Sigma veza

U hemiji, sigma veze (σ veze) su najjači tip kovalentne hemijske veze.^[1] Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova između atoma pri čemu se orbitale u kojima su bili elektroni preklapaju i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je veza jednostruka, orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje jaka σ (sigma) veza. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. Sigma veze mogu nastati i preklapanjem hibridizovanih orbitala. Hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze.

Sigma vezivanje je najjasnije definisano kod diatomskih molekula koristeći jezik i oruđa grupa simetrije. U tom formalnom pristupu, σ-veza je simetrična u pogledu rotacije oko ose veze. Uobičajene forme sigma veza su s+s, p_z+p_z, s+p_z i d_z²+d_z² (gde je z definisano kao osa veze).^[2] Kvantna teorija takođe nalaže da su molekulske orbitale (MO) identične simetrije u stvari mešovite. Praktična konsekvenca tog mešanja diatomiskih molekula je da talasne funkcije s+s i p_z+p_z molekulskih orbitala postaju mešovite. Stepen tog mešanja zavisi od relativnih energija molekulskih orbitala slične simetrije.

Reference uredi

^ Moore, John; Stanitski, Conrad L.; Jurs, Peter C. Principles of Chemistry: The Molecular Science.
^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

Literatura uredi

Moore, John; Stanitski, Conrad L.; Jurs, Peter C. Principles of Chemistry: The Molecular Science.

Spoljašnje veze uredi

IUPAC definition

[1] Moore, John; Stanitski, Conrad L.; Jurs, Peter C. Principles of Chemistry: The Molecular Science.

[Clayden1st-2] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[1]

[2]