Википедија

Svetska banka

Svetska banka (engl. World Bank) je međunarodna organizacija, osnovana decembra 1945. godine koja je odgovorna za obezbeđivanje finansija[2] i davanje saveta zemljama kako bi se povećao ekonomski razvoj i smanjilo siromaštvo, ali i očuvale međunarodne investicije. Sedište se nalazi u Vašingtonu, a lokalne kancelarije postoje u 124 zemlje. Sastoji se od dve institucije: Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), i Međunarodne asocijacije za razvoj (IDA). Svetska banka je komponenta Grupe svetske banke.

Svetska banka
Sedište Svetske banke u Vašingtonu
Datum osnivanjajul 1945.
Tipmeđunarodna monetarna i finansijska organizacija
Pravni statusaktivan
SedišteVašington, SAD
Članovi189 (IBRD)[1]
173 (IDA)[1]
Službeni jeziciengleski
PredsednikDavid Malpass
 SAD
(od 9. aprila 2019)
Matična organizacijaWorld Bank Group
Veb-sajtwww.worldbank.org

Zvanično objavljeni cilj Svetske banke je smanjenje siromaštva. Međutim, prema njenim Članovima sporazuma, sve njene odluke moraju biti usmerene na posvećenost promociji stranih ulaganja i međunarodne trgovine, kao i olakšavanju kapitalnih investicija.[3][4]

Istorija Svetske banke uredi

Svetska banka osnovana je 1944. godine. Od tada pa do danas Svetska banka se proširila iz jedne institucije u blisko povezanu grupu od 5 razvojnih institucija, kao što su : Međunarodno udruženje za razvoj, Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Multilateralna agencija za garantovanje (MIGA), Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID) i Svetska banka. U isto vreme nastaje i Međunarodni monetarni fond (MMF). Svetska banka i Međunarodni monetarni fond su obe sa sedištem u Vašingtonu, i blisko sarađuju jedni sa drugima. Iako su mnoge zemlje predstavljene na konferenciji u Breton Vudsu, SAD i Velika Britanija su najmoćniji u prisustvu i dominirali su pregovorima.[5]

1944–1974 uredi

Pre 1974, krediti za rekonstrukciju i razvoj koje je obezbedila Svetska banka su bili relativno mali. Osoblje banke bilo je svesno potrebe uspostavljanja poverenja u banku. Fiskalni konzervativizam je vladao, i zahtevi za kredit su morali da ispunjavaju stroge kriterijume.[6]‍:56–60

Prva zemlja koja je dobila zajam Svetske banke bila je Francuska. Predsednik banke u to vreme, Džon Makloj, izabrao je Francusku umesto dva druga podnosioca prijave, Poljsku i Čile. Zajam je bio za 250 miliona američkih dolara, polovinu tražene sume, i došao je sa strogim uslovima. Francuska je morala da se složi da pripremi uravnotežen budžet i da prida prioritet otplati duga Svetskoj banci nad drugim vladama. Osoblje Svetske banke je pažljivo pratilo korišćenje sredstava kako bi se uverilo da francuska vlada ispunjava uslove. Pored toga, pre odobrenja kredita, stejt department je naložio francuskoj vladi da njeni članovi koji su povezani sa komunističkom partijom bi prvo trebalo da budu uklonjeni. Francuska vlada se složila i uklonila komunističku koalicionu vladu - takozvani tripartit. U roku od nekoliko sati, odobren je zajam za Francusku.[7]‍:288, 290–291

Kad je Maršalov plan stupio na snagu 1947. godine, mnoge evropske zemlje su počele da primaju pomoć iz drugih izvora. Suočena sa ovom konkurencijom, Svetska banka je pomerila svoj fokus na neevropske zemlje. Do 1968, njeni zajmovi su bili namenjeni za izvođenje infrastrukturnih radova, kao što su luke, autoputevi i elektrane, koji bi proizveli dovoljno prihoda da omogući zemlji zajmoprimaoca vraćanje kredita. Godine 1960. je formirana Međunarodna asocijacija za razvoj (za razliku od Specijalnog fonda Ujedinjenih nacija za ekonomski razvoj - SUNFED) koja je pružala meke zajmove (ispod tržišne kamatne stope) zemljama u razvoju.

