Svetski samit 2005.

Svetski samit 2005, održan od 14. do 16. septembra 2005, predstavljao je nastavak dogovora započetih na Milenijumskom samitu Ujedinjenih nacija održanog 2000. godine, koji je doveo do potpisivanja Milenijumske deklaracije u vezi Milenijumskih ciljeva razvoja. Predstavnici 191 zemlje članice (uključujući mnoge lidere zemalja) su se sastali u Njujorku za šta su Ujedinjene nacije opisale kao „životna prilika za donošenje smelijih odluka u oblastima razvoja, bezbednosti, ljudskih prava i reforme Ujedinjenih nacija“. [1]

Sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku

Događaj je objavljen kao „najveći skup svetskih lidera u istoriji“, na kome su se pijavili brojni šefovi država i vlada. Većina prisutnih se obratila Generalnoj skupštini, i održala govore koji prikazuju prethodne uspehe UN i buduće izazove. Svih 191 zemlja članica je održala govor u određenoj formi - ako šef države ili vlade nije bio prisutan, obično ga je menjao ministar spoljnih poslova, potpredsednik, ili zamenik premijera. Sastanak je otvorio premijer Švedske, Goran Person.

Pregovori koji su počeli još pre početka samita su prekinuti s pojavom novog ambasadora SAD pri UN Džona Boltona početkom avgusta, imenovanog od strane predsednika SAD Džordža Buša. Mesto je bilo upražnjeno još od januara, čije su dužnosti za to vreme obavljali profesionalne diplomate SAD. Bolton je ubrzo potom podneo spisak novih zahteva (uključujući i nekorišćenje reči „Milenijumski ciljevi razvoja“), koji danima pre samita još nisu bili utvrđeni. Neki posmatrači smatraju da je uoči samita SAD zauzele umereniji stav nego što je očekivano, delom zbog izliva međunarodne podrške Sjedinjenim Državama posle uragana Katrina.

Pored rasprave oko Milenijumskih ciljeva razvoja, kao i ponavljanja obavezanosti sveta na njihovom ispunjavanju, deo samita je posvećen i mogućoj reformi Ujedinjenih nacija; veći deo ovih pregovora je međutim odložen za neko drugo vreme. Izuzetak je podrška za program „Odgovornost za bezbednost“, formulacija „prava na humanitarnu intervenciju“ razvijenog od strane Un komisije [2] i predložene od strane Kofija Anana kao deo njegovog reformskog pakera U većoj slobodi [3]. „Pravo na zaštitu“ daje međunarodnoj zajednici pravo da interveniše u slučaju da „nacionalne vlade očito ne uspevaju da zaštite sopstveno stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti“. postojala je na samitu i jaka podrška da se imenuje novi Savet za ljudska prava.

Tokom samita, konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije je dobila svoju 30. ratifikaciju, i kao rezultat toga stupa na snagu u decembru 2005.

Uvodno zasedanje Klintonove globalne inicijative je održano u Njujorku kako bi se poklopilo sa Svetskim samitom, i privuklo je mnoge svetske lidere.

Vidi još

• Reforma Ujedinjenih nacija
• Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija u vezi Milenijumskih ciljeva razvoja

Spoljašnje veze

• Stranica Ujedinjenih nacija o Svetskom samitu 2005
• Sažetak ishoda samita (PDF)
• Adresa Hugo Čaveza (On je predložio da se UN izmesti iz Sjedinjenih Država)
• Govor premijera Šarona na Generalnoj skupštini UN