Svetislav Božić

Svetislav Božić (Loznica, 22. maj 1954) srpski je kompozitor, univerzitetski profesor i akademik.

Svetislav Božić
Lični podaci
Datum rođenja	(1954-05-22)22. maj 1954.
Mesto rođenja	Loznica, FNRJ

Diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu 1977, a magistrirao 1979. Na istom počinje da radi kao asistent 1980, docent od 1988, zatim kao vanredni profesor od 1993, da bi 1999. stekao zvanje redovnog profesora. Radi kao profesor Slobomir P. Univerziteta u Bijeljini i Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, gdje predaje harmoniju.

Stvaralaštvo

Svetislav Božić je redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti i nesumnjivo jedan od najznačajnijih kompozitora srpske duhovne muzike zasnovane na pravoslavnoj tradiciji i vizantijskom kulturološkom kodu. Kompozitor i profesor Svetislav Božić, autor je preko 200 kompozicija različitih žanrova od solističkih, kamernih, horskih, orkestarskih do vokalno-instrumentalnih. Osnovni modeli njegove muzike i njegovog umetničkog oblikovanja deo su stabilnih duhovnih i kulturoloških zona, koje su nedvosmisleno razumljive svakom odraslom i odgojenom čoveku na našoj tradiciji.

Dela, izvođenja i izvođači

U tom smislu treba podsetiti na horska dela izvedena na Letnjoj duhovnoj akademiji u Studenici deset godina zaredom gde su izvedena dela: Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog, Opelo, Svenoćno bdenije, Serbia (stihovi M. Crnjanskog), Plava grobnica (stihovi M. Bojić), Vrata spasa (stihovi R. P. Nogo), Svetosimeonovska duhovna pletenica (stihovi Đ. Nikolić) sa horom Abrašević i dirigentom M. Pančićem, zatim još jedna Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog, Praznično večernje, koje je izveo hor Beogradske opere i dirigent Đ. Pavlović i Duhovna lira za muški hor (stihovi Vladika Nikolaj Velimirović) Srpski muški hor. Takođe treba napomenuti da ovom Studeničkom komonveltu pripadaju i sledeća horska dela Hilandarski palimpsest (R. P. Nogo) kojim je obeležena 60-togodišnjica Hora RTB-a i 8 vekova manastira Hilandara sa dirigentom Mladenom Jaguštom, kao i niz kompozicija u ciklusu Jutrenja iz Hercegovačke Gračanice na stihove našim znamenitih pesnika dobitnika nagrade Jovan Dučić: Milosava Tešića, Miodraga Pavlovića, Ljubomira Simovića, Stevana Raičkovića, Matije Bećkovića, Slobodana Rakitića, Miroslava Maksimovića, R. P. Noga. U opusu S. Božića su kompozicijue na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića, Milorada Pavića, Momčila Nastasijevića, Jovana Dučića, Vaska Pope, Dejana Medakovića i drugih. Muziku Svetislava Božića izvodili su i izvode brojni vrhunski domaći i inostrani orkestri, horovi i solisti: Simfonijski orkestar Kapele Sankt Peterburga, dirigent Vladislav Aleksandrovič Černušenko, Oksfordska Filomuzika, London dirigent Marios Papadopulos (patron Vladimir Aškenazi), Veliki simfonijski orkestar Čajkovski, Moskva, dirigent Vladimir Fedosejev, Državna filharmonija Zaporožja, Ukrajinski dirigent Vječeslav Vasiljevič Ređa.

Takođe poznati horovi: Državna akademska Kapella – Glinka, Sankt Peterburg, Muški hor iz Sankt Peterburga, Moskovski kamerni hor, Rusija, Madrigal iz Rumunije, kao i sa prostora bivše Jugoslavije: Srbadija iz Bjeljine, Jedinstvo iz Banjaluke, Republika Srpska, Stanko Dragojević, Podgorica, Crna Gora i drugi.