1974–1980 uredi

Od 1974 do 1980 banka se koncentrisala na ispunjavanje osnovnih potreba ljudi u zemljama u razvoju. Veličina i broj zajmova je znatno uvećana budući da su ciljevi zaduživanja prošireni sa infrastrukture u socijalne usluge i druge sektore.[8]

Ove promene se mogu pripisati Robertu Maknamari, koji je imenovan za predsedništvo 1968. godine odlukom Lindona Džonsona.[6]‍:60–63 Maknamara zamolio bankarskog rizničara Judžina Rotberga da traži nove izvore kapitala izvan severnih banaka koje su bile primarni izvori finansiranja. Rotberg je koristio globalno tržište obveznica da poveća kapital koji je dostupan banci.[9] Jedna posledica perioda ublažavanja siromaštva je bio brz rast duga Trećeg sveta. Od 1976. do 1980. dug zemalja u razvoju rastao je prosečnom godišnjom stopom od 20%.[10][11]

Godine 1980. je uspostavljen Upravni sud Svetske banke da odlučuje u sporovima između Grupe Svetske banke i njenog osoblja u slučajevima tvrdnji o nepoštovanju ugovora o zapošljavanju ili uslova imenovanja na funkciju.[12]

1980–1989 uredi

Godine 1980. Maknamara je ustupio mesto Oldenu Klauzenu koga je nominovao američki predsednik Džimi Karter.[13][14] Klauzen je zamenio mnoge članove Maknamarinog osoblja i napravio je drugačiji akcenat misije. Njegova odluka iz 1982. da zameni glavnog ekonomistu banke, Halis Čeneri, sa Anom Kruger je primer tog novog fokusa. Kruger je bila poznata po njenom kriticizmu finansiranja razvoja i po opisivanju vlada Trećeg sveta kao „zemlje koje traže zakup”.

Tokom 1980-tih banka je naglašavala kreditiranje servisiranja duga Trećeg sveta, i politike strukturalnog prilagođavanja dizajnirane da se racionalizuju ekonomije zemalja u razvoju. UNICEF je izvestio tokom kasnih 1980-tih da su programi strukturalnog prilagođavanja Svetske banke bili odgovorni za „redukovane zdravstvene, nutricione i obrazovne nivoe desetine miliona dece u Aziji, Latinskoj Americi i Africi”.[15]

1989–sadašnjost uredi

Počevši od 1989, kao odgovor na oštre kritike mnogih grupa, banka je počela sa uključivanjem grupa za zaštitu životne sredine i nevladinih organizacija u zajmove radi ublažavanje ranijih efekata svojih razvojnih politika koje su izazvale kritike.[6]‍:93–97 Takođe je formirala implementacionu agenciju, u skladu sa Montrealskim protokolima, da bi se zaustavilo oštećenje ozonskog sloja Zemljine atmosfere putem ukidanja upotrebe 95% hemikalija koje oštećuju ozonski omotač, sa ciljnim datumom 2015. godine. Od tada, u skladu sa svojih takozvanih „Šest strateških tema”, banka je uspostavila različite dodatne regulacije radi zaštite životne sredine uz promovisanje razvoja. Na primer, 1991. godine banka je najavila da radi zaštite od deforestacije, posebno u Amazonu, neće finansirati nikakve komercijalne seče ili infrastrukturne projekte koji štete okolini.

U cilju promovisanja globalnih javnih dobara, Svetska banka pokušava da kontroliše zarazne bolesti poput malarije, isporučujući vakcine u nekoliko delova sveta i pridružujući se preventivnim snagama. Godine 2000. banka je objavila „rat protiv AIDS-a”, a 2011. banka se pridružila partnerstvu za zaustavljanje tuberkuloze.[16]

Tradicionalno, na temelju prećutnog razumevanja između Sjedinjenih Država i Evrope, predsednik Svetske banke je uvek bio izabran među kandidatima koje su nominovale Sjedinjene Države. Godine 2012, po prvi put, dva kandidata koji nisu SAD građani su bila nominovana.

