Svevi

Svevi ili Svebi (lat. Suevi, Suebi, Suevians (Jordanes, Prokopije) ili Suebians) su bili germanski narod poreklom iz blizine Baltičkog mora.

Plemena Sveva između reka Labe i Odre

Rana istorija

Praćenje razvoja, kao i samu etnogenezu Sveva otežava to što su mnoga germanska plemena sebe samovoljno svrstavala u Sveve, kako bi se okoristila njihovom ratničkom slavom. Tako i Cezar, koji je 58. godine p. n. e. porazio u Galiji svevskog kneza Areovista, pod imenom Sveva podrazumeva Germane istočno od Ubiera i Sigambrera, plemena koja su već tada bila romanizovana, a zapadno od Heruska. I Kasije Dion (Lucius Cassius Dio Cocceianus, 160—229; rimski senator, konzul, pisac i istoričar) uočava želju nekih Germana da se nezasluženo nazovu Svevima, pa upozorava da „mnogi ističu svoje pravo na naziv Svevi“. Kako ćemo kasnije da vidimo ovoj zbrci je doprinela i specifična svevska frizura, koju su kao sopstveno obeležje prisvojili i pripadnici drugih plemena.

Koliko su Svevi bili silan i slavan narod odlično govori i podela starogermanskog vremena, koje se po nemačkom istoričaru Venskusu (Reinhard Wenskus, 1916—2002) deli na doba Sveva i na doba Gota, pa je razumljivo da su mnogi želeli da se ubroje u jedan od ova dva moćna plemenska saveza.

Smatra se da su Svevima u vreme Tacita pripadali Markomani, Hermunduri, Kvadeni, Langobardi i, možda, Angli, dok su za najplemenitije Sveve smatrani Semnoni koji su živeli između Elbe i Odre. Samo pola veka kasnije Ptolemej iz Aleksandrije u ovaj savez (Syeboi) ubraja Angle, Semnone, velike Brukterere, Angrivare i Tevtonoare (na donjoj Elbi), a navodi i da se jedna reka u blizini Odre zove Syebos.

Po dolasku Gota u 3. veku, a posebno Huna koji su u 4. veku teško porazili pangermanski savez u današnjoj centralnoj Nemačkoj, uticaj i moć Sveva rapidno opadaju. U savezu sa germanskim Vandalima i iranskim (možda i slovenskim) Alanima jedno jedino pleme Sveva 31. decembra 406. pod vođstvom Emenriha (špan. i port. Hermerico, 360–441) prelazi granicu Rimskog carstva, poražava rimsku vojsku u bici kod Majnca (lat. Mogontiacum) i prodire do rimske provincije Hispanije (današnja Španija), gde po starom varvarskom običaju lutrijom dobija Galiciju.

Onom delu Sveva koji su ostali u staroj domovini pridružuju se i u njih se stapaju delovi Kvadena, dok se deo Sveva 470. pridružio Alemanima sa kojima se deset godina kasnije stopio. Početkom 5. veka, međutim, delovi Alemana uzimaju ime Sveva. Na srednjem Dunavu Sveve pokoravaju i asimiliraju Langobardi oko 540. pod vođstvom kneza Vaha (Wacho). Pozno-rimski istoričar Jordanes (Jordanes ili Jornandes, umro oko 552) još oko 550. razlikuje Alemane od Sveva, pri čemu ove prve lokalizuje na Alpima, a druge u Alemaniji, koja se nalazila na jugozapadu današnje Nemačke. U ovom delu Evrope se još zadržalo ime Sveva u današnjim Švabama (nem. Schwaben), za koje se veruje da su proistekli iz Alemanskog saveza. Po načinu izgovora imena može da se pretpostavi da su Banatske Švabe (nem. Siebenbürgen) potomci Dunavskih Sveva, odnosno nekog njihovog dela koji se odupro asimilaciji Gota i Langobarda.

Kultura

Svevska punđa

Po Tacitu Svevi su posebno poštovali kult Nertusa, odnosno Majke zemlje. Osim toga, Tacit nas obaveštava i o svetom lugu kod Semnona u koji obični smrtnici smeju da ulaze samo vezani kako bi demonstrirali svoje pokoravanje bogovima.

