Sešo
Sešo (jap. 摂政) je stara japanska titula carskog regenta sa zadatkom da pomaže caru ili carici na vlasti u slučaju kad su oni suviše mladi da odlučuju. Ova titula je bila izuzetno visoka pa su se njeni nosioci smatrali jednim od najmoćnijih ljudi u Japanu (ekvivalent turskom velikom veziru ili evropskom kancelaru). Među najčešćim nosiocima ove titule bili su pripadnici Fudživara klana[1] ali su u starim vremenima samo članovi carske porodice nosili ovu titulu. U starim zapisima Kodžiki je zabeleženo da je caru Odžinu u vladanju zemljom pomagala mati, carica Džingu što bi moglo da se shvati kao prvi primer sešo dužnosti, ali se to ipak uzima kao nepouzdan izvor. Prvu zvaničnu titulu sešoa držao je princ Šotoku koji je pomagao carici Suiko.
Titula sešoa je vrlo slična tituli kampakua. Obe ove titule su se na japanskom jeziku nazivale sekan (摂関), a porodice koje su ih držale su se nazivale sekan-ke (sekanske porodice). Sešo i kampaku se vrlo malo razlikuju pa ih nosioci obično promene po sazrevanju ili promeni vladara usled smrti ili povlačenja. Ipak osobe sa titulom sešoa nisu uvek nosile titulu kampakua (npr. princ Šotoku) ali su isto oslovljavane sa denka (殿下) što bi u prevodu značilo "vaše visočanstvo" izraz koji je korišćen i za oslovljavanje pripadnika carske porodice.
Reference
uredi- ^ Louis-Frédéric Nussbaum. (2005). "Fujiwara no Nakahira" u Japan Encyclopedia. str. 212. na sajtu Gugl knjige; Frank Brinkley i dr. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the End of the Meiji Era, pp. 203. na sajtu Gugl knjige
Literatura
uredi- Delmer M. Brown i Ichirō Ishida, ur. . [ Jien, oko 1220]. Gukanshō (The Future and the Past, a translation and study of the Gukanshō, an interpretative history of Japan written in 1219). Berkeley. . University of California Press. 1979. ISBN 978-0-520-03460-0.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.