Saloma (opera)
Saloma (nem. Salome) je tragična opera u jednom činu nemačkog kompozitora Riharda Štrausa. Smatra se njegovom prvom zrelom operom. Libreto je napisao sam kompozitor prema nemačkom prevodu drame Oskara Vajlda Saloma (razlike između ovog prevoda i libreta su veoma male, a ogledaju se najviše u tome što je Štraus izbacio neke delove).
Opera je premijerno izvedena u Drezdenu, 9. decembra 1905, a dirigovao je Ernst fon Šuh.
Uz Štrausovu sledeću operu, Elektru, Saloma predstavlja Štrausov najveći uspeh u muzičkom modernizmu. Kompozitor ovde veoma vešto koristi atonalnost i disonancu. Nakon Elektre, Štraus napušta radikalni modernizam i piše nešto konzervativnije.
Opera je izazvala veliku kontroverzu nakon svoje premijere, čak i više nego drama. Predstavljanje izopačene seksualnosti i ubistva u biblijskoj priči zapanjilo je publiku. Saloma je morala da prođe cenzuru pre nego što je premijera izvedena[1], a čak i tada je nailazila na oštro protivljenje i proteste. Kritičar Njujork tribjuna Henri Krebiel napisao je kako je Saloma „ostavila slušaoce da gledaju jedni u druge iskolačenih očiju i skršenih nerava“[2]. Uprkos tome, opera je bila veoma uspešna i izvedena tokom naredne dve godine u preko pedeset pozorišta[1].
U operi se ističe Salomin „Ples sedam velova“, koji se danas izvodi i kao koncertna tačka.
Lica uredi
- Irod, tetrarh judejski, tenor.
- Irodijada, njegova žena, mecosopran.
- Saloma, Irodijadina kćer, sopran.
- Johanan, bariton.
- Narabot, zapovednik straže, tenor.
- Irodijadin paž, alt.
- Pet Jevreja, četiri tenora i bas.
- Dva Nazarećanina, bas i tenor.
- Dva vojnika, basovi.
- Kapadokijac, bas.
- Rob, sopran ili tenor.
- Gosti, pratnja, sluge, vojnici.
Sinopsis uredi
Scena se otvara na terasi obasjanoj mesečinom kraj dvorane gde tetrarh Irod priređuje gozbu. Jovan Krstitelj, zvan Johanan u drami, zatvoren je u cisterni pod nadzorom Narabota, zapovednika straže. Tetrarh je Johanana zatvorio jer je ovaj govorio protiv Irodovog braka sa Irodijadom, ženom njegovog brata, ali ne želi da ga pogubi jer ga smatra Božjim čovekom.
Opera nema uvertiru, već nas odmah uvlači u dramu Narabotovom izjavom kako je princeza Saloma prelepa te vereči. Irodijadin paž ga upozorava da bi nešto užasno moglo da se desi ako nastavi da bulji u nju. Vojnici slušaju Johananove povike o tome kako dolazi jedan koji je moćniji od njega.
Iz dvorane izlazi šesnaestogodišnja princeza Saloma, pobegavši od pogleda svog očuha Iroda, i izjavljuje kako on ne bi smeo tako da je gleda. Divi se „čednoj lepoti“ Meseca i izražava svoje gnušanje prema Jevrejima i Rimljanima, kao i prema čudnom proroku u bunaru koji stalno proklinje njenu majku. Johananovi povici je intigiraju i ona traži od Narabota da joj ga dovede. Narabot ne želi da se protivi Irodovoj zabrani da iko razgovara sa prorokom, ali Saloma ne odustaje od svoje želje i ponavlja zahtev, ovaj put flertujući. Zaljubljeni Narabot više ne može da izdrži i naređuje da izvedu Johanana pred princezu.
