Википедија

Sidnejska opera

зграда опере која се налази у Сиднеју

Sidnejska opera (engl. Sydney Opera House) je poznata građevina koja se nalazi u Sidneju, Novi Južni Vels, u Australiji.[1] Dana 28. juna 2007. godine je postala deo UNESCO-ve Svetske baštine.[2][3][4]

Sidnejska opera
Izgled Sidnejske opere noću
Izgled Sidnejske opere noću
Izgled Sidnejske opere noću
Informacije
Lokacija Australija Sidnej, Australija
Status završena
Sagrađena 1973
Kompanije
Arhitekta Jern Ucon
Strukturni
inžinjer		 Ove Arup & Partners
Vlasnik vlada Novog Južnog Velsa
Sidnejska opera
Sydney Opera House
Svetska baština Uneska
Zvanično imeSidnejska opera
Mesto, , Sidnej, City of Sydney, Australija Uredi na Vikipodacima
Koordinate33° 51′ 25″ J; 151° 12′ 54″ I / 33.85706° J; 151.2149° I / -33.85706; 151.2149
Površina382.965.264, 58, 4.381 ha (4,12220379×1013, 6.200.000, 471.600.000 sq ft)
Kriterijumkulturna: i
Referenca166.
Upis2007. (31. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/166

Izgradnja opere je završena 1973. godine pod rukovodstvom danskoga arhitekta, Jerna Ucona.[5] Opera je jedna od najistaknutijih građevina 20. veka, i jedna od najpoznatijih građevina scenskih umetnosti u svetu. Opera se nalazi na mestu Benelong, u okviru sidnejske luke Džekson, smeštene blizu Sidnejskog lučkog mosta. Građevina, zajedno sa okolinom predstavlja jedan od prepoznatljivih simbola Australije.

Sidnejska opera je dom Australijske nacionalne opere, Sidnejske pozorišne kompanije, kao i Sidnejskog filharmonijskog orkestra.[6][7]

Projektovao ju je danski arhitekt Jern Ucon.

Opis i izgled uredi

Sidnejska opera je građena u ekspresionističkom, modernom umetničkom stilu, sa serijom prethodno napravljenih ogromnih betonskih „školjki“ koje su formirale krov građevine.[8][9] Opera pokriva 18.000 kvadratnih metara (1,8 hektara) zemlje. Takođe je dugačka 183, i 120 m široka (kod najšire tačke). Opera leži na 580 postavljenih stubova koji su pobodeni na 25 m ispod morske površine. Snabdeva se strujom čija je potrošnja jednaka potrošnji grada od 25.000 stanovnika. Krovovi opere su prekriveni sa 1,056 miliona blistavo belih i krem-belih švedskih pločica, koje se periodično održavaju i zamenjuju.[10][11]