Solisti: Žaklin Kol, Andrej Ivanovič, Aleksandar Sinčuk (laureat Međunarodnog klavirskog konkursa Rahmanjinov), Džulijan Galant (Julian Gallant), Vladimir Miler, Petar Migunov, Darja Libova, Vladimir Risin, Jovan Kolundžija, Sreten Krstić, Dubravka Jovičić, Nada Kolundžija, Jasmina Kulaglić, Mladen Đorđević, Ljubiša Jovanović, Predrag Ivanović, Lidija Stanković, Vasilija folić-Mutavdžić, Nevena Popović, Dorijan Ljeljak, Marina Arsenijević, Marina Apostolović i mnogi drugi.

Domaći ansambli (horovi i orkestri): Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar RTB-a, Orkestar vojske Srbije, Filharmonija mladih Borislav Pašćan, Srpski kamerni orkestar, BGO Dušan Skovran, Gudači Sv Đorđa i Kraljevski gudači Sv Đorđa, gudački orkestar za muzičke talente iz Ćuprije, gudački orkestar muzičke škole Manojlović, Beograd, Niški simfonijski orkestar, gudački kvartet Mokranjac, hor i orkestar muzičke škole Mokranjac, nekoliki kamerni ansambli sastavljeni od univerzitetskih profesora umetničkih akademija iz Srbije.

Horovi: RTS (dirigent Bojan Suđić), Abrašević, Lola (dirigent Milovan Pančić), Obilić, Kolegijum muzikum (dirigent Darinka Matić-Marović), Liceum, Barili, 66 devojaka i drugi.

Muzika Svetislava Božića izvođena je u šesnaest zemalja: Japanu, Engleskoj, Ukrajini, na Kipru, u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Nemačkoj, Portugaliji, SAD-u, Rusiji. U prestižnim koncertnim dvoranama: Koncertna dvorana Čajkovski u Moskvi, Koncertna dvorana KAPELLA, Sankt Peterburg, Rusija, Regent Hall, London, Velika dvorana Nacionalne muzičke akademije Čajkovski, Kijev, Koncertna dvorana GLINKA, Zaporožje, Ukrajina, Koncertna dvorana ”L Heure Bleue“, Švajcarska.

Nagrade i priznanja

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, između ostalih:

• Nagrada „Zlatni beočug” Beograda (1995)
• Oktobarska nagrada grada Beograda za autorski koncert u Narodnom muzeju i „Svenoćno bdenije“ u manastiru Studenica (1995);
• Vukova nagrada
• Nagrada Udruženja kompozitora Srbije: „Frigijska pesma“ (1985), „Aksak“ (1984);
• Nagrada Vukove zadužbine, za kompoziciju Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog, 1993.
• Nagrada „Braća Karić”, 1998.
• Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2000.
• Nagrada „Račanska povelja”, 2004.
• Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena (2022);
• Nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske (2018);
• Zahvalnica Fakulteta muzičke umetnosti za izuzetne zasluge i doprinos Fakultetu (2017);
• Belovodska rozeta, za izuzetan doprinos kulturi i umetnosti (2006);
• „Horovi među freskama“ u Beogradu za „Praznično večernje“ (2003);
• Dve Zlatne plakete Mokranjčevih dana za „Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog“ (1993) i „Svenoćno bdenije“ (1995);
• Šest Prvih nagrada na Jugoslovenskim horskim svečanostima u Nišu: „Nostalgija“ (1992), „Zora“ (1990), „Atlas vetrova“ (1988), „Poslanica“ (1986), „Kondak“ (1984), „Dozivanja“ (1982);
• Prva nagrada na Republičkom takmičenju za ženski i dečji hor, „Mukline“ (1988);
• Studentska Oktobarska nagrada grada Beograda, za magistarski rad (1980).

Pojedinačna dela

• Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog
• Molitva Račana, za hor i orkestar 1996.
• Svjati Bože, za solo bariton i mješoviti hor, liturgijski tekst 1997.
• Raški mozaik, koncert za klavir i orkestar 1996.
• Plava grobnica, za mješoviti hor, (M. Bojić) 1995.
• Jutrenje iz Hercegovačke Gračanice, (ciklus horskih kompozicija za muški hor nastao na stihove pjesnika Jovana Dučića i srpskih pjesnika dobitnika književne nagrade njegovog imena)
• Hilandarski palimpsest, za mješoviti hor (R. P. Nogo) 1998.
• Svetlosti i senke nad Metohijom, za mješoviti hor (M. Crnjanski) 2004.
• Serbija, za mješoviti hor, poezija M. Crnjanski 1990.
• Metohijska pojanja, končertino za klavir i orkestar 1998.
• Kroz san moj tavni, koncert za gudački orkestar 1999.
• Šapat Sentandreje, simfonijska poema za orkestar 1995.
• Pelagonijska molitva, koncert za violinu i gudače
• Bagdala, koncert za klavir i orkestar
• Sa Karpata, koncert za ženski hor, dva klavira i gudače
• Duhovna lira, za muški hor. Stihovi Vladika Nikolaj
• Nebesna liturgija, za mešoviti hor. Stihovi Vladika Nikolaj
• Vrata spasa, za mešoviti hor i naratora. Stihovi Rajko Petrov Nogo

