Википедија

Sanitetski voz

Sanitetski voz, voz bolnica, (engl. Hospital train), je kompozicija povezanih (specijalno adaptiranih i sanitetskim sredstvima opremljenih) šinskih vagona koje vuče ili gura jedna ili više lokomotiva, namenjen za prevoz (medicinsku evakuaciju) ranjenika i bolesnika u ratnim sukobima, velikim katastrofama i epidemijama zaraznih bolesti, na bezbednu lokaciju ili do mesta njihovog konačnog medicinskog zbrinjavanja. (dr M. Dimić)

Savremeni sanitetski voz, bolnica
Unutrašnjost sanitetskog voza iz Prvog svetskog rata
Nemački sanitetski voz iz 1918.

Pojam i karakteristike uredi

Pojam i značaj medicinske evakuacije uredi

Pod medicinskom evakuacijom se podrazumeva prebacivanje bolesnika i ranjenika sa jednog mesta na drugo iz bezbednosnih ili medicinskih razloga, gde će im se sačuvati život i biti ukazana odgovarajuća medicinska pomoć, ili oslobađanje smeštajnih kapaciteta medicinske ustanova viška bolesnika.

Medicinska-sanitetska evakuacija ranjenika i bolesnika, nije samo ozbiljan vojno-zdravstveni problem, već i veliki državni i društveni problem za svaku zemlju ratu ili nakon masovnih katastrofa. Zato Medicinska-sanitetska evakuacija treba da bude dobro organizovana u miru kao jedan koherentan sistem koji može odgovoriti svim uslovima pod kojima se vodi rat ili zbrinjava velika katastrofa. U ratu i drugim masovnim katastrofama rukovođenje evakuaciom ranjenika i bolesnika mora biti koncentrisano u rukama jednog centralnog tela. Koliko je to od značaja kod primene sredstava masovnog transporta (kao što su to sanitetski vozovi) najbolje su pokazala negativna iskustva srpske vojske s kraja 19. veka i početkom 20. veka, kad je rukovođenje upotrebom sanitetskih vozova prepuštano raznim institucijam pa i železnici što je imalo za posledicu čitav niz propusta u njihovoj upotrebi;[1]
...„Sve češće se događalo, da nikakve naredbe ni zapovesti komandirima vozova nisu saopštavane; samo je uz voz prikačena lokomotiva i voz krenut; pa su primljeni ranjenici i bolesnici ostajali bez hrane za vreme transporta. Beše nesporazuma i s predajom ranjenika i bolesnika pozadinskim bolnicama. S pravom ili ne, ove greške pripisivane su železnici, koja je sanitetske vozove smatrala delovima sopstvenog „organizma“; te čim bi se na nekoj stanici sakupilo podosta ranjenika i bolesnika, hitno je traženo od šefa železničkog Saobraćajnog odseka Vrhovne komande da se uputi sanitetski voz. Šef naređuje i – zabuna je gotova“...

O značaju sanitetskih vozova najbolje govore zapažanja vojvode Radomira Putnika, koji je ulogu sanitetskih vozova u Prvom svetskom ratu okarakterisao ovim rečima:
... „Srbija je u to vreme imala tri armije, a ja sam imao priliku i čast da komandujem i četvrtom, a to je bila naša železnica...“

Karakteristike uredi

Nije svaki voz koji prevozi ranjenike sanitetski voz.
Sanitetski voz, je medicinskim sredstvima i sanitetskim materijalom opremljena, medicinskim kadrom obezbeđena, vidnim oznakama crvenog krsta označena, posebno tehnički uređena kompozicija različitog broja železničkaih vagona, neka vrsta pokretne bolnice na točkovima.[2]

Istorijat uredi

 
Vagon sanitetskog voza u Ruskom železničkom muzeju.
 
Sanitetski voz u
Rusko-turskom ratu (1877–1878)
 
Sanitetski voz francuskog Crvenog krsta (1917), prevaozio je ranjene vojnike do Pariza.

