Sanitetska kola Jaromira fon Mundija

Sanitetska kola dr Jana Mundija su zaprežno sanitetsko-trasnsportno sredstvo namenjeno za prevoz ranjenika i medicinskog osoblja koje je prvi put primenjeno u Kneževini Srbiji u vreme Prvog srpsko-turskog rata, vođenog od 1876 do 1878. godine. Za ono vreme a i mnogo decenija kasnije, u miru i ratovima koji su vođeni na uzavrelom Balkanskom poluostrvu do završetka Velikog rata ovakav način zbrinjavanja nastradalih još dugo je bio neophodan.

Sanitetska kola dr Jaromira fon Mundija izložena u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu

Istorija

Sanitetska zaprežna kola dr Jaromira Mundija, dobila su ovaj naziv po njihovom izumitelju dr Jaromiru fon Mundiju, velikom češkom humanisti svog doba, koji je živeo u 19. veku. Kao učesnik ratova širom Evrope, pre svega i prvenstveno u ulozi lekara, dr Jaromir se nesebično brinuo o ranjenicima i za to dobio brojna priznanja. Kao veoma uvažen stručnjak, u nekoliko navrata sretao se i izmenjivao iskustva i sa srpskom medicinom i našim lekarima.

Na početku Prvog srpsko-turski rat, Mundi je na poziv srpski lekar, došao u Srbiju i stavio se na raspolaganje srpskoj Vrhovnoj komandi, od koje je postavljen za inspektora svih inostranih medicinskih misija, izuzev ruskih, kako bi svojim znanjem i iskustvom pomogao srpskom vojnom sanitetu, koji u to vreme u svojim redovima nije imao dovoljno lekara i drugog sanitetskog osoblja. Tada je dr Mundi, prvo, predložio upotrebu sanitetskih zaprežnih transportnih kola, po njegovom nacrtu, a potom, nešto kasnije, za vreme Srpsko-bugarskog rata na njegovu inicijativu u Nišu je u železničkoj radionici nastaoprvi sanitetski voz za masovniji i komforniji prevoz ranjenika, jer je u međubvremenu Kraljevina Srbija izgradila i železničku infrastrukturu.

Po završetku rata, grupa beogradskih lekara za doprinose dr Mundija srpskom sanitetu u ratovima koje je vodila Srbija, predložila je svog bečkog kolegu, barona Jaromira Mundija za počasnog člana Srpskog lekarskog društva.

Konstrukcija sanitetskih kola

Sanitetska kola dr Jana Mundija bila tako su konstruisana do su omogućevala najpovoljniji način transport ranjenika po tadašnjim razlokanom i blatnjavim srpskim putevima i na ratištu. Dimenzije točkova na kolima prilagođene su kretanju van puteva. Udobnost ranjenika, kočijaša i pomoćnika obezbeđivalo je sedam lisnatih opruga (amortizera).

Unutrašnji izgled sanitetskih kola opremljenih nosilima za transport dva ležeća bolesnika (ranjenika)

Unutrašnjost kočije prilagođena je za transport dva ležeći ranjenika ili za hitne medicinske tretmane. Do visine prozora kočije su bila obložena pocinkovanim limom sa padom ka vratima radi lakšeg održavanja.

Dužina kola je bila samo 3,07 m, i to sa poseban razlog: kako bi bilo moguće mnogo lakše savladavanje prelaza rovova i veoma komplikovanog terena na ratištu.

Sanitetska kola dr Jana Mundija kao muzejski eksponat

Jedan od retkih sačuvanih primeraka Mundijevih sanitetskih kola u Srbiji star preko 150 godina, korišćen za transportu ranjenika, na tlu zaraćene Kneževine i Kraljevine Srbije, pronađen je u Dečjem pozorištu u Kikindi. Kočija, koja je dana u u idealnom stanju, i nakon urađene samo neophodnih konzervatorskih intervencije, danas se nalazi, kao deo muzejske zbirke u Muzeja nauke i tehnike u Beogradu.

Kao muzejski eksponat ova kola, svojim izgledom, funkcionalnošću i bogatom prošlošću podsećaju brojne buduće generacije zdravstvenih radnika na brojne vojne sukobe voćene na prostoru Srbije s kraja 19. i s početka 20. veka i značaj brzog i što udobnijeg transporta ranjenika, za tu namenu specijalno konstruisanih sredstava, poput ovog.

Spoljašnje veze

• Zoran Nikolić, Beogradske priče: Zaprega hitala u pomoć — Večernje novosti onlajn, 16. oktobar 2015.