Istorija izgradnje uredi

Mesto na kom danas stoji opera je nekada bilo mesto na kom se nalazilo utvrđenje koje je ujedno bilo i skladište. Nakon konkursa 1957, i rušenja skladišta 1958, izgradnja je počela naredne 1959. godine. Na konkursu je pobedio danski arhitekta Jern Ucon. Nakon mnogo poteškoća i veoma velikih problema na koje su Ucon i njegovi pomoćnici nailazili tokom priprema, izgradnja je počela. Međutim, na samom početku javili su se novi problemi. Niko do tada nije napravio ništa slično, te nisu mogli učiti na greškama drugih. Jedan od najvećih arhitektonskih izazova bile su „školjke“ po kojima je Sidnejska opera danas poznata u čitavom svetu. Naime, za takav izazov bio im je potreban potpuno novi načini izgradnje betonskih delova, jer se do tada većina betonskih delova na licu mesta obalgala drvenom oplatom i onda punila betonom. Za „školjke“ takav postupak je bio nezamisliv. Tada su Jern i njegovi pomoćnici došli na ideju da „školjke“ prave u delovima i onda ih sklapaju na licu mesta. Ali i dalje niko nije imao ideju o tome kako ih postaviti, a da se pri udaru jakog vetra ne sruše. Onda je Ucon jednog dana guleći narandžu došao do rešenja. Uzeo je koru narandže i isekao na delove i zapazio da kad ih ređa pod različitim uglovima dobija potpuno nove oblike, iako su delovi isti. Nakon toga su arhitekte veoma brzo razradile planove i gradnja je mogla početi. Ali javio se novi problem, kako postaviti te delove na toliku visinu?Napravljena je nova dizalica koja se prilagođavala obliku i visini školjki. Svi ti problemi doveli su do toga da je cena povećana čak 10 puta.[12] Zbog nesuglasica sa klijentom Jecon odlazi iz Australije 1966. Eksterijer je završen prema njegovim idejama, ali enterijer nije. Australijska vlada je našla lokalne arhitekte koji nisu dorasli izazovu. Zbog toga je Sidnejska opera jedna od najlošijih što se tiče akustike. Opera koja je završena 1973. godine koštala je 102 miliona dolara.[13] Originalni datum završetka, određen od strane vlade, bio je 26. januar 1963. Mesto na kom danas stoji opera je nekada bilo mesto na kom se nalazilo utvrđenje koje je ujedno bilo i skladište. Nakon konkusa 1957, i rušenja skladišta 1958, izgradnja je počela naredne 1959. Na konkursu je pobedio danski arhitekta Jern Ucon. Nakon mnogo poteškoća i veoma velikih problema na koje su Ucon i njegovi pomoćnici nailazili tokom priprema, izgradnja je počela. Međutim, na samom početku javili su se novi problemi. Niko do tada nije napravio ništa slično, te nisu mogli učiti na greškama drugih. Jedan od najvećih arhitektonskih izazova bile su „školjke“ po kojima je Sidnejska opera danas poznata u čitavom svetu. Naime, za takav izazov bio im je potreban potpuno novi načini izgradnje betonskih delova, jer se do tada većina betonskih delova na licu mesta obalgala drvenom oplatom i onda punila betonom. Za „školjke“ takav postupak je bio nezamisliv. Tada su Jern i njegovi pomoćnici došli na ideju da „školjke“ prave u delovima i onda ih sklapaju na licu mesta. Ali i dalje niko nije imao ideju o tome kako ih postaviti, a da se pri udaru jakog vetra ne sruše. Onda je Ucon jednog dana guleći narandžu došao do rešenja. Uzeo je koru narandže i isekao na delove i zapazio da kad ih ređa pod različitim uglovima dobija potpuno nove oblike, iako su delovi isti. Nakon toga su arhitekte veoma brzo razradile planove i gradnja je mogla početi. Ali javio se novi problem, kako postaviti te delove na toliku visinu?Napravljena je nova dizalica koja se prilagođavala obliku i visini školjki. Svi ti problemi doveli su do toga da je cena povećana čak 10 puta.[12] Zbog nesuglasica sa klijentom Jecon odlazi iz Australije 1966. Eksterijer je završen prema njegovim idejama, ali enterijer nije. Australijska vlada je našla lokalne arhitekte koji nisu dorasli izazovu. Zbog toga je Sidnejska opera jedna od najlošijih što se tiče akustike. Opera koja je završena 1973. godine koštala je 102 miliona dolara.[13] Originalni datum završetka, određen od strane vlade, bio je 26. januar 1963.

Postoje naznake da će u restauraciji Sidnejske opere, biti korišćeni Juconovi nacrti, i da će biti poboljšan i taj deo tako da jedno od najvećih dela 20. veka zaživi u punom sjaju.

Dvorane i objekti uredi

 
Koncertna dvorana sa veličanstvenim orguljama.

Sidnejsku operu sačinjavaju pet pozorišnih sala, pet studija namenjnih za izvođenje proba, dve glavne dvorane, četiri restorana, šest barova kao i mnogobrojne prodavnice suvenira.

Pet pozorišnih sala u kojima se izvode dela su:

  • Koncertna dvorana sa kapacitetom od 2,679 mesta. U njoj se nalaze veličanstvene orgulje sa više od deset hiljada cevi.
  • Opersko pozorište sa kapacitetom od 1,547 mesta predstavlja glavni prostor na kojem se izvode predstave i koncerti.
  • Dramsko pozorište prima 544 ljudi
  • Atelje sa 318 mesta
  • još jedno pozorište sa 398 mesta

Otvaranje uredi

Sidnejska opera je znanično otvorena 20. oktobra 1973. godine od strane Kraljice Elizabete II, australijske kraljice. Otvaranje, praćeno vatrometom i izvođenjem Betovenove Devete simfonije su uživo prenosili mediji.

