Sepak takro
Sepak takro ili malajska odbojka je sport sa tradicijom u jugoistočnoj Aziji. Pod opštim imenom sepak takro postoji nekoliko varijanti ovog sporta[1].
 sepak takraw |
Regu je najčešća verzija igre, a to je timska igra koja se igra na standardnom terenu za badminton, podeljenom niskom mrežom (1,52 m), preko koje igrači dve protivničke ekipe prebacuju loptu nogama i glavom na protivničku polovinu i trude se da spreče da lopta padne na njihovu polovinu terena.
Hop - igrači tima od 5 ili 7 ljudi, koji stoje u krugu prečnika 2 m, drže loptu u vazduhu, udarajući je ili dodajući je partneru bilo kojim delom tela, osim rukama, kako bi ušao u obruče okačene iznad terena u vidu gnezda.
Krug je jednostavnija verzija igre u kojoj 5-7 igrača zauzimaju krug i dodaju jedan drugom bilo kojim delom tela osim rukama, pokušavajući da što duže zadrže loptu u vazduhu.
Opis uredi
Sepak takro regu je najpopularniji u Tajlandu, Maleziji, Indoneziji, Singapuru, Mjanmaru, Vijetnamu, Kambodži, Laosu, Indiji i na Filipinima.
Istorijski gledano, igra se sa pletenom loptom od ratana, ali sada se češće koriste pletene sintetičke (plastične) lopte. U skladu sa savremenim pravilima, u igri učestvuju 2 tima od 3 osobe (regu). Postoje opcije igre 2 na 2 (double regu) i 4 na 4 (kuarter regu). Veličina terena (13,4 sa 5,18 metara) i visina mreže (1,55 metara na osloncima) odgovaraju igralištu i mreži za badminton. Pravila bodovanja i broj dodira lopte su slični klasičnoj odbojci. Međutim, za razliku od odbojke, dva ili sva tri dodira lopte na terenu može da napravi jedan igrač.
Igraju meč do 2 pobede u setovima (tj. maksimalno 3 seta), do 21 poena u svakoj (moguće prekoračenje dok ne dođe do razlike od 2 poena).
Odlika treninga igrača u sepak takrou je visok nivo tehničke veštine, postizanje dobro razvijene skakačke sposobnosti, fleksibilnosti i koordinacije pokreta[2].
Istorija uredi
Prvi pomen igre datira iz 15. veka i nalazi se u hronikama sultanata Malaka (teritorija moderne Malezije i Indonezije). Na Tajlandu, scena iz igre je prikazana na muralu hrama izgrađenog 1785. godine[3], gde hinduistički bog Hanuman igra sepak takro sa grupom majmuna. Igra se stotinama godina igrala u obliku kruga, a moderna verzija sepak takroa počela je da se oblikuje na Tajlandu negde početkom 1740-ih.
Sepaktakro hoop uredi
Godine 1929. Sportsko udruženje Sijam je razvilo prva pravila takmičenja[4]. Četiri godine kasnije, udruženje je održalo prvi javni konkurs. Sepak takro je uveden u nastavni plan i program u sijamskim školama.
Na Filipinima se ovaj sport zvao „sipa“ (ili „sipa salam“ među muslimanskim Filipincima), i zajedno sa tradicionalnim borilačkim veštinama, preživeo je tri veka španske kolonizacije. Sepak takro je bio filipinski nacionalni sport dok ga nije zamenio arnis 2009. Sepak takro je uključen u nastavni plan i program u osnovnim i srednjim školama na Filipinima.
Do 1940. ujedinjena verzija igre se proširila širom jugoistočne Azije. Sport je zvanično nazvan „sepak takro“. Naziv potiče od malajske reči „sepak – udarac, udarac” i tajlandske „takro – tkana lopta”, što je svojevrsni kompromis između dve zemlje koje tvrde da su rodno mesto ovog sporta[5].
Upravno telo sepak takraoa je Međunarodna sepak takro federacija (ISTAF). Glavni turnir za muške reprezentacije je Svetsko prvenstvo - Kup kralja Sepak takroa Svetsko prvenstvo. Od 1965. godine uključena je u program Igara jugoistočne Azije, a od 1990. godine - u program Azijskih igara. 1988. i 1990. godine održano je prvo Svetsko prvenstvo u sepak takravu u Kuala Lumpuru[6].
Teren uredi
Sepak takra regu se igra na standardnom terenu za badminton. Površina terena je 13,4 sa 6,1 metara (44 stopa × 20 stopa). Širina graničnih linija terena ne sme biti veća od 4 centimetra (1,6 inča). Sve spoljne granice moraju biti udaljene najmanje 3,0 metra (9,8 stopa) od svih prepreka. Središnja linija od 2 cm (0,79 inča) mora biti povučena tačno niz centar koja razdvaja desni i levi teren. Na središnjoj liniji nalaze se dva polukruga prečnika 0,9 metara (2 stope 11 inča), sa konveksnim delom usmerenim ka centru.
Mreža uredi
Mreža je napravljena od tankog pravilnog gajtana ili najlona sa veličinom oka od 6 do 8 cm. Slično mreži za odbojku[1]. Mreža je oivičena trakom od 0,05 metara sa gornje i donje strane, oslonjena na tanku pravilnu ili najlonsku vrpcu, koja prolazi kroz traku i povlači mrežu u ravni sa vrhom stubova. Visina mreže je 1,52 m (1,42 m za žene).
Lopta uredi
Lopta mora imati 12 rupa i 20 krstova, sa obimom od najmanje 42—44 cm (17—17 in) za muškarce i 43—45 cm (17—18 in) za žene. Težina lopte treba da se kreće od 170 do 180 g (6,0-6,3 oz) za muškarce i 150 do 160 g (5,3-5,6 oz) za žene.
Lopta može biti obična, višebojna ili svetleća. Lopta može biti napravljena od sintetičke gume ili mekog, izdržljivog materijala za pokrivanje lopte kako bi se ublažio udar na telo igrača. Tip materijala koji se koristi za izradu lopte ili za pokrivanje lopte gumenim ili mekanim izdržljivim premazom mora biti odobren od strane ISTAF-a pre nego što se koristi za bilo koje takmičenje[7].
Reference uredi
- ^ a b Macfarlane, Andy (2021-11-05). „Sepak Takraw: The Origins, History, Rules, And Equipment”. History Of Soccer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-18.
- ^ „Kisah Sepak Takraw yang Kini Diklaim Milik Indonesia, Malaysia, dan Thailand”. Tribunnews.com (na jeziku: indonežanski). Pristupljeno 2023-09-18.
- ^ Handayani, Maulida Sri. „Sepak Takraw yang Diperebutkan Indonesia, Malaysia, dan Thailand”. tirto.id (na jeziku: indonežanski). Pristupljeno 2023-09-18.
- ^ „Permainan Sepak Raga | Melayu Online”. web.archive.org. 2014-03-25. Arhivirano iz originala 25. 03. 2014. g. Pristupljeno 2023-09-18.
- ^ „Kisah Sepak Takraw yang Kini Diklaim Milik Indonesia, Malaysia, dan Thailand”. Tribunnews.com (na jeziku: indonežanski). Pristupljeno 2023-09-18.
- ^ „Sepak Takraw Association of Canada”. sepaktakraw.ca. Pristupljeno 2023-09-18.
- ^ „International Sepaktakraw Federation”. UCOLOURS. Pristupljeno 2023-09-19.