Википедија

Sara Bartman

Sara Bartman (afrikans: [ˈsɑːra ˈbɑːrtman]) (oko 1789 – 29. decembar 1815)[1][2] je ime najmanje dve[3] južnoafričke žene Hotentoti koje su bile izložene kao atrakcije "čudaka" u Evropi 19. veka pod imenom Venera Hotentota. Hotentot je bilo ime za narod Hoji, koji se sada ponekad smatra uvredljivim izrazom,[4] a" Venera "se odnosila na rimsku boginju ljubavi i plodnosti.

Sara Bartman
Datum rođenjaoko 1789.
Mesto rođenjaIstočni Kejp, Kraljevstvo Kosa
Datum smrti29. decembar 1815.
Mesto smrtiPariz, Francuska

Biografija uredi

Smatra se da je Sara rođena 1789. godine u Južnoj Africi.[4] Majka joj je umrla kad je imala svega dve godine, a otac, koji je bio gonič goveda, kad je bila tinejdžer. Njeno ime po rođenju je nepoznato.[5][2]

Zaposlila se u javnom sektoru u Kejptaunu, nakon što su joj holandski kolonisti ubili muža sa kojim je imala i bebu koja je umrla.[2] U oktobru 1810. godine, Sara je navodno potpisala ugovor sa engleskim lekarom Vilijamom Danlopom i preduzetnikom Hendrikom Cezarom kako bi otišla u Englesku da učestvuje u šou zbog svog nesvakidašnjeg izgleda.[5]

Razlog njihove fascinacije sa Sarom, je njen fizički izgled. Ona je imala steatopegiju, genetsko stanje koje dovodi do ekstremnog povećanja masti u zadnjici, nakon čega ona dobija velike dimenzije. Sara je nastupala u Londoskom cirkusu i bila prava zvezda. U to vreme bilo je veoma moderno imati veliku zadnjicu i ljudi su joj zavideli zbog toga. Na sceni je, dok je nastupala, nosila usku odeću, ogrlice od raznobojnih perli, perje i lulu.[5]

Čovek po imenu Henri Tejlor odveo je Saru Bartman u Francusku oko septembra 1814. Tejlor ju je zatim prodao treneru životinja S. Rojku, koji ju je izložio pod uslovima pod pritiskom 15 meseci u Kraljevskoj Palati u Parizu. U Francuskoj je u stvari bila porobljena. U Parizu je njena izložba postala jasnije isprepletena naučnim rasizmom.

U Parizu, Bartmanini promoteri nisu morali da se bave optužbama za ropstvo. "Do trenutka kada je stigla u Pariz, njeno postojanje je zaista bilo prilično bedno i izuzetno siromašno. Saru su doslovno tretirali kao životinju. Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da je u jednom trenutku ogrlica stavljena oko njenog vrata."[2]

Smrt uredi

 
Depikcija Sare Bartman.

Baartman je umrla 29. decembra 1815. godine oko 40. godine,[1] od neutvrđene[6] inflamatorne bolesti, moguće malih boginja,[7] dok drugi izvori sugerišu da je obolela od sifilisa,[8] ili upale pluća. Kuvijer je izvršio disekciju, ali nije obavio obdukciju kako bi ispitao razloge Bartmanine smrti.[2]

Posmrtni ostaci uredi

Nakon Bartmanine smrti, Žofri Sen Hiler se prijavio u ime muzeja da zadrži njen leš na osnovu toga što je bio jedinstven primerak humanosti i stoga od posebnog naučnog interesa.[5] Aplikacija je odobrena i Bartmanin skelet i telo su prikazani u muzeju. Lobanja joj je ukradena 1827. godine, ali je vraćena nekoliko meseci kasnije.

Nakon pobede Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) na opštim izborima u Južnoafričkoj Republici 1994. godine, predsednik Nelson Mandela je formalno zatražio da Francuska vrati posmrtne ostatke. Nakon mnogo pravnih prepirki i rasprava u Francuskoj nacionalnoj skupštini, Francuska je 6. marta 2002. godine udovoljila zahtevu. Njeni posmrtni ostaci su 6. maja 2002. vraćeni u njenu domovinu, dolinu Gamtus , a sahranjeni su 9. avgusta 2002. na Vergaderingskopu, brdu u gradu Hankej preko 200 godina nakon njenog rođenja.[9]

Reference uredi

  1. ^ a b „Johns Hopkins Magazine”. pages.jh.edu. Pristupljeno 2021-08-21. 
  2. ^ a b v g d Clifton C. Crais (2009). Sara Baartman and the Hottentot Venus. Internet Archive. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13580-9. 
  3. ^ Overmann, Manfred. „Les colonies - Le petit Journal - Troisième République”. web.archive.org. Arhivirano iz originala 30. 08. 2011. g. Pristupljeno 2021-08-21. 
  4. ^ a b „Sarah Baartman, at rest at last - SouthAfrica.info”. archive.wikiwix.com. Pristupljeno 2021-08-21. 
  5. ^ a b v g Qureshi, Sadiah (2004). „Displaying Sara Baartman, the ‘Hottentot Venus’”. doi:10.1177/007327530404200204. 
  6. ^ Royal Institution of Great Britain (1818). The Journal of Science and the Arts (na jeziku: engleski). University of Michigan. J. Eastburn. 
  7. ^ In The Blood by Steve Jones has it that "Saartje's hands are covered by the marks of the smallpox that killed her" (p. 204).
  8. ^ „Sarah Baartman, at rest at last - SouthAfrica.info”. archive.wikiwix.com. Pristupljeno 2021-08-21. 
  9. ^ „'Hottentot Venus' goes home” (na jeziku: engleski). 2002-04-29. Pristupljeno 2021-08-21. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Бартман&oldid=26999207”