Санџак (list)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Sandžak (višeznačna odrednica).

Sandžak - list za kulturno i ekonomsko uzdizanje Sandžaka je list koji je izlazio u Prijepolju od 1932. do 1938. godine. Prvi broj izašao je 1. februara 1932. godine. Izlazio je dva puta nedeljno, a vlasnik i odgovorni urednik bio je Milivoje P. Žugić. List se bavio društvenim pitanjima i problemima stanovnika ove, tada izuzetno siromašne i zaostale, oblasti. Zbog opozicione koncepcije list je više puta zabranjivan , pa je tokom izlaženja menjao ime u Raška i Novi Sandžak.

Sandžak

Naslovna strana 1. broja Sandžaka
Tip	novine
Format	45 cm
Vlasnik	Milivoje P. Žugić
Glavni urednik	Milivoje P. Žugić
Osnivanje	1932.
Jezik	srpski
Ukidanje	1938. List Polimlje 2013. godine usklađuje numeraciju godišta sa 1. brojem Sandžaka iz 1932.
Grad	Prijepolje
Zemlja	Kraljevina Jugoslavija
Veb-sajt	Sandžak 1932 1-16

Prvih 16 brojeva Sandžaka iz 1932. godine digitalizovano je i mogu se čitati na sajtu Digitalna Biblioteka Prijepolje. Udruženje novinara Sandžaka je 1992. godine 1. februar proglasilo Danom novinara Sandžaka.

Istorijski kontekst nastanka Sandžaka

Tridesetih godina 20. veka Sandžak je, kao imnogi drugi krajevi u Kraljevini Jugoslaviji, bio nerazvijen u svakom, a posebno u kulturno-prosvetnom pogledu. Ta kulturno-prosvetna zaostalost se ogledala pre svega u veoma malom broju pismenog stanovništva i nedostatku kulturnih i prosvetnih ustanova. Prema podacima popisa od 31. marta 1931. godine u Sandžaku je bilo 133.367 lica starijih od 10 godina, od čega je nepismenih bilo 40.238 muškaraca i 61.685, što je predstavljalo 60% muškaraca i čak 92% žena. U celom Sandžaku je 1931. godine bilo 127 osnovnih škola, što je predstavljalo jednu školu na 55 km². Sporo su se razvijale i druge kulturne ustanove. Učitelji su igrali važnu ulogu u otvaranju knjižnica i čitaonica, podružnica kulturno-prosvetnih društava. Takođe, u Sandžaku tridesetih godina nije bilo novina lokalnog ili regionalnog karaktera.

Kao jedan od presudnih momenata u kulturnom životu Sandžaka uzima se 4. januar 1932. godine, kada se u Beogradu sastala grupa naprednih i obrazovanih ljudi, ponajpre studenata iz Sandžaka, da se dogovore o pokretanju naprednog lista koji bi izlazio u Sandžaku. Bila je to multietnička grupa naprednih sandžačkih intelektualaca, među kojima su bili Sreten Vukosavljević, Rifat Burdžović, Milivoje Žugić, Tomaš Žižić, Mirko Tomić i Murat-ef. Šećeragić. Tim danom je, prvi put u istoriji, obeležen početak razvoja žurnalistike u Sandžaku. Odmah zatim u Prijepolju je počeo da izlazi list Sandžak, novina koja će tretirati bezbrojne probleme političkog, kulturnog i socijalnog karaktera u jednoj veoma zaostaloj i primitivnoj sredini, kakav je Sandžak tada bio.

Istorija lista

Prvi broj Sandžaka izašao je 1. februara 1932. godine. Kao opozicioni list, zbog svoje humanističke i socijalne dimenzije, koja je naginjala idejama sa kojima se tadašnji režim nije slagao, često zabranjivan. To je i bio razlog da se menjalo i njegovo ime. Kako bi ga cenzori zabranili, tako bi se, nakon kraćeg perioda, pojavila ista novina ali sa drugačijim imenom: „Raška” (1935-1936) i „Novi Sandžak” (1937-1938).

List Glas Polimlja, koji u Prijepolju počinje da izlazi, 1952. godine, a od 1953. izlazi kao Polimlje, u br. 639 iz 1970. godine u impresumu navodi međuratni list Sandžak (Raška, Novi Sandžak, 1932-1938) sa kojima stvara kontinuitet u programskom određenju. Godine 2013. Polimlje usklađuje numeraciju godišta sa 1. brojem Sandžaka iz 1932. godine, pa je tako od 1932 do danas iz štampe izašlo, u dinamici kakvu su diktirali cenzura, besparica i rat, oko 2700 brojeva.

