Википедија

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. (engl. 2011 FIFA Women's World Cup − nem. FIFA Frauen-Weltmeisterschaft Deutschland 2011) bilo je šesto međunarodno fudbalsko prvenstvo za žene, koje se održavalo u Nemačkoj od 26. juna do 17. jula 2015. godine. Nemačka je dobila pravo domaćinstva u oktobru 2007. godine. Japan je pobedio u finalu protiv Sjedinjenih Država izvođenjem jedanaesteraca nakon nerešenog rezultata 2 : 2 posle produžetaka i postao prvi azijski tim koji je osvojio seniorsko FIFA Svetsko prvenstvo.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011.
Detalji takmičenja
Država domaćin Nemačka
Datum26. jun — 17. jul
Timovi16 (6. konfederacija)
Stadioni9 (u 9 gradova)
Konačan plasman
Šampion Japan (1. titula)
Drugo mesto Sjedinjene Države
Treće mesto Švedska
Četvrto mesto Francuska
Statistike turnira
Odigrano utakmica32
Postignuto golova86 (2,69 po meču)
Ukupno gledalaca845.711 (26.428 po meču)
Najbolji strelacJapan Homare Sava
(5. golova)
Najbolji igračSjedinjene Američke Države Homare Sava
Najbolji mladi igračKanada Katlin Ford
Najbolji golmanSjedinjene Američke Države Houp Solo
Nagrada za fer-plej Japan
← 2007
2015 →

Utakmice su odigrane na devet stadiona u devet gradova domaćina širom zemlje, a finale je odigrano u Komercbank areni u Frankfurtu. Šesnaest timova se izborilo za učešće na svetskom kvalifikacionom turniru koji je počeo 2009. U prvoj rundi finala turnira, timovi su se takmičili u grupama po četiri tima za bodove, a prva dva tima u svakoj grupi su se takmičili. Ovih osam timova plasiralo se u nokaut fazu, gde su dve runde igre odlučivale koje ekipe će učestvovati u finalu.

Selekcija domaćinstva uredi

 
Šest originalnih kandidata

Šest zemalja, Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Peru i Švajcarska, prvobitno su izjavile da su zainteresovane da budu domaćini Svetskog prvenstva za žene 2011. Nemački fudbalski savez objavio je da se nada da će biti domaćin turnira 26. januara 2006, nakon obećanja nemačke kancelarke Angele Merkel da će u potpunosti podržati potencijalnu ponudu.[1] Svih šest nacija je zvanično objavilo svoje interesovanje do krajnjeg roka 1. marta 2007. i priznalo svoju nameru da se do 3. maja 2007. godine prijavi za FIFA.

Konačne ponude za nadmetanje morali su da budu predate pre 1. avgusta 2007. Švajcarska se povukla 29. maja 2007, navodeći da je Evropa u velikoj meri fokusirana na Francusku i Nemačku, a treća evropska ponuda je izgledala uzaludna. Francuska se 27. avgusta 2007. takođe povukla, navodno u zamenu za podršku Nemačke za njihovu kandidaturu za domaćina UEFA Evropskog prvenstva 2016. za muškarce.[2] Kasnije su Australija (12. oktobar 2007.) i Peru (17. oktobar 2007.) takođe dobrovoljno izašli iz trke, ostavljajući samo Kanadu i Nemačku kao preostale kandidate. Izvršni komitet FIFA je 30. oktobra 2007. izglasao da se turnir dodeli Nemačkoj.[3] Kanadi je konačno dodeljeno Svetsko prvenstvo za žene 2015. četiri godine kasnije.[4]

Nakon izbora, Nemačka je postala treća zemlja domaćin Svetskog prvenstva za muškarce i za žene, nakon što je dva puta bila domaćin muškog 1974. i 2006. godine.