Izdanja. Diskovi i stručno-pedagoška literatura.

Brojna su izdanja njegovih kompozicija na diskovima, (do sada 14 autorskih CD-a, 10-tak sa više autora i DVD izdanja autorskih koncerata u zemlji i inostranstvu). Želeo bih ovde da pomenem najnovije izdanje njegove muzike za klavir u čuvenoj pariskoj izdavačkoj kući NAKSOS (NAXOS) u izvođenju naše poznate pijanistkinje Jasmine Kulaglić., koja je upravo izašla iz štampe (muzika inspirisana našim manastirima Kalenić, Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Sopoćani, Hilandar, Žiča, Studenica, Gornjak......)

Takođe ima veliki broj izdanja u oblasti umetničko-stručne literature što potvrđuje visok stepen stručnosti njega kao pedagoga:

• Modalna harmonija u delima kompozitora XIX i XX veka, biblioteka FMU u Beogradu, 1979.
• Formalne i lestvično-tetrahordalne karakteristike stihire Gospodi Vozzvah u Osmoglasniku Stevana Mokranjca, biblioteka FMU u Beogradu, 1987.
• R. P. Nogo, S. Božić Serbijo, iže jesi, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
• Darovi i tragovi vremena prošlog – ogledi iz harmonije, Čugura print, Beograd, 2003.
• Melanholične senke drumova južnih – ogledi iz harmonije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005
• Fragmenti o muzici – knjiga eseja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005
• Knjiga eseja i muzika za klavir - Žamor leta 2006, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2007.
• kontrapunkt - 33 mala linearna poslušanja - Čugura print, Beograd 2009.
• Muzička forma u 33 portreta-Slobomir P Univerzitet, Bijeljina, Republika Srpska, 2009.
• Zvuk i muzika u medijima, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2009.
• 24 prelida za klavir, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2011.
• Izložba 24 etide – slike za klavir Slobomir P Univerzitet, Bijeljina, Republika Srpska, 2012.

Društvena delatnost

U protekle tri decenije ostavio je zapažen trag kao član, selektor, predsednik umetničkih komisija, odbora, žirija značajnih festivala, manifestacija, prestižnih nagrada: Jugoslovenskih horskih svečanosti u Nišu, Mokranjčevih dana u Negotinu, Međunarodnog festivala horova u Novom Sadu, Festivala horova u Šapcu, Međunarodnog festivala horova u Bjeljini i Prijedoru- Republika Srpska, Međunarodnog festivala mladih talenata, pijanista i gudača u Zaporožju – Ukrajina, BEMUS-a, Nagrade Vukove zadužbine, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade, Račanske povelje, Dana srpskog duhovnog preobraženja u Despotovcu, Vukovog sabora i drugih. Pored toga, Svetislav Božić je vrstan sociokulturni analitičar i nacionalni mislilac, nadahnut i precizan istovremeno, jedan od onih koji u izboru između trenda i nacionalnog nikada nisu imali naročitih dilema.

Božićeva okrenutost prema Vizantiji je prirodno stanje čoveka prema svome okruženju ... kao stanje duha, uslovljeno nasleđem i tlom.

Učestvovao je 2012. godine u komisiji za dodelu nacionalnih penzija u Srbiji. Ubrzo je podneo ostavku na to mesto.

