Sahle Dengel
Sahle Dengel bio je etiopski car (neguš negasti) između 1832. - 11. februara 1855, u nesrećnom periodu za Etiopiju zvanom Zemene Mesafint (Doba prinčeva). On je bio sin Gebre Mesaja, navodnog potomka mlađeg sina cara Fasilidesa.
| Sahle Dengel | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Etiopsko carstvo |
| Datum smrti | 11. februar 1855. |
| Mesto smrti | Etiopsko carstvo |
| Dinastija | Solomonska dinastija |
| Car Etiopije | |
| Period | 1832 — 11. februar 1855. (uz prekide) |
| Prethodnik | Gebre Krestos |
| Naslednik | Tevodros II |
Biografija uredi
Sahle Dengel bio je u velikoj meri samo marioneta u rukama svog regenta, Ras Alija II, člana vladarske porodice iz plemena Oromo iz okruga Jedžu. Eduard Ripel, koji je posetio etiopski glavni grad Gondar 1833, zabeležio je da car ima tako skroman prihod, koji je jedva nešto veći od prosečno siromašnog Etiopljanina, a da rasovi Tigraja, Šoe i Amhare nisu u mogućnosti da stanu na kraj stalnim sukobima i krvoprolićima.[1]
Sahle Dengela na tron je postavio Ras Ali II, ali su njegovi sveštenici posumnjali u versku ispravnost Sahle Dengela i uverili njegova patrona Ras Alija II da treba da ga ukloni. Ras Ali II poslušao je njihov savet, te poslao Sahle Dengela u egzil u Zengaj, a njegova brata Gebre Krestosa, vratio iz egzila na ostrvu Mitraha (Jezero Tana), te ga postavio za cara. Međutim, Gebre Krestos je umro nakon svega tri meseca, tako da je Ras Ali II ponovno u oktobru 1832, vratio Dengela na tron. U to isto vreme, jedan monah po imenu Egvale Anbesa javno je objavio svoje pravo na carski etiopski tron, pozivajući se na jednu od legendi, da će samo car Teodor vratiti Etiopiji mir. Sahle Dengel se iskrao iz svog dvora u Gondaru, otišao do kampa gde je bio Anbesa, i odrezao mu glavu, koju je kasnije izložio na stablu, da je svi gledaju.[2]
Nakon smrti rasa Kinfuja, etiopski gospodari rata, brojni rasevi borili za kontrolu svojih poseda u Godžamu. Na kraju je lukava i moćna majka Alija II, Menen Liben Amede, uspela da nadvlada sve protivnike. Ona je u bici kod Čenti Bera (oktobar 1839), uspela da pobedi i zarobi Kinfujevog rođaka Valdu Teklea. Nedugo nakon toga, ona je svrgnula Sahle Dengela sa trona 29. avgusta 1840. u korist svog novog muža Johanesa III[3] Novoustoličeni car Johanes III ubrzo je razljutio svog protektora Alija II, jer je dao prednost njegovom ljutom protivniku Vube Hajle Marijamu, tako da je on ubrzo nakon toga u oktobru 1841. ponovno vratio na tron Sahle Dengela.
Sahle Dengel se održao na tronu do 1848, jer ga je tad Gošu Zevde zatekao u Gondaru kao rasa.[4]
Johanes III je nekako uspeo da se vrati na tron oko 1850, ali je već 1851. svrgnut, opet od Sahle Dengela. No Johanes se nije s time mirio, tako da su on i Sahle Dengel vladali rascepkanim delovima smanjenog Etiopskog carstva, sve dok na scenu nije stupio Tevodros II, koji je dokinuo to stanje zvano Zemene Mesafint.
Pisma Sahle Dengela uredi
Iako je bez stvarne moći i vlasti, Sahle Dengel pisao je raznim uticajnim osobama izvan Etiopije koristeći se carskim naslovom i pečatom. Postoji čitav paket njegovih pisama, pa je tako pisao anglikanskom biskupu Jerusalima Samuelu Gobatu u aprilu 1848, moleći ga za pomoć pri obnovi etiopskog vlasništva nad samostanom Dar-es-Sultan.[5] On je pisao i britanskoj kraljici Viktoriji i molio je da utiče na valiju Egipta, Muhamed Alija da ovaj povuče svoju vojsku iz Etiopije i Gondara.[6]
Izvori uredi
- ^ Edward Ullendorff: The Ethiopians, second edition (London: Oxford University Press, 1965), pp. 83.
- ^ H. Weld Blundell: The Royal chronicle of Abyssinia, 1769-1840 (Cambridge: University Press, 1922), pp. 489
- ^ Weld Blundell, Royal chronicle, pp. 491
- ^ Sven Rubenson, King of Kings: Tewodros of Ethiopia (Addis Ababa: Haile Selassie I University, 1966), pp. 39
- ^ Text and translation in in David L. Appleyard (translator), Letters from Ethiopian Rulers (Early and Mid-Nineteenth Century) (Oxford: British Academy, 1985), pp. 91-118.
- ^ Discussed in Sven Rubenson, The Survival of Ethiopian Independence (Hollywood: Tsehai, 2003), pp. 76-82. Rubenson is suspicious of the letter in the form d'Abbadie delivered to Palmerston, and explains the missive as an attempt to create "the impression that he had been made the envoy of all Ethiopia on a national issue of some urgency."