Gradovi i stadioni uredi

Nakon što je Nemački fudbalski savez (DFB) izrazio nameru da se kandiduje za Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene, 23 nemačka grada su se prijavila za domaćine utakmica Svetskog prvenstva. Dvanaest gradova je izabrano za zvanično nadmetanje koji je predato FIFA u avgustu 2007. godine.[5] Dana 30. septembra 2008. izvršni komitet DFB-a odlučio je da koristi devet stadiona za turnir, prvobitni kandidati Esen, Magdeburg i Bilefeld nisu izabrani za mesto održavanja Svetskog prvenstva.[6]

Zvanična utakmica otvaranja održana je između Nemačke i Kanade na Olimpijskom stadionu u Berlinu, mestu finala Svetskog prvenstva za muškarce 2006. godine, to je bio jedini meč odigran u Berlinu. Međutim, to nije bio prvi meč na turniru — prethodio mu je meč u Rajn Nekar areni u Zinshajmu sa Francuskom i Nigerijom. Finale turnira održano je u Komercbank areni u Frankfurtu, gde je održano finale Kupa konfederacija za muškarce 2005. godine. Borusija park u Menhengladbahu i frankfurtska Komercbank arena bili su domaćini polufinala. Plej-of za treće mesto održan je u Rajn Nekar areni.[6]

Od 2007. godine, pet stadiona je bilo novoizgrađeno (Augsburg, Drezden i Zinshajm) ili renovirano (Bohum i Leverkuzen).[7][8][9][10][11]Šest stadiona bi bili domaći tereni nemačkih klubova iz Bundeslige u predstojećoj sezoni 2011/12., dok bi ostala tri bila dom klubovima iz Druge Bundeslige u istoj sezoni. U poređenju sa Muškim svetskim prvenstvom 2006. godine, izabrano je nekoliko manjih mesta; šest stadiona ima kapacitet od 20.000 do 30.000 mesta. U svim gradovima bi se igralo ukupno četiri utakmice, sa izuzetkom Berlina i Menhengladbaha. Menhengladbah je bio domaćin za tri utakmice.[12] Ukupan kapacitet devet stadiona je 330.000. Ukupno bi bilo dostupno oko milion karata.[13]

Nekoliko stadiona se zvanično nazivalo jednostavno „Stadionom FIFA svetskog prvenstva za žene“ jer je FIFA zabranila sponzorstvo nad stadionima osim ako sponzori stadiona nisu bili i zvanični sponzori turnira. Pošto nije bilo dozvoljenih mesta za stajanje, svi stadioni su imali manji ukupni kapacitet u poređenju sa utakmicama nemačke Bundeslige. Podaci o kapacitetu dati su prema FIFA.[14]

Berlin Frankfurt Bohum Menhengladbah Zinshajm
Olimpijski stadion Komercbank arena Rurstadion Borusija park Rajn Neker arena
Kapacitet: 73.680 Kapacitet: 48.837 CKapacitet: 20.556 Kapacitet: 45.860 Kapacitet: 30.150
         
Leverkuzen
Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. na karti Nemačke
 Volfsburg
Baj arena Folksvagen arena
Kapacitet: 29.708 Kapacitet: 26.062
   
Drezden Augsburg
Rudolf Harbig VVK Arena
Kapacitet: 25.582 Kapacitet: 24.661
   

Kvalifikacije uredi

Glavni članak: Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011.

FIFA je razmatrala mogućnost povećanja broja timova sa 16 na 24, kako bi odražavala rastuću globalnu popularnost ženskog fudbala i Svetskog prvenstva za žene. Međutim, 14. marta 2008. Izvršni komitet FIFA odlučio je da zadrži broj učesnika na 16, zabrinut da bi više timova umanjilo kvalitet igre.[15] Smatralo se da je ideja da učestvuje 20 timova, o kojoj je takođe bilo reči ukratko, nemoguće sprovesti u smislu planiranja i logistike.[16] Tokom Svetskog prvenstva za žene 2007, predsednik FIFA Sep Blater je vodio kampanju za ideju da se poveća broj timova, iako ovaj predlog nije bio neupitan. Konkretno, pobeda Nemačke nad Argentinom od 11 : 0 u prvoj utakmici turnira 2007. izazvala je debatu o tome da li postoje 24 reprezentacije na uporedivom nivou.[17]

U oktobru 2008. godine, Izvršni komitet FIFA je najavio promenu u dodeli kvalifikacionih mesta za svoje kontinentalne konfederacije. Azija je dobila 3 ​​automatska mesta umesto 2,5 za finale (iako je 2007. godine domaćin bio dodatni kvalifikant iz Azije). Evropska dodela je smanjena sa 5 na 4,5 (iako je efektivno povećana na 5,5 zbog automatske kvalifikacije zemlje domaćina). Konfederacija Severne/Centralne Amerike i Kariba (Konkakaf) zadržala je 2,5 kvalifikacija, Afrika i Južna Amerika po 2, a Okeanija 1. Šesnaesto mesto u kvalifikacijama određeno je kroz plej-of između trećeplasiranog tima u Konkakafu i pobednika repesaž plej-ofa u Evropi.[18]

