Sergej Trifunović
Sergej Trifunović (Mostar, 2. septembar 1972) srpski je glumac, građanski aktivista, bivši voditelj i političar.
Sergej Trifunović | |
|---|---|
 Trifunović 2020. | |
| Datum rođenja | 2. septembar 1972. |
| Mesto rođenja | Mostar, SR Bosna i Hercegovina, SFR Jugoslavija |
| Religija | pravoslavni hrišćanin |
| Supružnik | Isidora Trifunović (v. 2024) |
| Roditelji | Tomislav Trifunović |
| Glumačka karijera | |
| Aktivni period | 1993 — danas |
| Bitne uloge | Ubistvo s predumišljajem (1994) Stršljen (1998) Spasitelj (1998) Munje! (2001) Crni Gruja (2003) Kad porastem biću kengur (2004) Karaula (2006) Srpski film (2010) Mali Budo (2014) |
| Veza do IMDb-a | |
| Politička karijera | |
| Politička stranka | Pokret slobodnih građana (od 2017) |
Poreklom je iz glumačke porodice. Njegov otac Tomislav Trifunović i brat Branislav Trifunović takođe su glumci.[1] Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, a na velikom platnu se prvi put pojavio 1995. u filmu Tuđa Amerika. Bio je voditelj emisije Leteći start i Siti i vitki. Proslavio se ulogama u filmovima Ubistvo s predumišljajem, Stršljen, Spasitelj, Munje!, Kad porastem biću kengur, Karaula i seriji Crni Gruja.
Marta 2014. godine je osnovao humanitarnu organizaciju Podrži život, sa osnovnim ciljem prikupljanja potrebnih sredstava za lečenje dece, za operacije, kupovinu lekova i medicinskih pomagala.[2] Posle višedecenijskog društvenog i političkog aktivizma, postao je član Pokreta slobodnih građana 2017. i bio njegov predsednik od 2019. do 2020.[3]
Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja, kao što su: Sterijina nagrada, Car Konstantin, Statueta Ćuran, Nagrada Zoran Radmilović i dr.
Biografija uredi
Sergej Trifunović je rođen 2. septembra 1972. godine u Mostaru u porodici glumca Tomislava Trifunovića i pravnice Slobodanke. Njegov mlađi brat je glumac Branislav Trifunović. Otac im se često selio, pa je Sergej živeo u Mostaru, Užicu, Kruševcu i Beogradu.[4] Godine 1990. upisao se na beogradski Fakultet dramskih umetnosti, u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Zajedno sa njim su studirali Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Nebojša Glogovac i Nela Mihailović[1] Godine 2009. postao je asistent svom nekadašnjem profesoru, na katedri za glumu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Oženio se Isidorom Mijanović 12. maja 2024. godine, nakon što ju je zaprosio 22. marta na njen rođendan.
Početak glumačke karijere uredi
Prvu ulogu na velikom platnu dobio je u filmu Gorana Paskaljevića Tuđa Amerika, iz 1995. godine. U tom filmu je tumačio ulogu Lukasa, starijeg Bajinog (Miki Manojlović) bezobzirnog sina, koji je jedini uspeo da ostvari američki san. Iste godine Trifunović se pojavio u filmu Ubistvo sa predumišljajem Gorčina Stojanovića, u kom je tumačio ulogu Krsmana Jakšića, mladog oficira Ozne iz provincije, zaljubljenog u Jelenu, predratnu gospođicu (Ana Sofrenović), za koju mora da se bori protiv Jovana (Dragan Mićanović), uobraženog sina Jeleninog očuha, čijeg su oca nove vlasti zatvorile jer je bio simpatizer monarhije.
Trifunović se pojavio kao specijalni gost na albumu Heart Core pop grupe Eve Braun u obradi pesme Odvedi me iz ovog grada grupe Film.[5]
Proboj uredi
Godina 1998. je bila uspešna za Trifunovića. Prvo je u filmu Stršljen Gorčina Stojanovića tumačio ulogu Albanca Miljaima, plaćenog ubice koji radi za albansku mafiju i zaljubljenog u Srpkinju Adrijanu (Mirjana Joković). Potom je glumio i u srpsko-američkom filmuSpasitelj reditelja Predraga Antonijevića, zajedno sa Denisom Kvejdom. U tom filmu je igrao Gorana, surovog vojnika Vojske Republike Srpske. Konačno, glumio je otmičara autobusa u Paskaljevićevom filmu Bure baruta.