Johanan izlazi, proklinjući Iroda i Irodijadu i proričući im zlu sudbu. Salomu užasavaju njegove izjave, ali ga istovremeno nalazi neobično privlačnim, izjavljujući kako je sigurna da je prorok „čedan kao Mesec“. Johananu se obraća mešajući komplimente i kletve, moleći ga da joj dozvoli da mu dodirne telo i kosu. Kada Saloma, kao u transu, zatraži Johananu da mu poljubi usne, od ljubomore izludeli Narabot se ubija, što ona ne primećuje. Johananu, koji je sve vreme tera od sebe, Saloma je gadna i naposletku je naziva kćeri sodomskom i vavilonskom. Govori joj kako u palati već čuje mahanje krila anđela smrti i kako na svetu postoji samo jedan koji Salomu može spasiti (misleći na mesiju), a kada mu opčinjena devojka ponovo zatraži da ga poljubi, prorok je proklinje i vraća se u svoj zatvor.
Stižu Irod, Irodijada, njihova pratnja i gosti. Irod je došao tražeći Salomu. Iznenađen je kada vidi Narabotov leš i naređuje da ga odnesu. Tetrarha opsedaju čudni prizori i čini mu se da čuje zvuk mahanja ogromnih krila. Traži da mu se sipa vino i sreće pažnju na Salomu, uprkos Irodijadinim protestima da ne sme da bulji u njenu kćer. Irodijada optužuje svog muža da se plaši Johanana, te ne sme da ga preda Jevrejima, koji neumorno mole da ga dobiju, nazivajući ga bogohulnikom. Dva Nazarećanina izjavljuju kako je Johanan uistinu Božji čovek, kako je mesija već stigao i kako bolesne leči, a mrtve vraća u život, što je za Iroda užasna pomisao.
Dok se Irodijada žali na Johananove uvrede, Irod zahteva od Salome da mu igra. Ona pristaje tek kad joj Irod obeća da će joj kao nagradu dati šta god mu zatraži, čak i do pola svog kraljevstva. Saloma odigra „Ples sedam velova“ (nazvan tako jer Saloma, plešući, skine svaki od svojih sedam velova, ostajući gola ili polugola na kraju tradicionalnih izvođenja), ali njena želja nije pola kraljevstva, već, na Irodov užas, Johananova glava na srebrnom tanjiru. Irodijadu ovo oduševljava, a Irod očajno pokušava da nagovori Salomu da traži neku drugu nagradu, nudeći joj drago kamenje, stotinu belih paunova, pa čak i sveti zastor iz Hrama. Saloma je nepokolebljiva, a Irod slomljeno naređuje da joj se da ono što želi. Irodijada brzo skida „prsten smrti“ sa ruke ošamućenog Iroda i predaje ga dželatu, crncu Namaanu.
Saloma uzbuđeno posmatra dželata kako silazi u bunar i čeka dok obavi posao; izražava čuđenje što Johanan ćuti pred smrću. Kada čuje kako nešto pada na zemlju, pomisli da je dželat u strahu od Johanana ispustio mač i padne u histeriju, zahtevajući od tetraha, paževa i vojnika da siđu u bunar i donesu joj glavu. Tada se, međutim, iz bunara pomalja ogromna crna ruka, noseći, na štitu, prorokovu glavu, koju Saloma ekstatično zgraba i obraća se krvavom mesu u dugom monologu požude. Naposletku, osvetljena zrakom mesečine, princeza ljubi mrtve usne.
Irod, prestravljen bolesnom opsesijom svoje usvojene kćeri, izjavljuje Irodijadi kako je Saloma čudovišna i krene da se vrati u palatu. Saloma, gluva i slepa za sve što se dešava oko nje, divi se činjenici da „ljubav ima gorak ukus“ i Johananovoj glavi pobedonosno izjavljuje kako mu je poljubila usne. Irod se okreće i naredi stražarima da je ubiju. Oni pohitaju i zgrome Salomu svojim štitovima dok zavesa brzo pada.