Izvod iz kritika

Kompozicija Ehos br.1 (za flautu) Svetislava Božića jasno je orijentalne prirode. Melodijske linije su ostavile dramatičan trag u čemu je bilo prizvuka nečeg živopisnog-slikarskog, čije efekte često povezujemo sa elektronikom... “Der Rheintaler“ Svisse, 30.01.1985

... Završnica gala koncerta hora Abrašević (Beograd) pripala je efektno ozvučenoj bogatoj teksturi retke harmonske lepote u kompoziciji Svetislava Božića Nostalgija, prema stihovima Jovana Dučića. Politika, 29.03.1993, Milena Pešić

Početak XXVIII Mokranjčevih dana može se uzeti i kao njegov vrhunac: Liturgija Sv Jovana Zlatoustog, ultra talentovanog Svetislava Božića, na momente gotovo dijabolična u svojoj strastvenosti verovatno je ... najbolje što nam je 1993 u Negotinu ponuđeno. Novosti, Kultura, 26.09.1993, Zorica Kojić

. . . Kada se neko u toku jedne ili dve godine intenzivno bavi pisanjem iste vrste muzike, čekaju ga bar dve zamke: jedna je zasićenje izvođača i publike, a druga – upadanje u manirizam. Svetislav Božić je vešto izbegao svaku – Opelo u gis-molu zvuči drugačije, pleni toplinom, slivenošću i jednostavnošću harmonija koje kod njega nikada nisu bizarne, već nežne i blage. .. . . Politika, Muzička hronika, mart 1995, Branka Radović

Premijerno izvođenje dela za klavir i orkestar Raški mozaik Svetislava Božića izazvalo ovacije publike... (KNU 8.11. 1997.g) Blic, 10.11.1997, B. Lijeskić

. . . Raški mozaik Svetislava Božića kao da doziva neke daleke svevremene zornjače iznad Studenice, Ribnice i Ibra u zemlji naših predaka, spajajući baroknu motoričnost i kliktavost naših narodnih motiva . . . . Dnevnik, Muzički život, 14.11.1997, Gordana Krajačić

Autorsko veče kompozitora Svetislava Božića (Srbija) . . . Kada sam se u u jesen 1995. godine prvi put susrela sa muzikom tog kompozitora u programu Međunarodnog festivala Kijev-muzik-fest, kuda je bio i Zaporoški simfonijski orkestar, shvatila sam: slušati Svetislava Božića – znači slušati Tišinu- Mir, porođen tajnom njegove uzvišene duhovnosti . . Srcem, kroz osobeni unutrašnji bol kompozitor u svojim delima proživljava istoriju svoje zemlje najpre u simfonijskim kompozicijama kao Šapat Sent Andreje, ali i Serbiji (mešoviti hor), Podibarskom žalu, za gudače . . . . . Naš grad, Kultura, maj.1999, Natalija Bojeva (član Saveza kompozitora Ukrajine, zaslužni umetnik Ukrajine) Avtorskiй večer kompozitora Svetislava Božiča (Serbiя) Naš gorod, Kulьtura, maй1999, Natalья Boeva, (člen Soюza kompozitorov Ukrainы, zaslužennый deяtelь iskusstv Ukrainы

Tematsko izvorište Hilandarskog palimpsesta, podstaknuti svesrpskom tragedijom od najdavnijih njenih korena, poslužili su kompozitoru Svetislavu Božiću da sačini svojevrsno Opelo – u redakciji daleko savremenijoj od ustaljenog tipika ove forme . . . Politika, Muzička hronika, 06.12. 1999, Marija Ćirić

Na ovom koncertu sam, prvi put, imao priliku da čujem dela jugoslovenskog kompozitora Svetislava Božića . . . Elementi protesta i žudnje za prostorom kao i vremenom za razmišljanje, naizgled na potpuno suprotnim polovima, ali ipak pomirljivi, kao da su prožeti u Božićevoj psihi. Slušajući Bagdalu (poema za klavir i orkestar), namah sam bio preplavljen osećanjem pulsirajuće energije i radosti izvođenja muzike. . . . Smenjivanjem zanosa i strasti, kompozitor vešto i diskretno ukazuje čast starijim oblicima, strukturama, bojama i zvucima, dok istovremeno zadržava svoj savremeni, jedinstveni autonomni izraz. Sve se ovo sliva u niz muzičkih odjeka, koji se blago prelivaju, ponekad su i sočni, uzmiču i teku kroz poemu u svakom pravcu. Orkestar je osetljiv vodič, sposoban da dočara čudesnu muzičku strukturu..... Ja se iskreno nadam da će ovakve večeri naći svoje stalno mesto na Evropskoj muzičkoj sceni, jer one predstavljaju muziku složenog izraza, kroz aluziju i prožimanje kulturnih uticaja. Ova muzika je jedinstvena po tome što odbacuje sve unapred date formule i sisteme komponovanja. (naglasio L. K.) Dejli telegraf, Umetnička hronika, 21.12.1999, Lindon Karvs Daily Telegraph, Art Chronicle, 21.12.1999 Lindon Carves

