Википедија

Sergej Bupka

Sergej Nazarovič Bupka (ukr. Сергій Назарович Бубка; Lugansk, 4. decembar 1963) je bivši sovjetski i ukrajinski atletičar u disciplini skok s motkom.[1] Osvojio je 6 uzastopnih Svetskih prvenstava u atletici, zlato na Olimpijskim igrama 1988. i 35 puta je postavljao svetske rekorde u skoku motkom (17 puta na otvorenom i 18 puta u dvorani).[2] Prvi je atletičar koji je preskočio 6 metara i za sada jedini koji je preskočio 6,10 metara.[3][4]

Sergej Bupka
Sergej Bupka
Lični podaci
Puno imeSergej Nazarovič Bupka
Datum rođenja(1963-12-04)4. decembar 1963. (60 god.).
Mesto rođenjaLugansk, SSSR
DržavljanstvoSovjetski Savez, Ukrajina
Visina1,83 m
Masa80 kg
Sportske informacije
SportAtletika
Skok uvis
Godine aktivnosti1981−2001
Dostignuća i titule
Lični rekordina otvorenom 6,14
u dvorani 6,15
Nagrade i medalje
Atletika
Skok motkom
Olimpijske igre
Predstavljajući Sovjetski Savez SSSR-a
Zlatna medalja — prvo mesto 1988. Seul 5,90
Svetsko prvenstvo
Predstavljajući Sovjetski Savez SSSR-a
Zlatna medalja — prvo mesto 1983. Helsinki 5,70
Zlatna medalja — prvo mesto 1987. Rim 5,85
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Tokio 5,95
Predstavljajući Ukrajina Ukrajine
Zlatna medalja — prvo mesto 1993. Štutgart 6,00
Zlatna medalja — prvo mesto 1995. Geteborg 5,92
Zlatna medalja — prvo mesto 1997. Atina 6,01
Svetsko dvoransko prvenstvo
Predstavljajući Sovjetski Savez SSSR-a
Zlatna medalja — prvo mesto 1985. Pariz 5,75
Zlatna medalja — prvo mesto 1987. Indijanapolis 5,85
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Sevilja 6,00
Predstavljajući Ukrajina Ukrajine
Zlatna medalja — prvo mesto 1995. Barselona 5,90
Evropsko prvenstvo
Predstavljajući Sovjetski Savez SSSR-a
Zlatna medalja — prvo mesto 1986. Štutgart 5,85
Igre dobre volje
Zlatna medalja — prvo mesto 1986. Moskva 6,01 SR
www.sergeybubka.com

Držao je svetski rekord u skoku s motkom na otvorenom sa 6,14 metara, koji je postavio 31. jula 1994. u Sestrijereu,[5] do 17. septembra 2020. kada je Šveđanin Armand Duplantis preskočio 6,15 metara.[6] Svetski rekord u dvorani od 6,15 metara, koji je postavio 21. februara 1993. u Donjecku,[7] prešao je Francuz Reno Lavileni 2014. godine kada je preskočio 6,16 metara.[8]

Predstavljao je Sovjetski Savez do njegovog raspada 1991. Bubka je dva puta proglašen sportistom godine od strane Track & Field News,[9] a 2012. je bio jedan od 24 sportista koji su inauguracioni članovi Kuće slavnih Međunarodne asocijacije atletskih federacija.[10]

Biografija uredi

Sergej Bupka je rođen i odrastao u gradiću Lugansk. Njegov otac je bio vojnik, a majka medicinska sestra. Bupka je izjavio da nijedno od njih dvoje nije bilo aktivno u sportu. Stariji brat Vasilij Bupka je takođe bio skakač motkom i nastupao je za Sovjetski Savez i Ukrajinu. Sergej je imao takmičarski duh koji je kanalisao u nekoliko sportova, sve dok nije upoznao trenera skoka motkom Vitalija Petrova. Sa ovom disciplinom je počeo da se bavi u 11. godini, kada je ušao u Dečju i omladinsku sportsku školu Dinamo u Vorošilovgradu, gde ga je trenirao Petrov.[11] Godine 1978, sa 15 godina, Bupka se preselio u Donjeck sa Petrovim, gde je imao bolje uslove za trening.

Sportska karijera uredi

Sergej Bupka je u svet međunarodnih atletskih takmičenja ušao 1981. učešćem na Evropskom prvenstvu u atletici za juniore, gde je osvojio 7. mesto. Ali tek je Svetsko prvenstvo u atletici 1983. u Helsinkiju bilo ulaz u svet najboljih atletičara, na kom je relativno nepoznati Bupka osvojio zlatnu medalju skokom od 5,70 m.

Svetski rekord je prvi put oborio skokom od 5,85 metara 26. maja 1984, a poboljšao ga je sledeće nedelje na 5,88 m, a mesec dana kasnije je preskočio 5,90 m. Bubka je bukvalno dominirao u ovoj disciplini, ali nije imao sreće da osvoji zlato na Letnjim olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu jer je Sovjetski Savez bojkotovao te Igre. Zlato na igrama u Los Anđelesu osvojio je Francuz Pjer Kinon.