FIFA je takođe odlučila da svaka konfederacija mora da obezbedi da najmanje jedna trećina njenih saveznih članica prijavi svoje ženske reprezentacije za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, inače bi FIFA preispitala trenutnu raspodelu mesta. U Africi i na Bliskom istoku značajan procenat timova se povukao iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u prošlosti.[18]

Za evropske timove, Svetsko prvenstvo za žene 2011. je takođe korišćeno kao kvalifikacioni turnir za Letnje olimpijske igre 2012. godine. Pored tima Velike Britanije, Evropa je imala još dve kvalifikacije za Letnje olimpijske igre. Pošto je Nemačka izgubila četvrtfinale, Francuska, koja je već stigla do polufinala, obezbedila je plasman na Olimpijske igre. Švedska je bila kao drugi tim UEFA posle pobede protiv Australije.[19][20]

Kvalifikovani timovi uredi

Kvalifikacije za turnir su se odvijale između aprila 2009. i novembra 2010. Kao nacija domaćin, Nemačka se automatski kvalifikovala, dok su se ostale reprezentacije kvalifikovale preko svojih kontinentalnih konfederacija. Većina konfederacija je koristila svoje kontinentalne prvenstvene turnire – AFK ženski azijski kup, KAF žensko prvenstvo, OFK žensko prvenstvo, Sudamerikano femenino i Konkakaf ženski zlatni kup – da odredi kvalifikante. Izuzetak je bila UEFA, koja je koristila sopstveni kvalifikacioni turnir.[21] Jedno mesto u kvalifikacijama određeno je plej-ofom između tima UEFA i Konkakafa.

 

† – kvalifikovao se u plej-ofu protiv Italije

Kolumbija i Ekvatorijalna Gvineja debitovale su na Svetskom prvenstvu u fudbalu za žene. Brazil, Nemačka, Japan, Nigerija, Norveška, Švedska i Sjedinjene Države zadržale su niz kvalifikacija za svih šest dosadašnjih turnira, dok Kina nije uspela da se kvalifikuje prvi put ikada. Ovo je prvi nastup Meksika od 1999. godine i prvi nastup Francuske od 2003. godine.

Ekipe uredi

Kao i na turniru 2007. godine, ekipa svakog tima za Svetsko prvenstvo za žene 2011. se sastojala od 21 igračice, dve manje od muških ekipa na Svetskom prvenstvu. Svaki nacionalni savez koji je učestvovao morao je da potvrdi svoju konačnu ekipu od 21 igrača najkasnije 10 radnih dana pre početka turnira. Zamena teško povređenih igrača bila je dozvoljena do 24 sata pre prve utakmice dotičnog tima na Svetskom prvenstvu.[22]

Doping slučajevi uredi

Dana 25. juna 2011. uzorak A, Jinet Varon, golmana reprezentacije Kolumbije, bio je pozitivan na tada još nepoznatu supstancu. FIFA ju je privremeno suspendovala dok se ne sazna rezultat B uzorka.[46] Dana 25. avgusta 2011. godine uzorak je potvrđen pa je dobila dvogodišnju zabranu igranja.[23]

Dana 7. jula 2011. godine, FIFA je objavila da su dva igrača iz Severne Koreje, Song Jong-Sun i Jong Pok-Sim, privremeno suspendovane pre utakmice njihovog tima protiv Kolumbije nakon što nisu prošli doping testove tokom turnira.[24] Dana 16. jula, FIFA je objavila da su tri dodatna igrača (Hong Ming-Hji, Ho Un-Biol i Ri Un-Hjang) iz Severne Koreje bili pozitivni nakon ciljanog testiranja celog tima.[25] Dana 25. avgusta 2011., korejski tim je kažnjen sa 400.000 američkih dolara, što je jednako nagradi koju je dobio na 13. mestu na turniru 2011. godine, i isključen je iz učešća na Svetskom prvenstvu u fudbalu za žene 2015. godine.[23]