Reference uredi

  1. ^ Environment, Department of the (23. 4. 2008). „World Heritage Places – The Sydney Opera House – World Heritage values”. www.environment.gov.au (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. Pristupljeno 10. 5. 2016. 
  2. ^ Braithwaite, David (28. 6. 2007). „Opera House wins top status”. The Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 1. 7. 2007. g. Pristupljeno 28. 6. 2007. 
  3. ^ „Sydney Opera House”. New South Wales State Heritage Register. Office of Environment and Heritage. H01685. Pristupljeno 3. 9. 2017. 
  4. ^ „Sydney Opera House, 2 Circular Quay East, Sydney, NSW, Australia”. Australian Heritage Database. Department of the Environment and Energy, Australian Government. 12. 7. 2005. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  5. ^ „Sydney Opera House history”. Sydney Opera House Official Site. Arhivirano iz originala 20. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  6. ^ „Sydney Opera House 2015 Annual Report – Performing Arts”. Pristupljeno 19. 12. 2015. 
  7. ^ „How do you value an icon? The Sydney Opera House: economic, cultural and digital value” (PDF). Deloite Access Economics. 2010. str. 70. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 19. 12. 2015. 
  8. ^ Shells of the Sydney Opera House, The Royal Society of New South Wales Arhivirano 2011-09-27 na sajtu Wayback Machine
  9. ^ "Roof Cladding of the Sydney Opera House", Journal and Proceedings of the Royal Society of New South Wales, Volume 106 Parts 1 and 2, pp. 18–32, issued 21 November 1973 Arhivirano 2011-09-27 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ „Sydney Opera House”. Tom Fletcher. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 10. 2. 2008. 
  11. ^ Utzon, J (2002). Sydney Opera House Utzon design principles (PDF). Sydney: Sydney Opera House Trust. str. 20. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 2. 2009. g. 
  12. ^ a b „2003 Laureate”. The Pritzker Architecture Prize. The Hyatt Foundation. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 19. 12. 2015. 
  13. ^ a b „Inflation Calculator”. RBA. 14. 2. 1966. Arhivirano iz originala 3. 3. 2017. g. Pristupljeno 10. 3. 2017. 

Literatura uredi

  • Utzon, J (2002). Sydney Opera House Utzon design principles (PDF). Sydney: Sydney Opera House Trust. str. 20. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 2. 2009. g. 
  • Drew, Philip (1999). The Masterpiece: Jørn Utzon: a secret life. Hardie Grant Books. ISBN 978-1-86498-047-9. .
  • Duek-Cohen, Elias, Utzon and the Sydney Opera House, Morgan Publications, Sydney, 1967–1998. (A small publication intended to gather public opinion to bring Utzon back to the project.)
  • Hubble, Ava, The Strange Case of Eugene Goossens and Other Tales from The Opera House, Collins Publishers, Australia, 1988. (Ava Hubble was Press Officer for the Sydney Opera House for 15 years.)
  • Opera House an architectural "tragedy", ABC News Online, 28 April 2005.
  • Murray, Peter (2004). The Saga of Sydney Opera House: The Dramatic Story of the Design and Construction of the Icon of Modern Australia. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-32522-6. 
  • Stübe, Katarina and Utzon, Jan (2009). Sydney Opera House: A Tribute to Jørn Utzon. Reveal Books. ISBN 978-0-9806123-0-1. 
  • Stuber, Fritz, "Sydney's Opera House—Not a World Heritage Item? – Open letter to the Hon. John W. Howard, Prime Minister", in: Australian Planner (Sydney), Vol. 35, No. 3, 1998 (p. 116); Architecture + Design (New Delhi), Vol. XV, No. 5, 1998 (pp. 12–14); Collage (Berne), No. 3, 1998, (pp. 33–34, 1 ill.).
  • Watson, Anne (editor), "Building a Masterpiece: The Sydney Opera House", Lund Humphries. 2006. ISBN 978-0-85331-941-2..
  • Watson, Anne, ur. (2013). Building a Masterpiece – The Sydney Opera House – Lessons in Space and Environment (40th Anniversary Edition) (Hardback). Sydney: Powerhouse Publishing. ISBN 978-1-86317-152-6. 
  • Webber, Peter (2012). Peter Hall: The Phantom of the Opera House. The Watermark Press. ISBN 978-0-949284-95-2. 
  • Woolley, Ken (2010). Reviewing the performance : the design of the Sydney Opera House. The Watermark Press. ISBN 9780949284921. 
  • Yeomans, John (1973), Building the Sydney Opera House, Hornibrook Group, ISBN 978-0-9598748-0-8 
  • Yeomans, John (1973), The other Taj Mahal : what happened to the Sydney Opera House (New izd.), Longman Australia, ISBN 978-0-582-71209-6 
  • Yeomans, John (1973), A guide to the Sydney Opera House, Sydney Opera House Trust, Pristupljeno 10. 12. 2016 

Spoljašnje veze uredi

 
Sidnejska opera na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сиднејска_опера&oldid=27554232”