Dana 23. marta 2012, SAD predsednik Barak Obama najavio je da će Sjedinjene Države nominovati Džim Jong Kima kao sledećeg predsednika banke.[17] On je izabran 27. aprila 2012.

Misija Svetske banke uredi

Svetska banka daje pomoć zemljama sveta, kako finansijsku tako i u vidu saveta kako da povećaju svoj ekonomski razvoj, da izbegnu siromaštvo i očuvaju međunarodne investicije. Sedište Svetske banke je u Vašingtonu, a lokalne kancelarije postoje u 124 zemlje.

U periodu nakon 2000. godine aktivnosti koje finansira Svetska banka su bile u skladu sa Milenijumskim ciljevima razvoja definisanim do 2015. godine. Za postavljene ciljeve bilo je definisano šest kriterijuma koji moraju biti ispunjeni: jači i inkluzivni rast u Africi i nestabilnim državama, više napora u zdravstvu i obrazovanju, integrisanje razvoja i zaštite životne sredine, više i bolje pomoći, kretanje na trgovinskim pregovorima, i jači i više fokusiran podrška od multilateralnih institucija poput Svetske banke.[18]

Lista direktora Svetske banke uredi

  • Kristofer Villoughbi, Sukcesivno Jedinica šef, načelnik Odeljenje, a direktor Odeljenje za operacije evaluaciju (1970—1976)Generalni direktor
  • Mervin L. Veiner, Prvo, operacije Evaluacija (1975—1984)
  • Iv Rovani, generalni direktor, operacija Evaluacija (1986—1992)
  • Robert Picciotto, generalni direktor, operacija Evaluacija (1992—2002)
  • Gregori K. Ingram, generalni direktor, operacija Evaluacija (2002—2005)
  • Tomas Vinod, generalni direktor, Evaluacija (2005—2011)
  • Karolina Hajder, generalni direktor, Evaluacija (2011-danas)

Članovi uredi

Glavni članak: Spisak članova Svetske banke

Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) ima 189 zemalja članica, dok Međunarodna asocijacija za razvoj (IDA) ima 173 člana. Svaka zemlja članica IBRD treba isto tako da bude član Međunarodnog monetarnog fonda (IMF) i samo članovima IBRD je dozvoljeno da se pridruže drugim institucijama unutar banke (kao što je IDA).[1]

Glasačka moć uredi

Godine 2010. glasačke moći Svetske banke su bile revidirana kako bi se povećali glasački udeli zemalja u razvoju, naročito Kine. Zemlje sa najviše glasačke moći sada su Sjedinjene Države (15,85%), Japan (6,84%), Kina (4,42%), Nemačka (4,00%), Velika Britanija (3,75%), Francuska (3,75%), Indija (2,91%),[19] Rusija (2,77%), Saudijska Arabija (2,77%) i Italija (2,64%). Prema promenama poznatim kao „Reforma glasa - faza 2“, zemlje osim Kine koje su zabeležile značajne dobitke obuhvatale su Južnu Koreju, Tursku, Meksiko, Singapur, Grčku, Brazil, Indiju i Španiju. Glasačka moć većine razvijenih zemalja je smanjena, zajedno sa nekoliko zemalja u razvoju, poput Nigerije. Glasačke moći Sjedinjenih Država, Rusije i Saudijske Arabije su nepromenjene.[20][21]

Promene su izvršene s ciljem da se glasanje učini univerzalnijim u pogledu standarda, zasnovano na pravilima sa objektivnim indikatorima i transparentno, između ostalog. Sada, zemlje u razvoju imaju veći uticaj u glasačkom modelu, što je posebno podržala Evropa. Pored toga, glasačka moć je zasnovana na ekonomskoj veličini kao i doprinosima Međunarodnoj asocijaciji za razvoj.[22]