Konačni žreb uredi

Organizacioni komitet je odobrio proceduru za finalni žreb 28. novembra 2010. godine. Četiri tima iz različitih geografskih regiona – Nemačka, Japan, Sjedinjene Američke Države, Brazil – bili su nosioci na osnovu njihove FIFA Svetske rang liste za žene. Nijedna dva tima iz iste konfederacije nisu smela biti izvučena u istu grupu, sa izuzetkom Grupe A, koja bi uključivala dva evropska tima.[26]

1. šešir 2. šešir 3. šešir 4. šešir
  Nemačka (A1)
  Japan (B1)
  Sjedinjene Države (C1)
  Brazil (D1) 		  Australija
  Severna Koreja
  Kanada
  Meksiko 		  Nigerija
  Ekvatorijalna Gvineja
  Novi Zeland
  Kolumbija 		  Engleska
  Francuska
  Švedska
  Norveška

Žreb grupa je održan u Frankfurtu, Nemačka, 29. novembra 2010. u Kongresnom centru. Ceremoniju žrebanja je otvorila predsednica Organizacionog odbora Stefi Džons, uz pomoć šefice FIFA-e za ženska takmičenja Tatjane Heni. Lopte su izvlačili bivši nemački internacionalac Ginter Necer i slovačka manekenka i ambasadorka ženskog fudbala Adrijana Sklenaržikova.[27]

Grupna faza uredi

U prvoj rundi, ili grupnoj fazi, šesnaest timova je podeljeno u četiri grupe po četiri tima. Svaka grupa je igrala svako sa svakim, ukupno šest utakmica po grupi. Timovima se dodeljuju tri boda za pobedu, jedan bod za remi i nijedan za poraz. Timovi koji su završili prvi i drugi u svakoj grupi kvalifikuju se za četvrtfinale.[22]

Raspored utakmica za turnir objavljen je 20. marta 2009, a domaćini su bili na poziciji A1. Za razliku od prethodnih finalnih turnira Svetskog kupa za žene, nije bilo dvoboja, ali su utakmice istog dana održane na različitim mestima. Prema Organizacionom odboru, ovo „signalizira povećan kvalitet i status ženskog finala“.[12]

Sva vremena su u SELV vremenska zona (UTC+2).

Grupa A uredi

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. − grupa A
Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Nemačka 3 3 0 0 7 3 +4 9 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Francuska 3 2 0 1 7 4 +3 6
3   Nigerija 3 1 0 2 1 2 −1 3
4   Kanada 3 0 0 3 1 7 −6 0
Izvor: FIFA
Nigerija  (0 : 1)  Francuska
Izveštaj
  • Mari-Lori Deli   56’
Gledalaca: 25.475[28]
Sudija: kari Sic (SAD)
Nemačka  (2 : 1)  Kanada
  • Kerstin Garefrekes   10’
  • Selija Šašić  42’
 Izveštaj
Gledalaca: 73.680[29]
Sudija: Džeki Melkshem (Australija)
Kanada  (0 : 4)  Francuska
Izveštaj
  • Gaetan Tinej   24’, 60’
  • Kamil Abili   66’
  • Elodi Tomis   83’
Gledalaca: 16.591[30]
Sudija: Ecuko Fukano (Japan)
Nemačka  (1 : 0)  Nigerija
  • Simon Lauder   54’
 Izveštaj
Gledalaca: 48.817[31]
Sudija: Ča Sung-mi (Južna Koreja)
Francuska  (2 : 4)  Nemačka
  • Mari-Lori Deli   56’
  • Lora Žerže   72’
 Izveštaj
  • Kerstin Garefreks   25’
  • Inka Grings   32’, 68’ (pen.)
  • Selija Šašić   89’
Gledalaca: 45.867[32]
Sudija: Kirsi Hajkinen (Finska)
Kanada  (0 : 1)  Nigerija
Izveštaj
  • Perpetua Nkvoča   73’
Gledalaca: 13,638[33]
Sudija: Finau Vulivuli (Fidži)