. . . Lament nad Beogradom se sastoji iz niza slika i epizoda različitog karaktera, kroz koje provejava jasna nacionalna nit, pre svega u gudačkom korpusu, u deonici solo violine, pa svih ostalih gudača, zatim u horskom slogu i u deonicama solista. Inspiracija je proistekla iz srpske tradicije i folklornih zapisa. Pevno, kantatski zasvođeno, ne mnogo olakšano za izvođače, ali veoma pristupačno, bez patetike i bez povišenog, izveštačenog tonusa, delo direktno deluje na slušaoca toplinom, iskrenošću i porukom Crnjanskog i Božića koja pogađa slušaoca i direktno asocira i na sadašnja i na teška prošla vremena nacije. . . Politika, Muzička hronika, 10. april 2000, Branka Radović

Molitva Račana (1996) Svetislava Božića, komponovana na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića, monaha manastira Rača i Milorada Pavića je nadahnuta velikom kulturom pravoslavnog istoka. Božićeva muzika spojila je neosrednjevekovnu srpsku tradiciju i moderan literarni senzibilitet u originalno muzičko delo koje je u savršeno akustičnoj dvorani “Glinke“ u Peterburgu zvučalo kao pravi muzički dragulj. Politika, Kulturni život, 05.06. 2000, Branislava Džunov

... Svoju horsku i vokalnu muziku (posebno četiri velike duhovne celine i gromade kakve su Liturgija, Opelo, Svenoćno bdenije, Strasna sedmica, kao i Molitva Račana, Serbija) Svetislav Božić uvek sazdaje od malog broja izražajnih sredstava, od čistih, dijatonskih linija, od harmonija i melodija koje kao da dopiru iz prošlih vekova.... utkiva se u srpsku tradiciju na integralan i originalan način.... U toj prisutnosti slovenskog gena i slovenske duhovnosti i širine, Svetislav Božić je jedinstvena pojava u našem muzičkom stvaralaštvu. On svoje izvore ne krije, ali sa njima ne koketira.... Politika, Muzička hronika, 08.06. 2000, Branka Radović

Autorko veče srpskog kompozitora Svetislava Božića ... Ispunjena velikom snagom neka Molitva Račana postane naša zajednička molitva, a raskošnost ritmova u končertinu za klavir i orkestar, Metohijska pojanja – simbol zajedničke radosti. Novi Peterburg (nedeljnik grada Petrograda), 16 mart. 2006 Večer Serbskoй muzыki v Kapelle Avtorskiй večer serbskogo kompozitora Svetislava Božiča Noый Peterburgь (gorodskaя eženedelьnaя gazeta)marta 2006 g

Vizantijski mozaik, za klavir .... Idealno zvučanje, vešto, mudro sastavljeno u korist velikog muzičkog smisla. Svi registri daju doprinost savršenoj ravnoteži i velikoj punoći zvuka... “Favorit“ Emili Muner u emisi na radiju “ Frans Muzik“, 2012

... Ushićen, duhovni uspon, muzičko hodočašće u neobičnoj punoći. Etjen Mile, 2012

... Kakva snaga! Unutrašnjost i moć, izgrađeni zajedno u jednom linijskom zvučanju. Radio Svis Romand, Lozana, 2012

Spoljašnje veze

• Zvanična stranica (jezik: srpski)
• Biografija na sajtu SANU
• Opera Svetislava Božića o grofu iz Hercegovine („Politika“, 25. februar 2015)
• MUZIČKO-DUHOVNI DAR ZAVIČAJU: 89. Vukov sabor u znaku akademika Svete Božića („Večernje novosti”, 15. septembar 2022)