Википедија

Saobraćaj u Turskoj

Turska je velika zemlja, mahom smeštena u Maloj Aziji, krajnje zapadnom delu Azije, ali krajnje severozapadni deo zemlje pripada krajnjem jugoistoku Evrope. Zemlja ima izuzetno povoljan saobrajno-prometni položaj između ova dva kontinenta, koji se nalaze veoma blizu u oblasti Istanbula (razdvojeni Bosforom i Dardanelima). Ovim moreuzima Turska zatvara oblast Crnog mora i putem toga određuje pomorski promet svih zemalja u njegovom zaleđu. Pore toga, Turska ima dugu morsku obalu. Zahvaljujući tome, preteča savremene Turske, Osmansko carstvo, upravljalo je suvozemnim prometom između Istoka i Zapada, a ovu mogućnost koristi i savremena Turska. Danas je ova zemlja u vremenu brzog osavremenjavanja, a što se očituje i po razvoju saobraćaja.

Evroazijski most je glavna saobraćajna spona Evrope i Azije
Karta železnica u Turskoj

Turska ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvorovi su nova i stara prestonica, Ankara i Istanbul, a veza između ova dva grada je saobraćajna „kičma“ zemlje.


Železnički saobraćaj uredi

 
Istanbulska Hajdarpaša železnička stanica je početna za mnoge ture u Aziji
 
Tipičan turski voz
 
Železnička stanica u Adani

Pogledati: državno preduzeće za železnicu - Turske Državne Železnice

Po podacima iz 2005. godine ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Turskoj je 10.984 km, od čega je 2.336 km elektrifikovano. Sve pruge su standardne širine koloseka (1.435 mm). Železnička mreža je trenutno u obnovi, a predviđa se i njeno proširenje u budućnosti. Najveći projekt je izgradnja železničkog tunela ispod Bosfora (tzv. Marmaraj), adrugi značajni projekti su izgradnja nekoliko brzih železnica, od kojih je najznačajnija Istanbul - Ankara - Konija. No, sve je to danas u planovima.


Zbog promene prestonica tokom prve polovine 20. veka i veoma izrazitog planinskog reljefa, koji deli zemlju na niz užih oblasti, nisu postojale mogućnosti za stvaranje velikog železničkog čvorišta, pa danas postoji niz manjih železničkih čvorišta. Međutim, i pored svog položaja na samom obodu Turske Istanbul je i dalje najvažniji u železničkom saobraćaju u državi. Od Istanbula keću vozovi ka:


Gradska železnica je prisutna u svim većim gradovima Turske. Metro sistem postoji u Istanbulu (pogledati: Istanbulski metro), Ankari, Izmiru i Bursi, a trenutno se gradi u Adani. Prevoz tramvajima i gradskom prigradskom železnicom je prisutan u mnogo većem broju gradova.


Železnička veza sa susednim zemljama:

Drumski saobraćaj uredi

 
Evropski koridori u Turskoj
 
Savremeni auto-put kod Izmira
 
Auto-put Istanbul - Ankara zimi

Ukupna dužina puteva u Turskoj u 2004. godini bila je 426.906 km, od čega je sa čvrstom podlogom 177.550 km (pri čemu se pod ovim podrazumevaju i veoma loši putevi putevi tipa makadama). Dužina savremenih auto-puteva i drugih puteva sa 4 trake je 1.892 km, malo spram veličine zemlje, pa su magistralni putevi najvažniji u zemlji. Njihova ukupna dužina je oko 17.000 km. Putevi nižeg ranga danas su u dosta lošem stanju i ispod savremenih merila. Međutim, poslednje dve decenije je uloženo jako mnogo sredstava u osavremenjavanje i proširenje mreže saobraćajnica.

Magistralni putevi u Turskoj nose dvoznačnu oznaku „D-trocifreni broj“. Oni putevi koji su pravca istok-zapad onačeni su brojevima tipa h00, a oni sever-jug su označeni sa h50.

Najvažniji putevi u Turskoj su:

Auto-putevi u Turskoj nose dvoznačnu oznaku „O-broj“. Svaki broj je vezan za pojedinu pokrajinu Turske, kroz koju prolazi.

Savremeni auto-putevi su na trasama:

Vodeni saobraćaj uredi

 
Mnoga turska letovališta, poput Kušadasija na slici, imaju marine za jahte, kao i pristan za brodove na krstarenjima

Truska je primorska zemlja sa izlazom na čak 4 mora (Crno, Mramorno, Egejsko i Sredozemno), na dva važna moreuza (Bosfor i Dardaneli) i sa veoma dugom obalom. Tradicionalno, pomorski saobraćaj je bio razvijen u predelu Bosfora i Dardanela zahvaljujući svom prometnom značaju. Ovde je veoma značajan prevoz feribotima između obala Evrope i Azije. Za raliku od ovog dela turske obale, veći deo zemlje ostao je kontinentalan, zatvoren visokim planinama od mora, tako da je dugo bilo malo značajnih luka u Turskoj. Dana su najpoznatije luke:


Saobraćaj rekama u Turskoj je slabo razvijen, iako je dužina plovnih reka oko 1.200 km. Razlog tome je što je većina reka plitka, posebno tokom letnjih suša, a mnoge su i planinske, brze i sa velikim padom.

Gasovodi i naftovodi uredi

 
Avion Terkiš erlajnsa

Gasovod: 4.621 km (2006. g.)

Naftovod: 3.543 km (2006. g.)


Vazdušni transport uredi

 
Novi ankarski aerodrom „Esenboga“
 
Istanbulski aerodrom „Ataturk“
 
Aerodrom „Dalaman“ je jedan od aerodoma na turskoj rivijeri

Budući da je Turska velika zemlja sa velikim prometnim mogućnostima, ako i brojnim turističkim odredištima, vazdušni saobraćaj ima veći značaj nego u drugim zemljama.

U Turskoj postoji veliki broj avio-preduzeća, od kojih je najpoznatije i najveće državno preduzeće Terkiš erlajns.

U državi postoji 117 zvanično upisanih aerodroma 2007. godine, od čega 90 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Turskoj). 48 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Najpoznatiji od njih su:

Najvažnije vazduhoplovno čvorište u državi, već i u ovom delu sveta, je Istanbul sa dva velika aerodroma (Ataturk, Sabiha Gokčen). Aerodrom „Ataturk“ je stariji, veći i važniji. On se nalazi 15 km zapadno od središta Istanbula. Drugi po značaju je "Esenboga“ u Ankari. Posle toga najprometniji su aerodromi koji opslužuju turistička odredišta na turskoj rivijeri (Antalija, Bodrum, Marmaris, Kušadasi), kod kojih dominira promet tokom letnjeg dela godine.

U Turskoj je 2007. godine zabeleženo 18 heliodroma.

Spoljašnje veze uredi

 
Saobraćaj u Turskoj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Турској&oldid=26999131”