Tabela odobrenja uredi

Sledeća tabela navodi 15 najviših DAC petocifrenih sektora[23] kojima je Svetska banka dodelila sredstva, kao što je navedeno u njenim publikacijama Inicijative za transparentnost međunarodne pomoći (IATI). Svetska banaka navodi na vebsajtu IATI registra da će dodeljene sume „pokriti 100% of IBRD i IDA razvojnih tokova” ali da drugi razvojni tokovi neće biti pokriveni.[24]

Namensko finansiranje (US$ miliona)
Sektor Pre 2007 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Suma
Drumski transport 4,654.2 1,993.5 1,501.8 5,550.3 4,032.3 2,603.7 3,852.5 2,883.6 3,081.7 3,922.6 723.7 34,799.8
Društvene/ socijalne usluge 613.1 208.1 185.5 2,878.4 1,477.4 1,493.2 1,498.5 2,592.6 2,745.4 1,537.7 73.6 15,303.5
Električni prenos / distribucija 1,292.5 862.1 1,740.2 2,435.4 1,465.1 907.7 1,614.9 395.7 2,457.1 1,632.2 374.8 15,177.8
Upravljanje javnim finansijama 334.2 223.1 499.7 129.0 455.3 346.6 3,156.8 2,724.0 3,160.5 2,438.9 690.5 14,158.6
Železnički transport 279.3 284.4 1,289.0 912.2 892.5 1,487.4 841.8 740.6 1,964.9 1,172.2 −1.6 9,862.5
Ruralni razvoj 335.4 237.5 382.8 616.7 2,317.4 972.0 944.0 177.8 380.9 1,090.3 −2.5 7,452.4
Urbani razvoj i upravljanje 261.2 375.9 733.3 739.6 542.1 1,308.1 914.3 258.9 747.3 1,122.1 212.2 7,214.9
Usluge i institucije poslovne podrške 113.3 20.8 721.7 181.4 363.3 514.0 310.0 760.1 1,281.9 1,996.0 491.3 6,753.7
Energetska politika i administrativno upravljanje 102.5 243.0 324.9 234.2 762.0 654.9 902.1 480.5 1,594.2 1,001.8 347.9 6,648.0
Poljoprivredni vodni resursi 733.2 749.5 84.6 251.8 780.6 819.5 618.3 1,040.3 1,214.8 824.0 −105.8 7,011.0
Decentralizacija i podrška podnacionalnoj vladi 904.5 107.9 176.1 206.7 331.2 852.8 880.6 466.8 1,417.0 432.5 821.3 6,597.3
Sprečavanje nesreća i spremnost 66.9 2.7 260.0 9.0 417.2 609.5 852.9 373.5 1,267.8 1,759.7 114.2 5,733.5
Sanitarizacija - veliki sistemi 441.9 679.7 521.6 422.0 613.1 1,209.4 268.0 55.4 890.6 900.8 93.9 6,096.3
Snabdevanje vodom - veliki sistemi 646.5 438.1 298.3 486.5 845.1 640.2 469.0 250.5 1,332.4 609.9 224.7 6,241.3
Zdravstvena politika i administrativno upravljanje 661.3 54.8 285.8 673.8 1,581.4 799.3 251.5 426.3 154.8 368.1 496.0 5,753.1
Drugo 13,162.7 6,588.3 8,707.1 11,425.7 17,099.5 11,096.6 16,873.4 13,967.1 20,057.6 21,096.5 3,070.3 140,074.5
Ukupno 24,602.6 13,069.4 17,712.6 27,152.6 33,975.6 26,314.8 34,248.6 27,593.9 43,748.8 41,905.2 7,624.5 297,948.5

