Sastanak u Takovu

Sastanak u Takovu se održao 23. aprila (na hrišćanski praznik Cveti, 11. aprila po julijanskom kalendaru) 1815. godine ispred takovske crkve i tom prilikom je podignut Drugi srpski ustanak.

Slika Takovski ustanak Paje Jovanovića.

Bilo je dogovoreno da se konačna odluka o dizanju ustanka donese na Cveti, 11. aprila, kada se u selu Takovu održavao veliki narodni sabor, i tada je u selo dolazio narod iz mnogih krajeva. Pripreme za ustanak su bile držane u najvišoj tajnosti, a agitacija je u početku bila ograničena samo na rudničku, kragujevačku i čačansku nahiju. Prve borbe sa Osmanlijama, prilikom kojih je oslobođen Rudnik, zbile su se četiri dana pre sastanka u Takovu.

Na Sastanku su se okupili svi viđeniji ljudi iz rudničke nahije i okolnih sela i tom prilikom je odlučeno da se, i posle neuspeha Prvog srpskog ustanka, ponovo digne ustanak, a za vođu ustanka je izabran Miloš Obrenović.

U nedelju, 23. aprila, na praznik Cveti, posle završene službe u crkvi u Takovu, Miloš Obrenović je izašao pred narod, popeo se na jedan veći kamen i počeo govoriti:

Crkva brvnara u Takovu

Slušajte braćo. Čujte svekoliki Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovijedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario.

Na to svi jednoglasno poviču „Sve na našu dušu, i vrat, i obraz...". Zatim su svi redom poljubili ruku knezu Milošu i poželeli mu uspeh.

Spomenik Drugom srpskom ustanku u Takovu

Nakon toga, knez Miloš je u Crnući, gde se okupilo dosta ljudi, ušao u svoj vajat i obukao najsvečanije odelo, uzeo zastavu, izašao napolje i rekao:

Evo mene, a eto vam rata s Turcima!

Pozadina

Sastanak u Takovu 1865. godine. Proslava 50-godišnjice od ustanka i rekonstrukcija istorijskog događaja. Fotografija Anastasa Jovanovića za koju se smatra da je inspirisala Paju Jovanovića da naslika čuvenu sliku sastanak u Takovu 1898. Zvonik koji se vidi na fotografiji nije postojao u vreme ustanka već je izgrađen oko 1840.

Za vreme vezirstva Sulejman-paše y Smederevskom sandžaku, koje je propraćeno progonima srpskog življa, većina narodnih starešina iz prvog ustanka zajedno sa Karađorđem nalazila se van Srbije. Od starešina preostalih y Srbiji bio je najznatniji Miloš Obrenović, vojvoda rudnički, koji je posle predaje Sulejman-paši i objavljene amnestije na zahtev vezirov pošao y narod da ga umiruje i vraća iz zbegova. Na tome poslu radile su i druge starešine, no uvek sa zebnjom, jer je iskustvo kazivalo da turskim amnestijama ne treba mnogo verovati. Uz sve to, narod se vraćao kućama; Turci, y prvo vreme, nisu činili nasilja; oni su taj posao ostavljali za docnije, kada se narod umiri i kad se y sandžaku vrate sve znatnije starešine koje su učestvovale y ustanku, iako je i njima data amnestija izuzevši Karađorđa i nekoliko najistaknutihij glavara Prvog ustanka.

Kad se potpuno premestio y Beograd, Sulejman-paša počeo je sa nasiljima. Videći da je amnestija koja je objavljena samo prividna mera, narodne starešine počele su ponovo da pomišljaju na organizovanje narodnog otpora. Pouzdano se zna da je 8. avgusta 1814, y Topčideru, održan sastanak narodnih knezova i prvaka kome su prisustvovali Miloš Obrenović, Lazar Mutap, Arsenije Lomo, Milić Drinčić, Milivoje Tadić, Radovan Grbović, Aksentije Miladinović, Vasilije Jovanović, Panta Ilić, Vasilije Pavlović i Georgije Lazarević, na kome je raspravljano pitanje novog ustanka i rešeno da se na oslobođenju Srbije pokuša raditi prvo mirnim putem, pa tek ako to ne uspe da se diže ustanak. Da bi se videlo šta se može učiniti mirnim putem, molbama i intervencijama kod stranih dvorova, ovlašten je prota Mateja Nenadović koji se nalazio y izbeglištvu y Sremu da otputuje y Beč, da preko ruskog poslanstva i carskog ureda dejstvuje y tome pravcu. Njemu su poslane molbe i punomoć da narod zastupa, a data su mu y jednom pismu i opširna uputstva kojih je trebalo da se pridržava. Delanje prote Mateje Nenadovića, koji je izvršio ovaj nalog i zadržao se y Beču dugo vremena, ostalo je bez uspeha.

