Samorazumevanje
Samorazumevanje,[1] jedna je od karakteristika ljudske emocionalne inteligencije,[2] a zasniva se na sposobnosti „čitanja“ sopstvenih emocija, mana i vrlina, akcija i reakcija i shvatanje kakav uticaj one imaju na okolinu.[3] Svesnost i sposobnost da razume svoje sopstvene akcije i reakcije Samorazumevanje doprinosi većem kvalitetu života i boljem i uspešnijem profesionalnom radu, i sprečava ga da se u životu ne zaplete u mrežu identifikacije, projekcije i kontratransfernih reakcija.[4]
Opšta razmatranja uredi
Iako mnogi koncepti inteligencije tek prolaze naučnu potvrdu a instrumenti proveru pouzdanosti, ne možemo a da ne primetimo da su nova istraživanja u oblasti inteligencije unela svežinu i inteligenciju ponovo vratila u žižu interesovanja naučne i nenaučne javnosti. Emocionalnu inteligenciju su naučnici definisali kao „sposobnost praćenja i razlikovanja sopstvenih i tuđih osećaja i emocija, i korišćenja tih informacija kao vodiča za mišljanje i ponašanje“. Sami autori brojnih studija smatraju da ova definicija naglašava samo opažanje i regulaciju emocija, te da je ispustila razmišljanje o osećanjima.[2]
Samospoznaja je proces koji se ne završava jer neka osoba koji teži da upoznaje sebe na taj način je u mogućnost da ošteti drugu osobu svodi na minimum. Veoma je bitno osvestiti motivaciju za pomaganjem, vlastite potrebe, emocije, snage, ograničenja u vidu načina na koji se suočavamo sa teškoćama i stresom.[5] Vredno razumeti i kako naše unutrašnje norme, vrednosti, pretpostavke, doživljaji i mitovi mogu negativno da utiču na odnos sa drugim osobѕmѕ. Takođe je bitno osvestiti i koja osećanja kod nas izaziva svaki pojedinačna osoba.[6]
Samorazumevanje i svesnost svojih vrlina i mana pomaže da se profesionalac ne zaplete u mrežu identifikacije, projekcije i kontratransfernih reakcija. Zbog toga je pomoć u vidu supervizije veoma dragocena, svakoj osobi jer odražava dobro razumevanje sebe.[7]
Izvori uredi
- ^ Plahuta, Virostatiq / Marko. „samorazumevanjem: slične riječi i sinonimi”. Kontekst.io (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-02-02.
- ^ a b Salovey, P., & Mayer, J. (1990). Emotional intelligence. Imagination, cognition, and personality, 9(3), 185-211.
- ^ „KRIZA SAMORAZUMEVANJA”. Galaksija Nova (na jeziku: srpski). 2019-01-06. Pristupljeno 2021-02-02.
- ^ Ajduković, M. i Cjavert, Lj. (2004) Supervizija psihosocijalnog rada kao specifičan oblik profesionalnog razvoja stručnjaka u sistemu socijalne pomoći. U Ajduković, M. i Cjavert, Lj. (ur.) Supervizija u psihosocijalnom radu. Zagreb: Društvo za psihološku pomoć, 13-38. hrcak.srce.hr/file/6167, posećeno 05.05.2016.
- ^ Hendricks, A. Secondary Traumatic Stress in Child Welfare: Multi-LevelPrevention and Intervention Strategies. CW 360, Secondary Trauma and theChild Welfare Workforce, Spring, 2012;12—14
- ^ Žegarac, N. (2005) Osnovne vrednosti i principi socijalnog rada. U Vidanović, I. (2005) Pojedinac i porodica. Beograd: Autorsko izdanje.
- ^ ,,Kriza čovekovog samorazumevanja”, Praxis, broj 1-2, Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 1970)