Grupa B uredi

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. − grupa B
Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Engleska 3 2 1 0 5 2 +3 7 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Japan 3 2 0 1 6 3 +3 6
3   Meksiko 3 0 2 1 3 7 −4 2
4   Novi Zeland 3 0 1 2 4 6 −2 1
Izvor: FIFA
Japan  (2 : 1)  Novi Zeland
 Izveštaj
  • Amber hern   12’
Gledalaca: 12,538[34]
Sudija: Kirsi Hajkinen (Finska)
Meksiko  (1 : 1)  Engleska
  • Monika Okampo   33’
 Izveštaj
  • Fara Vilijams  21’
Gledalaca: 18.702[35]
Sudija: Silvija Rejs (Peru)
Japan  (4 : 0)  Meksiko
 Izveštaj
Gledalaca: 22.291[36]
Sudija: Kristina Pedersen (Norveška)
Novi Zeland  (1 : 2)  Engleska
  • Sara Gregorijus   18’
 Izveštaj
  • Džil Skot   63’
  • Džesika Klark   81’
Gledalaca: 19.110[37]
Sudija: Teres Negel (Kamerun)
Engleska  (2 : 0)  Japan
  • Elen Vajt  15’
  • Rejčel Jenki   66’
 Izveštaj
Gledalaca: 20.777[38]
Sudija: Kerol En Čenard (Kanada)
Novi Zeland  (2 : 2)  Meksiko
  • Rebeka Smit   90’
  • Hana Vilkinson   90+4’
 Izveštaj
  • Stefani Mejor   2’
  • Maribel Domingez   29’
Gledalaca: 20.451[39]
Sudija: Dženi Palmkvist (Švedska)

Grupa C uredi

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. − grupa C
Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Švedska 3 3 0 0 4 1 +3 9 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Sjedinjene Države 3 2 0 1 6 2 +4 6
3   Severna Koreja 3 0 1 2 0 3 −3 1
4   Kolumbija 3 0 1 2 0 4 −4 1
Izvor: FIFA
Kolumbija  (0 : 1)  Švedska
Izveštaj
  • Džesika Landstrem   57’
Gledalaca: 21.106[40]
Sudija: Kerol En Čenard (Kanada)
Sjedinjene Države  (2 : 0)  Severna Koreja
  • Loren Holidej   54’
  • Rejčel Van Holebek   76’
 Izveštaj
Gledalaca: 21.859[41]
Sudija: Bibijana Stajnhaus (Nemačka)
Severna Koreja  (0 : 1)  Švedska
Izveštaj
  • Liza Dalkvist   64’
Gledalaca: 23.768[42]
Sudija: Estela Alvarez (Argentina)
Sjedinjene Države  (3 : 0)  Kolumbija
 Izveštaj
Gledalaca: 25.475[43]
Sudija: Dagmar Damkova (Češka)
Švedska  (2 : 1)  Sjedinjene Države
  • Liza Dalkvist   16’ (pen.)
  • Emi LePilbet   35’ (a.g.)
 Izveštaj
  • Ebi Vambah   67’
Gledalaca: 23.468[44]
Sudija: Ecuko Fukano (Japan)
Severna Koreja  (0 : 0)  Kolumbija
Izveštaj
Gledalaca: 7.805[45]
Sudija: Kristina Pedersen (Norveška)

Grupa D uredi

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. − grupa D
Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Brazil 3 3 0 0 7 0 +7 9 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Australija 3 2 0 1 5 4 +1 6
3   Norveška 3 1 0 2 2 5 −3 3
4   Ekvatorijalna Gvineja 3 0 0 3 2 7 −5 0
Izvor: FIFA
Norveška  (1 : 0)  Ekvatorijalna Gvineja
  • Emili Havi   84’
 Izveštaj
Gledalaca: 12.928[46]
Sudija: Kvecali Alvarado (Meksiko)
Brazil  (1 : 0)  Australija
  • Rozana dos Santos Avgusto   54’
 Izveštaj
Gledalaca: 27.258[47]
Sudija: Dženi Palmkvist (Švedska)
Australija  (3 : 2)  Ekvatorijalna Gvineja
  • Lina Kamis   8’
  • Emili van Egmond   48’
  • Liza De Vana   51’
 Izveštaj
  • Henoveva Anjonman   21’, 83’
Gledalaca: 15.640[48]
Sudija: Đenđi Gal (Mađarska)
Brazil  (3 : 0)  Norveška
  • Marta   22’, 48’
  • Rozana dos Santos Avgusto   46’
 Izveštaj
Gledalaca: 26.067[49]
Sudija: Kari Sic (SAD)
Ekvatorijalna Gvineja  (0 : 3)  Brazil
Izveštaj
  • Erika   49’
  • Kristiane Rozeira   54’, 90+3’ (pen.)
Gledalaca: 35.859[50]
Sudija: Bibijana Stajnhaus (Nemačka)
Australija  (2 : 01)  Norveška
  • Kia Sajmon   57’, 87’
 Izveštaj
  • Elise Torsnes   56’
Gledalaca: 18.474[51]
Sudija: Estela Alvarez (Argentina)