Prethodne uloge i dobro znanje engleskog jezika donele su mu glavnu mušku ulogu u francuskoj drami Ljubavnici (Lovers) Žan-Marka Bara iz 1999. godine, u kojoj glumi Dragana, ilegalnog emigranta iz Jugoslavije zaljubljenog u Francuskinju, kome preti deportacija, kao i ulogu u američkom filmu reditelja Lija Dejvisa i producenta Spajka Lija Tri posle ponoći (3 AM) iz 2001. godine.[6] U filmu Tri posle ponoći prvobitno je trebalo da glumi Albanca, ali je na njegov zahtev nacionalnost promenjena, prvo u muslimana, pa kasnije u Srbina iz Mostara.[7] Bile su mu ponuđene uloge u filmu Ljubav pre svega (Birthday Girl) sa Nikol Kidman, koju je odbio zbog bombardovanja Jugoslavije 1999. (ta uloga je kasnije pripala Metjuu Kasovicu) i u filmu Bad Company (ulogu dobio Dragan Mićanović), jer nije bio zadovoljan ulogom.[4]
2000-te uredi
Godine 2001. glumio je u popularnoj srpskoj urbanoj komediji Munje!, Radivoja Andrića. Trifunović je tokom 2002. služio vojni rok u Petrovaradinu. Posle vojske dobio je ulogu Crnog Gruje u istoimenoj srpskoj seriji, ali nije glumio u nastavku serije Crni Gruja 2, jer je pokušao da svoju karijeru nastavi u Americi, pa je uloga pripala Nenadu Jezdiću. Godine 2003. glumio je u Andrićevom hitu Kad porastem biću Kengur i Profesionalcu Dušana Kovačevića.
Vodio je emisije Leteći start i Siti i vitki.
U Americi je imao glavnu ulogu u niskobudžetnom američkom filmu Ljubav (Love) Vladana Nikolića, u kom je igrao Vanju Novakovića, bivšeg specijalca JNA, koji radi u Njujorku kao plaćeni ubica i nakon jednog neuspelog zadatka uzima za taoca svoju bivšu suprugu. Ulogu u filmu Trifunović je dobio slučajno, pošto je prethodni glumac otkazao učešće u filmu.[8]
U 2005. glumio je u visokobudžetnom filmu Karaula Rajka Grlića po romanu Ante Tomića Ništa nas ne smije iznenaditi u koprodukciji svih država nastalih od bivše SFRJ. U filmu igrao je Ljubu Paunovića, buntovnog vojnika koji se usled sukoba sa starešinom Safetom Pašićem (Emir Hadžihafizbegović) postaje psihopata. Do kraja godine imao je sporedne uloge u niskobudžetnoj domaćoj drami Aporija Arisa Movsesijana, bosansko-hrvatskom-srpskom filmu Sve džaba Antonija Nuića i domaćem Uslovna sloboda Miroslava Živanovića.
U Americi Trifunović je imao male uloge u seriji Spavači (Sleeper Cell) i u filmu Sledeće (Next), u kom glumi teroristu koji pokušava da ubije glavnog protagonistu filma Krisa Džonsona (Nikolas Kejdž).
U 2007. imao je sporednu ulogu u američko-srpskom filmu Srpski ožiljci (Serbian Scars). Trifunović je želeo ulogu Gavrila u najskupljem srpskom filmu svih vremena — Sveti Georgije ubiva aždahu, međutim, došlo je do „kreativnog razmimoilaženja“ između njega i reditelja Srđana Dragojevića.[9]
U međuvremenu je nastavio da izgrađuje karijeru u Americi sporednom ulogom sina diktatora izmišljene zemlje u filmu Rat korporacija. Film je uglavnom dobio negativne kritike. Krajem 2007. i početkom 2008. bio je angažovan na snimanju filma Turneja.