Posebno je poznata i tipična frizura slobodnih Sveva, takozvana „svevska punđa“, kojom su se ovi razlikovali kako od robova, tako isto i od pripadnika ostalih plemena, ali i da bi u boju izgledali višim. Punđa se pravila tako što bi muškarac svoju kosu češljao na stranu, zatim je upletao i uvijao na temenu. Ova moda se vremenom proširila i među plemenima u okruženju, pa rimski pesnik Marcijal (Marcus Valerius Martialis, od 38—40. do 102—104. n. e) piše: „Sa kosom uvezanom u punđu dođoše Zugambri." Isti perčin su nosili i Srbi na Balkanu, Bude Budisavljević (general) pišući o svom djedu Jovanu u kontekstu posljednjeg turskog rata (1788–1791) zapisao je i ovo: ...a dugačka sijeda kosa bila mu je u perčin opletena. Simo Popović je spominje kod kralja Nikole , Idit Daram kod žitelja sjevrne Albanije , nosio ju je i Karađorđe Petrović, a spominje je i Simeon Piščević, kao i mnogi drugi.

Naseljavanje Galicije

Dok su se Vandali i Alani sukobljavali sa Francima oko toga ko će vladati Galijom, dotle su Svevi pod kraljem Hermerikom krenuli južnije, prešli Pirineje i došli na područje Pirinejskog poluostrva. Prolazeći kroz Baskiju, oni se naseliše u Galiciji u severozapadnoj Španiji.

Položili su zakletvu rimskom caru Honoriju i dobili su carsko odobrenje da se nasele pod vlastitom autonomnom upravom. U slično vreme kad i Galicija i Britanija je bila pod vlastitom upravom. To su bila prva podkraljevstva koja su se počela formirati na teritoriji raspadajućeg Zapadnog rimskog carstva. Svevska Galicija je predstavljala prvo podkraljevstvo, koje je kovalo vlastiti novac.

Svevsko kraljevstvo Galicija

Uspostavljeno 410. Svevsko kraljevstvo Galicija je trajalo do 584. Za razliku od Ostrogotskog u Italiji ili Vizigotskog kraljevstva u Španiji, Galicija nikad nije dobila neki veći politički značaj.

Vrlo malo je ostalo od germanskog jezika, jer su Svevi brzo prihvatili lokalni špansko-rimski jezik.

Procenjuje se da broj Sveva koji su došli u Galiciju nije bio veći od 30.000. Grad Brakara Avgusta (današnji Braga) postao je prestolnica Sveva.

Dok su 416. Vizigoti došli na Pirinejsko poluostrvo da se bore protiv Vandala i Alana, Svevi su proširili svoje kraljevstvo. U najboljim danima kraljevstvo se prostiralo do Madrida ili Sevilje.

Kralj Hermerik je 438. sklopio mir sa lokalnim špansko-rimskim stanovništvom i abdicirao u korist sina Rehila. Rehil umire 448, a Rehijar postaje kralj i 447. godine prelazi u hrišćanstvo, koje postaje službena religija, s tim što je proces hristijanizacije Sveva i ostalog lokalnog stanovništva trajao znatno duže.

Vizigotski kralj Teodorik II pobjeđuje Sveve i otada Svevsko kraljevstvo počinje da se smanjuje.

Vizigotski kralj, Leovigild osvaja kraljevstvo Sveva 585. godine, a zadnji Svevski kralj Andreka silazi sa prestola.

Svevski kraljevi Galicije

• Hermerik (409—438)
• Rehil (438—448)
• Rehiar (448—456)
• Aioulf (456—457), samo na jugu
• Framta (456—457), samo na jugu
• Maldras (457—459), samo na jugu
• Rihimund (459—463), samo na jugu
• Frumar (459—463), samo na jugu
• Remismund (459—469), u potpunosti od 463
• Tokom perioda od 469. do 550. imena svevskih poglavica nisu poznata.
• Kariarik (550—559)
• Teodemar (559—570)
• Miro od Galicije (570—583)
• Eborik (zvan i Eurik') (583—584)
• Andeka (584—585), svrgnut i proteran u manastir od strane Leogovilda
• Malarik (585—586), poražen u borbi protiv Leogovilda

Vizigoti osvajaju Svevsko kraljevstvo 585. godine.

