Википедија

Semir Osmanagić

Semir Osmanagić, poznat i kao Sem Osmanagič (engl. Sam Osmanagich)[1] (Zenica, 1. jun 1960),[2][3] bosanskohercegovački je preduzetnik, samoproklamovani istraživač i pseudoarheolog.

Semir Osmanagić
Datum rođenja(1960-06-01)1. jun 1960.
Mesto rođenjaZenica (NR BiH), FNR Jugoslavija
Veb-sajtsemirosmanagic.com/,%20semirosmanagic.com/en/,%20semirosmanagic.com/ba/

Osnivač je i rukovodilac fondacije „Arheološki park — Bosanska piramida Sunca”[4] u okviru koje promoviše pseudonaučnu tvrdnju da su piramidalna brda u mestu Visoko u Bosni i Hercegovini zapravo kompleks drevnih piramidalnih građevina.

Biografija uredi

Sin je prof. dr Murisa Osmanagića, profesora Rudarsko - geološkog fakulteta u Tuzli i nekadašnjeg generalnog direktora rudnika Kakanj.[5]

Podataka o njegovom životu pre 2005, kada je dospeo u središte pažnje javnosti nakon otkrića navodnih piramida u u blizini mesta Visokog u blizini Sarajeva, nema mnogo. Prema navodima u zvaničnoj biografiji na njegovoj internet strani[2][3] od sredine 1980. je bio zaposlen kao istraživač u sarajevskom preduzeću UNIS. Godine 1989. [traži se izvor] je otvorio privatne firme u Sarajevu i Splitu. (Na Osmanagićevoj internet stranici trenutno stoji godina 1999) Nakon toga je otišao u SAD, gde je 1995. otvorio svoju firmu Met Company, Inc.

Osmanagić je dopisni član „Ruske akademije prirodnih nauka“ (RAEN) (udruženja građana, koje nema veze sa zvaničnom Ruskom akademijom nauka).[6]

Prema sopstvenim tvrdnjama, objavljenim na istoj internet strani, poseduje više univerzitetskih diploma i akademskih stepena:[7]

  • „Doktorska disertacija: „Civilizacija Maja“ – Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu“
  • „Magistar nauka Međunarodne Ekonomije – Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu.“
  • „Diplomirao je Fakultet političkih nauka, Odsjek Politologije.“
  • „Diplomirao je Ekonomski fakultet.“
  • „Završio dvije godine na Odsjeku sociologije Fakulteta političkih nauka.“

Doktorska teza uredi

Osmanagić je odbranio doktorat iz sociologije na Univerzitetu u Sarajevu sa kontroverznom tezom „Netehnološka civilizacija Maja protiv modernih tehnoloških civilizacija“.[8] U njegovoj tezi se tvrdi da je civilizacija Maja starija od civilizacije Olmeka i da je njihova kultura misteriozno nestala nakon 10. veka.[9]

Na Osmanagićevoj internet stranici se navodi:


Osmanagić u svom radu takođe ističe da je kristalna lobanja, pripisivana Astecima, (za koju je nepobitno utvrđeno da je izrađena u 19. veku, verovatno u Evropi [10]), u stvari delo Maja i da je izrađena uz pomoć napredne tehnologije. On iznosi i tvrdnje o navodnim psihološkim i parapsihološkim fenomenima koji se dovode u vezu sa ovim i sličnim predmetima.[11]

Pored toga, on u svom radu iznosi teoriju da su Maje bili u kontaktu sa Kinezima, na osnovu statue jaguara za koju tvrdi da je izrađena od nefrita – minerala koji se može naći u Kini, ali ne i u Južnoj Americi. Geolozi su ovaj materijal identifikovali kao žadeit, mineral srodnog sastava i sličnog izgleda, koji pored nefrita spada u jednu od dve vrste žada.[12]

Osmanagićev mentor je bio Hidajet Repovac, profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.[13][14] Profesor Repovac je bio jedan od kopredsedavajućih na „Međunarodnom kongresu o bosanskim piramidama“ [15] održanom 2008 u Sarajevu.

Bosanske piramide uredi

Glavni članak: Visočke piramide

Osmanagić se 2005. godine vratio u Bosnu, gde je proglasio brdo Visočica pored mesta Visokog, za piramidu ilirskog porekla, staru desetak hiljada godina. Neposredno nakon toga, početkom 2006, započeo je kvazinaučna istraživanja [16][17][18] uz izdašnu finansijsku pomoć vlasti Federacije BIH i medijsku kampanju ogromnih razmera.