„Takovski ustanak“ – slika Vincenca Kaclera objavljena 1882. godine.

U to vreme počele su i prve bune iz vremena vladavine Sulejman-paše. Buknula je Hadži Prodanova buna, koja je ugušena uglavnom nastojanjem Miloša Obrenovića, koji je nalazio da još uvek nije vreme ustanku. Ta je buna onespokojila Turke, pa je Sulejman-paša odlučio da y Beograd pozove sve narodne starešine, a među njima i Miloša Obrenovića, gde je nameravao da ih zaplaši i, verovatno, pobije, što je već učinio sa nekojim. Jedan deo starešina nije se odazvao tome pozivu, ali je Miloš Obrenović došao y Beograd i izašao pred pašu. Videći da su starešine prozrele njegovu nameru, Sulejman-paša primio je lepo starešine koji su došli i vratio ih kućama, ali je kao taoca zadržao Miloša Obrenovića. Posluživši se lukavstvom, Miloš je ipak uspeo da ga paša pusti iz Beograda i on se, već 9. marta 1815, nalazio y Crnuću, kod svoje kuće.

Dolazak Miloša Obrenovića y Crnuću privukao je y taj kraj narodne starešine koje su bile za dizanje ustanka. Zajedno sa Milošem su održali nekoliko sastanaka, od kojih je jedan bio y Manastiru Vraćevšnici kod arhimandrita Melentija Pavlovića, drugi y Lunjevici, kod Miloševa pobratima Nikole Milićevića-Lunjevice, treći y Dragalju y kući vojvode Arsenija Lome, četvrti y Rudovcima, y kući popa Ranka. Ovi učestani sastanci narodnih starešina bili su uskoro propraćeni i prvim neprijateljstvima sa Turcima. Prve borbe sa Osmanlijama, prilikom kojih je oslobođen Rudnik desile su se 8. aprila 1815, a druge 10. aprila, dakle samo dva dana docnije. Ovakav razvoj događaja ubrzao je Miloševu odluku o podizanju ustanka.

Sabor u Takovu

12. aprila 1815, na Cveti, crkva y selu Takovu slavila je svoju slavu. Od davnina je bio običaj da se na taj dan kod crkve održava narodni sabor, pa je tako bilo i ove godine, a na sabor se iskupio veliki broj naroda iz bliže i dalje okoline. Saboru je prisustvovalo i dosta narodnih starešina, koji su se neprestano nalazili y okolini Miloša Obrenovića, nastojeći da ga privole na ustanak. Posle završene službe božje Miloš je, okružen starešinama, izašao iz crkve, stao na jedan kamen i, prema zabelešci Sime Milutinovića Sarajlije, održao sakupljenom narodu govor kojim ga je pozvao da se izjasni da li će ga slušati.

„ . . . Ako ste radi mene imati s vama, i pred vama, od sada za svagda y opštem poslu rukovaoca za narod i zavičaj, i ako ste radi nadati se da svi naši trudi biti uzmognu napredni, a vi sad svi iz jednog grla ovde pred ovim božjim domom to izrecite, i pred svetim oltarom sveti zavet učinite, da vi na vaše duše primate sve ono, što bi iz ovoga preduzeća moglo izaći nesreće i stradanija . . . i odma da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovedati svakome vam i da mogu nakazati svakoga, koji bi što ukvario . . ."

Narod i starešine pristali su na Milošev zahtev, a on se vratio y Crnuće, obukao svečano vojvodsko odelo, predao barjaktaru barjak da ga pobode na mestu gde će se okupljati ustanici, govoreći:

— Evo mene, a eto vam rata s Turcima!

