Википедија

Salih Selimović

српски историчар, професор и публициста

Salih Selimović (Tešanj, 25. oktobar 1944) srpski je istoričar, profesor i publicista iz Sjenice. Poznat je po svojim istraživanjima u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. Dobitnik je Vukove nagrade za 2013. godinu.[1]

Salih Selimović
Selimović 2020. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1944-10-25)25. oktobar 1944. (79 god.)
Mesto rođenjaTešanj, Kraljevina Jugoslavija (dejure)
NDH (defakto)
PrebivališteSjenica
DržavljanstvoRepublike Srbije
Religijaislam
Naučni rad
Poljeistorija
Poznat poistraživanju srpskih muslimana
NagradeVukova nagrada
Kočićeva nagrada

Biografija uredi

Potiče iz porodice Vujović koja je vremenom islamizovana. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom Tešnju, a fakultetske studije na Sarajevskom univerzitetu. Nakon završenih studija u Sarajevu, radio je kao nastavnik istorije u Kladnici kod Sjenice, zatim u Samoupravnoj interesnoj zajednici za osnovno obrazovanje u Sjenici, te bio direktor Osnovnim školama u selima Godijevo i Sušica kod Bijelog Polja.[2]

Istorijom kao naukom, Selimović se počeo baviti odmah po završetku studija, a kako navodi sam Selimović, oblast njegovog posebnog interesovanja je poreklo porodica i islamizacija, kao i demografski i migracioni procesi na Sjeničko-pešterskoj visoravni i u celoj Staroj Raškoj ili Raškoj oblasti.

Selimović je aktivni učesnik mnogih naučnih skupova i stalni saradnik više naučnih zbornika i revija. Do sada je objavio šest knjiga i preko 70 naučnih radova, koji su publikovani u naučnim zbornicima istorijskih muzeja i arhiva u Srbiji i Crnoj Gori. Autor je studija „Sjenica“ i „Kladnica“ i jedan od autora antropogeografske studije „Sjenički kraj“. Njegova poslednja knjiga „Prilozi poreklu, islamizaciji, migracionim i demografskim procesima u Raškoj oblasti“, je od stručne javnosti ocenjena kao izuzetan istoriografski dragulj.

Selimović je nagrađivan više puta za naučne oblasti kojima se bavi, a između ostalog dobitnik je Vukove nagrade za 2013. godinu, kao i Kočićeve nagrade za istu godinu.[3][4]