Sanitetski voz za medicinsku evakuaciju ranjenika i bolesnika prvi su primenili Britanci 1856. za vreme Krimskog rata.[3] U mnogim zemljama sveta, tokom druge polovine 19. veka, sa sve većim razvojem železničkog transporta u svetu, sve više se primenjuju sanitetski vozovi za prevoz ranjenika i bolesnika u mnogim ratnim sukobima vođenim u to doba. Tokom Američkog građanskog rata (1861—1865), Francusko-pruskog rata (1870—1871), Rusko-turskog rata 1877 — 1878. itd, masovno su korišćeni sanitetski vozovi.[4]

Naredbom ruskog cara od 4. decembara 1876  u Rusiji je formirano 14 sanitetskih vozova, za slučaj eventualnog rata. Ovi vozovi su u svom sastavu su imali: 17 vagona (12 za povređene i obolele, 2 za medicinsko i ostalo osoblje i 3 opšte namene za, kuhinju, ostavu prljavu odeću i preminule na putu).[5]

U Rusko-turskom ratu (1870—1871) bolesni i ranjeni, na nosilima ili zaprežnim kolima, transportovani su prašnjavim putevima u Bugarskoj do evakuacionog punkta Fetešti (Rumunija), odakle su, nakon smeštaja u železničke vagone, evakuisani prugama uskog koloseka Rumunije, u zdravstvene ustanove u pozadini vojske, ili u ruske bolnice. Između Feteštija i Jašija u Rumuniji [a] povređeni i oboleli vojnici prevoženi su prugama, na kojima je u opticaju bilo ukupno 9 vozova (sa 30 vagona, od kojih je 12 bilo namenjeno za smeštaj 300 ranjenicika i bolesniika).[3]

Veliki broj sanitetskih vozova formirano je u Rusiji i tokom Rusko japanskog rata [6]

Uloga i značaj primene sanitetskih vozova u 19. veku najbolje se može sagledati iz ovih podataka: u Francusko-pruskom ratu (1870—1871), samo je nemačka vojska sa 36 sanitetskih vozova prevezla više od 40 hiljada ranjenika i bolesnika, dok je Rusija u Rusko-turskom ratu 1877 — 1878. sa fronta, preko Rumunije i Rusije, sa 9 saniteskih vozova evakuisala 116.296 ranjenika i bolesnika.[3] Tokom rata sa Japanom, Rusi su sanitetskim vozovima evakuisali 87.000 ranjenika i bolesnika.

Za vreme ratova u prvoj polovini 20. veka, zajedno sa bolničkim vozovima Crvenog krsta sa obe strane fronta u Evropi, krstarili su brojni sanitetski vozovi raznih armija.

Tokom građanskog rata u Rusiji samo na strani Crvene armije ranjenike i bolesnike prevozilo je 242 sanitetskih vozova. [7]. Najveći broj bolesnih i ranjenih bio je evakuisan sanitetskim vozovima tokom Drugog svetskog rata. Životi miliona vojnika i civila svih zaraćenih strana spašeni su zahvaljujući sanitetskim vozovima koji nisu služili samo za evakuaciju već se u njima ukazivala i prve pomoć, jer su mnogi služili i kao mobilne hirurške bolnice.

Nažalost u Drugom svetskom ratu je bilo i zloupotreba sanitetskih vozova. Tako su Nemci vozove sa oznakom Crvenog krsta koristili za prevoz trupa ili pod ovom oznakom sakrivali svoje oklopne vozove.[8] Takođe nemački piloti su često na sanaitetske vozove „neprijatelja“ bacali bombe.[9]

Sanitetski voz u srpskoj vojsci uredi

Srpska državna železnica dala je neprocenjiv doprinos u svim ratnim operacijama Srpske vojske od 1884. do 1918. u prevoženju vojnika i vojne opreme na bojišta, kao i u evakuaciji ranjenika i bolesnika sanitetskim vozovima u bolnice u pozadini.

 
Unutrašnji izgled jednog od sanitetskih vozova u Prvom svetskom ratu
 
Sanitetski voz na železničkoj stanici Nišu u vreme Balkanskih ratova 1912.
 
Pripadnici ruske sanitetske misije u pratnji sanitetskog voza u Nišu 1915.