Osmanagić je za kratko vreme postao svetski poznat, ali je među ozbiljnim naučnicima stekao neslavnu reputaciju. Evropsko udruženje arheologa je tim povodom izdalo saopštenje u kome se kaže:

Negativne reakcije javnosti uredi

Iskopavanja na lokalitetu srednjovekovnog grada Visokog i mogućnost njegovog uništenja izazvala su revolt naučnika iz celog sveta, .[20] proteste stručne i kulturne javnosti Bosne i Hercegovine, kao i potpisivanje peticije „Zaustavimo Osmanagića sada“ [21]

Amar Karapuš, kustos Narodnog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu je ovim povodom izjavio: „Kad sam prvi put pročitao o piramidama, mislio sam da je to vrlo smešno. Nisam mogao da poverujem da bi bilo ko na svetu mogao da poveruje u tako nešto.“ [22]

Enver Imamović sa Sarajevskog Univerziteta, bivši direktor Narodnog muzeja u Sarajevu, izrazio je zabrinutost zbog opasnosti da bi iskopavanja mogla da unište stvarna arheološka nalazišta, kao što je srednjovekovna kraljevska prestonica Visoki. On tvrdi da bi iskopavanje „nepovratno uništilo nacionalno istorijsko blago“.[23]

Objavljeni radovi uredi

Osmanagić je autor više pseudoarheoloških dela u kojima iznosi različite teorije koje nemaju naučnih osnova niti podrške u akademskom svetu. Ove teorije su predmet kritika naučnika, kako u Bosni i Hercegovini, tako i širom sveta i dovode u sumnju njegov kredibilitet.[24]

Maje i Atlantida uredi

U članku u „Arheološkom magazinu“ engl. Archaeology Magazine, Mark Rouz engl. Mark Rose spominje sledeći citat iz Osmanagićeve knjige „Svet Maja“, koji po njegovom mišljenju sadrži „bizarne misli“ kao što je ideja „da su Maje i drugi narodi potomci Atlantiđana, koji su na Zemlju došli iz sazvežđa Plejada".

"Moja je teorija da se Maje moraju smatrati časovničarima kosmosa, čiji je zadatak da podese zemaljsku frekvenciju i usklade je sa vibracijama Sunca... Njihovi preci, civilizacije Atlantide i Lemurije, podigli su prve hramove na energetski potentnim tačkama naše planete. Njihova najvažnija funkcija je bila da služe kao prolazi ka drugim svetovima i dimenzijama."[25]

Nacistička baza na Antarktiku uredi

U svojoj knjizi „Alternativna historija“, Osmanagić sugeriše da su Hitler i drugi nacistički glavešine pobegli u podzemnu bazu na Antarktiku.[26]

Bibliografija uredi

  • Sam Osmanagich, Pyramids around the World, publisher: ABC Press, 2011, Houston, USA (language: English)
  • Semir Osmanagich, Pyramids from Five Continents Will Forever Change the View of Our Past… And Future, publisher: ‘‘Archaeological Park: Bosnian Pyramid of the Sun’‘, 2010, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: Bosnian)
  • Sam Osmanagich, Mayalarin Dunasi, publisher: Arkadas Yayinevi, 2008, Ankara, Turkey (language: Turkish)
  • Semir Sam Osmanagich, A Boszniai Piramisok Volgve Bosanska piramida Sunca, publisher: Mauna-Fe Publishing, 2007, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: Hungarian)
  • Semir Sam Osmanagich, Die Bosniche Pyramide Der Sonne, publisher: Mauna-Fe Publishing, 2007, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: German)
  • Semir Sam Osmanagich, Bosnian Valley of the Pyramids, publisher: Mauna-Fe Publishing, 2006, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: English)
  • Semir Osmanagić, Bosanska piramida Sunca, Otkriće prve evropske piramide, publisher: Mauna-Fe Publishing, 2005, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: Bosnian)
  • Sam Osmanagich,Maiade maailm, publisher: Olion, 2005, Tallinn, Estonia (language: Estonian)
  • Semir Osmanagić, Misterija Anasazija, publisher: TKD Sahinpasic, 2005, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: Bosnian)
  • Semir Osmanagić, Civilizacije prije početka zvanične historije, publisher: TKD Sahinpasic, 2005, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: Bosnian)
  • Semir Osmanagić, Kosmička misija Maja, publisher: TKD Sahinpasic, 2005, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: Bosnian)
  • Sam Osmanagich, The Mayan World, publisher: Gorgias Press, 2005, Piscataway, New Jersey, USA (language: English)
  • Semir Osmanagić, Alternativna historija, publisher: TKD Sahinpasic, 2004, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: Bosnian)
  • Sam Osmanagich, The World of Maya, Svjetlost, 2004, Sarajevo, Bosnia-Herzegovina (language: English)
  • Sam Osmanagich, Alternativna povijest, Indrija, 2003, Zagreb, Croatia (language: Croatian)
  • Sam Osmanagich, " Alternatve history - traces of Atlantis "- Indrija, Zagreb (385/1-370-7688)