Izbor iz bibliografije uredi

  • Selimović, Salih (1990). „Kladnica - stanovništvo”. Novopazarski zbornik. 14: 121—136. [mrtva veza]
  • Selimović, Salih (1994). „Novija demografska kretanja u opštini Sjenica”. Užički zbornik. 23: 249—263. 
  • Selimović, Salih (1997). „Nastanak i razvoj Sjenice do oslobođenja od Turaka”. Užički zbornik. 25-26 (1996-1997): 235—260. 
  • Selimović, Salih (1999). „Klimente i Kuči na Pešterskoj visoravni”. Novopazarski zbornik. 23: 209—222. Arhivirano iz originala 10. 06. 2020. g. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
  • Selimović, Salih (1999). „Stara Raška (Raška oblast) u turskim administrativno-upravnim podjelama”. Breznički zapisi. 11-12: 25—36. 
  • Selimović, Salih (2000). Istorija Sjenice: Nastanak i razvoj do oslobođenja od Turaka 1912. godine i nova demografska kretanja. Beograd: Student. 
  • Selimović, Salih (2001). „Neke karakteristike islamizacije u Raškoj oblasti”. Užički zbornik. 27 (1998): 85—106. 
  • Selimović, Salih (2001). „Srbi muslimani i njihova denacionalizacija” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 2: 163—181. 
  • Selimović, Salih (2001). „Starovlaški knezovi Raškovići”. Novopazarski zbornik. 25: 149—158. Arhivirano iz originala 28. 04. 2020. g. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
  • Selimović, Salih (2002). „Naselje, poreklo i migraciona dinamika stanovništva Kladnice”. Užički zbornik. 28 (1998): 195—216. 
  • Selimović, Salih (2002). „Hrišćanske tradicije kod muslimana na Sjeničko-pešterskoj visoravni”. Novopazarski zbornik. 26: 135—147. Arhivirano iz originala 28. 04. 2020. g. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
  • Selimović, Salih (2002). „Neke karakteristike islamizacije u Polimlju”. Mileševski zapisi. 5: 147—164. 
  • Selimović, Salih (2004). Sjenica: Nastanak i razvoj do oslobođenja 1912: Nova demografska kretanja (1. izd.). Požega: Epoha. 
  • Selimović, Salih (2004). „Vožd Karađorđe na Sjeničko-pešterskoj visoravni 1809. godine”. Prvi srpski ustanak i Raška oblast: Zbornik radova. Prijepolje: Mileševski kulturni klub Sveti Sava. str. 28—39. 
  • Selimović, Salih (2006). „Ostaci hrišćanskih tradicija kod muslimana u srednjem Polimlju, Bihoru i na Pešterskoj visoravni” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 5: 163—186. 
  • Selimović, Salih (2007). „Nahija Barče u turskom popisu 1604”. Užički zbornik. 31 (1): 63—76. 
  • Selimović, Salih (2008). „Nahija Sjenica u turskom popisu 1604”. Užički zbornik. 32: 111—130. 
  • Selimović, Salih (2010). „Muslimanski pesnici u srpskoj književnosti krajem 19. i početkom 20. stoleća”. Istorijska baština. 19: 27—38. 
  • Selimović, Salih (2011). „Sjenički kraj 1941. godine”. Užički zbornik. 35 (1): 265—287. 
  • Selimović, Salih (2012). Prilozi poreklu, islamizaciji, migracionim i demografskim procesima u Raškoj oblasti. Beograd: Institut za političke studije. 
  • Selimović, Salih (2013). Sjenica: Nastanak i razvoj do oslobođenja 1912: Nova demografska kretanja (2. dop. izd.). Beograd: Ariom. 
  • Selimović, Salih (2013). „Islamizacija i dvoverje kod naših muslimana” (PDF). Politička revija. 36 (2): 227—241. 
  • Selimović, Salih (2013). Prilozi prošlosti stare Raške. 1. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2014). Prilozi prošlosti stare Raške. 2. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2014). „Ratna i druga zbivanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni u Prvom svetskom ratu: Prilog proučavanju”. Istorijska baština. 23: 111—126. 
  • Selimović, Salih (2014). „Pojava islama na Balkanu u srednjem veku” (PDF). Politička revija. 39 (1): 193—205. 
  • Selimović, Salih (2015). „Dvoverje kod muslimana u Polimlju, Bihoru i na Sjeničko-pešterskoj visoravni”. Mileševski zapisi. 10 (2014): 225—237. 
  • Selimović, Salih (2015). Sjenica. 2. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2015). „Sjenička rezolucija 1917. godine”. Užički zbornik. 39: 89—104. 
  • Selimović, Salih (2015). „Neke karakteristike političkih prilika u Sjeničkom srezu između I i II svetskog rata”. Novopazarski zbornik. 38: 87—103. 
  • Selimović, Salih (2015). „Sjenički kraj 1815-1834. godine”. Zlatiborski letopis. 1 (1): 159—173. 
  • Selimović, Salih (2015). „Karađorđe Petrović u istoriji i narodnoj tradiciji na Sjeničko-pešterskoj visoravni” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 10: 53—72. 
  • Selimović, Salih (2015). „Neke karakteristike migracionih i demografskih kretanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni u toku XIX, XX i do početka XXI veka” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 10: 151—169. 
  • Selimović, Salih (2016). „Ostaci nekih hrišćanskih tradicija kod muslimana u Srednjem Polimlju, Bihoru i na Peštarskoj visoravni”. Srpska slobodarska misao. 17 (100): 61—80. 
  • Selimović, Salih (2017). „Sjeničko-pešterski kraj u toku balkanskih ratova”. Užički kraj i Stari Vlah u balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine: Zbornik radova. Užice: Gradski odbor potomaka ratnika 1804-1918. str. 81—90. 
  • Selimović, Salih (2017). „Karakteristike porekla, migracionih i demografskih procesa na Sjeničko-pešterskoj visoravni”. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 68 (163): 430—445. 
  • Selimović, Salih (2017). „Muslimanski književnici koji su se osećali kao Srbi krajem 19. i početkom 20. stoleća”. Srpska slobodarska misao. 18 (101): 95—105. 
  • Selimović, Salih (2017). „Muslimani srpskog porekla i njihova denacionalizacija”. Srpska slobodarska misao. 18 (102): 119—138. 
  • Selimović, Salih (2017). Raška ili Sandžak. Beograd: Srpska radikalna stranka. 
  • Selimović, Salih (2017). Prezimena i njihovo poreklo na Sjeničko-pešterskoj visoravni. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2018). „Ustaška NDH u Sjeničkom srezu maj-septembar 1941”. Srpska slobodarska misao. 19 (104): 31—43. 
  • Selimović, Salih (2018). „Devširma ili danak u krvi”. Srpska slobodarska misao. 19 (105): 75—82. 
  • Selimović, Salih (2018). „Neke karakteristike naseljavanja Pešterske visoravni u 18. veku”. Naučni skup "Akademik Petar Vlahović". Rača: Centar za mitološke studije Srbije. str. 237—253. 
  • Selimović, Salih (2018). „Karakteristike migracionih i demografskih kretanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni tokom 19. i do početka 21. veka”. Užički zbornik. 42: 177—199. 
  • Selimović, Salih (2018). Da budemo ono što jesmo. Beograd: Srpska radikalna stranka. 

Reference uredi

  1. ^ [1] Dodeljene Vukove nagrade
  2. ^ [2] Salih Selimović dokazao svoje srpsko poreklo
  3. ^ Frontal RS: Istoričari: Izetbegović i efendija Cerić su srpskog porijekla
  4. ^ [3] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2014) Vukova nagrada - 2014. godina

Literatura uredi

  • Leksikon pisaca prosvetnih radnika Srbije, Crne Gore i Republike Srpske 2003.
  • Biografski leksikon Zlatiborskog okruga 2006.
  • Biografski leksikon značajnih Sjeničana 2014.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Салих_Селимовић&oldid=25921870”