Bupka je preskočio 6,00 metara 13. jula 1985. u Parizu[1], a ta visina se dugo smatrala nedostižnom i tom prilikom je popravio lični rekord za 6 m. Zlato osvojeno u Helsinkiju odbranio je 1987. na Svetskom prvenstvu 1987. u Rimu, a jedino olimpijsko zlato Bupka je osvojio na Igrama u Seulu 1988[1]. Bupka je 15. marta 1991. u San Sebastijanu preskočio visinu od 6,10 m i za sada je jedini sportista kome je to uspelo.[1] Zlato osvojeno u Helsinkiju i Rimu je odbranio na Svetskom prvenstvu 1991. u Tokiju. Olimpijske igre 1992. u Barseloni su bile veliko razočaranje jer iz 3 pokušaja nije preskočio 5,30 m i ostao je bez medalje. Aktuelni svetski rekord u skoku motkom u dvorani postavio je 21. februara 1993. u Donjecku, a svetski rekord na otvorenom od 6,14 m 31. jula 1994. u Sestrijereu.[1] Četvrto zlato na svetskim prvenstvima osvojio je na Svetskom prvenstvu 1993. u Štutgartu, a peto dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu 1995. u Geteborgu. Zbog povrede pete nije branio zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1996. u Atlanti. Poslednje, šesto zlato na na svetskim prvenstvima osvojio je 1997. na prvenstvu u Atini. Bupka je učestvovao na Olimpijskim igrama u Sidneju, ali je ispao nakon 3 neuspešna pokušaja na visini 5,70 m. Profesionalnu sportsku karijeru okončao je 2001.

Razvoj svetskog rekorda uredi

Na otvorenom
Visina Datum Mesto
6,14 31. jul 1994. Sestrijere
6,13 19. septembar 1992. Tokio
6,12 30. avgust 1992. Padova
6,11 13. jun 1992. Dižon
6,10 05. avgust 1991. Malme
6,09 08. jul 1991. Formio
6,08 09. jun 1991. Moskva
6,07 06. maj 1991. Šizuoka
6,06 10. jul 1988. Nica
6,05 09. jun 1988. Bratislava
6,03 23. jun 1987. Prag
6,01 08. jun 1986. Moskva
6,00 13. jun 1985. Pariz
5,94 31. avgust 1984. Rim
5,90 13. jul 1984. London
5,88 02. jun 1984. Pariz
5,85 26. maj 1984. Bratislava
u dvorani
Visina Datum Mesto
6,15 21. februar 1993. Donjeck
6,14 13. februar 1993. Lijeven
6,13 22. februar 1992. Berlin
6,12 23. februar 1991. Grenobl
6,11 19. mart 1991. Donjeck
6,10 15. mart 1991. San Sebastijan
6,08 9. februar 1991. Volgograd
6,05 17. mart 1990. Donjeck
6,03 11. februar 1989. Osaka
5,97 17. mart 1987. Torino
5,96 15. januar 1987. Osaka
5,95 28. februar 1986. Njujork
5,94 21. februar 1986. Inglvud
5,92 8. februar 1986. Moskva
5,87 15. januar 1986. Osaka
5,83 10. februar 1984. Inglvud
5,82 1. februar 1984. Milano
5,81 15. januar 1984. Vilnus

Svetska prvenstva u atletici uredi

  • Svetsko prvenstvo Helsinki 1983 - 5,70 m
  • Svetsko prvenstvo Rim 1987 - 5,85 m
  • Svetsko prvenstvo Tokio 1991 - 5,95 m
  • Svetsko prvenstvo Štutgart 1993 - 6,00 m
  • Svetsko prvenstvo Geteborg 1995 - 5,92 m
  • Svetsko prvenstvo Atina 1997 - 6,01 m

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 191. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Bubka says farewell”. BBC News. 4. 2. 2001. Pristupljeno 26. 8. 2007. 
  3. ^ „Top Lists: Pole Vault”. IAAF.org. Pristupljeno 29. 6. 2009.  (Indoor)
  4. ^ „Top Lists: Pole Vault”. IAAF.org. Pristupljeno 29. 6. 2009.  (Outdoor)
  5. ^ „Pole Vault – men – senior – outdoor”. Iaaf.org. Pristupljeno 2017-03-20. 
  6. ^ „World Records”. Iaaf.org. Pristupljeno 2017-03-20. 
  7. ^ „RENAUD LAVILLENIE SETS POLE VAULT WORLD RECORD OF 6.16M IN DONETSK – UPDATED”. IAAF. Pristupljeno 17. 2. 2014. 
  8. ^ „RENAUD LAVILLENIE SETS POLE VAULT WORLD RECORD OF 6.16M IN DONETSK – UPDATED”. IAAF. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  9. ^ „Track and Field Athlete of the Year”. Trackandfieldnews.com. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 14. 8. 2012. 
  10. ^ „Hall of Fame | Athletes”. Iaaf.org. Pristupljeno 2017-03-20. 
  11. ^ „Sergei Bubka - A Man With A Pole”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. septembar 2008)

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Бупка&oldid=27712194”