Revija Sandžak obnovljana je dva puta. Prvi put pod uredništvom Šefketa Krcića 1999. godine gdje je u prekidima publicirala desetak brojeva. Drugi put je obnovnjena 1. februara 2011. godine, pod uredničkom palicom Jahje Fehratovića. U tom formatu, u izdanju Bošnjačke kulturne zajednice, izlazila je do juna 2017. godine, a pored Fehratovića uređivali su je i Hazbija Kalač, Salahudin Fetić i Dženic Šaćirović.

Koncepcija lista

Tekstovi o ekonomskim prilikama u Sandžaku u 3. broju lista od 1. marta 1932

List je bio prva tribina u Sandžaku sa koje se moglo ponešto reći o zaostalosti ove oblasti, kakou privrednom, tako i u kulturno-prosvetnom pogledu. Drugih glasila nije bilo. Redak podatak o jedinom omladinskom – školskom listu – časopisu nalazimo kod Milića F. Petrovića. Sve ovo napominjem jer je list Sandžak bio nemerljiv i tačan hroničar sandžačkog sveta, a posebno je značajan, pored informisanja, i za obrazovanje iz najrazličitijih oblasti važnih za svakodnevni život. O tome svedoče brojni napisi u Sandžaku, posebno o tome kako su učitelji po selima mnogodoprineli savlađivanju nepismenosti i zaostalosti naroda.

Jedna od nezaboravnih rubrika u Sandžaku i listovima koji su ga nasleđivali menjajući samo ime, svakako su kratke prigodne priče, koje su u listu objavljivane pod naslovom “Sandžačke hićaje” .Ovim kratkim satiričnim pričama ismejavani su mnogi politički događaji onog vremena, režim pa i sam vladalac. Jedna hićaja sročena je tako da je lopove u zemlji trebalo evidentirati po azbučnom redu imena, pa je tako Aleksandar Karađorđević došao na prvo mesto. Državni tužilac nije uvek razumevao ni žargon ovih priča ni turske reči u njima, pa ih je zato i puštao u štampu. U izdanju Sandžaka ove priče su objavljene u posebnoj knjizi a njeno drugo izdanje štampano je u Beogradu u tiražu od 4.000 primeraka. Korektor u štampariji Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga bio je profesor Nedeljko Divac, Prijepoljac, saradnik i prijatelj lista. Kad je spazio da je u tužilaštvu doneta odluka da se knjiga zabrani i zapleni, on je iz štamparije preneo u svoj stan i kod svojih prijatelja 3.500 primeraka “Sandžačkih hićaja”. Policija je u štampariji zatekla 500 primeraka koji su zaplenjeni.

Cenzura lista

U autorskom tekstu “Pojava štampe u našem kraju”. Žugić dalje piše kako se Sandžak borio sa raznimn teškoćama, ali je najteža bila borba sa cenzurom. Rukopisi spremljeni za štampu morali su se pre slaganja u užičkoj štampariji nositi na pregled i saglasnost državnom tužiocu. Da bi omogućila objavljivanje pojedinih slobodnijih članaka, Redakcija je, vrlo često, u dogovoru sa vlasnikom štamparije, na mesto dogovorenog materijala ubacivala drugi koji tužilac nije ni video. Tako se jedan mali broj primeraka, koliko se po tadašnjem zakonu o štampi predavalo državnom tužiocu za javne biblioteke u zemlji, štampao prema rukopisima koje je tužilac odobrio a ceo broj namenjen čitaocima sa delimično izmenjenim sadržajem. Kada je ova dovitljiva prevara, tek posle dve godine otkrivena, prema listu su počele da se primenjuju vrlo stroge mere cenzure.

Uredništvo

List Sandžak pokrenuo je, uređivao i izdavao Milivoje Žugić, istaknuti intelektualac i novinar. Da bi platio štamparske troškove on je prodao je čak i njivu u selu Mioska, kraj Prijepolja.

U Sandžaku su pisali pismeni ljudi iz kraja koji je imao više od 80 odsto nepismenog stanovništva. Bili su to malobrojni učitelji, profesori, studenti, činovnici. Poseban pečat novinama dao je ugledni intelektualac Sreten Vukosavljević.

• 
  Tekst u nastavcima o stanju šuma na teritoriji Sandžaka
• 
  Reportaža o jednoj poseti Novoj Varoši
• 
  Tekstovi o aktuelnim događajima u svetu
• 
  Poslednja strana lista, namenjena oglasima
• 
  Poslednja strana decembarskog broja sa opomenom neredovnim platišama da izmire dug

Literatura

• Džigal Kriještorac, Hadija (2016). „Dečji list Raška” (PDF). Detinjstvo. 3: 61—67. Pristupljeno 20. 11. 2020. 
• Fetić, Salahudin (jun 2019). SANDŽAČKO STANJE U MEDIJIMA I NOVINARA U NJIMA. Novi Pazar: International University of Novi Pazar. Pristupljeno 23. 11. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnji izvori

• „Danas je Dan novinara Sandžaka”. SNews. 1. 2. 2019. Pristupljeno 23. 11. 2020.