Kamen sa koga je objavljen Drugi srpski ustanak

Učesnici skupštine

Milan Đ. Milićević u svojoj knjizi navodi neke od ljudi koji su bili na toj skupštini: Miloš Obrenović, Gospodar Jovan (?), Lazar Mutap iz Pislonice, Nikola Lunjevica iz Lunjevice, Milić Drinčić, Todor Belja, Dobrica Vesković iz Teočina, Perica N. Buljugbaša iz Miokovaca, Damnjan Matović-Krdža iz Ločevaca, Marko i Nikola, braća Rakići iz Rudnika, Milovan Lomić iz Dragolja, Vasilj Milojević, Milić Brajović i Lazar Vasiljević iz Brezne, Radovan Žižović iz Leušića, Todor Jeremić i Blagoje N. iz Pranjana, Ivan Šalavardić iz Grabovice, Petar Grk iz Nevada, Jovan Lazić iz Svračkovaca, Tanasko Mihailović i Vaso Popović iz Beršića, Prsta Janko Vitomirović, Radojica Paunović i Milovan Topalović iz Takova, Jovan Ponjavić iz Brusnice, Nikola Terzija iz Sinoševića, Milisav Koruščić iz Rujčića, Radovan Bajić iz Brajića, Marko Radosavljević iz Klatičeva, Sima Baralija iz Šarana, Aksentije i Vićetnije Čalukovići iz Ljevaje, Pavle Štule i Petar Štule iz Ozrema, Marko Draškić iz Poloma, Mali Radojić iz Mojsinja, Petar Mali i Ivan Petrović iz Stančića, Ilija Preljinac iz Preljine, Jova Tomić iz Metinca (okr. kragujevačkog), Radovan Nikavica (iz okr. užičkog) i Petar Tomašević iz Ločevaca. Na sastanku nije bio vojvoda Lomo.

Posledice

Glavni članak: Drugi srpski ustanak

Ustanak je zatim buknuo y granicama Smederevskog sandžaka, na veliko iznenađenje Porte koja je smatrala da su uputstva o istrebljenju Srba, date Sulejman-paši, onemogućile Srbima svaku misao na novi otpor. Porta je i radi svojih unutrašnjih okolnosti ali i radi spoljnih prilika nalazila za potrebno da se ustanak na miran način što pre uguši, pa je takve naloge izdala vojnim zapovednicima koji su na Drini i na Moravi čekali uputstva i nameravali da vojsku prebace y Smederevski sandžak. Posle nekoliko uspešnih bitaka sa vojskom beogradskog vezira Sulejman-paše i Srbi su nalazili za potrebno da se mire, pa su prihvatili ponudu Marašli Ali-paše s kojim je Miloš Obrenović napravio jedan usmeni sporazum, a Porta je iz sandžaka odmah uklonila Sulejman-pašu, tako da je ustanak bio stvarno okončan.

Takovski krst

Po Drugom srpskom ustanku i Takovu, u kojem je podignut, dobilo je naziv i odlikovanje koje nosi naziv Orden Takovskog krsta. Takovski krst, kao simbol, se sada nalazi i na uniformama Vojske Srbije.

Vidi još

• Takovo (Gornji Milanovac)
• Crkva-brvnara u Takovu
• Smederevski sandžak
• Rudnička nahija
• Muzej Drugog srpskog ustanka
• Opština Gornji Milanovac

Literatura

• Milan Đ. Milićević: Kneževina Srbija
• Miroslav Timotijević: Takovski ustanak - Srpske Cveti, Beograd 2012.
• Zvanična prezentacija SO Gornji Milanovac

Spoljašnje veze

• Ustanička puška u Konjuši („Politika”, 12. jun 2016)

Slike

• 
  Stari Takovski grm kojeg je pogodio grom
• 
  Natpis na spomeniku
• 
  Mladi Takovski grm, zasađen pored starog grma, i spomen-ploča pored njega
• 
  Spomenik u Takovu
• 
  Spomenik Drugom srpskom ustanku
• 
  Takovski ustanak, Vilhelm Gerk, razglednica, štampa, kolorisanje, 9,1×13,8 cm, Beograd, 1895-1903. Na aversu je odštampano: Takovo Aufstand unter Fürsten Milosch 1915 – Pozdrav iz Srbije.
• 
  Takovski ustanak, izdanje knjižare Trifka Dudića, razglednica, štampa, kolorisanje, 8,9×13,9 cm, Mostar