Svetomir Mladenović Sveta
Svetomir Mladenović Sveta (Saraorci, kod Smedereva, 1. maj 1916 — Tulež, kod Aranđelovca, 22. februar 1942) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| svetomir mladenović | |
|---|---|
 Svetomir Mladenović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. maj 1916. |
| Mesto rođenja | Saraorci, kod Smedereva, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 22. februar 1942. (25 god.) |
| Mesto smrti | Tulež, kod Aranđelovca, Srbija |
| Profesija | železnički službenik |
| Porodica | |
| Supružnik | Milena Mićić-Mladenović |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1939. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 9. oktobra 1953. |
Biografija uredi
Rođen je 1. maja 1916. godine u selu Saraorci, kod Smedereva. Poticao je iz mnogočlane porodice, njegovi roditelji — otac Milan i majka Jelica imali su još četvoro dece — sinove Tanasija Tasu, Andreja Andru i Petra Peru, kao i ćerku Radmilu Radu. Njegov otac je bio kafedžija, a Sveta je svoje rano detinjstvo proveo u očevoj rodnoj kući na obali Jezave.[1]
Osnovnu školu završio u rodnom selu, 1927. godine. Potom je učio gimnaziju u Smederevu, gde je jedno vreme živela njegova čitava porodica. Posle završetka nižih razreda gimnazije upisao je Železničku saobraćajnu školu. Još kao učenik gimanzije, pod uticajem starijeg brata Tase, priključio se omladinskom revolucionarom pokretu. Ubrzo njegova braća i on postaju jedni od vođe revolucionarne omladine - okupljali su mlade, organizovali kružoke i proučavali marksisitičku i drugu revolcuionarnu literaturu. Sveta je u Železničkoj školi učestvovao u formiranju izvesnog broja društvenih, kulturnih i sportskih organizacija.[1]
Nakon završetka škole zaposlio se na železnici, gde je radio ka službenik. Prvo zaposlenje je dobio u Sloveniji, a potom je bio premešten u Sremsku Mitrovicu. U ovim mestima se nije dugo zadržao, pa je bio premešten u selo Vodanj, u blizini Smedereva. Tu je radio kao otpravnik vozova, ali mu je ovo odgovaralo jer je bio blizu kuće.[1] Kao mladi železnički radnik priključio se revolucionarnom radničkom pokretu. Zbog svoje političke opredeljenosti, nekoliko puta je dolazio u sukob s policijom, koji su u njegovoj kući često vršili pretrese. U vreme jednog pretresa, kada je žandarm dirnuo Marksov „Kapital“ uspeo je da mu ovu knjigu otme iz ruku. Drugi put je, u svom selu Saraorci, u očevoj kafani, koja je bila puna ljudi, napao poznatog ljotićevca Radosava Matića zvanog Bele.[2]
Zajedno sa bratom Tasom i drugom Radomirom Radetom Markovićem, Sveta je veoma aktivno radio na organizovanju omladine u selu. Da bih se lakše sastajali, oni su još 1933. godine formirali fudbalski klub SASK. U članstvo tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljen je 1939. godine.[1][2]
Aprilski rat, 1941. godine zatekao da je u Bačkom Gradištu, gde je u nameri da uspori napredovanje neprijatelja, sa grupom omladinaca izveo diverziju na železničkoj stanici. Posle kapitulacije, polovinom aprila vratio se u rodno mesto. Ubrzo je u selo iz Beograda došao i njegov brat Tasa, sa zadatkom da vrši pripreme za organizovanje ustanka. Sveta se veoma aktivno uključio u te pripreme. Maja 1941. godine u njihovoj kući je formirana prva ćelija KPJ u Saraorcima, a Sveta je postao njen član. Nakon toga aktivno su radili na prikupljanju oružja, municije, sanitetskog materijala i druge vojne opreme.[1]
Posle napada Nemačke na Sovjetski Savez, 22. juna 1941, pripreme za ustanak su ubrzane, a već u julu je formiran Drugi šumadijski partizanski odred, za čijeg je političkog komesara imenovan Tasa Mladenović. U sastavu ovog odreda bila je i Oraška partizanska četa, koju su sačinjavali uglavnom borci iz Saraoraca. Sveta i Rade Marković, tada nisu stupili u četu, već su dobili zadatak da još neko vreme ostanu u selu i organizuju novu grupu boraca. Svoj zadatak su ispunili i u avgustu sa novom grupom boraca došli su u Odred. Sveta je tada postavljen za komandira čete.[1]
Sveta je kao radnik na železnici, dobro poznavao prugu, objekte i uređaje na njoj, pa se vremenom specijalizovao za izvršavanje diverzija na pruzi. U blizini Jagodine je izazvao veliki sudar vozova sa nemačkim vojnicima, demolirao je stanične uređaje u selima Markovcu, Bagrdanu, Miloševcu, Krnjevu, Lozoviku i drugim mestima. U Lozoviku je zarobio nemački transportni voz sa namirnicama iz Bugarske, koje su bile podeljene narodu.[2]