Sanitetski vozovi za evakuaciju ranjenika i bolesnika nastali su u Srbiji krajem 19. veka, zaslugom pukovnika dr Mihajila-Mike Markovića, u to vreme načelnika Saniteta Ministarstva vojske Srbije.[2] Srpsa vojska je primenu sanitetskih vozova počela sa neopremljenim teretnim vagonima i furgonima da bi zahvaljujući sporazumu između Sanitetske službe vojske i železnice Srbije, vagoni treće klase sa hodnicima bili tehnički „podešeni“, da se u roku od šest časova mogu pretvoriti u bolničke vagone, dodavanjem po osam Despre-Amelinovih naprava (franc. Brechot Desprez Ameline)[b], za smeštaj ranjenika i bolesnika u vagonima.

Prvi srpski sanitetski voz je imao „manevre“ (vojnu vežbu) i proveru funkcionalnosti, 12 i 13. jula 1898. a bio je sastavljen od lokomotive sa tenderom i furgonom, sedam vagona za ranjenike (pet sa 72 ležaja za teške i dva za lekaše), mešovitog vagon za lekarsko osoblje, jednan vagona treće klase za bolničare i na kraju furgona kola za magacin, ostavu za stvari ranjenika, sopstvenu kuhinju, apoteku (sa kompletom sanitetske opreme) i poseban vagon sa opracionim stolom za lakše intervencije. Na svim vagonima nalazila su se jednokrilna vrata na začelju koja su se unutra otvarala, te je na taj način bio omogućen potpun prolaz kroz ceo voz, iz jednog vagona u drugi, što je omogućavalo medicinskom osoblju nadgledanje ranjenika i bolesnika za vreme prevožnja.

Evo kako je sanitetski voz srpske vojske opisao novinar, dopisnik pariskog „Žurnala“ Anri Barbi ;[10]
...„Ovi improvizovani vozovi su prave pokretne bolnice, sa salama za previjanje i operacije, kujnom i apotekom. Ovakav raspored omogućava nadzor i iznošenje bolesnika na usputnim stanicama. Žao mi je, što moram reći, da smo mi, Francuzi, u ovom pogledu zaostali iza Srba, jer su naši ranjenici još primorani da se voze u furgonima za prtljag“...[2]

U Balkanskim ratovima zahvaljujući;...„adekvatnoj i brzoj organizaciji železnice za evakuaciju ranjenika, srpski sanitetski vozovi bili su najbolje uređeni u to doba. Deo zasluga pripada dr Milanu Petroviću, kao i ostalom sanitetskom osoblju, koje je predano obavljalo svoje dužnosti, a delom inženjerima i radnicima Niške železničke radionice, koja je izvršila popravku i adaptirala vozove za potrebe saniteta. Boljem funkcionisanju vozova doprinele su članice „Kola srpskih sestara“, koje su na železničkim stanicama dočekivale transporte ranjenika, organizovale ishranu i osveženja...“
Tri, sanitetska srpska voza, formirana 1912. prevezla su, sa svih srpskih i savezničkih bojišta u Balkanskim ratovima oko 110.000 srpskih, savezničkih i neprijateljskih ranjenike i bolesnike, pri čemu je svaki voz prevalio po 30 do 40.000 kilometara [2].
Sanitetski vozovi broj 1 i 3, prevozili su bugarske ranjenike, saveznike u Prvom balkanskom ratu a neprijatelje u Drugom balkanskom ratu. Sanitetski voz br. 3 je službeno stavljen na raspolaganje grčkom vojnom sanitetu u julu 1913. (kada su Bugari presekli vezu između Soluna i Skoplja) i prevozio je grčke ranjenike i bolesnike.[11]

U momentu objavljivanja rata od strane Austrougarske Srbija je već raspolagala sa dva sanitetska voza na glavnoj železničkoj stanici Beograd - Ristovac i sa jednim sanitetskim vozom na pruzi uzanog koloseka Stalać - Užice. Ovi vozovi bili su dobro opremljeni i snabdeveni sanitetskim materijalom, poput poljskih bolnica. Kada u sastavu kompozicije nije bila uključena kuhinja (što se u kasnijem toku ratovanja pokazalo kao loše rešenje), onda su, prilikom transportovanja, ishranu organizovali dobrovoljci i humanitarne organizacije na usputnim železničkim stanicama.[12][13]