Vidi još

• Markomani
• Vizigoti
• Germani

Literatura

• Ferreiro, Alberto. "Braga and Tours: Some Observations on Gregory's De virtutibus sancti Martini." Journal of Early Christian Studies. 3 (1995), p. 195–210.
• Thompson, E. A. "The Conversion of the Spanish Suevi to Catholicism." Visigothic Spain: New Approaches. ed. Edward James. Oxford: Oxford University Press, 1980. ISBN 0-19-822543-1.
• Reynolds, Robert L., "Reconsideration of the history of the Suevi", Revue belge de pholologie et d'histoire, 35 (1957), p. 19–45.
• Strabo, Geographia 7:1.4, geographically themed history, written around 18 AD
• Marcus Velleius Paterculus, Roman History 2:117–120, written in 30 AD
• Tacitus, Annals 1.3, 1.10, 1.43, 1.55–71, 2.7, 2.41, 2.45, 2.88, a history written in 109 AD
• Suetonius, Lives of the Twelve Caesars: Augustus 23, Tiberius 17–18, biographies written in 121 AD
• Florus, Epitome de T. Livio Bellorum omnium annorum DCC Libri duo 2:30, history/panegyric, written in the early second century AD
• Dio Cassius, Roman History 56:18–24, written in the first half of the third century AD
• Seneca the Younger, "Epistulae Morales ad Lucilium," referenced in Letter 47, Section 10
• Gesa von Essen, Hermannsschlachten. Germanen- und Römerbilder in der Literatur des 18. und 19. Jahrhunderts. Wallstein Verlag, Göttingen 1998, ISBN 3-89244-312-2 (Hermann Battles. Images of Teutons and Romans in the literature of the 18th and 19th centuries.)
• Wolfgang Schlüter (Ed.), Römer im Osnabrücker Land. Die archäologischen Untersuchungen in der Kalkrieser-Niewedder Senke. Rasch, Bramsche 1991, ISBN 3-922469-57-4 (Romans in the Osnabrück District. The archaeological excavations in the Kalkriese-Niewedde depression.)
• Edward Shepherd Creasy, Germans under Arminius Revolt Against Rome in The Great Events by Famous Historians, Vol. 2, compilation of historical essays published in 1905
• Smith, William, ur. (1867). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 2. Boston: Little, Brown, and Company. 
• Weidemann, T. E. J. (1996). „Tiberius to Nero”. Ur.: Bowman, Alan K.; Champlin, Edward; Lintott, Andrew. The Cambridge Ancient History (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26430-3. 
• Ancient Warfare special "The Varian Disaster", June 2009 (essays by various authors, including Clunn and Murdoch)
• Fergus M. Bordewich, "The ambush that changed history" in Smithsonian Magazine, September 2005, pp. 74–81.
• Wilm Brepohl, Neue Überlegungen zur Varusschlacht. Aschendorff, Münster 2004, ISBN 3-402-03502-2 (Reconsidering the Varus Battle.)
• Cawthorne, Nigel (2012). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. Arcturus Publishing. ISBN 978-1-84858-954-4. Pristupljeno 16. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tony Clunn, The Quest for the Lost Roman Legions, Savas Beatie LLC, 2005, 372 pp. ISBN 978-1-932714-70-8. The late author discovered the battlefield. This book is a combination of the account of his discovery, the artifacts he found, and his theory about the course of the battle, with that portion recounted in fictional style built around the history.
• Creasy, E. S. (2007). The Fifteen Decisive Battles from Marathon to Waterloo. Wildside Press LLC. ISBN 978-1-4344-8442-0. Pristupljeno 16. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Davis, Paul K. (1999). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford University Press. ISBN 0-19-514366-3. Pristupljeno 16. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Boris Dreyer, Arminius und der Untergang des Varus. Warum die Germanen keine Römer wurden. Klett-Cotta, Stuttgart 2009, ISBN 978-3-608-94510-2 (Arminius and the downfall of Varus. Why the Teutons did not become Romans.)
• Durschmied, Erik (2013). The Weather Factor: How Nature Has Changed History. Hachette UK. ISBN 978-1-4447-6965-4. Pristupljeno 16. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Goldsworthy, Adrian Keith (2016). In the name of Rome : the men who won the Roman Empire. New Haven. ISBN 978-0-300-22183-1. OCLC 936322646. 
• Gilliver, Catherine (2003). Caesar's Gallic wars, 58–50 BC. New York: Routledge. ISBN 978-0-203-49484-4. OCLC 57577646. 
• Joachim Harnecker, Arminius, Varus und das Schlachtfeld von Kalkriese. Eine Einführung in die archäologischen Arbeiten und ihre Ergebnisse. 2nd ed. Rasch, Bramsche 2002 ISBN 3-934005-40-3 (Arminius, Varus and the battlefield of Kalkriese. An introduction to the archaeological work and its results.)