Politička karijera uredi
Tokom '90-ih godina 20. veka učestvovao je na brojnim skupovima protiv režima Slobodana Miloševića.[10] Trifunović navodi da se priključivao kampanjama Demokratske stranke sa ciljem da smanji Srpskoj radikalnoj stranci šanse za pobedu.[11] Na izborima za predsednika Srbije 2017. podržao je Sašu Jankovića.[12]
Odigrao je ključnu ulogu u pokretanju protesta u Srbiji 2018-19. godine, a gotovo istovremeno je i prihvatio kandidaturu za naslednika Saše Jankovića na mestu predsednika Pokreta slobodnih građana.[13][14] Na izborima za lidera PSG je trijumfovao 26. januara 2019. godine.[3] Prilikom izbora za predsednika, Trifunović je istakao da PSG neće pristupiti Savezu za Srbiju zato što to nije volja ljudi unutar Pokreta, ali da će on lično raditi na daljem ujedinjavanju opozicije i pospešivanju stvaranja lokalnih odbora PSG-a i lokalnih frontova uopšte.[3][15]
Trifunović je, najpre, pristupio Sporazumu o fer-izborima i medijskoj sceni (u čijem stvaranju je Janković učestvovao, ali ga nije potpisao), a potom 6. februara i potpisao tzv. Sporazum sa narodom, kojim se bliže integriše opozicija, te definišu strategije i ciljevi njenog daljeg delovanja.[16][17] On je u otvorenom pismu pozvao Dejvida Makalistera, predsednika odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, da organizuje dijalog predstavnika vlasti i opozicije iz Srbije, uz učešće civilnog društva i novinarskih udruženja, kako bi se došlo do dogovora o uslovima za fer izbore.[18] Prva runda dijaloga u posredstvu Evropskog parlamenta je održana dva meseca kasnije.[19] Predstavnici delegacije Evropskog parlamenta su u decembru 2019. godine, nakon tri runde dijaloga, konstatovali da u tom trenutku nije bilo uslova za fer i poštene izbore, ali da je potrebno vreme da se implementiraju dogovorene mere.[20] Januara 2020. godine, Trifunović je izjavio da PSG neće učestvovati na predstojećim parlamentarnim izborima za koje navodi da nisu obezbeđeni fer uslovi.[21]
Kontroverze uredi
Nedugo po izboru za predsednika pokreta, Trifunović je govorio na protestu Jedan od pet miliona u Novom Sadu 1. marta 2019. godine. Tom prilikom, on je javno vređao predsednika LSV-a, Nenada Čanka, te ga (koristeći pogrdne nazive) optužio za separatizam.[22] Predstavnici LSV-a su se, posle toga, povukli sa protesta, a organizatori ogradili od Trifunovića.[23] Ovaj incident se nastavio, kada je Čanak lično došao u prostorije PSG-a u Beogradu, posle čega je došlo do verbalnog sukoba između dvojice lidera.[24] Trifunović je, potom, pozvao Čanka na zakazanu tuču između njih dvojice.[25]
U emisiji "Upitnik " čiji je autor i voditelj Olivera Jovićević, emitovane 15. oktobra 2019. godine, nastale su kontroverze. Naime, predstavnici opozicije (Marinika Tepić i Đorđe Vukadinović) su istakli kako voditeljka vidno daje prednost gostima iz vlasti (Vladimiru Orliću i Žarku Obradoviću). Reagujući na tu emisiju, Sergej Trifunović je na "Tviteru" aludirao da je Olivera Jovićević prostitutka, što je izazvalo salvu reakcija.[26] Novinarska udruženja su osudila Trifunovićev tvit, a Jovićević je najavila da će ga tužiti.[26]
Juna 2023. godine uhapšen je zbog izazivanja saobraćajne nesreće pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.[27]
Septembra 2023. godine Trifunović je priveden i novčano kažnjen u Splitu, zbog navodnog vređanja policijskog službenika i držanja psa bez nadzora. On je tvrdio da je za 30 sati hapšen triput, da je bio maltretiran te da mu je iznuđeno mi je preko 1.500 evra.[28][29]
Aprila 2024. je uhapšen i priznao je krivicu za držanje marihuane.[30]
Odabrana teatrografija uredi
- Šine (Jugoslovensko dramsko pozorište)
- Ukroćena goropad (Narodno pozorište u Beogradu)
- Bure baruta (Jugoslovensko dramsko pozorište)
- Porodične priče (Atelje 212)
- Prokleta avlija (Kruševačko pozorište)
- Voz (Zvezdara teatar)
- Don Žuan (Jugoslovensko dramsko pozorište)
- Turneja (Atelje 212)
- Utopljena duša (Beogradsko dramsko pozorište)
- U Topoli vašar (Kruševačko pozorište)[31]