Posle velike austrougarske ofanzive avgusta i novembra 1914. sanitetski voz, koji je saobraćao između Mladenovca i Valjeva, u jeku borbe na Ceru i Mačkovom kamenu prevezao je od dve do tri hiljade ranjenika. Veliki broj ranjenika, desetine hiljada zarobljenika i stotine hiljada stanovnika zapadnih okruga Srbije, koji su nedeljama bili u pokretu otežali su i onako loše stanje narodnog zdravlje. Zato su dva sanitetska voza na prugama normalnog i jedan na pruzi uzanog koloseka, u tom periodu, korišćena za transport obolelih od pegavca, i druge sanitetske namene, a ne samo prevoženja ranjenika i bolesnika.

Pobeda srpske vojske donela je zatišje na frontu i desetomesečni predah Srbiji u Prvom svetskom ratu (1914. i 1915. Kako su u tim godinama Srbijom vladale epidemije zaraznih bolesti [14] dva sanitetska voza su preimenovana u vozove za dezinfekciju i depedikulaciju (uništavanje vašiju). Jedan je saobraćao južno od Stalaća, drugi severno, a treći, na pruzi uzanog koloseka Stalać-Užice. Zadatak ovih sanitetskih vozova je bio:
...„dezinfikovati sve železničke stanice, sve putničke vozove, radionice i lokale u kojima boravi ili spava železničko osoblje, trećepozivci i zarobljenici koji su upotrebljavani za rad. Vršene su i antitifozne vakcinacije sveg železničkog osoblja, njihovih porodica, trećepozivaca, svih onih koji su na ma koji način bili uposleni na železnicama“...[15]

Zahvaljujući sanitetskim vozovima, koji su se kretali prugama Srbije u toku 1914. i 1915, sve do okupacije Srbije oktobra 1915, i povlačenja srpske vojske kroz Albaniju, kada je sanitetskim vozom, na njegovoj poslednjoj destinaciji do Leskovca komandovao lično dr Milan Petrović, prevezen je veliki broj ranjenika i bolesnika u mnoge bolnice u unutrašnjosti Srbije. U teškim danima odstupanja, 1915. sanitetskim vozovima evakuisan je i veliki broj ranjenika i bolesnika iz Srbije u Grčku.

Sanitetski vozovi koji su se kretali srpskim prugama sve do povlačenja srpske vojske u kasnu jesen 1915.
  • voz br. 1: komandir kapetan I klase dr Milan Petrović,
  • voz br. 2: komandir potpukovnik dr Mihailo Veličković,
  • voz br. 3 (transportni): komandir ovoga voza koji je kružio prugom Valjevo–Aranđelovac–Mladenovac bio je dr Milan Cekić, Premetarac (koji je oboleo od pegavca i umro među prvim srpskim lekarima 9. januara 1915. godine, zamenio ga je stariji medicinar Jovan Janković),
  • voz br. 4: komandir major dr Svetozar Marković,
  • voz br. 5: komandir kapetan I klase dr Milutin Kopša, hirurg kapetan I klase dr Vladislav Marinković (u jesen 1915),
  • voz br. 6: komandir major dr Milenko Materni
  • voz br. 7 (transportni): komandir apsolvent medicine sanitetski narednik Stanislav Jovanović (umro od pegavca 17. marta 1915. godine u Nišu, zamenio ga je stariji medicinar Ljubomir Petrović).

Ovi vozovi su vršili sanitetsku evakuaciju ranjenika i bolesnika sve do napuštanja teritorije Kraljevine Srbije u jesen 1915. Deo vozova koji su se zatekli južnije od Skoplja, preveženi su u Solun i kasnije tokom operacija na Solunskom frontu korišćeni su u iste svrhe, dok su ostali uništeni da ne bi pali neprijatelju u posed, duž pruge Skoplje–Kosovska Mitrovica.