Nokaut faza uredi

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. − nokaut faza

Nokaut fazu čini osam timova koji su prošli iz grupne faze turnira. Postoje tri runde mečeva, pri čemu svaka runda eliminiše polovinu timova koji ulaze u tu rundu. Uzastopne runde su četvrtfinale, polufinale i finale. Tu je i plej-of za odlučivanje o trećem i četvrtom mestu. Za svaku utakmicu u nokaut fazi, nakon bilo kakvog nerešenog rezultata na 90 minuta sledi trideset minuta produžetka; ako su rezultati i dalje jednaki, sledi izvođenje jedanaesteraca kako bi se utvrdilo ko će napredovati u sledeću rundu.[22]

 
ČetvrtfinalePolufinaleFinale
 
          
 
9. jul – Volfsburg
 
 
  Nemačka0
 
13. jul – Frankfurt
 
  Japan (p. s. n.)1
 
  Japan3
 
10. jul – Augzburg
 
  Švedska1
 
  Švedska3
 
17. jul – Frankfurt
 
  Australija1
 
  Japan (pen.)2 (3)
 
9. jul – Leverkuzen
 
  Sjedinjene Države2 (1)
 
  Engleska1 (3)
 
13. jul – Menhengladbah
 
  Francuska (pen.)1 (4)
 
  Francuska1
 
10. jul – Drezden
 
  Sjedinjene Države3 Utakmica za treće mesto
 
  Brazil2 (3)
 
16. jul – Zinshajm
 
  Sjedinjene Države (pen.)2 (5)
 
  Švedska2
 
 
  Francuska1
 

Četvrtfinale uredi

Engleska  (1 : 1) (p. s. n.)  Francuska
  • Džil Skot  59’
 Izveštaj
  • Eliz Busaglija   88’
Penali
  • Keli Smit  
  • Keren Kerni  
  • Kasi Stoni  
  • Kler Raferti  
  • Fej Vajt  
 3–4
  •   Kamil Abili
  •   Eliz Busaglija
  •   Gaetan Tinej
  •   Sonia Bompastor
  •   Judžin Le Somer
Gledalaca: 26.395[52]
Sudija: Dženi Palmkvist (Švedska)
Nemačka  (0 : 1) (p. s. n.)  Japan
Izveštaj
Gledalaca: 26.067[53]
Sudija: Ketcali Alvarado (Meksiko)
Švedska  (3 : 1)  Australija
  • Tereza Sjegran   11’
  • Liza Dalkvist   16’
  • Lota Šelin   52’
 Izveštaj
  • Elis Peri   40’
Gledalaca: 24.605[54]
Sudija: Silvija rejs (Peru)
Brazil  (2 : 2) (p. s. n.)  Sjedinjene Države
 Izveštaj
  • Dijana Rodriges   2’ (a.g.)
  • Ebi Vambah   120+2’
Penali
  • Kristijane Rozeira  
  • Marta  
  • Diane Rodriges  
  • Fransiel  
 3 : 5
Gledalaca: 25.598[55]
Sudija: Džeki Melksham (Australija)

Polufinale uredi

Francuska  (1 : 3)  Sjedinjene Države
  • Sonia Bompastor   55’
 Izveštaj
  • Loren Holidej   9’
  • Ebi Vambah   79’
  • Aleks Morgan   82’
Gledalaca: 25.676[56]
Sudija: Kirsi Hejkinen (Finska)
Japan  (3 : 1)  Švedska
 Izveštaj
  • Jozefin Ekvist   10’
Gledalaca: 45.434[57]
Sudija: Kerol En čenard (Kanada)

Utakmica za treće mesto uredi

Švedska  (2 : 1)  Francuska
  • Lota Šelin   29’
  • Mari Hamarstrem   82’
 Izveštaj
  • Elodi Tomis   56’
Gledalaca: 25.475[58]
Sudija: Kari Sic (SAD)

Finale uredi

Glavni članak: Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2011.
Japan  (2 : 2) (p. s. n.)  Sjedinjene Države
 Izveštaj
Penali
 3 : 1
Gledalaca: 48.817[59]
Sudija: Bibijana Stejnhaus (Nemačka)

Statistika uredi

Golgeteri uredi

Ukupno je postignuto 86 golova u 32 utakmica, s prosekom od 2.69 gola po utakmici. Japanka Homare Sava je osvajač zlatne kopačke, sa postignutih pet golova.

