Sanakt

Sanakt (druga imena: Nesu-Beati-Nebka, u grčkoj verziji Mesokrisa) je bio faraon III dinastije drevnog Egipta. Vladao je u periodu 2648.-2630. p. n. e. ili 2686-2668. p. n. e.

Sanakt
Vladavina
Period vladavine	2682.—2665. p. n. e. (Treća dinastija)
Prethodnik	Kaba
Vladarske titule

Biografija

Sanakt se spominje na spomenicima sa svojim carskim imenom. Njegova druga imena su nepoznata. Zbirka pečata sa Mastaba u Bet Halafu sugeriše da je Sanakt vladao nakon Džosera, ali postoje i dokazi da je graditelj druge stepenske piramide u Sakari, postao Džoserov naslednik. Iz ovoga sledi da je Sanakt drugi naslednik Džosera. Do ovog zaključka došao je veliki broj istraživača, među kojima je bio i Volfgang Helk. Njegovo ime nalazi se u Torinskom kraljevskom kanonu.

Natpisi sa imenom kralja pronađeni su u ranoj dinastičkoj strukturi na ostrvu Elefantina.

Natpisi daju redove koji su prevedeni kao "Nosilac pečata kralja Donjeg Egipta, sudija, koji upravlja carskom imovinom." Na natpisu se vidi da je upravna zgrada koja je pripadala kralju nekada bila na ostrvu, pored manjih stepenastih piramida. Ovaj spomenik u Egiptu bio je posvećen poslednjim vladarima III dinastije. Natpisi daju informacije u prilog datumu Sanaktove vladavine - na kraju III dinastije.

Sanakt je pobedio beduine u rudnicima bakra na Sinajskom poluostrvu, o čemu svedoče njegovi natpisi i slike u oblasti modernog Vadi Makkara, gde je Sanakt prikazan na uobičajenoj sceni trijumfa. Kralj u kruni Donjeg Egipta pogađa neprijateljskog zatočenika, čija figura nije sačuvana. Onda je ponovo prikazan kralj, sa krunom Gornjeg Egipta na glavi. Pred njim je lik boga Upuauta i natpis - "Kraljevska stanica u božanskom hodniku sokolskog božanstva u Nehenu (Ierakonpol)".

U Bet Halafu, u blizini Abidosa, nalaze se ostaci velikog naselja, u kome su otkrivena imena Sanakt i ostaci, koji se mogu smatrati ostacima faraona.

Na osnovu pečata - natpisa iz Bet-Halefa, Sanakht se mora označiti kao kralj, čije je ime Nesu-Beeti zabeleženo u kartuši Nebka. Nebkino ime se vidi samo indirektno: u grobu sveštenika na kraju treće dinastije i u srednjovekovnim pričama o preživelom papirusu Vestkar. Rane reference pojavljuju se u bibliografskim natpisima iz grobnice Ahete, zvaničnika koji je, između ostalog, bio "sveštenik kralja Nebka". Položaj Nebke u okviru III dinastije zavisi od precizne interpretacije naziva Aheta. Ako je on bio sveštenik koji služi kult Nebke, onda bi kralj trebalo da bude stavljen na kraju treće dinastije. Međutim, ako je Aheta bio sveštenik kulta Nebke, onda je ovaj kralj vladao malo ranije u ovoj dinastiji. Veza do Nebke u Vestkarskom papirusu može pomoći u rešavanju problema. Priča o njegovoj vladavini je nakon priče prikupljene tokom vladavine Džosera i pre priče prikupljene za vreme vladavine Hunija.

Literatura

• Seidlmayer, S.J. ——(1996a) ‘Die staatliche Anlage der 3. Dyn. in der Nordweststadt von Elephantine. Archäologische und historische Probleme’, in M.Bietak (ed.) Haus und Palast im alten Ägypten/House and Palace in Ancient Egypt, 195—214. Vienna: Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften. Denkschriften der Gesamtakademie. Untersuchungen der Zweigstelle Kairo des Osterreichischen Archäologischen Institutes, Band XIV
• Toby Wolkinson — Early Dynastic Egypt (1999), Routledge
• Kahl. Jochem Die Inschriften der 3. Dynastie : eine Bestandsaufnahme I — Wiesbaden: Harrassowitz, 1995
• Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. Zabern Verlag Mainz 1997, S. 26, 39, 161—163, 172, 174—175, 177—178, 187. ISBN 978-3-8053-2310-9.
• Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit (Ägyptologische Abhandlungen, Band 45), Otto Harrassowitz Verlag, Wiesbaden 1987, S. 107f., 252. ISBN 978-3-447-02677-2.
• Rainer Stadelmann: Die ägyptischen Pyramiden, Zabern Verlag, S. 35f. Mainz. 1991. ISBN 978-3-8053-1142-7.
• Nabil Swelim: Some Problems on the History of the Third Dynastiy 1983
• Miroslav Verner: Die Pyramiden, Rowohlt Verlag, 1999, S. 44. ISBN 978-3-499-60890-2.
• Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. Münchener Ägyptologische *Studien, Bd. 17, Deutscher