Sanitetski voz u NORJ uredi

Vozovi i šumske železnice korišćeni su u svim fazama razvoja NOVJ, kad god je na nekoj slobodnoj teritoriji to bilo moguće.

Prvi voz za potrebe NOV i POJ izrađen je u septembru 1941. u oslobođenom Užicu, a korišćen je za evakuaciju ranjenika iz partizanskih odreda koji su napadali Višegrad. Voz se sastojao od lokomotive i nekoliko prepravljenih vagona u koje su montirani kreveti i druga prateća oprema za transport ranjenika.[16] U novembru 1941. veći broj ranjenika iz partizanskih bolnica u Gornjem Milanovcu i Čačku, kao i iz imrpovizovane partizanske bolnice u Sevojnu evakuisano je vozom u Užice, a 29. novembra 1941. evakuiosano je vozom poslednjih 27 ranjenika iz Užica u Kremnu.[17]

Smrznuti »Igmanci« preveženi su od 4 do 5. februara 1942 iz Milijevine do Broda na Drini na otvorenim vagonima-platformama šumske železnice bez lokomotive.[18] U 4. ofanzivi, deo ranjenika i bolesnika iz bolnica Otaševac, Slatina i Šobotovac evakuisan je krajem januara 1943. železnicom preko Drvara i Oštrelja do Mliništa, a 9. februara i 10. februara 1943. do Mliništa su evakuisani železnicom i oko 700 zaraznih bolesnika iz bolnice u Jasikovcu.[19]

Na osnovu odluke Sanitetskog odeljenja Vrhovnog štaba od 30. oktobra 1944, započinje izrada prvih sanitetskih vozova u tek oslobođenim delovima Jugoslavije. Novembra iste godine, grupa stručnjaka sastavila je prvi sanitetski voz koji je dovršen u uželezničkoj radionici u Smederevskoj Palanci. Prvi transport ranjenika voz je obavio 15. decembra 1944. od Beograda do Smedereva.[20] U Zrenjaninu 21. decembra 1944. osposobljen je „Sanitetski voz br.1“ Vojne oblasti Vojvodine, sa 3 vagona i specijalnim nosilima u njima, na koja je moglo da se smesti 42 ležeća (teška) ranjenika i 4 putnička vagona za oko 200 sedećih (lakših) ranjenika. Krajem 1944. u oslobođenim delovima Srbije saobraćala su dva sanitetska voza južno od Save i Dunava i dva u Vojvodini.

Za samo 10 dana (krajem januara i početkom februara 1945) sanitetskim vozom samo preko železničke stanice Sremska Mitrovica evakuisano je u pozadinu 8.246 teških i srednje teških ranjenika. Od januara do aprila 1945. jedinice 39. divizije NOVJ koristile su voz za prevoz ranjenika na delu pruge između Banje Luke i Bosanskog Novog. U kompoziciji voza, od jednog „G“ vagona, načinjena je operaciona sala.[16][21]

U završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu funkcionisalo je 10 sanitetskih vozova. Svaki od njih je mogao odjednom da preveze po 100-250 sedećih i 100-126 ležećih ranjenika ili bolesnika, a svaki voz je opsluživalo oko 30-35 pripadnika sanitetske službe.[16]

Sanitetski vozovi danas uredi

 
Savremeni sanitetski voz „Terapeut Matvej Mudrov“ (konsultativno-dijagnostički centar) Ruskog ministarstva zdravlja

Razvoj putnih, vodenih i vazdušnih komunikacija i sve savremenijih sredstava za medicinsku evakuaciju ranjenika i bolesnika, bitno je uticalo da sanitetski vozovi danas izgube na značaju u odnosu na onaj koji su imali u svetskim ratovima. Zdravstvene i sanitetske službe mnogih država i armija sveta danas se sve više opremaju savremenijim, bržim i mobilnijim transportnim sredstvima za evakuaciju ranjenika i bolesnika kao što su; avioni, helikopteri, autobusi, automobili, amfibije, koja postaju sve brojnija krajem 20. veka i početkom 21. veka.