Njegova najveća diverzantska akcija bila je napad na železničku stanicu u selu Veliko Orašje, 14. septembra 1941. godine. Velika grupa nedićevaca tada je u Velikom Orašju čekala voz kojim je trebalo da se prebaci na teren zbog potere za partizanima. U nameri da onemogući ovu neprijateljsku akciju, Sveta je sa svojim desetinom napao susednu železničku stanicu u Miloševcu i presreo voz. Potom je u njega ukrcao svoju desetinu i telefonom železničarima u Velikom Orašju javio da po nedićevce dolazi voz da ih preveze na položaj. Kada je voz ulazio u železničku stanicu, nedićevci su se postrojili na peronu, zbog dočeka voza i bržeg ukrcavanja. U trenutku kad su krenuli ka vagonima, partizanska desetina je otvorila vatru iz neposredne blizine. Mnogi nedićevci su tada ostali na mestu mrtvi, a drugi su se dali u bekstvo. Na stanici je nastao opšti metež, što su partizani iskoristili da unište postrojenja, ukrcaju se u voz i krenu natrag. Kad su izašli iz stanice, Sveta je zaustavio kompoziciju, iskrcao desetinu, stavio lokomotivu u pogon i sa mašinovođom iskočio. Lokomotiva je, dobijajući sve veće ubrzanje, zahuktano jurila i uletela u železničku stanicu Velika Plana i zaustavila se izgubivši pritisak pare. Mislivši da su u lokomotivi sakriveni partizani, niko od železničkih službenika, kao i Nemaca i nedićevaca, koji su obezbeđivali železnički stanicu dugo nije smeo da joj priđe.[2][1]
Sveta je svoju hrabrost, pored diverzantskih akcija na pruzi, ispoljavao i u oružanim borbama sa neprijateljem. Tokom Prve neprijateljske ofanzive, u jesen 1941. godine, u sastavu Drugog šumadijskog partizanskog odreda vodio je brobe kod sela Baničine, Donje Rače, Popovića, Miraševca, Topole, Rudnika i Valjeva. Krajem novembra, sa delom svojih snaga povukao se u Sandžak, odakle je s Oraškom partizanskom četom bio upućen na teren Valjeva, gde je oko mesec dana vršio akcije, a zatim se vratio u Pomoravlje.[2][1]
Februara 1942. godine, njegova četa se zajedno sa delom Kosmajskog partizanskog odreda, nalazila terenu sela Venčana i sela Bukovika, kod Aranđelovca. Ne znajući da se Nemci, pomognuti nedićevcima i četnicima nalaze na ovom terenu sa zadatkom da ga očiste od partizana, njegova grupa je 22. februara krenula ka selu Tuležu, gde su upali u zasedu. Jedan deo grupe je krenuo u borbu sa četnicima, a drugi sa Nemcima. Deo grupe koji je napao četnike, imao je uspeha u borbi i uspeo je da se izvuče iz okruženja, dok je drugi deo koji je napao Nemce izginuo.[2][1]
Sveta se nalazio u grupi boraca koja je napala Nemce. U teškoj borbi, neprijateljski mitraljez mu je rafalom odsekao levu ruku iz ramena. Uprkos tome, Sveta je nastavio da se bori, a kada je video da je na izdisaju, izvršio je samoubistvo, kako ne bi živ pao neprijatelju u ruke. U ovoj borbi poginulo je 30 partizanskih boraca.[2][1]
Ukazom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita 9. oktobra 1953. proglašen je za narodnog heroja.[2][1]
Na mestu Svetine pogibije u selu Tuležu, kod Aranđelovca postavljen je kameni-beleg sa spomen-pločom, koja podseća na borbu u kojoj je poginulo 30 partizana. Godine 1955. povodom desete godišnjice pobede nad fašizmom, u centru Smedereva postavljene su biste trojice narodnih heroja — Ivana Stefanovića Srbe, Milivoja Stojkovića Miće i Svetomira Mladenovića Svete.[1]
Godine 1968. u Saraorcima je izgrađena nova školska zgrada, pa je dotadašnja osnovna škola „Vuk Karadžić“ preimenovana u „Heroj Sveta Mladenović“. U školskom dvorištu 1984. godine podignuta mu je spomen-bista, rad vajara Selimira Jovanovića.[1]
Njegova porodična kuća u Saraorcima je proglašena za spomenik kulture od velikog značaja, a na kući je 1974. godine podignuta spomen-ploča u znak sećanja na Svetu i ostale članove njegove porodice.[1]
Po njemu je nazvana OŠ „Heroj Sveta Mladenović” Saraorci.
Porodica uredi
Čitava Svetina porodica učestvovala je Narodnooslobodilačkom ratu. Njegov otac Milan streljan je 1942. godine u logoru na Banjici. Njegov stariji brat književnik Tanasije Tasa Mladenović, bio je jedan od organizatora ustanka u Smederevu i politički komesar Drugog šumadijskog partizanskog odreda, dok je njegov mlađi brat Andrija Andra poginuo 1942. godine kao borac Oraške partizanske četa. Njegova sestra Radmila, koja je živela u Beogradu, bila je od okupatora internirana u rodno mesto gde se uključila u NOP, a 1944. godine je stupila u Kosmajski partizanski odred. Učesnice rata bile su i — Svetina supruga Milena Mićić-Mladenović, koja je najpre bila borac Oraške čete, a kasnije kurir PK KPJ za Srbiju i prva supruga Svetinog brata Tase — Rada Đulić-Mladenović, koja je poginula u Prijepolju, decembra 1943. godine.[1]
Galerija uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Mala istorija — 150 godina osnovne škole „Heroj Sveta Mladenović“ Saraorci. Smederevo: Naš Glas. 1986.
