Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom

Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom organizuje IAAF (Međunarodna asocijacija atletskih federacija), čiji je član i Atletski savez Srbije (ASS) . Prvo svetsko prvenstvo održano je 1983. godine u Helsinkiju, Finska. U početku, prvenstva su se održavala svake četvrte godine, a od 1993. održavaju se svake duge godine, u neparnim godinama kako se ne bi kalendarski poklopila sa Letnjim olimpijskim igrama.

Posle Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu, to je prema broju učesnika najveće sportsko takmičenje na svetu.

Istorija uredi

Od osnivanja IAAF 1912. smatralo se da su pobednici na atletskim takmičenjima na olimpijskim igrama bili „olimpijski pobednici i svetski prvaci“. Tokom 1960-ih, mnogi članovi IAAF zalagali su se za uspostavljanje posebnog atletskog takmičenja na svetskom nivou. Godine 1976, na Savetu održanom u Portoriku, IAAF donosi zaključak da se prvo Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom održi 1983. Za prvu organizaciju čast je pripala Helsinkiju ispred Štutgarta, dva jedina kandidata. Ranije su zasebna svetska prvenstva održana samo za muškarce u brzom hodanju na 50 km (1976), i za žene u trčanju na 400 m prepone i 3.000 m (1980).

Dosadašnja prvenstva uredi

Godina	Mesto	Država	Vreme održavanja	Stadion	Broj disciplina	Broj sportista	Broj država
1983.	Helsinki	Finska	7. avgust — 14. avgust	Olimpijski stadion u Helsinkiju	41	1.355	153
1987.	Rim	Italija	28. avgust — 6. septembar	Stadion Olimpiko	43	1.451	157
1991.	Tokio	Japan	23. avgust — 1. septembar	Olimpijski stadion u Tokiju	43	1.517	167
1993.	Štutgart	Nemačka	13. avgust — 22. avgust	Stadion Gotlib Dajmler	44	1.689	187
1995.	Geteborg	Švedska	5. avgust — 13. avgust	Stadion Ulevi	44	1.804	191
1997.	Atina	Grčka	1. avgust — 10. avgust	Olimpijski stadion Spiridon Luis	44	1.882	198
1999.	Sevilja	Španija	20. avgust — 29. avgust	Olimpijski stadion u Sevilji	46	1.821	201
2001.	Edmonton	Kanada	3. avgust — 12. avgust	Stadion Komonvelt (Edmonton)	46	1.677	189
2003.	Pariz	Francuska	23. avgust — 31. avgust	Stad de Frans	46	1.679	198
2005.	Helsinki	Finska	6. avgust — 14. avgust	Olimpijski stadion u Helsinkiju	47	1.688	191
2007.	Osaka	Japan	24. avgust — 2. septembar	Stadion Nagaji	47	1.978	203
2009.	Berlin	Nemačka	15. avgust — 23. avgust	Olimpijski stadion u Berlinu	47	2.101	202
2011.	Tegu	Južna Koreja	27. avgust — 4. septembar	Stadion Tegu	47	1.945	198
2013.	Moskva	Rusija	10. avgust — 18. avgust	Stadion Lužnjiki	47	1.970	206
2015.	Peking	Kina	20. avgust — 30. avgust	Nacionalni stadion u Pekingu	47	1.761	205
2017.	London	Ujedinjeno Kraljevstvo	5. avgust — 13. avgust	Olimpijski stadion u Londonu	48	2.036	205
2019.	Doha	Katar	28. septembar — 6. oktobar	Stadion Kalifa	49	1.772	206
2022.	Judžin	Sjedinjene Države	6. avgust — 15. avgust	Hejvard fild	49
2023.	Budimpešta	Mađarska	28. avgust — 3. septembar	Nacionalni atletski centar
2025.	Tokio	Japan

Discipline uredi

Na prvom svetskom prvenstvu bila je zastupljena 41 disciplina (24 muške i 17 ženskih) da bi se vremenom broj povećao na 48 (24 muške i 24 ženske). Discipline su dodavane ovim redom:

1987, žene 10.000 m i 10 km hodanje

1993, žene troskok

1995, žene 5.000 m umesto dosadašnjih 3.000 m

1999, žene, skok motkom, bacanje kladiva i 20 km hodanje umesto dosadašnjih 10 km hodanje

2005, žene, 3.000 m prepreke

2017, žene, 50 km hodanje

Rekordi svetskih prvenstava u atletici na otvorenom uredi

Bilans medalja uredi

Stanje posle Svetskog prvenstva 2015.