Zato danas u celom svetu sanitetski vozovi dobijaju drugu, najčešće kurativnu i preventivnomedicinsku namenu u lečenju i zaštiti zdravlja ljudi u ugroženim ili nedovoljno razvijenim područjima, sa niskom zdravstvenomk kulturom i bez organizovanih zdravstvenih ustanova, kao što je to slučaj od 2005. u Rusiji gde postoje pet savremenih mobilnih konsultativno-dijagnostičkih centara ugrađenih u vagone sanitetskih vozova (tzv. „klinike na točkovima“).[v]

Pet dijagnostikih vozova u Rusiji nose imena; „Zdravlje“ („Zdorovьe“), „Terapeut Matvej Mudrov“ („Terapevt Matveй Mudrovi“), „Akademik Fjodor Uglov“ („Akademik Fёdor Uglov“), „Doktor Vojno-Jasenjecki-Sveti Luka“ („Doktor Voйno-Яseneckiй — Svяtitelь Luka“), „Hirurg Nikolaj Pirogov“ („Hirurg Nikolaй Pirogov“) [g], se sastoje od osam obnovljenih putničkih vagona, u kojima su smešteni kabineti; za očne bolesti, endoskopiju, hirurgiju, gastroenterologiju, ginekologiju, neurologiju i druge specijalističke grane medicine, ultrazvučna i rendgen dijagnostika, savremena biohemijska laboratorija, fluorskop i prostor za odmor i smeštaj osoblja. Voz je opremljen satelitskim komunikacionim sistemom za telemedicinu, video konferencije i konsultacije osoblja voza sa stručnjacima iz vodećih bolnica u Rusiji i drugim zemljama sveta. Jadan od vagona je apoteka a jedan (na kraju voza) generatorska stanica sa dizel-generatorom koji obezbeđuje vozu, potpunu autonomiju napajanja toplotnom i električnom energijom.

Napomene uredi

  1. ^ Grad Jaši-kišinjevski rejon (na granici Rusije i Moldavije) je bio drugi evakuacioni pukt na kome se vršio pretovar ranjenika i bolesnika u vozove za kretanje prugama širokog koloseka u Rusiji
  2. ^ Despre-Amelinove naprave, su stalaže pomoću kojih se železnički vagon u vrlo kratkom vremenu mogao podesiti za evakuaciju ranjenika i bolesnika železnicom. Delovi rasklopljenih stalaža unose se u vagone i tu na licu mesta sklapaju tako da se ranjenici i bolesnici mogu odmah unositi i smeštati u postelje. Ovaj model stalaža imao je dobru stranu jer ih je mogla proizvoditi svaka livnica gvožđa pa se nisu morale nabavljati u inostranstvu.
  3. ^ Specijalni konsultativno-dijagnostički vozovi namenjeni su za medicinsko zbrinjavanje stanovnike dalekih regiona Rusije, koji su van zdravstvenih centara, a u okviru „Nacionalnog programa za razvoj zdravstva“ Ruskog ministarstva zdravlja.
  4. ^ Za 6 meseci rada u 2010, za vreme 5 putovanja u vozu „Hirurg Nikolaj Pirogov " pregledano je 5.043 pacijenata, i obavljeno 12.460 dijagnostičko-terapeutskih procedura.