- Otelo (Srpsko narodno pozorište)
Uloge uredi
| God. | Naziv | Uloga |
|---|---|---|
| 1990-e | ||
| 1993. | Raj (TV) | Toma Hadžić |
| 1995. | Tuđa Amerika | Lukas |
| 1995. | Ubistvo s predumišljajem | Krsman Jakšić |
| 1998. | Ljubinko i Desanka | Ljubinko |
| 1998. | Stršljen | Miljaim |
| 1998. | Spasitelj | Goran |
| 1998. | Bure baruta | otmičar autobusa |
| 1999. | Ljubavnici | Dragan |
| 2000-e | ||
| 2001. | Tri posle ponoći | Raša |
| 2001. | Munje! | Pop |
| 2001. | Treći kanal od sunca | |
| 2002. | Lisice | Nebojša Đuričko |
| 2002. | Ko čeka dočeka | |
| 2003. | Profesionalac | tihi ludak |
| 2003. | Crni Gruja | Crni Gruja |
| 2004. | Kad porastem biću Kengur | Braca |
| 2005. | Pogled sa Ajfelovog tornja | čovek sa nogama u lavoru |
| 2005. | Ljubav | Vanja Novaković |
| 2006. | Aporija | Zoran |
| 2006. | Karaula | Ljuba Paunović |
| 2006. | Uslovna sloboda | vozač |
| 2006. | Sve džaba | Skladištar |
| 2006. | Spavačka ćelija | |
| 2007. | Sledeće | gospodin Vajt |
| 2007. | Bitange i princeze | menadžer Kocka |
| 2007. | U ime sina | Tarik |
| 2007. | Maska | Branko Radičević |
| 2008. | Рат корпорација | Oku-Mi-Faj-Takunufmni |
| 2008. | Turneja | Arkan |
| 2009. | Viko | Ivan |
| 2009. | Srpski ožiljci | Beni |
| 2009. | Čekaj me, ja sigurno neću doći | profesor fizičkog |
| 2009. | Na terapiji | Boris |
| 2009 – 2010. | Ono kao ljubav | Džoni |
| 2010-e | ||
| 2010. | Montevideo, bog te video! | Anđelko Komatina |
| 2010. | Srpski film | Vukmir |
| 2010. | Doušnik | Ivan |
| 2010. | Neke druge priče | Đorđe |
| 2011. | Turneja | vođa Pantera |
| 2011. | Dodir | otac |
| 2012. | Zalet | |
| 2012. | Gavran | Mornar |
| 2012. | Volim i ja tebe | Semir |
| 2012. | Odbrana i zaštita | Whiskey Smuggler |
| 2012 – 2014. | Montevideo, Bog te video! | načelnik Komatina |
| 2013. | Falsifikator | Enes |
| 2013. | Mamaroš | policajac |
| 2013. | Dub Play | Boban Kostić Bili |
| 2014. | Mali Budo | Mišo |
| 2014. | Jednaki | |
| 2014. | Po redu nestajanja | Nebojša Mihajlović |
| 2015. | Bićemo prvaci sveta | Ranko Žeravica |
| 2015. | Crno-bijeli svijet | poručnik Kadrum |
| 2015. | Burek | |
| 2016. | Prvaci sveta (serija) | Ranko Žeravica |
| 2016. | Ime: Dobrica, prezime: nepoznato | Mirko |
| 2016. | Na mlečnom putu | |
| 2016. | Jesen samuraja | policajac |
| 2017. | Kozje uši | Električar |
| 2017. | Ubice mog oca | tehničar Ranko |
| 2017. | A Balkan Noir | |
| 2018. | Grande Punto | |
| 2018. | Žigosani u reketu | Petar Čolak |
| 2019. | Ajvar | Bane |
| 2019. | Poslednji Srbin u Hrvatskoj | general As Li Turčinson |
| 2019. | Dug moru | Đorđe |
| 2019. | Ujka novi horizonti | Besić |
| 2019. | Na pravom putu | |
| 2019. | Undtagelsen | |
| 2019. | Ekipa | |
| 2020-e | ||
| 2021. | Dinastija (srpska TV serija) | Momčilo Bjelić |
| 2021. | Vreme zla (TV serija) | knez Pavle Karađorđević |
| 2021. | Advokado | Specijalni gost |
| 2021 – 2022. | U zagrljaju Crne ruke | Milan Obrenović |
| 2022. | Složna braća: Nova generacija | čovek h |
| 2022. | U klinču (serija) | Toma |
| 2022. | Klan (serija) | Sale |
| 2023. | Tender (serija) | Bobić |
| 2023. | Munje opet | Pop |
| 2023. | Tunel (serija) | Srđan Puzović |
| 2024. | Pukotina u ledu | |
| 2024. | Volja sinovljeva | Tuđin |
| 2024. | Budi Bog s nama | Ilija Stanojević |
| 2024. | Apsurdni eksperiment | |
| 2024. | Mačji krik | |
| 2024. | Tajna vinove loze | Jagodinac |
Reference uredi
- ^ a b Biography for Sergej Trifunovic, IMDb
- ^ http://www.podrzizivot.com/o-nama/ Фондација „Подржи живот”: О нама]
- ^ а б в Danas: "Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG"
- ^ а б „Sergej Trifunović - Ceo život u dva kofera”. Srđan Jokanović. Ilustrovana Politika. Архивирано из оригинала 11. 3. 2011. г. Приступљено 7. 3. 2009.], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ www.berzabendova.com[мртва веза], Eva Braun
- ^ „Интервју за магазин Време, 1. април 2000”. Vreme.com. Архивирано из оригинала 08. 01. 2010. г. Приступљено 26. 10. 2012.