Reference uredi

  1. ^ Dr. Sam Osmanagich: Bosnian Pyramids - My Story - YouTube
  2. ^ a b Biografija, sa internet stranice Semira Osmanagića
  3. ^ a b „Biografija sa Camo.ch”. Arhivirano iz originala 14. 12. 2010. g. Pristupljeno 16. 04. 2011. 
  4. ^ Naslovna - Fondacija “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca, Archaeological Park: Bosnian Pyramid of the Sun Foundation
  5. ^ Bosnjaci.Net
  6. ^ „The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids | History & Archaeology | Smithsonian Magazine”. Smithsonianmag.com. Arhivirano iz originala 25. 09. 2012. g. Pristupljeno 26. 10. 2012. 
  7. ^ „Dr Semir Osmanagić: Obrazovanje”. Pristupljeno 9. 3. 2014. 
  8. ^ insert date May 2010 and hit submit (28. 5. 2010). „Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, Arhiva vesti, Promocija doktora,”. Sociology. Arhivirano iz originala 9. 3. 2014. g. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  9. ^ Semir Osmanagić
  10. ^ American Chemical Society
  11. ^ Osmanagić's PhD thesis
  12. ^ Sharer, Robert (1994). The Ancient Maya. Sylvanus Griswold Morley. Stanford University Press. str. 392. ISBN 978-0-8047-2130-1. 
  13. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 25. 11. 2010. g. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  14. ^ url=http://www.fpn.unsa.ba/ba/nastavno-osoblje/repovac-hidajet/[mrtva veza]]
  15. ^ ICBP 2008 The First International Scientific Conference on the Bosnian Valley of the Pyramids - Presidency
  16. ^ Pyramid No More (Piramide više nema), Sub Rosa, Issue 6, oktobar 2006.
  17. ^ The great Bosnian pyramid scheme (Velika bosanska prevara sa piramidom) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jul 2007) Anthony Harding, British Archaeology Novembar/decembar 2006
  18. ^ John Bohannon, Mad About Pyramids (Lud za piramidama), Science Magazine, 22 September 2006.
  19. ^ Saopštenje Evropskog udruženja arheologa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2011), 11. decembar 2006
  20. ^ „Cena piramide”. Alunsalt.com. 24. 4. 2006. Arhivirano iz originala 09. 03. 2014. g. Pristupljeno 26. 10. 2012. 
  21. ^ „Kakva je to zemlja ako piramidu nema?![[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 23. 6. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  22. ^ The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids | History | Smithsonian
  23. ^ Lucian Harris, Amateur to dig on site of medieval capital in search of Bosnia's own Valley of the Kings (Amater kopa na lokalitetu srednjovekovne prestonice u potrazi za bosanskom dolinom kraljeva) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. april 2006), The Art Newspaper, 15. april 2006
  24. ^ "Imam dokaz da je Bosna kolevka evropske civilizacije" - B92.net
  25. ^ Rose, Mark. "The Bosnia-Atlantis Connection (Veza između Bosne i Atlantide)". Archaeology Magazine Online. URL accessed 2006-04-29.
  26. ^ „The Mystery of Bosnia's Ancient Pyramids | History & Archaeology | Smithsonian Magazine”. Smithsonianmag.com. Pristupljeno 9. 3. 2014. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Семир_Османагић&oldid=26214638”