Izvori uredi

  1. ^ Dimić, Milorad; Fabijan S. Dimić K. (2000). Primena vazduhoplova vojske Jugoslavije u vazdušnom transportu bolesnika (na sr). Beograd: XIV kongres lekara Srbije i Kongres lekara otađžbine i dijaspore, 194.
  2. ^ a b v g Dr. Mihajilo Marković: Moje uspomene, Beograd; (1906). str. 75–77
  3. ^ a b v Эvakuaciя bolьnыh i ranenыh Эnciklopediя Brokgauza Posećeno;10. oktobar 2010.
  4. ^ History of the great war Medical services General histry, Pristupljeno 10. oktobar 2010.
  5. ^ O sformirovanii sanitarnыh poezdov Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2017), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  6. ^ Sanitarnыe poezda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2013), Pristupljeno 15. oktobar 2010.
  7. ^ Poteri Krasnoй Armii v 1918—1920 gg. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2010), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  8. ^ VOENNAЯ LITERATURA -[ Memuarы ]- Gulяev V. L. V vozduhe «ilы», Pristupljeno 24. 4. 2013.
  9. ^ Intervью s P. B. Ovsяnnikovыm, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  10. ^ Anri Barbi: Bregalnica, Beograd, 1914: pp. 78–79.
  11. ^ Petrović M.: Sanitetski vozovi u ratovima 1912–1918; iz: Stanojević V.: Istorija srpskog vojnog saniteta & Naše sanitetsko ratno iskustvo, Beograd, 1925; pp. 764.
  12. ^ V. Stanojević, Naše ratno sanitetsko iskustvo, Beograd 1925, 340,
  13. ^ M. Protić, B. Pavlović, Uloga sanitetskih vozova za oslobođenje Srbije, Zbornik radiva 21 naučnog sastanka, Niš 1971, 43-48;
  14. ^ Vukšić Lj.: Istorijski osvrt na prestanak pegavca (Tiphus exanthematicus) 1914–1915. godine u Srbiji, Arhiv za istoriju zdravstvene kulture Srbije; 18, 1–2, 1989: pp. 45–58.
  15. ^ Sanitetski voz u srpskoj vojsci, Pristupljeno 10. oktobar 2010.
  16. ^ a b v Grupa autora Sanitetska služba u NORJ 1941-1945, tom 4, VINC, Beograd,1989, pp. 24-25
  17. ^ Hronika sanitetske službe, knjiga 4. str. 16
  18. ^ Hronika sanitetske službe, knjiga 7. str. 191
  19. ^ Hronika sanitetske službe, knjiga 1. str. 79
  20. ^ Vojnosanitetski pregled, Beograd, 11:11-12 496-510, 1954
  21. ^ Hronika sanitetske službe, knjiga 8. str. 126

Literatura uredi

  • St. «Bolьnыe i ranenыe i sanitarnыe poezda» v «Realьnoй эnc. medic. nauk» Эйlenburga (tam že i inostr. literatura)
  • N. I. Pirogov, «Voenno-vračebnoe delo i častnaя pomoщь v 1877—78 gg.» (1879)
  • d-r O. Geйfelьder, «Voenno-hirurgičeskie nablюdeniя vo vremя nemecko-francuzskoй voйnы 1870—71 gg.» (SPb., 1873)
  • d-r I. O. Pilьc, «Po polяm bitv i lazaretam v 1870 g.» (SPb., 1870)
  • N. Geйnac, «Sanitarnaя komissiя Soed. Št. Severn. Ameriki vo vremя meždousobnoй voйnы 1861—65 g.» (SPb., 1869)
  • N. I. Pirogov, «Otčet o poseщenii voenno-sanitarnыh učreždeniй v Germanii, Lotaringii i Эlьzase v 1870 g.» (SPb., 1871)
  • I. Bertenson, «Baračnыe lazaretы v voennoe i mirnoe vremя» (SPb., 1871); d-r K. F. Genner, «Voenno-hirurgičeskie nablюdeniя vo vremя franko-germanskoй voйnы 1870 g.» (SPb., 1872)
  • G. M. Borovkov, «Organizaciя sanitarnoй časti v armii i transportirovka bolьnыh i ranenыh» («Voen. sborn.», 1885)
  • Ю. K. Keher, «Эvakuaciя voenno-vračebnыh zavedeniй pod Parižem i Plevnoй v voйnah 1870—1871 gg. i 1877—78 gg.» («Voenno-sanitarnoe delo»,1885, № 16)
  • V. I. Priselkov, «O železnыh dorogah v voenno-sanitarnom otnošenii i voenno-sanitarnыe poezda vo vremя voйnы» («Voenno-sanit. delo», 1888, №№ 1—3)
  • G. P. Rodionov, «Эvakuaciя ranenыh i bolьnыh s teatra voennыh deйstviй vovnutrь stranы» («Voenno-sanit. delo», 1888, №№ 26—29).

Spoljašnje veze uredi

 
Sanitetski voz na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Санитетски_воз&oldid=27423083”