Izvor: FIFA[60]

Asistencije uredi

Aja Mijama je najbolji asistent sa 4. asistencije

Izvor: Tehnički izveštaj FIFA

Finalna tabela uredi

Prema statističkoj konvenciji u fudbalu, mečevi odlučeni u produžecima se računaju kao pobede i porazi, dok se mečevi odlučeni izvođenjem jedanaesteraca računaju kao nerešeni.

Poz. G Tim O P N I GD GP GR Bod. Krajnja tabela
1 B   Japan 6 4 1 1 12 6 +6 13 Šampionke
2 C   Sjedinjene Države 6 3 2 1 13 7 +6 11 Drugoplasirane
3 C   Švedska 6 5 0 1 10 6 +4 15 Treće mesto
4 A   Francuska 6 2 1 3 10 10 0 7 Četvrto mesto
5 D   Brazil 4 3 1 0 9 2 +7 10 Eliminisane u
četvrtfinalu
6 A   Nemačka 4 3 0 1 7 4 +3 9
7 B   Engleska 4 2 2 0 6 3 +3 8
8 D   Australija 4 2 0 2 6 7 −1 6
9 A   Nigerija 3 1 0 2 1 2 −1 3 Eliminisane u
grupnoj fazi
10 D   Norveška 3 1 0 2 2 5 −3 3
11 B   Meksiko 3 0 2 1 3 7 −4 2
12 B   Novi Zeland 3 0 1 2 4 6 −2 1
13 C   Severna Koreja 3 0 1 2 0 3 −3 1
14 C   Kolumbija 3 0 1 2 0 4 −4 1
15 D   Ekvatorijalna Gvineja 3 0 0 3 2 7 −5 0
16 A   Kanada 3 0 0 3 1 7 −6 0
Izvor: Tehnički izveštaj FIFA[61]