• Ralf Günter Jahn, Der Römisch-Germanische Krieg (9–16 n. Chr.). Dissertation, Bonn 2001 (The Roman-Germanic war (9–16 AD).)
• Johann-Sebastian Kühlborn, "Auf dem Marsch in die Germania Magna. Roms Krieg gegen die Germanen". In: Martin Müller, Hans-Joahim Schalles und Norbert Zieling (Eds.), Colonia Ulpia Traiana. Xanten und sein Umland in römischer Zeit. Zabern, Mainz 2008, ISBN 978-3-8053-3953-7, S. 67–91. ("On the march into Germania Magna. Rome's war against the Germanic tribes".)
• Fabian Link, Die Zeitdetektive. Die Falle im Teutoburger Wald: Ein Krimi aus der Römerzeit. Ravensburger, 2010, ISBN 978-3-473-34535-9. (The time detectives. The events in the Teutoburg Forest: a crime story of Roman times.) (youth fiction)
• Ralf-Peter Märtin, Die Varusschlacht. Rom und die Germanen. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main 2008, ISBN 978-3-10-050612-2 (The Varus Battle. Rome and the Germanic tribes.)
• McNally, Michael (2011). Teutoburg Forest, AD 9 : the destruction of Varus and his legions. Peter Dennis. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-581-4. OCLC 610837226. 
• Günther Moosbauer, Die Varusschlacht. Beck'sche Reihe, Verlag C. H. Beck Wissen, München 2009, ISBN 978-3-406-56257-0 (The Varus Battle.)
• Murdoch, Adrian (2004). „Germania Romana”. Ur.: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic Literature and Culture. Boydell & Brewer. str. 55—73. ISBN 157113199X. 
• Murdoch, Adrian (2012). Rome's Greatest Defeat: Massacre in the Teutoburg Forest. The History Press. ISBN 978-0-7524-9455-5. Pristupljeno 16. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Phang, Sara Elise; Spence, Iain; Kelly, Douglas; Londey, Peter (2016). Conflict in Ancient Greece and Rome: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia [3 volumes]: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-020-1. 
• Paweł Rochala, Las Teutoburski 9 rok n.e. Bellona, Warszawa, 2005.
• Michael Sommer, Die Arminiusschlacht. Spurensuche im Teutoburger Wald. Stuttgart 2009 (The Arminius Battle. Search for traces in the Teutoburg Forest.)
• Dieter Timpe, Römisch-germanische Begegnung in der späten Republik und frühen Kaiserzeit. Voraussetzungen – Konfrontationen – Wirkungen. Gesammelte Studien. Saur, München & Leipzig, 2006, ISBN 3-598-77845-7 (Roman-Germanic encounter in the late Republic and early Empire. Conditions – Confrontations – Effects. Collected Studies.)
• Tucker, Spencer (2010). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-429-0. Pristupljeno 16. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wells, Peter S. (2003). The Battle That Stopped Rome: Emperor Augustus, Arminius, and the Slaughter of the Legions in the Teutoburg Forest. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-02028-2.  Strong on archaeology; "Florus"-based theory.
• Peter Oppitz, Das Geheimnis der Varusschlacht. Zadara-Verlag, 2006, ISBN 3-00-019973-X (The mystery of the Varus Battle.) Paderborn would have been the site of the battle.
• Powell, Lindsay (2014). Roman Soldier versus Germanic Warrior 1st Century AD. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-4728-0349-8. 
• Vance, Norman (2015). „The Novel”. Ur.: Vance, Norman; Wallace, Jennifer. The Oxford History of Classical Reception in English Literature (Volume 4: 1790–1880). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-959460-3. 
• Rainer Wiegels (ed.), Die Varusschlacht. Wendepunkt der Geschichte? Theiss, Stuttgart 2007, ISBN 978-3-8062-1760-5 (The Varus Battle. Turning point of history?)
• Reinhard Wolters, Die Römer in Germanien. 5th ed. Verlag C.H. Beck, München 2006, ISBN 3-406-44736-8 (The Romans in Germania.)
• Reinhard Wolters, Die Schlacht im Teutoburger Wald. Arminius, Varus und das römische Germanien. München 2008, ISBN 978-3-406-57674-4 (The Battle of the Teutoburg Forest. Arminius, Varus and Roman Germania.)

Spoljašnje veze

• The Chronicle of Hydatius is the main source for the history of the Suebi in Galicia and Portugal up to 468.
• Identity and Interaction: the Suevi and the Hispano-Romans, University of Virginia, 2007
• Medieval Galician anthroponomy
• Minutes of the Councils of Braga and Toledo, in the Collectio Hispana Gallica Augustodunensis
• Orosius' Historiarum Adversum Paganos Libri VII