Reference uredi

  1. ^ a b v /en/about/leadership/members Boards of Executive Directors – Member Countries] . Pristupljeno 5 June 2016.
  2. ^ „About Us”. World Bank. 14. 10. 2008. Pristupljeno 9. 11. 2008. 
  3. ^ Articles of Agreement: as amended effective 16 February 1989.
  4. ^ „About Us”. World Bank. 29. 6. 2011. Pristupljeno 14. 8. 2011. 
  5. ^ Goldman, Michael (2005). Imperial Nature: The World Bank and Struggles for Social Justice in the Age of Globalization. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11974-9. 
  6. ^ a b v Goldman, Michael (2005). Imperial Nature: The World Bank and Struggles for Social Justice in the Age of Globalization. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11974-9. 
  7. ^ Bird, Kai (1992). The Chairman: John J. McCloy, the Making of the American Establishment. New York, NY: Simon & Schumpeter. ISBN 978-0-671-45415-9. 
  8. ^ Bank, World. „World Bank Historical Chronology: 1970–1979”. World Bank Group. Arhivirano iz originala 13. 11. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2012. 
  9. ^ Rotberg, Eugene (1994). „Financial Operations of the World Bank”. Bretton Woods: looking to the future: commission report, staff review, background papers. Washington, D.C.: Bretton Woods Commission. Arhivirano iz originala 5. 7. 2016. g. Pristupljeno 30. 1. 2018. 
  10. ^ Mosley, Paul; Harrigan, Jane; Toye, John (1995). Aid and Power: The World Bank and Policy Based Lending, 2nd Edition. 1. Abington, UK: Routledge. ISBN 978-0-415-13209-1. 
  11. ^ Toussaint, Eric (1999). Your Money or Your Life!: The Tyranny of Global Finance. London, UK: Pluto Press. ISBN 978-0-7453-1412-9. 
  12. ^ Bank, World. „World Bank Administrative Tribunal”. World Bank Group. Arhivirano iz originala 29. 12. 2011. g. Pristupljeno 14. 8. 2011. 
  13. ^ SCHWARTZ, NELSON D. (25. 1. 2013). „A.W. Clausen, Former Bank of America Chief, Dies at 89”. The New York Times. Pristupljeno 27. 10. 2016. „Mr. Clausen was chosen by President Jimmy Carter to lead the World Bank shortly before Mr. Carter was defeated by Ronald Reagan in 1980, but the new administration supported Mr. Clausen's nomination.” 
  14. ^ „Tom Clausen, BofA, World Bank head, dies”. SFGate. 23. 1. 2013. Pristupljeno 27. 10. 2016. „That focus paid dividends when President Jimmy Carter nominated him in 1980 to succeed Robert McNamara as president of the World Bank.” 
  15. ^ Cornia, Giovanni Andrea; Jolly, Richard; Stewart, Frances, ur. (1987). Adjustment with a Human Face: Protecting the Vulnerable and Promoting Growth. New York, NY: Oxford University Press USA. ISBN 978-0-19-828609-7. 
  16. ^ Bank, World. „Results”. World Bank Group. Pristupljeno 31. 5. 2012. 
  17. ^ Office of the Press Secretary (23. 3. 2012). „President Obama Announces U.S. Nomination of Dr. Jim Yong Kim to Lead World Bank”. The White House. Pristupljeno 23. 3. 2012. 
  18. ^ Svetska banka. "Milenijumski ciljevi razvoja". Grupa Svetske banke.
  19. ^ „Developing nations get more say in World Bank affairs”. The Times of India. 26. 4. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2014. 
  20. ^ International Bank for Reconstruction and Development (2010). IBRD 2010 Voting Power Realignment (PDF) (Izveštaj). World Bank Group. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 12. 2011. g. Pristupljeno 14. 8. 2011. 
  21. ^ Veloo, Betsy May (26. 4. 2010). „China given more influence in World Bank”. RTHK. Arhivirano iz originala 05. 06. 2011. g. Pristupljeno 26. 4. 2010. 
  22. ^ Stumm, Mario (mart 2011). „World Bank: More responsibility for developing countries”. D+C. Pristupljeno 12. 8. 2011. 
  23. ^ „DAC 5 Digit Sector”. The IATI Standard. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  24. ^ „About - The World Bank - IATI Registry”. Pristupljeno 4. 9. 2016. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_банка&oldid=27777391”