Reference uredi

  1. ^ Rede von Bundeskanzlerin Angela Merkel Arhivirano 26 maj 2011 na sajtu Wayback Machine. Deutschland.de. 9 December 2005. Retrieved 29 April 2008.
  2. ^ Juchem, Markus. WM 2011: Frankreichs Rückzug offenbar beschlossene Sache Arhivirano 1 jul 2017 na sajtu Wayback Machine. Womensoccer.de. 23 August 2007. Retrieved 29 April 2008.
  3. ^ Germany to stage 2011 showpiece Arhivirano 8 mart 2010 na sajtu Wayback Machine. FIFA.com. 30 October 2007. Retrieved 29 April 2008.
  4. ^ Canada gets 2015 Women's World Cup of soccer. CBCSports.ca. 3 March 2011. Retrieved 16 June 2011.
  5. ^ DFB benennt zwölf Städte und Stadien für Frauen-WM 2011. DFB.de. 11 May 2007. Retrieved 30 July 2008.
  6. ^ a b Nine Host Cities announced. FIFA.com. 30 September 2008. Retrieved 1 October 2008.
  7. ^ „Augsburg Stadium”. Arhivirano iz originala 28. 6. 2011. g. 
  8. ^ „Dresdem Stadium”. Arhivirano iz originala 12. 7. 2011. g. 
  9. ^ „Sinsheim Stadium”. Arhivirano iz originala 16. 2. 2011. g. 
  10. ^ „Bochum Stadium”. Arhivirano iz originala 28. 6. 2011. g. 
  11. ^ „Leverkusen Stadium”. Arhivirano iz originala 14. 2. 2011. g. 
  12. ^ a b FIFA Women's World Cup 2011 match schedule published. FIFA.com. 20 March 2009. Retrieved 16 June 2011.
  13. ^ Frauen-WM voraussichtlich vom 26. Juni bis 17. Juli Arhivirano 8 jun 2011 na sajtu Wayback Machine. DFB.de. 19 April 2008. Retrieved 29 April 2008.
  14. ^ FIFA. Stadiums. FIFA.com. Retrieved 14 June 2011.
  15. ^ Associated Press. FIFA keeps 16 teams for 2011 Women's World Cup. ESPN.com. 13 March 2008. Retrieved 30 July 2008.
  16. ^ Sixteen teams at Germany 2011. FIFA.com. 16 March 2008. Retrieved 29 April 2008.
  17. ^ AFP. FIFA chief dismayed at 11–0 scoreline in women's World Cup opener. Google News. 11 September 2007. Retrieved 30 July 2008.
  18. ^ a b FIFA. „FIFA Women's World Cup 2011” (PDF). FIFA.com. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 1. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  19. ^ „Double joy for France, dream over for England”. sports.ndtv.com. 10. 7. 2011. Arhivirano iz originala 24. 3. 2012. g. Pristupljeno 10. 7. 2011. 
  20. ^ „Sweden sweep past Australia to seal semi-final berth”. UEFA. 10. 7. 2011. Pristupljeno 10. 7. 2011. 
  21. ^ Qualifiers. FIFA.com. Retrieved 7 December 2009.
  22. ^ a b v g FIFA (19. 5. 2011). „Regulations – FIFA Women's World Cup Germany 2011” (PDF). FIFA. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 11. 2011. g. 
  23. ^ a b „FIFA Disciplinary Committee decisions for Germany 2011”. FIFA. 25. 8. 2011. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
  24. ^ „Two players from Korea DPR provisionally suspended following anti-doping tests”. FIFA. 7. 7. 2011. Arhivirano iz originala 12. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 7. 2011. 
  25. ^ „Adverse analytical findings recorded for three additional players from Korea DPR”. FIFA. 16. 7. 2011. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 16. 7. 2011. 
  26. ^ Germany 2011: Draw procedure FIFA.com. 29 November 2010. Retrieved 12 June 2013.
  27. ^ FIFA. „Germany 2011 takes shape”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 12. 7. 2011. g. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  28. ^ „Match report – Group A – Nigeria v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 26. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  29. ^ „Match report – Group A – Germany v Canada” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 26. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  30. ^ „Match report – Group A – Canada v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 30. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  31. ^ „Match report – Group A – Germany v Nigeria” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 30. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  32. ^ „Match report – Group A – France v Germany” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  33. ^ „Match report – Group A – Canada v Nigeria” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  34. ^ „Match report – Group B – Japan v New Zealand” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 27. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  35. ^ „Match report – Group B – Mexico v England” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 27. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  36. ^ „Match report – Group B – Japan v Mexico” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 1. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2012. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  37. ^ „Match report – Group B – New Zealand v England” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 1. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 8. 2012. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  38. ^ „Match report – Group B – England v Japan” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2012. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  39. ^ „Match report – Group B – New Zealand v Mexico” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  40. ^ „Match report – Group C – Colombia v Sweden” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 28. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  41. ^ „Match report – Group C – USA v Korea DPR” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 28. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  42. ^ „Match report – Group C – Korea DPR v Sweden” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 2. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  43. ^ „Match report – Group C – USA v Colombia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 2. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  44. ^ „Match report – Group C – Sweden v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 9. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  45. ^ „Match report – Group C – Korea DPR v Colombia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  46. ^ „Match report – Group D – Norway v Equatorial Guinea” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 29. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 9. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  47. ^ „Match report – Group D – Brazil v Australia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 29. 6. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  48. ^ „Match report – Group D – Australia v Equatorial Guinea” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  49. ^ „Match report – Group D – Brazil v Norway” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  50. ^ „Match report – Group D – Equatorial Guinea v Brazil” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  51. ^ „Match report – Group D – Australia v Norway” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 6. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  52. ^ „Match report – Quarter-finals – England v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 9. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 8. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  53. ^ „Match report – Quarter-finals – Germany v Japan” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 9. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  54. ^ „Match report – Quarter-finals – Sweden v Australia” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  55. ^ „Match report – Quarter-finals – Brazil v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  56. ^ „Match report – Semi-finals – France v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 13. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 3. 2012. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  57. ^ „Match report – Semi-finals – Japan v Sweden” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 13. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2012. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  58. ^ „Match report – Match for third place – Sweden v France” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 16. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  59. ^ „Match report – Final – Japan v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 17. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  60. ^ „adidas Golden Boot (Top Scorer)”. FIFA. Arhivirano iz originala 12. 7. 2011. g. Pristupljeno 27. 6. 2011. 
  61. ^ „FIFA Women's World Cup 2011 – Technical Report: Overall ranking” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. str. 89. Pristupljeno 1. 7. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

 
Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_фудбалу_за_жене_2011.&oldid=27002955”