Sedam mučenika u Efesu

Sedam mladića iz Efesa (Sedam usnulih mladića; Sedam svetih mladića u Efesu; Sedam mučenika u Efesu) su ranohrišćanski mučenici, koji su živi zazidani u pećini. Oni su takođe poštovani u islamu.

Sedam mučenika u Efesu

Mučeništvo

U 3. veku živelo je sedam mladih ljudi. Sveti Maksimilijan, jedan od njih, bio je sin gradonačelnika grada Efesa, ostalih šest njegovih prijatelja takođe je bilo iz efeske aristokratije, i svi su bili u vojnoj službi i bili su hrišćani. Car Decije Trajan (249-251) stigao je u Efes i naredio prinošenje žrtava paganskim božanstvima, ali su mladići to odbili. Tada im je car naredio da skinu obeležja vojnog odlikovanja - vojničke pojaseve, ali ih je ipak pustio, nadajući se da će se predomisliti dok se on bori.

Mladići su napustili grad i sklonili se u pećinu na gori Oklonu, gde su se molili, pripremajući se za mučenički podvig. Sveti Jamvlih je u jednom od svojih pohoda u grad za hlebom čuo da se car vratio i da su svi traženi da ih izvedu na suđenje. Mladići su dobrovoljno napustili pećinu i pojavili se u dvoru.

Osuđeni su na smrt u istoj pećini koja im je služila kao sklonište - car je naredio da se ulaz u nju zagradi kamenjem kako bi mladići umrli od žeđi i gladi. Dvojica velikodostojnika koji su prisustvovali polaganju vhoda bili su tajni hrišćani, a da bi sačuvali uspomenu na mučenike, u zid su stavili kivot sa dve limene ploče, na kojima su bila naznačena imena sedmorice mladića i opisane su okolnosti njihovog stradanja i smrti .

Čudesno buđenje

Po žitiju, voljom Božjom, omladinci nisu umrli, nego su pali u divan san koji je trajao skoro dva veka. U 5. veku, pod Teodosijem Mlađim, pojavili su se jeretici koji su odbacili vaskrsenje mrtvih pri Drugom dolasku. Zabrinulo ih je pitanje: „Kako može biti vaskrsenja mrtvih kada neće biti ni duše ni tela, pošto će biti uništeni?“ Postojalo je i mišljenje: „Samo će duše imati nagradu, jer je nemoguće da se tela uzdignu i ožive posle hiljadu godina, kada od njih neće ostati prah. Tajnu očekivanog vaskrsenja mrtvih i budućeg života otkrio je Gospod kroz Sedmoricu mladića.

Vlasnik lokacije, na kojoj se nalazila planina Ohlon, započeo je izgradnju, a njegovi radnici su demontirali blokirani ulaz u pećinu. U tom trenutku Gospod je oživeo mlade, i oni su se probudili kao iz običnog sna, ne sluteći da je prošlo skoro dve stotine godina. Spremajući se da prihvate muke, prijatelji su uputili Jambliha (u katoličkoj tradiciji nosi ime Diomed)[3] da im ponovo kupi hleb u gradu. Približavajući se gradu, mladić se začudi videvši na kapiji sveti krst – vremena progona hrišćana su odavno prošla.

Plaćajući hleb, Jamblih je trgovcu dao novčić cara Decija i bio je uhapšen pod sumnjom da je sakrio riznicu drevnih novčića. Izveden je pred gradonačelnika, koji je u to vreme imao episkopa. Sveštenik je shvatio da Bog preko mladića otkriva neku tajnu i otišao sa narodom u pećinu.

Tu, u gomili kamenja, pronašao je zapečaćeni kovčeg. Pročitavši imena svetitelja na limenim pločama i opis okolnosti njihovog sakrivanja, episkop uđe u pećinu i u njoj vide žive mladiće. Tako se pokazalo da Gospod, kroz njihovo buđenje iz dugog sna, otkriva Crkvi tajnu vaskrsenja mrtvih – čudo njihovog buđenja doprinelo je jačanju vere u vaskrsenje tela.

Ubrzo je i sam car stigao u Efes i razgovarao sa mladićima u pećini. Tada su sveti mladići, pred svima, priklonili glave do zemlje i ponovo zaspali, ovoga puta do dana opšteg vaskrsenja. Car je hteo svakog od njih da stavi u dragocenu svetinju, ali sveti mladići, javivši mu se u snu, rekoše da njihova tela ostave u pećini na zemlji .

Teološko tumačenje

Usnuli mladići kao da ispadaju iz vremena i, budeći se, postaju živi simbol prelaska iz ere progona hrišćanstva u vreme njegovog trijumfa.

Hagiograf Jovan Kolov, u žitiju Pajsija Velikog, navodi Efeske mladiće kao primer da „koji žive po telesnoj prirodi, telo, da se ne bi iscrpilo, treba da ojača svoju ishranu, i onima koji su, poput bestelesnih, uspeli u višem prirodnom životu, u izobilju daje ovu blagodat, kojoj se ljudska priroda pokorava, i živi više ne toliko telesnom koliko duhovnom hranom.

Pravoslavna crkva pomen sedmorice mladića praznuje dva puta: 4. avgusta i 22. oktobra (po julijanskom kalendaru) i u službi crkvene nove godine – 1. septembra .