagestan, Sagistan, Sejaniš, Segistan, Sistan i Sidžistan) bila je sasanidska provincija u kasnoj antici, koja je ležala unutar kusta Nemroza. Provincija se graničila sa Kirmanom na zapadu, Spahanom na severozapadu, Kušanšahrom na severoistoku i Turanom na jugoistoku. Guverner provincije imao je titulu marzbana. Guverner je takođe nosio titulu „Sakanšah” (kralj Sake) dok ta titula nije ukinuta 459/60.

Sakastan (sasanidska provincija) Sakastan
240.—650/1
Karta jugoistočnih provincija Sasanidskog carstva.
Glavni grad	Zarang
Regija	Iran,
Zemlja	Sasanidsko carstvo,
Događaji
Status	Bivša pokrajina
Istorija
• Uspostavljeno	240.
• Ukinuto	650/1

Etimologija

Reč Sakastan znači „zemlja Saka”, skitska grupa koja je od II veka pre naše ere do 1. veka prešla na Iransku visoravan i Indiju, gde su uspostavili kraljevstvo poznato kao Indo-skitsko kraljevstvo. U Bundahišnu, zoroastrijskom natpisu napisanom na Pahlavi jeziku ime, provincije je napisano kao Sejansih. Nakon arapskog osvajanja Irana, provincija je postala poznata kao Sidžistan, a kasnije i Sistan, koja i danas ostaje provincija u Iranu (Sistan i Balučistan).

Istorija

Pokrajina je formirana 240. godine, za vreme vladavine Šapura I (v. 240-270), kao deo njegove namere da centralizuje svoje carstvo - pre toga, provincija je bila pod vlašću partskog Kraljevstva Suren, čiji je vladar Ardašir Sakanša postao sasanidski vazali tokom vladavine Šapurovog oca Ardašira I (v. 224–242), koji je takođe obnovio drevni grad Zrang, koji je postao glavni grad provincije. Šapurov sin Narseh prvi je postavljen za guvernera provincije, a on je upravljao do 271. godine, kada je za novog guvernera postavljen sasanidski princ Hormizd.

Kasnije 281. godine, Hormizd se pobunio protiv svog rođaka Bahrama II (v. 274–293). Za vreme pobune, narod Sakastana bio je jedan od njegovih pristalica. Ipak, Bahram II je uspeo da suzbije pobunu 283. i postavio je svog sina Bahrama III za guvernera provincije. Tokom rane vladavine Šapura II (v. 309-379), on je imenovao svog brata Šapur Sakanšah za guvernera Sakastana. Peroz I (v. 459–484) je za vreme svoje rane vladavine ukinuo dinastičku vlast u provinciji imenovanjem Karenida za svog guvernera. Razlog za imenovanje bio je izbegavanje daljeg porodičnog sukoba u provinciji i da bi se stekla direktnija kontrola nad provincijom.

Srebrni novčić Jezdigerda III, iskovan u Sakastanu, datiran 651. godine

Tokom muslimanskog osvajanja Persije, poslednji sasanidski kralj Jezdigerd III je pobegao u Sakastan sredinom 640-ih, gde mu je pomogao njegov guverner Aparviz (koji je bio manje ili više nezavisan). Međutim, Jezdigerd III je brzo okončao ovu podršku kada je tražio novac od poreza koji nije platio. Godine 650/1, Abd Alah ibn Amir, koji je nedavno osvojio Kirman, poslao je Rabi ibn Zijad Haritija u ekspediciju na Sakastan. Nakon nekog vremena stigao je do Zalika, pograničnog grada između Kirmana i Sakastana, gde je primorao dehkana grada da prizna rašidunsku vlast. Potom je to isto učinio sa tvrđavom Karkuja, koja je imala poznati hram vatre, koji se pominje u Tarihi Sistanu.

Zatim je nastavio da zauzme više zemlje u provinciji. Nakon toga je opkolio Zrang, a nakon teške bitke izvan grada, Aparviz i njegovi ljudi su se predali. Kad je Aparviz otišao do Rabija da razgovara o uslovima sporazuma, video je da koristi tela dva mrtva vojnika kao stolicu. Ovo je užasnulo Aparviza, koji je, kako bi spasio stanovnike Sakastana od Arapa, sklopio je mir s Arapima u zamenu za veliki danak, koji je uključivao i danak od 1000 dečaka robova sa 1000 zlatnih posuda. Sakastan je, dakle, bio pod kontrolom Rašidunskog kalifata.

Stanovništvo i religija

Tokom Ahemenidskog perioda, Sakastan (tada poznat kao Drangijana), bila je naseljen persijanizovanom istočno-iranskom grupom poznatom kao Drangijani. Od 2. veka pre nove ere do 1. veka, Sakastan je video ogroman priliv plemena Sake, ali i nekih Parta, koji su, po rečima Brunera, „preoblikovali stariju populaciju u regionu”.

Stanovnici Sakastana bili su uglavnom zaratustrijanci, dok su manji deo bili nestorijanski hrišćani.

Kuća Suren

Kuća Suren, partska plemićka porodica koja je služila Partskom carsvu, a kasnije i Sasanidskom carstvu, bila je deo sedam partskih klanova Sasanidskog carstva - svaka porodica je posedovala zemlju u različitim delovima carstva, a Surens je posedovao zemlju u delovima Sakastana.

Spisak poznatih guvernera

• Narseh (240-271)
• Bahram II (271-274)
• Hormizd od Sakastana (274-283)
• Bahram III (283-293)
• Šapur Sakanšah (rani 4. vek)
• Hormizd III (???-457)
• Nepoznati aristokrata iz kuće Karen (459/60-??)
• Suhra (???-484)
• Bahtijar od Sakastana (pod Hozrojem II)
• Rostam od Sakastana (rani 7. vek)
• Aparviz od Sakastana (???-650/1)

Literatura

• Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). New York, New York and London, United Kingdom: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 0-415-14687-9. 
• Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3. 
• Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• Morony, M. (1986). „ʿARAB ii. Arab conquest of Iran”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 2. str. 203—210. 
• Christensen, Peter (1993). The Decline of Iranshahr: Irrigation and Environments in the History of the Middle East, 500 B.C. to A.D. 1500. Museum Tusculanum Press. str. 1—351. ISBN 9788772892597. 
• Shapur Shahbazi, A. (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
• Frye, Richard Nelson (1984). The History of Ancient Iran. C.H.Beck. str. 1–411. ISBN 9783406093975. 
• Schmitt, R. (1995). „DRANGIANA”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 5. str. 534—537. 
• Bosworth, Clifford Edmund (1997). „Sīstān”. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume IX: San–Sze. Leiden, and New York: BRILL. str. 681—685. ISBN 9789004082656. 
• Gazerani, Saghi (2015). The Sistani Cycle of Epics and Iran’s National History: On the Margins of Historiography. BRILL. str. 1—250. ISBN 9789004282964. 
• Brunner, Christopher (1983). „Geographical and Administrative divisions: Settlements and Economy”. The Cambridge History of Iran: The Seleucid, Parthian, and Sasanian periods (2). Cambridge: Cambridge University Press. str. 747—778. ISBN 978-0-521-24693-4.