- ^ Играм, а кукати бих хтео Архивирано на сајту Wayback Machine (30. jun 2007), NIN, br. 2586, 20. jul 2000.
- ^ „Ilustrovana Politika”. Ilustrovana.com. Arhivirano iz originala 5. 12. 2011. g. Pristupljeno 26. 10. 2012.
- ^ „Sergej Trifunović: Nisam kriv zbog gubitka uloge u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", želeo sam da tumačim lik Gavrila”. PRESS Online. 15. 6. 2007. Arhivirano iz originala 08. 10. 2020. g. Pristupljeno 7. 3. 2009.
- ^ „Sergej Trifunović”. Arhivirano iz originala 3. 4. 2009. g. Pristupljeno 21. 4. 2009.
- ^ Kurir: „Ispovest Sergeja Trifunovića: Moramo da izađemo na izbore jer jeb.će nam svi majku”
- ^ Sergej Trifunović podržao Sašu Jankovića
- ^ Danas: "Tribina 'Stop krvavim košuljama': Stvoreni smo da ne budemo podanici"
- ^ Danas: "Olenik i Trifunović kandidati za predsednika PSG"
- ^ "Politika: Sergej Trifunović novi predsednik Pokreta slobodnih građana"
- ^ „N1: "Opozicija objavila predlog sporazuma sa narodom"”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2020. g. Pristupljeno 22. 11. 2019.
- ^ Blic: "Šta piše u Ugovoru sa narodom? Opozicija objavila predlog sporazuma, evo na šta su se obavezali"
- ^ "Trifunović pozvao EU da bude medijator u pregovorima za fer izbore"
- ^ „"Bez pomirljivih tonova na kraju prve runde dijaloga uz posredovanje EP"”. Arhivirano iz originala 10. 11. 2019. g. Pristupljeno 22. 11. 2019.
- ^ „N1: „Fajon: Nema uslova za fer izbore sada, ali usvojene mere da se to promeni””. Arhivirano iz originala 16. 02. 2020. g. Pristupljeno 20. 01. 2020.
- ^ Danas: „Trifunović: PSG neće učestvovati na izborima”
- ^ „N1: "Trifunović na protestu: Ako nas izađe dovoljno, Vučić može da padne za 48 sati"”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 11. 2019.
- ^ „N1: "Savet protesta bez komentara na govor Sergeja Trifunovića u Novom Sadu"”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 11. 2019.
- ^ „N1: "Čanak došao u PSG da 'razjasni stvari' s Trifunovićem"”. Arhivirano iz originala 08. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 11. 2019.
- ^ Novosti: "Nove optužbe između lidera PSG i LSV, Sergej zove Čanka na tuču u gostima"
- ^ a b RTS: Osude napada na novinarku RTS-a Oliveru Jovićević
- ^ N., D. (12. 6. 2023). „Uhapšen Sergej Trifunović”. Politika. Arhivirano iz originala 14. 6. 2023. g.
- ^ P., J. (10. 9. 2023). „Ponovo se oglasio Sergej Trifunović: Za 30 sati hapšen sam tri puta u Splitu i iznuđeno mi je preko 1.500 evra”. Danas. Arhivirano iz originala 11. 9. 2023. g.
- ^ „Sergeju Trifunoviću zabrana ulaska u Šengenski prostor godinu dana”. Politika. Tanjug. 10. 9. 2023. Arhivirano iz originala 12. 9. 2023. g.
- ^ „RTS :: Hronika :: Sergej Trifunović priznao krivicu za držanje marihuane, braniće se sa slobode”. rts.rs. Pristupljeno 2024-04-20.
- ^ „Sezona 1980/81.”. Kruševačko pozorište. Arhivirano iz originala 6. 6. 2007. g. Pristupljeno 18. 4. 2020.