	Zemlja
1.	Sjedinjene Države	143	96	84	323
2.	Rusija	53	59	58	170
3.	Kenija	50	43	35	128
4.	Nemačka	33	35	40	108
5.	Jamajka	31	44	35	110
6.	Ujedinjeno Kraljevstvo	25	30	34	89
7.	Etiopija	25	22	25	72
8.	Sovjetski Savez	21	27	28	76
9.	Kuba	21	23	12	56
10.	Istočna Nemačka	20	18	15	53
11.	Poljska	16	11	16	43
12.	Češka	13	5	4	22
13.	Kina	11	18	15	44
14.	Italija	11	15	13	39
15.	Ukrajina	11	11	13	35
16.	Francuska	10	17	19	46
17	Australija	10	11	12	33
18	Belorusija	9	13	11	33
19.	Maroko	9	11	7	27
20.	Španija	8	15	16	39
21.	Južnoafrička Republika	8	6	7	21
22.	Finska	7	8	6	21
23	Bahame	7	6	7	20
24.	Švedska	7	3	5	15
25.	Kanada	6	14	12	32
26.	Norveška	6	5	2	13
27.	Alžir	6	0	3	9
28.	Rumunija	5	8	10	23
29.	Portugalija	5	6	7	18
30.	Bugarska	5	3	8	16
31.	Bahrein	5	1	2	8
32.	Novi Zeland	5	1	0	6
33.	Japan	4	6	13	23
34.	Grčka	4	6	10	20
35.	Čehoslovačka	4	4	3	11
36.	Irska	4	2	0	6
37.	Švajcarska	4	0	3	7
38.	Hrvatska	3	3	0	6
39.	Meksiko	3	1	8	12
40.	Mozambik	3	1	1	5
41.	Ekvador	3	1	0	4
42.	Kolumbija	3	0	1	4
42.	Danska	3	0	1	4
44.	Holandija	2	5	7	14
45.	Trinidad i Tobago	2	4	5	11
46.	Estonija	2	4	2	8
47.	Litvanija \|	2	2	1	5
47.	Katar	2	2	1	5
49.	Uganda	2	1	1	4
50	Dominikanska Republika	2	1	1	4
51	Tadžikistan	2	1	0	3
52	Brazil	1	6	5	12
53.	Namibija	1	4	0	5
54.	Zambija	1	2	0	3
55.	Slovenija	1	1	2	4
56.	Bocvana	1	1	0	2
56.	Panama	1	1	0	2
56.	Eritreja	1	1	0	2
59.	Sent Kits i Nevis	1	0	4	5
60	Slovačka	1	0	3	4
61.	Grenada	1	0	1	2
61	Senegal	1	0	1	2
61.	Somalija	1	0	1	2
61.	Sirija	1	0	1	2
65.	Barbados	1	0	0	1
65.	Severna Koreja	1	0	0	1
67.	Mađarska	0	6	5	11
68.	Nigerija	0	4	4	8
69.	Kazahstan	0	3	4	7
70.	Džibuti	0	2	1	3
70.	Izrael	0	2	1	3
70.	Tunis	0	2	1	3
70.	Turska	0	2	1	3
74.	Kamerun	0	2	0	2
74.	Obala Slonovače	0	2	0	2
74.	Portoriko	0	2	0	2
77.	Belgija	0	0	4	4
78.	Austrija	0	1	1	2
78.	Burundi	0	1	1	2
78.	Kipar	0	1	1	2
78.	Gana	0	1	1	2
78.	Sri Lanka	0	1	1	2
78.	Surinam	0	1	1	2
84.	Bermudi	0	1	0	1
84.	Egipat	0	1	0	1
84.	Sudan	0	1	0	1
84.	Tanzanija	0	1	0	1
88.	Srbija	0	0	3	3
89.	Letonija	0	0	2	2
90.	Američka Samoa	0	0	1	1
90.	Bosna i Hercegovina	0	0	1	1
90.	Kajmanska Ostrva	0	0	1	1
90.	Dominika	0	0	1	1
90.	Haiti	0	0	1	1
90.	Indija	0	0	1	1
90.	Iran	0	0	1	1
90.	Saudijska Arabija	0	0	1	1
90.	Zimbabve	0	0	1	1
Ukupno (98)		670	685	681	2036

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Statistika SP na otvorenom do 2011. na sajtu IAAF